Novcana pomoc poljoprivrednicima

  • -Poljoprivrednicima u Srbiji od  21.04.2020 na raspolaganju 2,6 milijardi dinara za ublažavanje posledica krize koja je izazvana virusom korona

 

Vlada Republike Srbije

Vlade Srbije usvojila je mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije COVID-19. Donešene su dve Uredbe: Uredba o novcanoj pomoci poljoprivrednim gazdinstvima i Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišcenju kredita. Usvajanjem ovih uredbi zaokružen je Program ekonomskih mera za podršku privredi.

Preko Uprave za agrarna placanja našim poljoprivrednicima je od 21.04.2020 na raspolaganju 2,6 milijardi dinara za ublažavanje posledica krize koja je izazvana virusom korona.

I Uredba o nov?anoj pomo?i poljoprivrednim gazdinstvima

Prema ovoj Uredbi, pravo na isplatu novcane pomoci ima pravno lice, preduzetnik i fizicko lice –  nosilac komercijalnog porodicnog poljoprivrednog gazdinstva, koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) i nalazi se u aktivnom statusu. Pored opšteg uslova neophodno je da podnosilac zahteva u Registru ima upisane površine pod gajenjem povrca u zašticenom prostoru, ili da je vlasnik životinje (krave, ovce ili koze) koja je obeležena i registrovana u Centralnoj bazi podataka o obeležavanju životinja. Pravo na novcanu pomoc imaju i vlasnici obeleženih i registrovanih košnice p?ela, bili oni nosioci ili clanovi poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da imaju 70 ili više godina starosti u 2020. godini.

Visina jednokratne pomoc u apsolutnom novcanom iznosu odredjuje se po jedinici upisane površine, odnosno po grlu stoke ili broju košnica i to:

  • 25 dinara po kvadratnom metru upisane površine pod gajenjem povrca u zašticenom prostoru, a najviše 90.000 dinara;
  • 3000 dinara po grlu krave, a najviše 30.000 dinara;
  • 500 dinara po grlu ovce ili koze, a najviše 20.000 dinara;
  • 800 dinara po košnici pcela, a najviše 20.000 dinara.

Za realizaciju ove uredbe utvr?ena su sredstva od 1.150.000.000 dinara

Isplatu novcane pomoci poljoprivrednim gazdinstvima vrši Ministarstvo finansija – Uprava za trezor, na osnovu podataka iz evidencija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Registra poljoprivrednih gazdinstava i Veteriranrske baze. Isplata se vrši direktno na namenski racun prijavljen u Registru poljoprivrednih gazdnistava, te nije neophodno podnositi zahtev.

 

II Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišcenju kredita

Prema ovoj Uredbi kroz subvencionisanje dela kamate olakšani je pristup korišcenju kredita, i to za:

  • razvoj stocarstva koji obuhvata nabavku životinja i premiju osiguranja životinja propisanu ovom uredbom;
  • razvoj ratarstva, vocarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvecarstva;
  • investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu;
  • nabavku hrane za životinje;
  • investiciona ulaganja u odre?ene vrste mehanizacije i opreme koja se koristi u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji;
  • likvidnost.

 

Krediti, ciji je rok od jedne do tri godine sa grejs periodom do godinu dana, ili od tri do pet godina, odobravaju se i isplacuju u dinarima – bez valutne klauzule.

Fiksna kamatna stopa iznosi 3% na godišnjem nivou, odnosno 1% za fizicko lice sa prebivalištem koje je na podrucju sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, odnosno koje je navršilo najviše 40 godina života u tekucoj godini, odnosno koje je ženskog pola.

Krediti ciji je rok otplate do tri godine vracaju se u mesecnim, tromesecnim, šestomesecnim i godišnjim anuitetima, a krediti ciji je rok otplate od tri do pet godina se vracaju u šestomesecnim anuitetima.

Pravo na kreditnu podršku imaju fizicka lica – nosioci komercijalnog porodicnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnici i pravna lica (zemljoradnicke zadruge sa najmanje pet clanova zadruge koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, mikro i mala pravna lica).

Fizicko lice i preduzetnik može da ostvari pravo na kreditnu podršku pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 6.000.000 dinara, dok pravno lice kreditnu podršku ostvaruje pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 18.000.000 dinara. Iznos kredita za likvidnost je do 3.000.000 dinara.

