Odbornici SO Arandjelovac usvojili Strategiju ruralnog razvoja

USVOJENA STRATEGIJA RURALNOG RAZVOJA  DO 2025.

Panorama Jelovika u jesen

Odbornici Skupštine opštine Arandjelovac na zasedanju održanom  28 februara  usvojili su Strategiju ruralnog razvoja od 2020. do 2025. godine.Ovaj planski dokumen na kome ?e se bazirati budu?i razvoj poljoptrivrede i agrara  ove opštine  ura?en je u saradnji sa Regionalnom agencijom za lokalni i ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

-Osmislili smo odredjene mere koje ?emo implementirati kroz ovu strategiju.Akcenat je dat na dalji razvoj vo?arstva I vinogradarstva.Izgradnja preradjiva?kih kapaciteta u oblasti vo?arstva.Želja nam je kroz izgradnju kapaciteta proverimo strukturu poljoprivrednih proizvoda koji idu sa ovog podrucja.Želja nam je da se više ne prodaje sirovina  ve? poluproizvod ili gotov proizvod,kaže Ljubomir Dragojlovi?e,na?elnik Odelenja za privredu i društvene delatnosti Opštine Aran?elovac.

Na podru?ju opštine Aran?elovac kao ve?eg dela Srbije stanovništvo je sve starije I ose?a se  nedostatak  mlade radne snage.

-Sve ove mere imaju za cilj da se zaustavi dalji odliv mlade radne snage sa sela I seoskog podru?ja I da se deo mladih vrati na svoja gazdinstva I ognjšta.Mišljenja smo da bi na svom gazdinstvu mogli više da zarade nego u nekim industrijskim kapacitetima,naglašava Dragojlovi?.

Ispunjenje planiranih aktivnosti za naredni petogodišnji period ne?e zavisiti od onih koji su usvojili ova dokumenta vec oni koji ih budu sprovodili.Više od polovine stanovništva ove opštine ne živi na selu,prose?na godina starosti je sve ve?a,mehanizacija sa kojom trebaju da zasanuju I održavaju proizvodnju sve starija.Finansijska inekcija u vidu subvencija treba da bude znatno  ve?a,omogu?iti finalizaciju proizvodnje,obezbediti zagarantovan otkup viška proizvoda kao i odgovornost za ne  ispunjavanje planiranih aktivnosti.

(Ar PRESS)

*Preuzimanje teksta ili dela teksta i fotografija nije dozvoljeno bez saglasnosti Ar PRESS-a

 

Fudbal Srpska liga Zapad

START 7/8 MARTA

Utakmicama 18 kola 7 i 8 marta bice nastavljeno prvenstvo u Srpskoj ligi grupa Zapad.U ovom kolu igraju; Buducnost Krušik 2014 (Valjevo) –Proleter Mihailovac, Mladi radnik 1926 (Požarevac) – Borac 1926 (Cacak), Sloga 33(Petrovac na Mlavi) – Šumadija (Arandjelovac), Jošanica – Tutin,Trepca (Kosovska Mitrovica) – Mokra Gora (Zubin potok), Sušica (Kragujevac) –

Takovo (Gornji Milanovac), Sloga (Kraljevo) –BSK (Rabrovo),Sloga (Požega) –Jedinstvo (Ub),Macva 1929 (Šabac) – Loznica.

Pred nastavak prvenstvene sezone na prvom mestu je Borac iz Cacka sa 46 godova a prate ga Jedinstvo iz Uba sa 34 i Budu?nost Krušik 2014 iz Valjeva sa 32 boda.

Na zacelju tabele su;Macva 1929 iz Šapca,Šumadija iz Aradjelovca i Mokra Gora iz Zubinog potoka sa po 13 bodova.

 

(Ar PRESS)

 

 

 

Elektronska prijava dece za vrtic

Topola

Prijava dece za upis u predškolsku ustanovu „Sofija Ristic“ u Topoli, od februara ove  godine gradjani Topole mogu  obaviti elektronski i besplatno. Usluga eVrtic predstavlja elektronsku prijavu dece za upis u predškolske ustanove. Roditelji više ne moraju da odlaze razne šaltere prilikom prijave deteta u predškolsku ustanovu, vec prijavu može da obavi elektronski na Portalu eUprava.

