Cetvoropreg u Crepaji 02

Rajko Jovanović iz Vrbice kod Arandjelovca istinski zaljubljenik u konje

 

 

 

 

 

VRANCI ISPUNJENJE DEČIJEG SNA

  • Nagrade nisu imperativ već druženje sa ljudima,da se vide konji,oprema.Uvek ima nešto novo.Kada dobijete pehar ipak bude zadovoljstvo za ono što radite,za svoj trud.Gde god sam učestvovao dobio sam neku nagradu;za najbolju zapregu,opremu,par konja.Kada imate najbolji par na fijakerijadi ipak nešto znači u velikoj konkurenciji,kaže Jovanović

 

Industrijalizacijom zemlje traktori iz štala isterali su konje.Prema popisu poljoprivrede obavljenom 2012. godine u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji bilo je oko 5000 konja od čega oko 1000 ždrebnih kobila i omica.Na području opštine Arandjelovac tek je nekoliko desetina primeraka ovih pllemenitih životinja.Jedan od istinskih zaljubljenika u konje je i Rajko Jovanović iz Vrbice kod Arandjelovca.

-Ljubav prema konjima neznam od kada je ,mogu reči nikada nije prestala iz detinjstva ali samo što je trajala bez konja.Sada su konji tu pa tu ljubav delimo zajedno.Konji su ovde bili prisutni generacijski u ovoj kući samo tada su služili za obradjivanje zemlje I rad a danas samo za zadovoljstvo.Od nekih sedamdesetih godina prošlog veka kada su konji prodati dok ih nisam kupio sanjao konje i odsanjao sam svoj san o konjima,kaže nam Rajko Jovanović,i dodaje:

-Volim sve konje ali vranci su deo tradicije ove kuće i uvek su bili vranci.Ja sam treća a moj sin četvrta generacija I uvek su bili vranci.Vranci i samo vranci!

Jovanović ističe da se konji u njegovu štalu  ne bi vratili da nije bilo fijakera kojeg je njegov  deda kupio ocu 1953. godine i zahvaljujuči konjima i fijakeru iz škole  ga vratio na selo.

Rajko Jovanović                                                            Četvoropreg u Crepaji 2017

-Konji i fijaker imaju presudnu ulogu u formiranju ovog seoskog domaćinstva i nastavku tradicije.Fijaker sam 2008 godine renovirao i stavio ponovo u funkciju i zahvaljući njemu kupljeni su konji i nastavljen odsanjan san o konjima koji se danas  ostvarije još više i više,priča Jovanović.

Konji danas sve manje se koriste za poljoprivredne radove.Njihovo održavanja predstavlje veliki trošak za vlasnika.

-Nije u pitanju samo novac već i obaveza baviti se konjima da budu u dobroj kondiciji ,da ideš na takmičenja i da budu poslušni.To košta dosta para ali i uloženog vremena.Hranu neću da računam,na selu smo.Nikada je  nisam ni računao.Skupa je oprema,odlasci na takmičenja,kaže dalje Jovanović.

-Danas su vlasnici konja zaljubjenici,kao i ja.Ima ih koji se bave i trgovinom iz nekog ekonomskog intertesa a najveći broj se ,kao i ja bavi iz ljubavi .Uglavnom su materijalno situirani ljudi.Nemogu sebe da svrstam u to jer oni imaju preskupe konje,imaju velike štale,velike ergele i ja se sa njima družim i imam to što imam i za mene je to sasvim dovoljno,podvlači Jovanović.

U porodici Jovanović ljubav prema konjima preneta je i na ostale članove domaćinstva.

U časovima odmora

-Ne baš kao ja jer me veže tradicija iz detinjstva i mladosti.Za njih izdvajam vremena koliko mogu.Ne gledam na sat.Kada bi mogao bilo bi i više.Sa njima bi bio ceo dan ali obaveze ne dozvoljavaju.Ujutro jedan sat.Popodne jedno sat do sat i po ako ih ne prežem.Morate da ih pustite u manjež da trče,da ih učite kako da gaze…Vikendom sa njima provodim najviše vremena.Dva para konja velika je obaveza ako želite da idu kako vi želite,zaključuje Rajko Jovanović

Lipicaneri od nekoliko desetina hiljada evra

Zimska idila

Kod nas je najzastupljeniji lipicaner.On se koristi za takmičenja na kojima i ja učestvujem.Kada je u pitanju cena konja nikada se ne zna.Možete naići na lepog ,zdravog a jeftinog konja.Čujem da su neki platili konja i 30000 evra.Ja nisam iz te  priče.Kupio sam ždrebad i odgaio ih i napravio to što sam napravio ,kaže nam Jovanović.