Pravilnikom o  uslovima i na?inu ostvarivanja prava na kreditnu podršku  poljoprivrednicima  definisano je da se kreditna podrška ostvaruje podnošenjem pismenog zahteva banci  uz dostavljanje prate?e dokumentacije. Zahtevi se primaju do 01.11. 2020.godine.

Sredstva za sprovodjenje ove uredbe utvrdjena su u ukupnom iznosu 1.450.000.000 dinara.

Podršku ce dobiti  i proizvodjaci povrca u plastenicima

 

Priredila:

Stefanija Andjelkovic,

dipl.inž.agroekonomije

PSSS Kragujevac

Pcele neznaju za Koronu

  • Dok mi ne shvatimo kao društvo znacaj pcela u prinosu poljoprivrednih kultura,voca i prirodi necemo ni ceniti rad pcelara,kaže Milan Paripovic

 

Pcelari u Srbiji ovog proleca su u nevolji.Na jednoj strani je vanredno stanje u cilju suzbijanja Korona virusa a na drugoj strani veliki broj pcelara je starije od 65 godina što ih vec mesec dana drži kod kuce u izolaciji.

-Na pcelinjaku radim samo ja,nema ko drugi da pomogne.Kad je vanredno stanje svi su drugi bitniji od pcelara starije dobi.Situacija je takva da se vrlo malo može raditi zbog nemogucnosti kretanja pa se snalazimo na razne nacine,kaže Milan Paripovic,pcelar iz Arandjelovca,cija porodica se sa pcelama druži više od 70 godina.

                                       Med iz prirode

-Prošla godina je bila slaba,gotovo nikakva.Veliki broj pcelara je uspeo samo da sakupi zimnicu za p?ele.Viška je malo bilo.Bagrema nije bilo uopšte.Ko je selio na lipu nešto je bilo.Sucokret svake godine sve tanja je i tanja paša.Ko je stacionarno p?elario taj se morao dobro pomuciti da osigura zalihe za zimu,istice Paripovic,i dodaje;

-Zima je bila relativno blaga,sa jedne strane da nisu zabeleženi neki veci gubitci.Svi oni pcelari koji su osigurali dovoljne kolicine hrane nisu imali problema sa zimskim gubitcima.Zima je bila blaga i nije bilo odmora za biljke tako da smo imali situaciju da je leglo dosta dugo trajalo.Prolece je rano stiglo.Pcelari koji su tokom zime pcelama davali prihranu medno šecerne pogace  podsticali   su je da dodje do ranijeg kretanja legla.Nije bilo hladnog vremena da ostavi traga na pcelinjim društvima jer su uspeli da održe temperaturu u košnicama za pravilan razvoj.Dženerika je prva cvetala ali su je pcele vrlo malo koristile ali tu su bili maslacak koga ima u izobilju,sada je cvetala divlja trešnja,šljiva,jabuka…Bagrem verujem nije izmrzao i u nižim predelima sticice krajem aprila a u višim pocetkom maja.

                        Milan Paripovic

-Pcelari  65+ su u velikom problemu. Po  službenim podacima koji su clanovi SPOS-a(Savez p?elarskih organizacija Srbije) takvih ima 2800 koji su vlasnici velikog broja košnica i oni nemaju mogucnost da izlaze,pogotovu oni ciji su pcelinjaci dislocirani od mesto stanovanja.Ima preporuka da mladi pcelari to odrade ali ima i ona naša narodna,necu biti prost ;“Tudja ruka svrab ne ceše“! pa prema tome nemože mi na pcelinjaku raditi neko ko nema moj nivo znanja,nema moj nacin rada…Drugo,pcelinjaci koji se ne obilaze su potecijalni izvori zaraze.Zašto?Zato što je trebalo izvršiti prihranu, preraspodelu  hrane,dodati za prošrenje legla…Ako se to ne uradi na vreme dolazi do pojave grabeži,do prenosa svega:Mislim da to nije uredu.Uredba koja je dozvoljavala pcelarima starijim od 65 godina da mogu da idu na pcelinjak vredele je dva tri dana.Ministarstvo poljoprivrede je izašlo u susret ali MUP koji izdaje dovole nije dozvolilo,kaže Paripovic.