Elektronsko podnošenje prijave se vrši jednostavnim popunjavanjem online obrasca, a prilaganje izvoda iz maticne knjige rodjenih, prebivališta i uverenja o zaposlenju nije potrebno, jer se automatski pribavljaju. U ovom trenutku je u toku implementacija ove usluge u svim gradovima i opštinama u Srbiji.

Gra?ani Topole od sada na potpuno elektronski i besplatan na?in mogu da prijave decu za upis u predškolsku ustanovu I putem društvenih mreža Facebook,Instagram i Twitter

Usluga eVrtic predstavlja elektronsku prijavu dece za upis u predškolske ustanove. Roditelj više ne mora da odlazi na razne šaltere prilikom prijave deteta u predškolsku ustanovu, ve? prijavu može da obavi elektronski I besplatno na Portalu eUprava.

Od ove godine usluga ce biti omogucena  u 140 gradova i opština kao lakši, brži, potpuno elektronski i besplatan nacin prijave dete u predškolske ustanove.

 

(Ar PRESS)

LEKARI BLIŽI PACIJENTIMA

 

-Pacijenti  ce imati brzu i efikasnu zdravstvenu zaštitu od decije službe,hitnih stanja do laboratorije,kaže Dr Goran Djordjevic,direktor Doma zdravlja

Novi Dom zdravlja

 

 

 

 

 

Dr Goran Djordjevic

 

 

 

 

 

 

Topola ce dobiti savremeni Dom zdravlja po svim standardima korisne površine od 860 kvadratnih metara.Time ce se stvoriti još kvalitetniji uslovi za zdravstvenu zaštitu oko 25000 stanovnika ove opštine,sezonskih radnika,gostiju i penzionera.

-Prostorije današnjeg Doma zdravlja pravljene su  još 1914.godine.Ovde je bila smeštena  bolnica u kojoj su se zbrinjavali ranjenici  sa Cerske i Kolubarske bitke.Podigao ju je kralj Petar Prvi.Za to vreme bila je jedna od najsavremenijih bolnica.Kako je bila tada takva je i sada.Nije bilo prepravki samo su se prilagodile službi Pedijatrije,Ginekologije,Decije stomatologije.Ostale zgrade su gra?ene kasnije.Sve su to iznu?ena rešenja,kaže Dr Goran Djordjevic,direktor Doma zdravlja  Kralj Petar Prvi u Topoli.I dodaje;-Mi imamo i službu Paliativne medicine za one bolesnike za koje je  medicina rekla svoje.Kada sagledamo sve službe vidimo da imamo veoma veliki manjak radnog  prostora.Opština Topola ima 357 kvadratnih kilometara .Služba paliativne medicine ide  svuda. Imamo samo jednog tehnicara.Imali smo i  lekara ,obu?enog ali on je nažalost otišao u Nemacku.Dr Goran Djordjevic?,

Radovi se novoj zdradi Doma zdravlja završavaju se .Ostao je još manji deo radova.Nabavka nameštaja i opreme kao i uredjenje okolo.

-Cim se steknu uslovi preselicemo Službe opšte medicine,Službe hitne medicinske pomoci , službe za zaštitu dece i centralne laboratorije.Te ?etiri službe bi?e u novom objektu.To zna?i a to je funkcionalno rešeno da ce imati poseban ulaz za bolesnu decu,poseban ulaz za zdravu decu,za bebe i poseban deo za karantin za decu obolela od de?ijih bolesti infektivnog agensa.Nove prostorije ?e biti savremeno opremljene,nove ?ekaonice,toaleti za osobe sa posebnim potrebama…To je bitan iskorak od predhodnog.Što se ti?e Hitne medicinske pomo?i napravljeno je tako da ima komunikacija izme?u sala,intervencija…U onom „zlatnom satu „ za pacijenta da se do?e do pacijenta,pripremi pacijent ,stabilizuje stanje i ako je potrebno otpremi  na viši nivo zdravstvene zaštite,bilo to da je Opšta bolnica u Arandjelovcu ili Klini?ki centar u Kragujevcu ako priroda bolesti to zahteva,naglašava Dr Djordjevic

-Laboratorija ce takodje biti opremljena sa posebnim pristupom za odrasle,za decu,za trudnice tako da ?e mo nastojati da svaki od pacijenata dobije maksimalan konfor.Laboratorija ?e biti ure?ena po savremenim standardima i na najbolji na?in.