-Ako nameravate da idete na takmičenja solidnu opremu nemožete da kupite bez 1000 evra.To podrazimeva dobre amove,uzde,oglavine.Ako hoćete sa svojim inicijalima na opremi to ipak košta.U Srbiji ima nekoliko majstora koji prave opremu za konje , u Obrenovcu,Saraorcima a najbolji je  u Somboru- Djuran.On je i meni pravio opremu,kako sam ja želeo.Sa inicijalima…

Ljubitelji konja kao I ja  zaljubljenici su njih  I zato  se druže.Okupljaju ih fijakerijade koje se održavaju tokom godine.Prva fijakerijada je u Crepaji,drugi dan Vaksrsa.Uglavnom se održavaju svake nedelje, u Vojvodini ali ima ih i u Srbiji u Obrenovcu,Čačku,Kragujevcu,Gruža,kod Smedereva,Požarevac,Kučevo,Sopot…

Tu imaju dve vrste takmičenja;paradno ,gde učestvujem i ja i u preciznoj vožnji .Na takmičenjima sam osvojio zapažene nagrade i to mi daje podstrek.Nagrade nisu imperativ već druženje sa ljudima,da se vide konji,oprema.Uvek ima nešto novo.Kada dobijete pehar ipak bude  zadovoljstvo za ono što radite,za svoj trud.Gde god sam učestvovao dobio sam neku nagradu;za najbolju zapregu,opremu,par konja.Kada imate najbolji par na fijakerijadi ipak nešto znači u velikoj konkurenciji,priča Jovanović.

Fotografije M.Petrović i Privatna arhiva

Miodrag Petrović

 

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje teksta ,njegovog dela ili fotografija  bez saglasnosti autora nije dozvoljena…

 

 

 

DSC01643 01

Javno o parku

 

 

U zgradi opštinske uprave Opštine Aranđelovac, ul. Venac Slobode br.10 u Aranđelovcu, u holu I sprata i kancelariji br. 2, od 25. novembra do 10. decembra 2020.godine, svakog radnog dana od 10 do 14 časova biće javno izložen deo nacrta Plana detaljne regulacije za spomenik prirode park Bukovičke banje sa izveštajem o strateškoj proceni uticaja plana na životnu sredinu.

Materijal je dostupan i u digitalnom obliku na zvaničnoj internet strani opštine Aranđelovac (www.arandjelovac.rs).

 

Zainteresovana lica mogu, tokom javnog uvida,kako se navodi u javnom pozivu Odeljenje za imovinsko-pravne odnose, urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne poslove, Opštinske uprave opštine Aranđelovac svoje primedbe na planirana rešenja, u pisanom obliku, da dostave Odeljenju za imovinsko-pravne odnose, urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne poslove Opštine Aranđelovac, putem pisarnice Opštinske uprave, najkasnije do 10. decembra 2020.godine.

 

Javna sednica  Komisije za planove Skupštine opštine Aranđelovac, održaće se u sali biblioteke „Sveti Sava“ u Aranđelovcu, u ponedeljak, 14. decembra 2020. godine, u 11 časova. U toku javne sednice, sva prisutna fizička i pravna lica koja su podnela primedbe u vezi sa Nacrtom plana, u pisanom obliku, mogu obrazložiti primedbe pred Komisijom za planove Skupštine Opštine Aranđelovac,navodi se u pozivu.

 

(Ar PRESS).

Porez po zonama u 2021.?

 

 

Predsednica Skupštine opštine Arandjelovac Desanka Milanov zakazala je za petak,20.novembar 16 sednicu SO Arandjelovac.Pred odbornicima ce se naci 13 tacaka Dnevnog reda od cega gotovo polovina vezana je za poreze za 2021 godinu.

Donošenje  Odluke o utvrdjivanju stope poreza na imovinu za nepokretnosti na teritoriji opštine Arandjelovac za 2021. Godinu.Donošenje Odluke o odredjivanju zona na teritoriji opštine Arandjelovac za utvrdjivanje poreza na imovinu na nepokretnostima za 2021. godinu.Donošenje Odluke o stopama amortizacije za nepokretnosti na teritoriji opštine Arandjelovac za 2021 godinu.Donošenje Odluke o utvrdjivanju prosecne cene kvadratnog metra nepokretnosti po zonama na teritoriji opštine Arandjelovac za poresku 2021. godinu.Donošenje Odluke o odredjivanju koeficijenata za nepokretnosti po zonama sa prosecnim cenama odgovarajucih nepokretnosti u tekucoj 2020. godini za poresku 2021. godinu.Donošenje Odluke kojom se neizgradjeno gradjevinsko zemljište na teritoriji opštine Arandjelovac, pod odredjenim uslovima, za svrhu utvrdjivanja osnovice poreza na imovinu za 2021. godinu razvrstava u poljoprivredno, odnosno šumsko zemljište.

Odbornici ce razmatrati i izveštaj o izvršenju budžeta za prvih devet meseci ove godine.

Pocetak sednice SO Arandjelovac zakazan je za 10 casova u Sali bioskopa Dvorane Park i kako se navodi u pozivu „u skladu sa epidemiološkom situacijom u državi, sednica ce biti zatvorena za javnost.”

 

(Ar PRESS)

 

 

Razgovori sa Sretenom Božićem, alijas B Wongarom

 

 

 

 

 

POMISLIM NA TREŠNJEVICU I SPAVAM SPOKOJNO

 

  • -Od 15 godine kada sam procitao prvu knjigu,pisanje me je vodilo kroz život kao veran pas.Roman „Raki” koji mi je doneo najvecu književnu nagradu Australije u mojim godinama bilo bi naporno prevazici ga,kaže Sreten Božic,alijas B.Wongar

 

Sreten Bozic

Jedan od najplodinijih Srba, pisaca u Australiji i svetu,bez sumnje je Sreten Božic,(88) ali u australijskoj i svetskoj književnosti on je daleko poznatiji kao B.Wongar,kako se potpisuje.

