INTERVJU:Jovana Prekovic

OLIMPIJSKO ODLICJE NAJVECA ŽELJA

-Karate traži  dosta strpljenja, odricanja, iskušenja, ali najviše vere, tako da sam u svemu tome izvlacila najbolje koliko sam mogla. Imala sam ogromnu podršku Roksande i Dragana i njihove porodice, naravno moje porodice koja me nesebicno podržava i veruje u mene, kluba i mojih dragih ljudi,kaže Jovana Prekovic

 

 

Jovana Prekovic

San svakog sportiste je da ucestvuje na Olimpijskim igrama.Jovana Prekovic,uspešna karatistkinja zahvaljujuci rezultatima izborila je plasaman na ovo planerarno takmicenje.Nažalost zbog korone ove ga godine nece biti u Tokiju.Skup najboljih sportista sveta odložen je za narednu godinu.Bio je to povod za intervju sa ovom  mladom I uspešnom sportistkinjom.

  • Ar PRESS.-Zašto ste se odlucili za karate a ne neki drugi sport?

Jovana PREKOVIC.- Na prve casove karatea odveo me je deda, jer sam obožavala da gledam crtani film „Zmajeva kugla“ u kom je glavni junak bio Goku sa odlicnim poznavanjem borilackih veština. U tom periodu, Roksanda je držala casove karatea u svim vrticima u Arandjelovcu, a buduci da sam želela da budem kao spomenuti junak iz mog omiljenog crtanog filma, karate je za mene bio pravi izbor. Želela sam da budem najbolja.

 

  • Ar PRESS-Izborili ste ucešce na Olimpijskim igrama u Tokiju ali one ove godine nece biti zbog korone.Kako sacuvati kondiciju u uslovima kada nema takmicenja?

Jovana PREKOVIC,- Plan mi je da period bez takmicenja, koji je usledio zbog epidemije korona virusom, iskoristim sve resurse koje imam. Karate je po prvi put na Olimpijskim igrama i nismo do sada imali pripreme za najvece planetarno takmicenje i bice to veliki izazov za sve nas, ali jedno je sigurno, da necu odstupati od stvari koje su mi do sada donosile uspeh. Moram da kažem da imam izuzetno kreativne trenere, koji se trude da mi treninzi budu jako zanimljivi i koji me drže u fokusu, što je od velike važnosti, jer me ceka dug period do sledeceg važnog takmicenja za Olimpijske igre.

 

  • Ar PRESS:-Za kratko vreme postigla si puno vrhunskih rezultata sa svojom upornošcu , odricanjima ali i savetima trenera Roksande.  Koji je tvoj cilj trenutno? 

Jovana Prekovic i Roksanda Atanasov

Jovana PREKOVIC,- Put uspeha je bio pun uspona i padova. Tražio je dosta strpljenja, odricanja, iskušenja, ali najviše vere, tako da sam u svemu tome izvlacila najbolje koliko sam mogla. Imala sam ogromnu podršku Roksande i Dragana i njihove porodice, naravno moje porodice koja me nesebicno podržava i veruje u mene, kluba i mojih dragih ljudi. Veliku ulogu ima kompanija Peštan iz Arandjelovca, opština Arandjelovac kao i Ministarstvo omladine i sporta, Olimpijski komitet Srbije, Vojska Srbije i naravno Karate Federacija Srbije koja mi je omogucila da ispratim najvažnija takmicenja do Olimpijskih igara. Svi oni su videli i prepoznali naš rad i odlucili su da nas maksimalno podrže, jer sve ovo što smo postigle i što cemo postici je i njihov uspeh i bez njih ovaj put ne bi bio moguc. Cilj mi je da se dobro fizicki i psihicki pripremim za sledecu sezonu, omogucim sebi ponovo plasman na Olimpijske igre i osvojim najsjajniju medalju.

 

  • Ar PRESS,:-Osim što se baviš karateom ti sI  zaposlena u Ministarstvu odbrane  .Koliko ti vreme dozvoljava da se u potpunosti posvetiš jednom ili drugom ?