Bolnica Kralja Petra Prvog

-Hitna medicinska pomo? nije samostalna organizaciona jedinica.Vide?emo kako ?e se organizovati u narednim godinama,kaže ?or?evi?.-Naša služba hitne medicinske pomo?i je u službi Opšte medicije i ona radi od 07 do 20 ?asova a hitna pomo? koja nema sve elemente hitne pomo?i ali u službi pacijentu je 24 sata,stim što od 07 do 20 sati imamo ekipe sestra,lekar,voza? a od 20 do 07 su dve medicinske setre,lekar i voza? i zove se lekar po potrebi ako priroda posla to zahteva.Kada bude formirana Hitna služba po svim pravilima imace šest ekipa koje ce se smenjivati.

-Unapre?enjem zdravstva,nabavka novih aparata I sticanjem novih veština  sve više smo u prilici da pomažemo pacijentima.Svake godine ceo medicinski kadar lekara i medicinskih sestara  šaljemo na  edukaciju tako da i naši pacijenti ovde mogu da dobiju širu paletu usluga.Ovde imamo i oftamologa,internistu,pneumofiziologa.Radimo i ultrazvuk…prostora je sve manje i rade gotovo jedni do drugog.Da se nije našlo rešenje moralo bi se tražiti u dogradnji.Imamo i nedostatak lekara.Urgentna medicina,jedan pedijatar.U službi Hitne medicinske pomo?i jedan lekar i lekar u paliativnoj službi medicine.To su cetiri lekara,kaže Dr Djordjevic.

-Sa mladim lekarima koji su sa ovog podru?ja imamo odli?nu saradnju,ovde obavljaju praksu,polažu stru?ni ispit.?etiri lekara su otišla u Opštu bolnicu Aran?elovac na specijalisti?ke studije,dvojica su internisti a dvojica hirurzi.Za nas lokalno nije dobro što su otišli ovi  divni ljudi,kolege, ali za njih je dobro što mogu da napreduju i imamo divne ljude u Opštoj bolnici u Arandjelovcu.

-Odlazak medicinskog osoblja u Nema?ku ima i ovde.Dva lekara su otišla u Nemacku i Norvešku  i šest medicinskih sestara.Ostao sam sa njima u kontaktu.Svi su oni poštovani i brzo napreduju u hijerahiji jer veštine koje su donele bogomdano je za nema?ko zdravstvo,podvlaci Dr Goran Djordjevic.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

(Ar PRESS)

  • Preuzimanje tekstova,delova tekstova I fotografija bez saglasnosti Ar PRESS-a nije dozvoljeno.

Nagradjeni ucenici

Biblioteka nagradila 43 u?enika iz šest osnovnih I dve srednje škole koji su u?estvovali na literarnom konkursu.

Narodna biblioteka Sveti Sava u Aran?elovcu,povodom meseca knjige I 150 godišnjice postojanja biblioteke nagradila je 43 u?enika iz šest osnovnih I dve srednje škole koji su u?estvovali na literarnom konkursu. U okviru nižeg uzrasta, stiglo je 12 radova, srednjeg 20 i starijeg 11 radova,saopštila je Biblioteka.

– U kategoriji u?enika nižih razreda (1-4) tema je glasila – Moj prvi susret s bibliotekom, a najbolji su bili:

  1. Irina Teodosi?, 3/1, OŠ „Miloš Obrenovi?“,2. Andrea Vukovi?, 4/3, OŠ „Milan Ili? ?i?a“,3. Dimitrije Milijanovi?, 2/3, OŠ „Sveti Sava“.