-Šta ce biti dalje neznam ni sam.Dolazi vreme za selenje pcela.Mladji pcelari dobiju dozvolu,na mesec dana.Oni sami nemogu seliti moraju tražiti dozvolu i za pomocnike…

-Dok mi ne shvatimo kao društvo znacaj pcela u prinosu poljoprivrednih kultura,voca i prirodi necemo ni ceniti rad pcelara.Važno je da ovo prodje.Nešto ce se dogoditi.Stariji pcelari pretrpece gubitke i problem je što su oni emotivno vezani za te pcele, i sve, jer dobar deo njih, nije ono  da im je to egzistencija ali sam boravak u prirodi i sa pcelanja i pcelinjim proizvodima donosi jedno bogatstvo u zdravlju,zakljucuje na kraju Milan Paripovic.

VAROA U PCELINJACIMA

U pcelinjacima u Šumadiji i pored preduzimanja odredjenih mera godinama prisutna je varoa.

-Zimski gubitci ako su bili posledica su nepravovremenog tretiranja protiv glavnog pcelinjeg neprijatelja a to je varoa.Varoa je prisutna i kao što volim da kažem ona je postala domaca životinja.Nema tog pcelara koji može da kaže da nema varoe.Varoe uvek ima ali samo je pitanje koliko preduzimamo mera  mi kao pcelari i dozvolimo joj da se proširi ili ne.Tokom cele godine mora se permanentno voditi bitka protiv nje što na biološki nacin, što sredstvima za tretiranje protiv varoe,podvlaci Paripovic.

 

Tekst,deo teksta i fotografije bez saglasnosti Ar PRESS-a nije dozvoljeno preuzimati.

 

(Ar PRESS)

 

 

Šumadija pod kišobranom

 

-Lansirne stanice opremljene su dovoljnim brojem raketa za pocetak u proseku po 9,5 raketa a veliko je interesovanje lokalnih uprava da kupe dodatni broj raketa,kaže Milan Spasic,rukovodilac RC Bukulja

 

 

Redovna sezona odbrane od grada u Srbiji po?ela je 15 aprila i trajace u narednih šest meseci.Za ovaj zahtevan i naporan posao spremili su se i u najvecem i najstarijem radarskom centru u Srbiji,Bukulji kod Arandjelovca.

Milan Spasic

-Pripreme za ovu sezonu zapoceli smo još pocetkom marta i uspeli smo do pocetka vanrednog stanja obavi lekarske preglede i seminare za strelce.Obišli smo u medjuvremenu teren i formirali 135 lansirnih stanica.U ovoj sezoni planiramo da imamo oko 140.Spremni smo što se tice lansirnih stanica i na nivou smo prošle godine,kaže na portal“Ar PRESS“ Milan Spasic,rukovodilac RC Bukulja.

Lansirne stanice opremljene su dovoljnim brojem raketa za pocetak.

-Sitacija,što se tice broja  raketa bolja nego prošle godine.Prošla  godina bila je dosta nestabilna pa smo ove godine nabavili više raketa nego ranijih godina.U proseku imamo 9,5 raketa po stanici.Broj raketa  varira  od toga da li su neke opštine sacuvali neutrošene rakete iz prošle godine, kao grad Smederevo koji ima 13 pa od nekih osam ipo,istice Spasic ,i dodaje;

-Interesovanje lokalnih uporava da kupe dodatan broj raketa je veliko.Do sada su rakete kupili opštine Gornji Milanovac koje je doniralo 50 raketa za ovu sezonu,Grocka je najavila donaciju 100 raketa,Velika Pana,poslednjih godina tradicionalno donira rakete ali donacija još nije izvršena.

Stimulacija rada strelcima za sada je na nivou predhodnih godina.Zavod daje mesecno po 4000 dinara a toliko još daju i lokalne uprave stim što je donacija u nekim opštinama podunavskog okruga veca.

-Prošla godina je bila prosecna,dejstvovalo se 26 dana na podrucju koje pokriva RC Bukulja   i ispaljeno 1395 protivgradnih raketa od kojih  je pet bilo neispravno.

U protekle tri godine na ovom podrucju radile su tri daljinske automatske stanice a za ovu godinu najavljena je njegova automatizacija.To znaci da ce stanice biti sa automatskim lanserima ,bez ljudske posade,komande ce se upucivati sa RC Bukulja uz  video nadzor od 24 sata.