Jovana PREKOVIC,- Prošle godine sam postala clan sportske jedinice Vojske Srbije u svojstvu zaposlenog u Ministarstvu odbrane. To je za mene bio veliki izazov, jer biti pripadnik Vojske Srbije i braniti boje Srbije na vojnim prvenstvima je za mene velika cast i privilegija, tako da uz dobru organizaciju može sve da se postigne. Zbog toga bih ovom prilikom želela da se zahvalim našoj vojsci i Ministarstvu odbrane što nama, vrhunskim sportistima, omogucavaju da se takmicimo, treniramo i u isto vreme imamo status pripadnika Vojske Srbije.

  • Ar PRESS,-Kako sebe vidiš za pet godina?

Jovana PREKOVIC:- Vidim  kao devojku koja je ispunila svoje sportske snove i zapocela da vodi jedan porodican život koji ce mi pružati razne izazove.

 

(Ar PRESS)

Fotografije privatna arhiva

Intervju,deo intervjua bez saglasnosti Ar PRESS-a nije dozvoljeno preuzimati

 

 

 

 

Postrna setva i njen znacaj

 

 

Proizvodnja krastavaca u postrnoj setvi moze biti unosna

Žetva ozimih strnih žita je završena, tako da treba  planirati postrnu setvu. Od perioda žetve do kraja oktobra, a za neke useve i do kraja novembra, ima dosta vremena, od 70 do 100 dana. Treba koristiti sorte i hibride krace vegetacije i ovo je velika šansa da se iskoriste prirodne pogodnosti, kvalitetno zemljište i povoljne temperatura.

            U zavisnosti od vremena setve, što je uslovljeno vremenom žetve preduseva, potrebama gazdinstvai mogucnosti prodaje proizvoda,  treba se odluciti za tip i strukturu proizvodnje. Stvorene su  sorte i hibridi kratke vegetacije vecine biljnih vrsta, koje su pogodne za postrnu proizvodnju.

 

Violeta Velickovic

Ranijom setvom treba proizvoditi useve za zrno. Za ovakvu proizvodnju treba izabrati hibride kukuruza grupe zrenja 200-300, a za  kasniju setvu  treba  izabrati hibride kukuruza ranije vegetacije, grupe zrenja 100 ili 200.

Tehnologija proizvodnje je jednostavna, plitko oranje ili tanjiranje, setvospremac, setva, ne treba

upotreba osnovnog djubrenja, a prihranjivanje azotom u fazi 7-8 listova bi koristilo za bolji prinos.

            Proizvodnja krastavaca- kornišona za zimnicu je vrlo znacajna i profitabilna, te se sve više seje posle žetve pšenice. Postrna proizvodnja boranije za pijacu ili konzerviranje je takodje znacajna, takodje i proizvodnja zelene salate, spanac, a znacajna je i   proizvodnja cvekle, mrkve, pa cak i crnog luka za pijacu.

            Postrna proizvodnja useva za zelenu masu, bilo za siliranje ili neposrednu ishranu životinja,vrlo je zna?ajna i kod nas je do sada bila najrasprostranjenija. Po pravilu sva gazdinstva, bilo veca ili manja, koja se bave govedarskom proizvodnjom, zelenu masu ca siliranje trebalo bi da proizvode u postrnoj setvi. Postoji veci broj biljaka za ovakvu proizvodnju,pojedinacno ili kombinovano, ali je kukuruz najpogodniji i najviše zastupljen.

Iako se za ovaj nacin primene ne zahteva da zrno sazri, potrebno je da se formira i dostigne do mlecne ili voštane zrelosti. Zbog toga, potrebno je usaglasiti hibride kukuruza s vremenom setve.  Potrebna je gušca setva od redovne i to  od 80.000 do 100.000 biljaka po hektaru.

Osim kukuruza , za proizvodnju zelene mase, za potrebe siliranja ili neposredne ishrane, u postrnoj setvi mogu se gajiti i drugi usevi, sudanska trava, sirak, sto?ni kelj, perko i slicne biljne vrste sa velikom biljnom masom.