– U kategoriji u?enika viših razreda (5-8) tema je glasila – Biblioteka je magi?no ostrvo mog detinjstva. Pobednici su:

  1. Vasilije Panteli?, 8/3, OŠ „Ilija Garašanin“,2. Vuk Aran?elovi?, 5 razred, OŠ „Dušan Radonji?“ Banja,3. Aleksa Radosavljevi?, 5 razred, OŠ „Vuk Karadži?“, Stojnik.

– U kategoriji u?enika srednje škole tema je glasila – Biblioteka je moj hram, a najbolji su bili:

  1. Ljubica ?irovi?, 2/2, Gimnazija „Miloš Savkovi?“,2. Željko ?orlija, 4/1, EUŠ „Slobodan Mini?“,3. Aleksija Tucakovi?, 1/4, Gimnazija „Miloš Savkovi?“.

– Specijalnu zahvalnicu za izuzetno zapažen sastav, dobili su:

Višnja Vukovi?, 4 razred, OŠ „Vuk Karadži?“, Stojnik,Teodora Mateji?, 7/2, OŠ „Ilija Garašanin“,Dunja Vuli?evi?, 7/2, OŠ „Ilija Garašanin“ iDanica Milijanovi?, 2/1, Gimnazija „Miloš Savkovi?“.

 

Radove je pregledao žiri u sastavu – Ivan Zlatkovi?, doktor književnosti, Biljana Prokovi?, profesor srpskog jezika i književnosti i predstavnici Biblioteke. Nagrade su: – za osvojeno prvo mesto nagrada je 4000,00 dinara i knjiga, za drugo mesto 3000,00 dinara i knjiga, a za tre?e mesto 2000,00  dinara i knjiga, dok u?enici sa specijalnom zahvalnicom dobijaju knjigu.

Nagrade  su im uru?ene na Dan biblioteke, 19. februara 2020. godine.

(Ar PRESS)

 

 

 

Novi traktori uz subvencije

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je konkurs za subvencionisanu kupovinu novih traktora

NOVI TRAKTORI UZ SUBVENCIJE

 

U Srbiji inace  ima 408 hiljada traktora od cega 83 odsto je starije od 20 godina.

Indijski IMT traktor

 

 

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je konkurs za subvencionisanu kupovinu novih traktora snage do 60 kilovata. Potencijalni kupci  mogu    da se odlu?e izme?u pet proizvodja?a koji ih sklapaju u Srbiji.

Subvencije iznose 50 odsto,odnosno 65 odsto za poljoprivrednike koji rade u otezanim uslovima rada umanjenu za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.Najvisi ukupan iznos koji korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 800 000 dinara.

U Srbiji ina?e  ima 408 hiljada traktora od cega 83 odsto je starije od 20 godina.

U pogonima Agropanonke sklapaju se beloruski MTZ i indijska Mahindra,u Boljevcu, u pogonima Fabrike poljoprivredne mehanizacije Agromehanika indijski Solis,u Jarkovcu kod Zrenjanina sklapaju se traktori indijske kompanije Tafe i IMT i u Agrovojvodini kineski Yto.

Rok za podnosenje zahteva po ovom javnom pozivu tece od 6.januara do 29 maja 2020.godine.

 

 

(Ar PRESS)

 

 

MAGIJA 64 CRNO BELA POLJA

Dejan Pikula, velemajstor iz Aran|elovca

MAGIJA 64 CRNO BELA POLJA

Drevna igra popularna i najmla?ima,kaže velemajstor Pikula

Iako je nastao još pre 2000 godina šah je I danas privla~an kako starima tako I mladima u Aran|elovcu.Svoje znanje igranja {aha na mla|e generacije okupljeni oko A[K-a danas prenosi Dejan Pikula,velemajstor od 2002 godine koji je u svojoj karijeri tri puta delio prvo mesto na prvenstvu dr`ave I bio pobednik na nekoliko turnira.