Spasic prati oblake

-Pored ove tri stanice(Vukosavci,Vagan i Zagorica )planirano je da se do kraja 2020 godine potpuno pokrije podrucje koje pokriva RC Bukulja.Ministarstvo poljoprivrede za tu namenu izdvojilo je u budzetu sredstva,uradjen kompletan projekat,proveru lokacija,cujnost,proveru svih objekata koji treba da budu u funkciji i ocekujemo da se uskoro raspiše tender za izvodjenje radova.Do tada ce sistem raditi sa ljudskom posadom.Kako se automatske budu ukljucivale u sistem stanice sa ljudskom posadom bice iskljucivane.S obzorom da je stanicu(na tromedji Vince,Brezovca i Šatornje) radila Kaldera i nije pribavila upotrebnu dozvolu mi smo uneli lokaciju te stanice u novi sistem i ko u zavisnosti dobije posao na tenderu na toj lokaciji  postavice se automatska lansirna stanica. istice Spasic.

Sistem odbrane od grada u Srbiji  odvija se vec 53 godine i u mnogome je napredovao.

-Najstariji sugradjani se secaju da su se rakete ispaljivale u pravcu oblaka,bez zauzimanja bilo kakvih emenata.Nisu postojali lanseri postojale su rakete tkz“Cacanke“koje su se ispaljivale tako što se letva zabode u zemlju.Kada je osamdesetih godina uvedena je identifikacija zone zametka zrna grada doprinelo  je do toga da se zna u koji deo oblaka treba ispaliti raketu pre nego što dodje do formiranja zametka grada i na taj nacin ubaciti cestice koje ucestvuju u formiranju samih zametaka grada.Prirodnih i h ima malo a mi ih ubacujemo na milijarde više cime se vrši preraspodela vodenog sadržaja i na taj nacin ceo sistem je napredovao.Znaci;radarska identifikacija,dopremanje reagensa u deo oblaka koji se radarom identifijuje i to je znacajan napredak od pocetka odbrane od grada,zakljucuje Spasic.

 

 

Oblak na radaru

    ZAŠTO JE RAKETNI SISTEM BOLJI!?

-To je široko pitanje ali u najkracem;radarom se identifikuje.Mi na osnovu prognoze I parametara  vremena ne možemo dosta kvalitetno utvrditi   koji ce od formiranih gradonosnih  oblaka biti gradopasan a koji ce se razviti do nivoa pljuska!Pri tome mi prateci zonu oblacnosti  pratimo i definišemo zonu i procenjujemo koji ce biti gradonosan i u posebno definisanu zonu ubacujemo reagens.Raketni sistem je efikasan zato što se u deo oblaka u kome se formira zametak zrna  grada doprema reagens raketom,kaže Milan Spasic

 

 

 

Tekst,deo teksta i fotografije bez saglasnosti Ar PRESS-a nije dozvoljeno preuzimati.

(Ar PRESS)

Savet dana;Ishrana odlucene jagnjadi

Violeta Petrovic Lukovic

Nakon odlucivanja, proizvodne performanse jagnjadi zavise od kvaliteta biljne hrane kao i obima njenogkonzumiranja. Da bi se konzumiranje koncentrata pospešilo i izbegao dodatni stres, u vreme odlucivanja,ne treba menjati pocetni koncentrat sa smešom zaporast, vec to treba uciniti 7–14 dana kasnije.

Prelaz sa jednog na drugi koncentrat, treba obavljati postepeno mešavinom prvo manjih a zatim vecih kolicina koncentrata sa prethodnim, tokom 7–14 dana prelaznog perioda. Svo to vreme, kolicina koncentrata sene ogranicava vec se daje po volji. Dnevna kolicina koncentrata zavisi od mogucnosti gazdinstva,kvaliteta voluminozne hrane, kondicije i kvalitetajagnjadi.

Kada dnevno konzumiranje koncentrata dostigne 300 gr po grlu, obicno se kod jagnjadi namenjene za priplod obustavlja dalje povecanje, a povecane potrebe u hranljivim materijama i energiji podmiruju se povecanim utroškom sena ili pak paše. Bitno je da seu ovom periodu ostvari prosecan dnevni prirast odoko 200–250 gr. Ukoliko je dnevni prirast manji, utoliko je utrošak hrane za jedinicu prirasta veci, odnosno nepovoljniji.