Znacaj postrne setve:

-Znacajno povecanje proizvodnje jeftine hrane po jedinici površine, narocito zelene mase za stocnu hranu i konzumnog povrca;

-Produktivnije korišcenje obradivog zemljišta ;

-Intenzivnije korišcenje prirodnih resursa- zemljišta i vode;

-Raznovrsna biljna proizvodnja.

                                                                                                                             Violeta  Velickovic dipl.ing

                                                                                                                                       PSSS Beograd

                                                                                                    

SAVET DANA:Održiva poljoprivreda

  • Što je bolji kvalitet zemljišta, to su zdravije biljke, dobijaju potrebne nutrijente i omogucuju bolji razvoj korenovog sistema

 

Kako sve više potrošaca brine o cistom vazduhu i cistoj hrani i žele da kupe organsku hranu, tako se i sve više proizvodnih parcela prevodi u organsku proizvodnju. Na zapadu se koristi više razlicitih termina, pa se tako od skoro govori i o tzv. „regenerativnoj poljoprivredi“, ali šta to znaci? Regenerativni sistem poljoprivredne proizvodnje je takav vid proizvodnje koji se fokusira na zdravim, mineralnobogatim, i biološki raznovrsnim zemljištima na kojima se može proizvoditi visokokvalitetna i nutritivno bogata hrana, dok se istovremeno poboljšava zemljište, usevi i prihod proizvodjaca.Farma može biti sertifikovana kao organska jednostavno  Izbegavanjem zabranjenih hemijskih supstanci, ali cilj treba da bude na ocuvanju kvaliteta i plodnosti zemljišta.Ovo ne samo da vodi ka zdravim usevima vec i gradi organsku materiju i dobru strukturu u zemljištu i stvara tzv. Otpornost zemljišta, tj. doprinosi sveukupnom ‘’zdravstvenom’’ stanju zemljišta. Drugo Ime za ovaj sistem poljoprivrede je „biološka poljoprivreda“. Umesto oslanjanja na hemijska preparate u proizvodnji useva, vracamo se ocuvanju zemljišta kao glavnog nosioc aodržive proizvodnje i prinosa

Da bi smo procenili potencijale zemljišta, proizvodjaci bi pre svega trebali da urade kompletnu agro-hemijsku analizu zemljišta, i to sa posebnim osvrtom na prisustvo i kolicine makro i mikro elemenata. Sledeci korak je stvaranje idealne životne sredine za‘’život’’zemljišta. Zemljište‘’hranimo’’pomocu razlicitih izvora organske materije:stajnjak, kompost, ili kombinacija razlicitih planova vrsta koje se gaje kao „zelenišna djubriva“ kulturama kojima se upravlja samo da nahrani život zemljišta. Ova zelenišna djubriva se plitko mešaju u zemljištu gde dolazi do reakcije sa mikroorganizmima i obilne proizodnje organske materija cime se indirektno poboljšava struktura zemljišta. Svaka intervencija na zemljištu je svedena na minimum, a uvek je ucinjena sa namerom: da se stvori idealan dom za mikrobiološki život zemljišta; da se razbije pokorica; ili da se uradi duboka aeracija zemljišta kada je to neophodno, višak vode da se otkloni/upije i da ima dovoljno prostora za vazduh i vodu u zemljištu.

Što je bolji kvalitet zemljišta, to su zdravije biljke, dobijaju potrebne nutrijente i omogucuju bolji razvoj korenovog sistema. U takvom sistemu, biljka proizvedena na ovaj nacin ima više prostora da se odbrani od bolesti i štetocina. Tako biološka, regenerativna poljoprivreda nije samo cist vazduh i cista voda, vec je i cista hrana sa boljim zdravstvenim prednostima. To je sistem u kome je focus na regeneraciji zemljišta koristeci odgovarajucu obradu tla, mnogo mineral za biljke i za život zemljišta.

 

Priredio Bojan Mijatovic

PSSS Beograd