-Gledano na druge sportive {ah je danas u krizi ali na drugoj strani sve je vi{e novih  igra~a.[ah je popularan I kod najmla|ih jer se u mnogim gradovima organizuju {kole {aha,organizuju se takmi~enja na {kolskom,op{tinskom,regionalnoim I republi~kom nivou.^ak  {ta vi{e nema mesta ni za sve zainteresovane koji bi `eleli da poka`u svoje znanje,ka`e velemajstor Pikula.

Pojava internet unela je novinu I u ovu drevnu igru.Zbog op{te besparice sve je manje turnira ali internet je tu da najmla|ima omogu}I da nau~e ne{to novo I napreduju.

-Meni li~no igra protiv komputera vi{e nije interesantna ni zanimljiva.Kompjuter danas koristim vi{e za pripremu.Igra sa njim nije interesantna jer je ipak to ma{ina koju je te{ko pobediti.U po~etku sam igrao I pobe|ivao.Danas sa njom to je sve te`e pa I za vrhunske {ahiste,isti~e Pikula,I dodaje:

-Kako }e se {ah dalje razvijati te{ko je re}i.Kompjuteri su napredovali.Mladi }e uz njih br`e da u~e I napreduju.O~ekujem promene u {ahu.^ini mi se da je sve izu~eno .Mo`da se zamene neke figure I {ah bude zanimljiviji.

Velemajstor Dejan Pikula ka`e da I danas ima turnira u zemlji I svetu I na samih {ahistima je da li }e na njima u~estvovati ili ne.Velemajstori su oslobo|eni dok mla|I  pla}anja kotizaciju.

Na slici:Dejan Pikula

(Ar PRESS)

 

 

SRPSKI VINOGRAD

Manijle Gavrilovi?,dvadest I peti laureat nagrade “Odzivi Filipu Višnji?u” za 2020 godinu

SRPSKI VINOGRAD

Nagrada Zadužbinskog društva Prvi srpski ustanak „Odzivi Filipu Višnji?u“ za 2020. godinu za rodoljubivo pesništvo, pripala je pesniku Manojlu Gavrilovi?u (1945) iz Beograda.

Odluku o Nagradi, koju Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ iz Orašca dodeljuje dvadeset i peti put, doneo je žiri u sastavu: akademik Matija Be?kovi? (predsednik) i ?lanovi akademik Milosav Teši?, Dragan Laki?evi?, Vladimir Jagli?i? i dr Ivan Zlatkovi?. Povodom Nagrade objavljena je zbirka pesama Manojla Gavrilovi?a pod nazivom Srpski vinograd (Orašac, 2020, 125 str.). Pogovor knjizi „Venac za lica i slike sveta“ napisao je Dragan Laki?evi?.

U Obrazloženju Nagrade stoji da se priznanje dodeljuje „za autenti?an i simboli?an poetski izraz savremene rodoljubive odre?enosti, koja doma?om materijom i maternjom melodijom životvori bogatstvo pesni?kih slika, drevnih vizija i arhetipskih znamenja iz zavi?ajne obi?ajnosti, nacionalne povesti i iz narodnog lirskog, epskog i mitološkog fonda, po ?emu je dostojan sledbenik slavnog uzora pesnika bune“.

Uru?ivanje pesni?kog priznanja uprili?eno je  na Sretenje, na mestu znamenitog Oraša?kog zbora, u Mari?evi?a jaruzi .

  Manojle Gavrilovi? je ro?en 1945. godine u Bjeluši kod Arilja. Završio je Filološki fakultet u Beogradu. Bio je glavni i odgovorni urednik radija Studentski grad i upravnik Narodne biblioteke „Petar Ko?i?” u Beogradu.

Objavio je knjige pesama: „Sunce i ko?ije” (Prosveta, 1973), „Za?arano ognjilo” (Prosveta, 1975), „Bubnjevi na Karpatima” (SKZ, 1979), „Svetlost ?irilice” (SKZ, 1988), „?uvar zlatne jabuke” (BIGZ, 1991), „Nedelja u zavi?aju” (SKZ, 1994), „Zlatna ?esma – izabrane i nove pesme” (Prosveta, 1997), „?uvar belog meseca” (Dragani?, 2003), „Prijezdina ljubav – izabrane i nove pesme” (Prosveta, 2004), „Molitva za Kragujevac – poema od 23 pevanja” (Spomen park „Kragujeva?ki oktobar”, 2006), „Crna plavet” (SKZ, 2011), „P?ele boga Peruna” (SKZ, 2015), „Slovenska rosa” (SKZ, 2017), „Nebeska svila” (Prosveta, 2018), „Žubor mese?ine” (Prosveta, 2019).