U uzrastu od 5–12 meseci, za priplodnu žensku jagnjadu toku vegetacije, najbolja je paša. Ako je paša kvalitetna i ima je dovoljno, prihranjivanje sa koncentratima može potpuno da izostati. Ako je paša lošija ilise ishrana obavlja sa konzervisanom kabastom hranom,koja se daje po volji, neophodna je izvesna koli?ina koncentrata. Uz dobru ishranu u ovom periodu, ostvaruje seprose?an dnevni prirast od 150–200 gr. Ako je ishrananedovoljna, tada se dobijaju grla manje telesne mase,plitkih i uskih grudi, kratkog trupa, visokih nogu, samalom kolicinom vune koja je uvek lošijeg kvaliteta.

Zalužena jagnjad koja se ne gaje za priplod, tove se iprodaju kao roba za meso. Po organizaciji tov zalu?ene jagnjadi vrši se:

  • u zatvorenom i ogranicenom prostoru pri cemu se upotrebljava koncentrat i seno;
  • napaši uz prihranjivanje i na paši s tim što se krajtova završava samo ishranom koncentratom.

Jagnjadse tove posle zalucenja, da bi postigla u starosti sa 6do 8 meseci masu tela 35–45 kg i randman od 45–50%.

U pogledu intenziteta, tov može biti brži ako se upotrebe vece kolicine koncentrata i sporiji uz manje prihranjivanje koncentratom. Upotreba vecih kolicina koncentratne hrane izaziva vece izdatke, tako da jeova vrsta tova skuplja od tova jagnjadi i šilježadi napaši. Pri tovljenju punim obrokom koncentrata jagnjad pojedu dnevno 1,3–1,6 kg zrna i 0,75–1 kg sena pri kraju tova.

Za tov jagajadi upotrebljavaju, se razliciti odnosi koncentrata i sena.Posebno mesto u tovu odlucene jagnjadi i šilježadi za uzimaju proteinska, hraniva, jer od njihovog ucešca u obroku zavisi intenzitet prirasta.

Veoma je raširentov zalucene jagnjadi na paši u doba vegetacije. Kvalitetna i dovoljna paša može poslužiti i kao jedinahrana u tovu. Ako je trava mlada i bujna, jagnjadima se daje obavezno manja kolicina kabaste hrane (kvalitetnoseno) radi sprecavanja poremecaja u probavnom traktu,usled kojih dolazi do proliva, što osetno smanjuje prirast i ukupnu masu grla.

mr Violeta Petrovic-Lukovic

PSSS Kragujevac

Upis prvaka elektronski

Od 1. aprila mogucnost ,,Iskazivanja interesovanja za upis dece u osnovnu školu“ elektronskim putem

Upis dece u prvi razred osnovne škole, koji tradicionalno pocinje 1. aprila, ove godine ce, zbog aktuelne situacije i vanrednog stanja, poceti kasnije. Umesto upisa, roditeljima i drugim zakonskim zastupnicima  od 1. aprila 2020. godine nudi se mogu’nost da stupe u kontakt sa školom u koju žele da upišu svoje dete preko nove usluge „Iskazivanje interesovanja za upis u osnovnu školu“ na Portalu eUprava, kao i telefonskim putem. Ovu uslugu i uputstva za njeno korišcenje možete pronaci na sledecoj adresi https://euprava.gov.rs/usluge/5569

Novu e-uslugu zajednicki su izradili timovi Kabineta predsednika Vlade, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Na ovaj nacin, škole ce evidentirati zainteresovanost roditelja da upišu dete u odredjenu školu kako bi okvirno znale koji broj djaka mogu da ocekuju. Svi roditelji koji ce koristiti ovu elektronsku uslugu, bice obavešteni o datumu upisa u osnovnu školu cim isti bude bio definisan.

Po definisanju datuma upisa u osnovnu školu, na Portalu eUprava bice dostupna usluga zakazivanja termina za upis i testiranje koja ce omoguciti roditeljima da jednim odlaskom u školu završe sve procedure oko upisa deteta i to bez potrebe donošenja ijednog dokumenta, kao i da obave testiranje sa psihologom/pedagogom. Škole ce u unapredjenoj elektronskoj usluzi eUpisa po službenoj dužnosti pribaviti podatke iz maticne knjige rodjenih, iz evidencije prebivališta i iz zdravstvenog informacionog sistema o obavljenom lekarskom pregledu.

Podsecamo da je prošle godine zahvaljujuci elektronskoj usluzi eUpis upisano više od 60 hiljada djaka u prvi razred osnovne škole. Roditelji po prvi put nisu morali da pribavljaju više od 120.000 razlicitih dokumenata u papirnoj formi, pri cemu su uštedeli isto toliko sati cekanja na nekom od šaltera javne uprave.