Sreten Božic,alijas B.Wongar,rodjen je 12.novembra 1932.godine u Gornjoj Trešnjevici kod Arandjelovca,kao trece od petoro dece Stevana i Darinke Božic.Njegovi romani i  pripovetke govore govore o životu Aboridžana,starosedelaca Australije i zbog toga se njegovo ime s poštovanjem izgovara.Na jednom od njihovih jezika Wongar znaci „glasnik s drugog sveta”.

Sreten Božic,alijas B.Wongar dobitnik je brojnih nagrada za književnost americkog PEN kluba,Americke bibliotecke asocijacije,engleskog lista „Observer”,Australijskog literarnog odbora,Društva pisaca Australije… a kod nas tek 2005.  godine nagradu „Rastko Petrovic”,za životno delo,

Prosveta iz Niša štampala je antologiju iz njegovih knjiga a Matica iseljenika prevod knjige Zadnji copor dingova.

Njegove knjige prevedene su na desetine jezika,objavljene u isto toliko zemalja u ukupnom tiražu od preko milion primeraka.

Pre odlaska u Australiju živeo je u Parizu, družio se sa Simon de Bovoar,Semjuel Beketom i Sartrom…  

Sreten Bozic u razgovoru sa urednikom portala

Potpisnik ovih redova gotovo dve decenije je u kontaktu sa njim i tom prilikom napravljeno je nekoliko intervjua od kojih najzanimljivije delove objavljujemo.

– Da bi covek uspeo potrebno je da se oslobodi iluzija da ce mu politika ili nekakva „demokratoja” doneti blagostanje.To može doneti jedino upornost i napor individualca.Upornost i borba za opstanak.Kada sam negde oko 1970.godine dolazio tamo u Beograd jedna moja stara koleginica rece mi zaprepašceno:”Crni Sretene,ne gubi vreme da pišeš na Engleskom,ni Crnjanski nije uspeo u tome”.Rekao sam joj da je Crnjanski ima gde i cemu da se vrati-meni nije preostalo ništa drugo nego da istrajem,kaže  Sreten Božic.

 

*U domacoj književnoj javnosti i zemlji dugo Vas nije bilo.Zašto?

-Odlomak iz moje Nuklearne Trilogije unet je u citanke za osnovne srpske škole 1992.godine tako da su mladje generacije imale prilike da se upoznaju sa mojim pisanjem. Jedan Americki izdavac uneo u antologiju kratke proze u kojoj se izmedju ostalih pisaca pojavljuje 5 Nobelovaca,ali to je na Engleskom.

 

*Objavili ste veliki broj knjiga.Da li je napisana ona prava i ako nije o cemu bi trebalo da govori?

-Zadnji moj roman Raki (konopac) doneo mi je najvecu književnu nagradu Australije.Govori o tragicnoj sudbini Srba na Balkanu i o tragediji Aboridžina u Australiji.Knjiga je prevedena na mnoge jezike.Prevazici to u mojim godinama bilo bi naporno.

*Da li se Sreten Božic pomirio sa Wongarom?Da li je Wongar-Sreten Božic ili su oni dve sasvim suprotne licnosti i imaju li neceg zajednickog?

            -Vongar nije jednostavno pseudonim.To su mi ime dali Aboridžani dok sam živeo sa njima.Sreten Božic,kao i bilo koje Evropsko ime je za njih strano i neshvatljivo.

*Šta vas je na pocetku plodne karijere teralo napred.Da li se secate vašeg prvog teksta i o cemu je govorio?

-Pisanje sam zapoceo u Trešnjevici.Bilo mi je 15 godina kada sam napustio selo i procitao prvu knjigu.Od tada pisanje me je vodilo kroz život kao veran pas.Pisac nikada ne sme stati niti priznati da je njegov rad gubljenje vremena.

 

*Da li ste nekada zažalili što ste prošli ovim putem i kada bi morali da li bio on bio isti?

-Oko 1956.godine,dok sam radio kao novinar za “Vesti” iz Užica dali su mi otkaz jer moje pisanje nije godilo Slobodanu Penezicu Krcunu koji je bio pokrovitelj tog lista.U “Vestima”su tada radili Ljubomir Simovic,Radovan Popovic i Milojko Djokovic.Doveden sam u list “Vesti” da zamenim Milojka Djokovica.Krcun je bio slepi sledbenik politike Tita i Djilasa.Njemu je Milojko Djokovic trebao u Beogradu da preuzme uredništvo sindikalnog lista “Rad” da bi se neutralisali “Sindikalisti”,svrstani oko Rankovica kojima su Tito i njegova anti-srpska politika bili nametnuti.Ja sam zanat pisanja stekao na radnickom univerzitetu “Djuro Salaj”,tu je bilo gnezdo starih”sindikalista” kojima je bilo jasno šta se dogadja sa Srbijom ali bili su nemocni da išta ucine.Pri otkazu iz “Vesti”oduzeto mi je pravo da dalje pišem.Ucinili su mi uslugu kao piscu-Svet je daleko veci i bogatiji za jednog pisca nego Peneziceva Srbija.

*Šta trenutno radite?

-Sredjum arhivu,rukopise i dnevnik.Njega sam vodio 10 godina.Prvobitno sam planirao da sav rukopis predam Nacionalnoj biblioteci ali sam posle  rešio da ga prebacim na kopjuterski jezik jer se lakše cuva a možda ce se štampati i neki od tih dnevnika.Dnevnik sam vodio 10 godina,od 1989 do 1999 godine.Nisam pisao svaki dan vec ponekad svaki drugi kada se nešto znacajno dogodi.