Dosadašnji dobitnici Nagrade „Odzivi Filipu Višnji?u“ su: Tanasije Mladenovi?, Matija Be?kovi?, Stevan Rai?kovi?, Miodrag Pavlovi?, Slobodan Pavi?evi?, Ljubomir Simovi?, Milovan Danojli?, Slobodan Rakiti?, Rajko Petrov Nogo, Dragan Kolundžija, ?or?e Nikoli?, Dragomir Brajkovi?, Dobrica Eri?, Petar Paji?, Milosav Teši?, ?or?o Sladoje, Dragan Laki?evi?, Vladimir Jagli?i?, Ranko Jovovi?, Milena Markovi?, ?or?e Neši?, Krstivoje Ili?, Miroslav Maksimovi?, Dragan Hamovi?.

(Ar PRESS)

 

  • Preuzimanje tekstova,delova tekstova i fotografija bez saglasnosti Ar PRESS-a  nije dozvoljeno.

 

TOPOLA SRPSKA TOSKANA

Deset vinarija oko Oplenca

TOPOLA SRPSKA TOSKANA

Tradiciju vinogradarstva u Topoli zapo?eo je još 1931.godine kralj Aleksandar Kara?or?evi? podigavši za to vreme jedan od najsavremenijih podruma u Srbiji

Topola je danas centar vinogradarstva u Srbiji.Pove?avaju se površine pod vinovom lozom.U okolini Topole i Oplenca danas je deset vinarija od ?ega pet ih je samo  u selu Lipovcu.

Porodica Krgovi? tre?a je po redu koja je  izgradila svoju vinariju Zmajevac u Lipovcu na površini od 8,3 hektara  a posle nje podignute su još dve.

-Zasadili smo mešovite francuske i srpske sorte grož?a.Prošla godina bila je nepovoljna za proizvodnju.Imali smo problema sa kišom ali i sa gradom .Uspeli smo nekada da se spasemo i vide?emo kakvo ?e vino da ispadne,kaže nam Nikola Krgovi?.

Želja porodice Krgovi? je da proširi posed na 10 do 15 hektara i sve bude u jednom komadu ali za to treba?e vreme.

-U narednom periodu planiramo i da više radimo na promociji vina jer do sada smo ga plasirali u kafane i vinoteke.Planiramo i u?eš?e na nekim takmi?enjima da vidimo gde se po kvalitetu nalazimo,isti?e Nikola Krgovi? i dodaje da je pored njega u ovaj porodi?ni posao uklju?en otac i brat.


-Deset vinarija trenutno u opštini Topola dovoljno govori o potencijalu ovog kraja kada je vinogradarstvo u pitanju.Mi se ponosimo time.Nisu to neke velike površine kao nekada,kaže Dragan Živanovi?,predsednik Opštine Topola. 

Tradiciju vinogradarstva u Topoli zapo?eo je još  kralj Aleksandar podigavši za to vreme jedan od najsavremenijih podruma.Kasniji doga?aji uticali su da se vinogradarstvo zapusti i iskr?e vinogradi.

-Pored podruma koji je podigao kralj Aleksandar Kara?or?evi? još 1931. godine ovde je i vinarija Aleksandrovi?,kao nosilac obnove vinogradarstva ovog kraja ali i u Srbiji .Tu je Vinarija PIK-a  Oplenac ,jedna od najve?ih u Srbiji i još sedam za sada vinarija od ?ega je pet u selu Lipovcu,podvla?i Živanovi?.

Prvi ?ovek opštine isti?e da oni nemaju puno sredstava u budžetu  da ulažu u ovu oblast ali podržavaju privatnu inicijativu.Opštinske službe im uzlaze u susret i  pomažu na razne na?ine.