Usluga „Iskazivanje interesovanja za upis u osnovnu školu“ je samo jedna u nizu inicijativa elektronske uprave koju Vlada Srbije kontinuirano pokrece i koja svedoci o posvecenosti digitalnoj transformaciji javne uprave i društva u celini.

Zahvaljujuci dosadašnjem iskustvu i znanju celokupnog tima Vlade Srbije koji radi na reformi i digitalizaciji javne uprave, prepoznate su potrebe gradjana i ovakvim sistemom rada došlo je do transformacije javne uprave u servis gradjana, zahvaljujuci cemu gradjani ne moraju da nose svoja dokumenta od šaltera do šaltera.

Osnovna skola „Sestre Radovic“ u Belocavcima

 

 

(Ar PRESS)

POJE VOCE SA JASENICE

-Realno  ako sve bude u redu  ja ocekujem iduce godine za letnju sezonu da prvi vocari pocnu zalivanje vocnjaka vodom  sa novog sistema,kaže Dragan Jovanovic,predsednik Skupštine opštine Topola

 

Pogled iz Blaznave na Vencac

TOPOLA,(03.04.2020.)-Javno preduzece “Srbija vode” raspisalo je tender za izvodjaca radova na navodnjavanju oko 350 hektara vocnjaka u atarima sela Plaskovac, Vinca i Blaznava. Javna nabavka ce trajati do kraja aprila. Projekat je izradio Institut za vodoprivredu “Jaroslav  Cerni” iz Beograda a vrednost investicije je oko 2 miliona evra.

-Pre svega ovo je jedan projekat koji je kao ideja postoji vec nekoliko godina ali do raspisivanja javne nabavke  potrebno je vreme.Ako vam kažem da je potrebno da bude izgradjeno preko 140 km vodovodnih linija,dva velika akumulaciona bazena,jednu veliku buster stanicu,rešimo imovinsko-pravne problem za oko 3500 parcela to svakako za nekoga ko je nešto radio u Šumadiji zna koliko je komplikovano,kaže za portal “Ar PRESS” Dragan Jovanovic,predsednika Skupštine opštine Topola.

-Drugi problem je izgradnja crpne stanice na Jasenici.Poznato je da Jasenica nije reka samo u atarima sela Blaznave,Vince I Plaskovca I da samo oni uzmu vodu a da oni nizvodno;Božurnja,Žabari,Natalinci nemaju ništa.Nama je trebala relevantna kuca,kakav je “Jaroslav Cerni”,pošto mi imamo mernu stanicu u Donjoj Šatornji da vidimo protok vode,da se odredi taj minimum koji mora da ostane u reci,da se zna koja je ta kolicina koja se uzima za navodnjavanje,da se urade ta dva velika akumulaciona bazena,kada ce se voda prepumpavati kada je ima najviše a to je period mart,april,maj kada ima vode koja otice bez potrebe.Mi ce mo tada akumuilirati vodu I koristiti je u tim krizmim periodima. Sve su to razlozi da od ideje do raspisivanje tendera danas prodje cetiri-pet godina I same realizacije,naglašava Jovanovic.

Izrada projektne dokumentacije iziskivala je znacajna finansijska sredstva.

Dragan Jovanovic

-Za izradu glavnog izvodjackog projekta prošle godine iz opštinskog budžeta izdvojeno je 40000 evra.Predhodnih godina kada je radjeno na idejnom projektu,reševanju imovinsko-pravnih problema imali smo ozbiljne finansijske izdatke.Srecna okolnost je što je država shvatila da su nam potrebni ovakvi projekti iz oblasti navodnjavanja I vodoprivrede tako da država,koja je dobila pre sedam ili osam godina iz UAE 50 miliona dolara ni polovina nije iskorišcen.Slican projekat je radjen u selu Udovice kod Smedereva gde je voda uzimana iz Dunava ali koji nikada nije zaživeo.Pouceni tim lošim iskustvom mi hocemo da projekat živi.Ono što mi hocemo je da za Vaše slušaoce I citaoce da znaju je da ce mo mi paralelno praviti I vodoprivrednu zajednicu.Znaci,sve seljake domacine ciji ce se vocnjaci navodnjavati iz ovog sistema hocemo da udružimo I napravimo vodoprivrednu zadrugu.U Srbiji trenutno ne postoji nijedna vodoprivredna zadruga.Zašto nam je ona potrebna?Pre svega moramo da uredimo sistem placanja I održavanja ovog sistema.Ovaj system mora da živi,mora da se širi.To je veoma važno.Mi ovim projektom necemo da stanemo na 350 ili 380 hektara voca.Hocemo da širimo ka Božurnji,ka Ovsišti I ka drugim delovima opštine