*Imali ste i zemlju u Australiji?

-Da ,oko 150 hektara.Vlasti su nameravale to da krce.Posle toga donete je zakon o zaštiti toga dobra.Novac koji sam dobio od imanja utrošio sam u izdavanje knjiga.Izdao sam 25 knjiga.Pisao sam na engleskom iskljucivo i za neke knjige dobijao i nagrade.

*U prvi razred u Gornjoj Trešnjevici pošli ste pred Drugi svetski rat.Cega se secate?

-Kada sam ja pošao u prvi razred bilo je 80 prvaka.Išli smo u školu koja je bila u Danilovica kuci.Secam se i kako  je bežala Jugoslovenska vojska u aprilu 1941.

*U Srbiji i Gornjoj Trešnjevici nije bio dugo,kao i na Kratkom  bregu i Lisacu,gde je proveo  prvu mladost.

            -Sa našeg imanja u Trešnjevici vidi se Rudnik,Oplenac,Kosmaj i Avala.Kada idem u krevet pomislim na tu panoramu i spavam spokojno,ispricao nam je  jednom prilikom Sreten Božic ili B.Wongar.

 

 

 Fotografije privatna arhiva i

Fotmontaža Ar PRESS-a

Miodrag Petrovic

 

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje intervjua ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno.

 

 

 

 

Vek i po knjige pod Bukuljom

 

 

  • Prvo citalište u našem gradu otvoreno je 5. januara 1869. godine, samo deset godina pošto je ušoreni deo sela Vrbice proglašen za varoš i dobio ime Arandjelovac.
  • Na kraju 2019. godine, Biblioteka je raspolagala fondom od 82.000 knjiga, kada je upisan korisnik pod clanskim brojem 8600.

 

Nagli razvoj kulture i izgradnja odgovarajucih kulturnih ustanova poceo je tek u prvoj polovini 19. veka. Sredinom 1832. godine zabeležen je rad prve štamparije u Srbiji, te je razvoj ove delatnosti uslovio pojavu bibliotekarstva. Knjizi je u to vreme pridavan veliki zna?aj pa se javila i potreba za otvaranjem javnih ustanova gde bi ljudi lakše mogli da dodju do pisane reci i sticanja novih znanja. Te prve biblioteke nazvane su citališta. Prvo i najzna?ajnije otvoreno je u januaru 1846. godine – citalište beogradsko.

Prvo citalište u našem gradu otvoreno je 5. januara 1869. godine, samo deset godina pošto je ušoreni deo sela Vrbice proglašen za varoš i dobio ime Arandjelovac. Zasluge za otvaranje prve citaonice kod nas pripadaju Panteliji Panti Lunjevici, ocu Drage Mašin koji je tada bio sreski nacelnik u Aran?elovcu.

Odmah po osnivanju u citaonicu se uclanilo 55 clanova koji su dali prilog od 40 dukata. Odredjena je i kuca za citaonicu, dogovoreno koji ce se listovi uzimati i odredjena lica koja ce se o njoj starati. Za predsednika je izabran Panta Lunjevica, za delovodju Luka Cvetkovic, a za staratelje trgovci Ivan Tadic i Joksim Dobricic. U tom prvom momentu citaonica se pretplatila na 10 listova.

Da je citaonica bila u funkciji, vidi se iz jednog izveštaja o njenom radu datom Ministarstvu prosvete 1874. godine gde se kaže da je citaonica imala 72 clana, 40 raznih knjiga na srpskom jeziku i da je primala 11 naslova periodike: Budu?nost, Vidovdan, Domišljan, Zastava, Istok, Javnost, Javor, Korespodencija, Rad, Srbske novine i Težak. Imala je svoje prihode i rashode. clanarinom od 16 groša i dobrovoljnim prilozima banjskih gostiju uspevala je da podmiri troškove kirije i pretplate za novine i casopise.

Dalji rad citaonice ostaje nerasvetljen jer nema pisanih dokumenata. I  najstarija kulturna ustanova, doživljavala je sudbinu svoje zemlje, imala uspone i padove, pa je i prestajala sa radom. Zna se da je od osnivanja Gimnazije 1920. godine Biblioteka radila u sastavu ove obrazovne institucije i da je za vreme Drugog svetskog rata znatan broj knjiga sacuvan u hotelu „Staro zdanje“.

Posle Drugog svetskog rata, pedesetih godina, osnovan je Radnicki klub koji je, pored drugih sadržaja, imao i biblioteku. Pocelo se od jedne knjige, a za osnivanje ove Biblioteke najveci broj knjiga dala je knjižara “Nolit” u Aran?elovcu. Knjižnicar u toj biblioteci bila je Jela Gacic iz Arandjelovca. Nažalost, i ova biblioteka prestaje sa radom, a najveci deo knjižnog fonda prenet je u Gimnaziju. Vrlo mali broj knjiga iz biblioteke Radnickog kluba nalazi se i danas u našoj Biblioteci.

Današnja Biblioteka prvi put je registrovana 19. februara 1958. godine kada je Narodni odbor opštine Arandjelovac doneo Rešenje o osnivanju Narodne biblioteke i citaonice u Arandjelovcu i proglasio je maticnom za podrucje Opštine Arandjelovac. Prvi direktor, bio je Radovan Nikolic.