-Interesovanja za podizanje novih vinarija ima.Sa nekima sam i li?no razgovarao ali ne bih o tome.Topola je atraktivna jer je samo 60-ak kilometara od Beograda,odnosno sat vožnje.Cena zemlje nije puno sko?ila,oko 100 evra je po aru.U Lipovcu malo više.Pet vinarija u jednom selu stvorilo je problem da nema velikih površina za kupovinu.Prose?no poljoprivredno gazdinstvo ima oko 3,5 hektara a prose?na veli?ina parcele je 35 ari pa treba vremena za ukrupnjavanje,zaklju?uje na kraju Živanovi?.

 

(Ar PRESS)

 

  • Preuzimanje tekstova,delova tekstova i fotografija bez saglasnosti Ar PRESS-a  nije dozvoljeno.

 




U TREŠNJEVICI SE ODMARAM

Slobodan Vukovi? iz Aran?elovca kada god ima vremena provodi u svom selu

U TREŠNJEVICI SE ODMARAM

Ja ovde I radim I ujedno uživam u isto vreme.Ja se radujem svakom radu ovde,I košenju,I oranju,hranjenju riba…Nikada ovo ne bih radio da ne volim,kaže Slobodan Vukovi?i

Mnogi odlaskom u grad zaborave svoju ku}u, svoje selo,svoj zavi~aj.Doma}instva prepuste zubu vremena I u njega se vra}aju kada treba da krenu na onaj svet.To se nemo`e re}I za i Slobodana Vukovi}a.On je ponikao I odrastao u Gornjoj Tre{njevici.Put ga je odveo u Aran|elovac ali uvek,svaki slobodan trenutak koristi za provod u svom zavi~aju.Doma}instvo koje mu je ostalo od predaka on I brat nisu se delili,ve} su ga unapredili I pro{irili.Napravio je ribnjake sa pastrmkom I {aranom a u prirodnim uslovima gaji I mangulice.

-Volim selo,volim imanje.Ovde me privla~I doma}instvo koje je bilo od pamtiveka.Jednostavno,seljak koji voli svoje selo,ka`e nam na po~etku razgovora Vukovi}.

-Ja ovde I radim I ujedno u`ivam u isto vreme.Ja se radujem svakom radu ovde,I ko{enju,I oranju,hranjenju riba…Nikada ovo ne bih radio da ne volim.

Pre nekoliko decenija doma}instvo Vukovi}a bavilo se uspe{no tovom junadi I on je donosio zna~ajan prihod ovom doma}instvu.Danas se opredelio na proizvodnju pastrmke,{arana,mangulice.

-Tov junadi nekada je isklju~ivo bio zbog prihoda.Danas uzgajanje pastrmke je ipak hobi.Na selu I od poljoprivrede danas sve manji su prihodi .Ostala je samo ljubav,isti~e Vukovi}.-Sve {to zaradi ovde ,tu se I ulo`i.Sve se vrti oko neke pozitivne nule.Selo se prazni.Najve}I razog odlaska je {to nema neke isplative ra~unice.Odlaze ljudi u grad,u inostranstvo.

Doma}instvo Vukovi} je stacionirano u blizini u{}a nekoliko potoka koji ~ine Ka~er ,pored puta Valjevo-Kragujevac  koji je napravio jo{ kralj Aleksandar Prvi Kara|or|evi} tridesetih godina pro{log veka.

-Put je od velikog zna~aja ne samo za nas koji `ivimo pored njega ve} I za op{tinu I  region.Da treba da se popravi ili uradi sete se pred svake izbore.Mesna zajednica je tanka,nema sredstava.Rade se prilazi nekim ku}ama zbog glasova.Ovde bi trebalo preduzeti ozbiljne radove jer povezuje nekoliko okruga,isti~e Vukovi}.

 

(Ar PRESS)

 

 

  •  Preuzimanje tekstova,delova tekstova i fotografija bez saglasnosti  Ar PRESS-a  nije dozvoljeno.