Jasenica prakticno deli opštine Topola na dva dela.Ono što je veoma važno da ce sa  pocetkom navodnjavanja u letnjem periodu biti dovoljno vode I za pice I za navodnjavanje,istice Jovanovic,I dodaje:

-Mi nikada vodu sa Jasenice ne koristimo za pice niti smo je ikada koristili.Voda sa Jasenice ne može se trenutno koristiti za pice .Možda ako bude napredovala tehniologija.Ona izvire na Rudniku  ispod rudnika olova I cinka I ona u sebi ima opilje teških metala koji nikakvim procesom ne mogu da se prerade.Topola se snadbeva sa Jarmenovacke reke I tkz Milica potoka.To su potpuno odvojene stvari

I nemaju nikakvu zajednicku vezu,kaže Jovanovic.

Izgradnja sistema za navodnjavanje u decenijama koje dolaze promenice sliku ovog kraja.

-Ovo je ozbiljan projekat  I Topolu  ce koštati tri do cetiri miliona evra.To je samo prva faza.Mi sada radimo trecu ili cetvrtu fazu I sa idejnim projektima procenjujemo da ce se uložiti I 12 miliona evra.To je pojedinacno,mogu slobodno da kažem  najveca investicija u istoriji Topole.To ce da izmeni sliku ovog kraja.Potezi oko Smedereva,Mihajlovca,Grocke,Cacka,imaju izvanredne uslove za razvoj vocarstva I treba razmišljati o regionalnom vodovodu.Arandjelovac ima sela koja se bude;Banja,Brezovac,gde su naši Vincani pokupovali deo Buželja,Orašac,Kopljari uz Belosavce.Dolaze ljudi sa strane I podižu ozbiljne zasade.To sve treba da povuce I ostale ljude da se naprave regionalni projekti.To bi bilo pravi potez I promenilo vocarsku sliku u Srbiji.Mi ,nažalost kaskamo za razvijenim zemljama,kakva je Italija,u tri stvari:nama su potrebne kooperative.Ne zadruge,kao što pravi ovaj Krkobabic,vec koperative u koje cemo da udružimo domacine.Zato nam je potrebna I vodoprivredna zadruga kao što je bila naša Agrokoperativa “Domacin”u Topoli,naglašava Jovanovic.

-Potrebna nam je pomoc I država I resornog ministarstva da ljudi shvate prioritet ovakvih projekata I ono što je važno a to je edukacija.Ljudi koji ovde dolaze imaju novac I za podizanje vocnja I za arterske bunare ali oni treba da povuku I one manje koji žive na svojim gazdinstvima a to smo postigli I u Vinci,Plaskovcu,Božurnji,Blaznavi da se ljudi ogazde na svojim parcelama.Zašto ja ovo govorim u vreme vanrednog stanja je da se dozvoli sloboda kretanja ljudima na selu.Ova peripetija sa prijavama Upravi za zaštitu bilja toliko je komplikovana da prihvataju svaki peti ili detesu zahtev?!Ljudima je potrebna sloboda kretanja.Nekada samo u Topoli dnevno  je potrebno oko 500 sezonskih radnika.To je ozbiljna industrija koja može da bude motor razvoja citavog ovog kraja ali I Srbije.Ova vanredna sitaacija je pokazala da zemlje koje nemaju ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju nemaju šta da traže.Digitalizacija je super ali to nestane za jedan sekunde.Ako nemate hranu,nemate poljoprivrednu proizvodnju,dobru I organizovanu u buducnosi nema šanse da taj narod I nacija opstanu.Mogu biti vazali I da ih neko štiti ali da budu samostalkni I  nemaju sopstvenu prerhrambenu industriju to prosto nije moguce,podvaci Jovanovic,I zakljucuje;

-Realno  ako sve bude u redu  ja ocekujem iduce godine za letnju sezonu da prvi vocari pocnu zalivanje vocnjaka vodom  sa novog sistema.

 

Tekst,delove teksta I fotografije bez saglasnosti Ar PRESS-a nije dozvoljeno preuzimati.

 

(Ar PRESS)