U posleratnom periodu sve do 1961. god. zna se da se naša Biblioteka cesto selila iz jedne u drugu zgradu. Poznato je da je bila u kuci Ljube Mesarovica, zatim u kuci doktora Adžemovica, pa u zgradi pored nekadašnje robne kuce “Kolektiv” koju je delila sa tadašnjom štamparijom, da bi se 1961. godine uselila u zgradu u Jadranskoj ulici br. 4 i tu ostala punih 20 godina. U tom prostoru od 54 kvadratna metra, bilo je smešteno oko 20 000 knjiga. Ocigledno je bilo da je ovaj prostor postao tesan i za knjige i za radnike i za posetioce. Kada je rec o rukovodstvu, od 1970. godine funkciju direktora Biblioteke punih deset godina obavljao je Dobrivoje Stevanovic.

Na inicijativu Nade Radašinovic, koja je postavljena za direktora ove ustanove 1980. godine i razumevanjem tadašnjeg opštinskog rukovodstva, zaveden je Mesni samodoprinos iz cijih sredstava je kupljen prostor u zgradi u ulici Rada Kon?ara 1 (danas Ljubicka 1) i 12. februara 1982. godine Biblioteka se useljava u te prostorije. Po useljenju, ovaj prostor, u kome je ranije bila banka,  je renoviran i prilagodjen biblioteckim potrebama. Deset godina kasnije, 1992. godine, Biblioteka menja i ime i dobija naziv Narodna biblioteka „Sveti Sava“.

U fondu preko 82000 knjiga

Do useljenja u ovu zgradu 1982. godine, Biblioteka je imala 20 000 knjiga. Danas, 2020. godine Biblioteka ima  preko 52000 knjiga, 2 645 casopisa i dnevne štampe koju je koricila i sacuvala sa malim prekidima, od 1945. godine.

Bibliotecki fond se iz dana u dan uvecava u najvecoj meri poklonom ili kupovinom. Broj kupljenih knjiga poslednjih godina opada jer su cene knjiga u stalnom porastu, a sredstva izdvojena za ovu namenu najcešce nedovoljna. Veci broj knjiga Biblioteka dobija na poklon što od Ministarstva za kulturu, što od svojih sugradjana, a manji broj donatorstvom što govori da je ve?i broj knjiga dobijen poklonom nego kupovinom.

Citaonica biblioteke je i dalje veoma popularno mesto. Kao i pre 150 godina i danas postoje ljudi koji ovde rado dolaze da nešto procitaju, porazgovaraju, razmene mišljenja. Omiljeno je mesto studenata koji, nakon adaptacije 2017. godine, ovde imaju zaista odlicne uslove za rad. U ovom lepom dogradjenom prostoru održavaju se i razne radionice, predavanja, književni skupovi, tribine i promocije knjiga.

U okviru te adaptacije, konacno je otvoreno i Decije odeljenje „Panta Lunjevica“ u kojem najmladji citaoci danas ulaze u svet knjige i citanja. Godinama se besplatno upisuju djaci prvaci i predškolci u Biblioteku. To se radi organizovano sa školama, a veliki doprinos ovoj akciji daju u?itelji koji sa svojim odeljenjima povremeno posecuju najstariju kulturnu ustanovu.

Zaposleni u biblioteci „Sveti Sava“ idu u korak sa vremenom, pa u svoj rad unose i primenjuju sve novine i najviša tehnološka dostignuca u ovoj oblasti. Od 1995. godine primenom kompjutera, mogucnost dobijanja informacija o odredjenoj knjizi ili korisniku je mnogo brža i tacnija.

Za svoje najsvetlije trenutke u radu Biblioteka je dobijala i odgovarajuca priznanja. Tako je 1986. dobila najvišu nagradu u ovoj oblasti, nagradu „Milorad Panic-Surep“. Za znacajan doprinos u radu i razvoju bibliotekarstva dobila je Plaketu Narodne biblioteke Srbije, a Nagradu grada Arandjelovca za 140 i 150 godina postojanja. Radnici Biblioteke prisustvuju svim strucnim skupovima biblioteckih radnika organizovanih od strane viših strukovnih organizacija i tako stecena znanja primenjuju u svom radu. Veliki doprinos daljem razvoju i unapre?enju ukupnog bibliotekarstva daju odredjene službe u Narodnoj biblioteci Srbije sa kojima gradska Biblioteka ima vrlo uspešnu saradnju, a posebno sa Službom za unapre?enje bibliote?ke delatnosti, kao i sa odeljenjem za medju bibliotecku pozajmicu.

Stalnih  oko 1500 clanova

Narodna biblioteka „Sveti Sava“, tokom 2019. godine proslavila je veoma znacajan jubilej – 150 godina od otvaranja prve citaonice u Arandjelovcu. Stoga je cela godina bila u znaku njegovog obeležavanja kroz razne manifestacije, promocije eminentnih, zavicajnih i decijih pisaca, predavanja, radionice i izložbe. Ukupno je bilo 84 takva dogadjaja. Gostovali su Miomir Petrovic, Dejan Mihailovic, obeležena je godišica bombardovanja („Ovo je zemlja za nas“), Branko Stevanovic i Stefan TicMi, Dušan Miklja, popularan Karavan fantastike, Dejan Ristic, Rade Mrlješ, predstvljene su knjige o velikanima srpske nauke i duhovnosti Aleksandar Gajšek, Aleksandra Ninkovic Tašic, Vlada Arsic, pisci iz Republike Srpske i mnogi drugi. Na kraju 2019. godine, Biblioteka je raspolagala fondom od 82.000 knjiga, kada je upisan korisnik pod clanskim brojem 8600. Broj aktivnih canova na godišnjem nivou iznosi 1487, od cega su jedna trecina predškolci i osnovci. U godini jubileja, prinovljeno je 2023 knjige, što predstavlja blagi porast u odnosu na 2018. godinu. Biblioteku je tokom prošle godine posetilo 13 534 korisnika (od cega 1 697 bilo poseta citaonici).

Narodna biblioteka „Sveti Sava“ je i znacajan kulturno-izdavacki centar. Izdavacka delatnost Biblioteke postoji preko trideset godina i zasniva se na zavicajnom principu, što u osnovi znaci da prednost imaju autori koji su rodom iz arandjelovacke opštine ili dugi niz godina žive i rade na ovom podru?ju, kao i dela koja su tematski vezana za naš kraj. Do sada je objavljeno više od 50 naslova u izdanju naše Biblioteke.

Planovi za bližu buducnost kretace se u pravcu ukljucivanja u mrežu biblioteka Srbije. Od jula 2012. godine u Narodnoj biblioteci „Sveti Sava“ u rad je uveden bibliotecki informacioni sistem BISIS cime je biblioteka povezana sa desetinama biblioteka u Srbiji, pa je ovim omogucena razmena podataka i bibliografskih zapisa i još važnije, omogucen je pristup bazi biblioteke preko internet sajta naše biblioteke, što u mnogome ubrzava proces rada.

Povecanje knjižnog fonda je stalna potreba, ali ne treba izgubiti iz vida da sadašnji bibliotecki prostor polako postaje tesan i da svako povecanje knjižnog fonda zahteva povecanje prostora. Prema mišljenju strucnjaka iz oblasti arhitekture i ocuvanja nepokretnih kulturnih dobara, arhitekte-konzervatora Radeta Mrlješa i istoricara Dejana Ristica, postoji zgrada koja bi zadovoljila potrebe grada, kulturnu baštinu i nasledje, bibliote?ke sadržaje i standarde, a to je zgrada nekadašnje robne ku?e „Prvi maj“. Ona bi svojim položajem i arhitektonskim rešenjima u potpunosti bila u sinergiji sa potrebama jedne biblioteke, kulturnim i turistickim sadržajima koje pruža naš grad. Rešavanje pitanja prostora bice prioritet biblioteke u buducnosti.

Biljana Radašinovic, vd direktor, istice da je ova ustanova imala srecu da je cine strucni ljudi od samih pocetaka i da njenu istoriju obeleže oni koji su bili zaljubljeni u knjigu i znali znacaj ovakve ustanove za razvoj grada.

V.P./Ar PRESS

 

 

Setva kasni

SETVA KASNI

Iako su optimalni rokovi za setvu pšenice davno istekli ona se odvija I ovih dana.Tolerantntni rokovi traju do polovine novembra.Setva van tolerantnih rokova sa sobom nosi i odredjeni rizik po prinos.

Po proceni strucnjaka do poslednjih kiša hlebnim žitom  zasejano je izmedju 60 i 70 odsto od plana.U Srbiji se svake jeseni seje izmedju 450 i 600.000 hektara dok na podru?ju opštine Arandjelovac oko 4 hiljade hektara.

(Ar PRESS)

Konkurs za studentske stipendije

  • Podnošenje dokumenata traje do 04.decembra 2020. godine a donošenje Odluke o dodeli stipendija po podnetim zahtevima obavice se u roku od mesec dana od dana isteka roka za predaju dokumenata radi ucešca na konkursu.

 

Komisija za dodelu studentskih stipendija Opštine Arandjelovac raspisala je konkurs za dodelu studenstkih stipendija za školsku 2020/2021.godinu.

Pravo na stipendiju imaju studenti osnovnih  akademskih studija koji prvi put upisuju odgovarajucu godinu studija i to od III do završne godine studija,student sa statusom apsolventa ili produženim statusom studiranja, u ukupnom trajanju do 6 meseci I Master akademskih studija .

Studenti treba da ispune I odredjene uslove  I to da;Imaju prebivalište na teritoriji opštine Arandjelovac (kao i roditelji) najmanje godinu dana,Imaju boravište na teritoriji opštine Arandjelovac (kao i roditelji) u trajanju od najmanje godinu dana, a koji imaju status interno raseljenih lica sa teritorije Kosova i Metohije, da prvi put upisuju predmetnu godinu studija,ne primaju stipendiju  ili kredit iz drugog izvora, kao ni republicku stipendiju ili kredit ,da nisu u radnom odnosu I da su mladji od 30 godina starosti.

Studenti koji konkurišu podnose sledeca dokumenta:fotokopija licnih karata  roditelja i studenta,potvrdu o boravištu na teritoriji opštine Arandjelovac koju izdaje MUP i Komesarijat za izbeglice za oba roditelja i studenta (studenti koji imaju status interno raseljenih lica),uverenje fakulteta da je student prvi put upisao godinu studija za koju konkuriše,uverenje o ukupnoj prosecnoj oceni od prve godine studija za studente koji imaju prosek  ocena preko 8,5, radi isplate višeg iznosa stipendije,dokaz da u školskoj 2020/2021. godini ne prima stipendiju (potvrda iz radnih organizacija roditelja, potvrda roditelja sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje za nezaposlena lica ili cek od penzije za penzionere, potvrda Fonda PIO da roditelj studenta nije osiguran po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po bilo kom osnovu ukoliko ne radi a nije na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, potvrda Ministarstva finansija – Poreske uprave da su roditelji obveznici placanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu poljoprivrede), kao i da studenti nisu  korisnici stipendija iz nekih drugih izvora, republicke stipendije ili kredita,uverenje Fonda PIO da student master akademskih studija nije u radnom odnosu,Popunjen upitnik i prijavu – na obrascima Opštinske Uprave I fotokopiju kartice tekuceg racuna.

Preuzimanje obrazaca i predaja dokumentacije može se obaviti svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 casova u Uslužnom centru Opštinske Uprave Arandjelovac, šalter br. 9 (društvena briga o deci).

Podnošenje dokumenata radi ucešca na konkursu traje od 06.novembra .. do 04.decembra .2020. godine.

Donošenje Odluke o dodeli stipendija po podnetim zahtevima obavice se u roku od mesec dana od dana isteka roka za predaju dokumenata radi ucešca na konkursu. Ukoliko postoje prijave studenata koji ne ispunjavaju uslove za dodelu stipendija, Komisija ce takve prijave odbiti posebnom odlukom.

             U Konkursu koji je objavljen na zvanicnoj internet stranici Opštine Arandjelovac navodi se da odredbom clana 9. i clana 103. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 18/2016), propisano je izmedju ostalog da u postukpku koji se pokrece po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavnja i obradjuje podatke o cinjenicama o koima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlucivanje, osim ako stranka izricito izjavi da de te podatke pribaviti sama.

Podnosilac zahteva je dužan da popuni izjavu kojom se opredeljuje za jednu od dve mogucnosti, da organ pribavi podatke o kojima se vodi službena evidencija ili ce to uciniti samostalno. Navedene izjava (Obrazac 1) može se preuzeti na zvanicnoj internet stranici opštine Arandjelovac www.arandjelovac.rs/pocetna/konkursi-oglasi.html

 

(Ar PRESS)

 

U Topoli odrzan Treci medija forum

 

NOVINARI PROTIV BELE KUGE

 

Treci medijski  forum u Topoili  „Dr Marko Mladenovic“ u potpunosti je opravdao ocekivanja.Novinari I medijski radnici o depopulaciji stanovništva u Srbiji govorili  su iz svog ugla sa nadom da ce oni koji vode državu ,od lokala do vrha ,razumeti I shvatiti šta im je  dalje ciniti.

Organizator Medijskog foruma bio je Radio IFM Braf iz Topole uz podršku Ministarstva culture I informisanje Republike Srbije.

Igor Petrovic

Pozdravljajuci ucesnike foruma Igor Petrovic,predsednik Opštine Topola rekao je da ce “lokalna uprave podsticati radjanje obezbedjujuci dodatak I za prvo dete ali I bolje uslove za predškolce”.

-Lokalna uprave ce pomoci da de osnuje Centar za borbu protiv bele kuge u Topoli.Statut I sve oko registracije obezbedicemo ,kazao je Petrovic.

Prof. dr Zoran Jevtovic, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu  govorio je na temu „Mladi izmedju karijere i roditeljstva“.

 

 -Bolji ekonomski položaj mladih zadržao bi ih u nekoj merit u gde jesu.Internet je ukinuo seosku omladinu.Oni su postali  gradjani sveta,povecao se broj vanbracnih ali I istopolnih  zajednica,rekao je Profesor Jevtovic.

Dr Zoran Jevtovic                  Dr Mirko Miletic

On je mišljenja da novac koji država daje strancima za otvaranje novih radnih mesta ovde treba dati našima.

 Prof. dr Mirko Miletic sa  Fakulteta društvenih nauka iz Beograda govorio je na temu  „Digitalni mediji, roditeljstvo i porodica“.

Po mišljenju profesora Miletica “mediji razaraju porodice”.

-Virtualna stvarnost je u našoj stvarnosti.Puno je prednosti ali I mana,zakljucio je Profesor  Miletic.

Dr Ivan Marinkovic

 – Dr Ivan Marinkovic iz Centra za demografska istraživanja – Institut društvenih nauka, govorio je o  „Mortalitetu dece i mladih i prevremena smrtnost stanovništva Srbije“ a  Mr Gordana Bjelobrk, nacelnica Odeljenja za demografiju Republickog zavoda za statistiku: o „Raspoloživi izvori podataka o migracijama i utvrdjivanje istine o iseljavanju iz Srbije“ …

 Izlaganja na forumu,diskusije  I izjave nagradjenih štampace se u zborniku domumenata Treceg medijskog foruma.

NAGRADE Dr MARKO MLADENOVIC ZA 2020 GODINU

Ljubivoje Rsumovic

Dobitnik ovogodišnje pocasne nagrade za višegodišnji medijski doprinos dobio je pesnik Ljubivoje Ršumovic.

U svecanom delu skupa urucene su   nagrade za najbolje novinarske radove sa treceg konkursa.

Nagrada nosi ime dr Marka Mladenovica, strucnjaka i humaniste, jednog od pionira borbe protiv „bele kuge“ Nagrada se sastoji od  plakete i novcanog dela.

Dobitnici ovogodišn

LjubisaVujic,Jasmina Dabic,Vera Aksentijevic i Daliborka Bajic

jih nagrada “Dr Marko Mladenovic” za medijski doprinos borbi protiv depopulacije u Srbiji  su;Ljubiša Vujic (RTV Kopernikus, Jagodina) za kolumnu “Poslednja zrnca pešcanog sata”, Jasmina Dabic,(Radio Novi Sad )autorka radijske emisije “Opšta praksa”,  Vera Aksentijevic (RTS, dopisništvo Kraljevo) za trilogiju “Decje SOS selo, Gorštakinja, Oživeli zavicaj”, i Daliborka Bajic (RTRS, Banja Luka) za TV reportažu nazvanu “Snaga života”.

Plakete pohvale dobili su Zoran Maksimovic,Tv Prva Novi Pazar,Jasmina Stefanovic,Roditeljstvo novog doba,Decije SOS selo Kraljevo iVerica Novcic Petric Udruzenje Logos T Topola.

Zlatna Povelja Medijskog foruma za 55 godina rada  u novinarstvu pripala je Aleksandru Avramovicu koji je vodio Medijski forum.

 

Aleksandar Avramovic

Tekst i fotografije bez saglasnosti Ar PRESS/a nije dozvoljeno preuzimati

 

(Ar PRESS)

Ubistvo u Arandjelovcu

KRAGUJEVAC,(05.11.2020.)-Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Arandjelovcu uhapsili su S. R. (1971) iz Arandjelovca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivicno delo ubistvo,saopštila je PU Kragujevac.

Sumnja se da je S.R. sinoc u Arandjelovcu iz lovacke puške ispalio više hitaca u cetrdesetosmogodišnjeg sugradjanina.

Muškarac je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta.

Osumnjicenom je odredjeno zadržavanje do 48 sati i on ce, uz krivicnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu,navodi se  u saopštenju PU Kragujevac.

 

(Ar PRESS)

 

Treci medija forum Dr Marko Mladenovic u Topoli

  • Novinari protiv depopulacije-stop za belu kugu i iseljavanje!

Radio IFM Braf iz Topole u petak, 6. novembra 2020. bice domacin Treceg medijskog  foruma: „Dr Marko Mladenovic“.Ovaj strucni skup o temi: „Depopulacija stanovništva u Srbiji i mediji – stop za belu kugu i iseljavanje“, uz poseban osvrt na roditeljstvo i položaj dece u uslovima najveceg gubitka stanovništva u savremenoj istoriji Srbije.

  Cilj skupa je da podstakne permanentnu i temeljitu posvecenost lokalnih, regionalnih i ostalih medija ovoj tematici u društvenoj akciji: „Stop depopulaciji, stop za belu kugu i isljavanje“. Uvodne teme  – Prof. dr Zoran Jevtovic, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu i ass. mas Predrag Bajic, Fakultet za sport, Univerzitet „Union – Nikola Tesla“, Beograd: „Mladi izmedju karijere i roditeljstva“ – Prof. dr Mirko Miletic, Fakultet društvenih nauka Beograd: „Digitalni mediji, roditeljstvo i porodica“ – Dr Ivan Marinkovic, Centar za demografska istraživanja – Institut društvenih nauka, Beograd: „Mortalitet dece i mladih i prevremena smrtnost stanovništva Srbije“ – Mr Gordana Bjelobrk, nacelnica Odeljenja za demografiju Republickog zavoda za statistiku: „Raspoloživi izvori podataka o migracijama i utvrdjivanje istine o iseljavanju iz Srbije“ Na skupu ce govoriti i Jasmina Stefanovic, novinarka i predstavnica Udruženja „Roditeljstvo novog doba“, Vesna Mrakovic Jokanovic, nacionalna direktorka fondacije SOS decja sela Srbije i direktorka SOS decjeg sela u Kraljevu, dobitnici novinarskih nagrada, predstavnici institucija i drugi ucesnici skupa.

 U svecanom delu skupa bice urucene I  nagrade za najbolje novinarske radove sa treceg konkursa.Nagrada nosi ime dr Marka Mladenovica, strucnjaka i humaniste, jednog od pionira borbe protiv „bele kuge“ i sastoji se od plakete i novcanog dela. Dobitnik ovogodišnje pocasne nagrade za višegodišnji medijski doprinos: Ljubivoje Ršumovic Dosadašnji dobitnici: Milan Popovic („Zadnja kuca-Srbija“) i Branko Stankovic („Kvadratura kruga“) .

Ucesnici foruma su : urednici, voditelji i novinari, naucni i medijski radnici, predstavnici radio i tv stanica, portala i štampanih medija, udruženja i drugih institucija .

Programski odbor cine : Aleksandar Avramovic, novinar, dr Mirko Miletic i dr Zoran Jevtovic, profesori univerziteta Predsednik Organizacionog odbora: Predrag Filipovic Voditelj: Aleksandar Avramovic…

Od sadržaja koji budu se culi na skupu,uvodnih saopštenja,nagradjenih radova I ostale gradje sacinice se zbornik dokumenata I kazivanja .

Organizator Medija foruma u Topoli je Radio IFM Braf iz Topole u podršku Ministarstva kulture I informisanje.

 

PRENOS PREKO INTERNETA

Zbornik sa Drugog medija foruma 2019.

Domacin i organizator skupa, Radio iFM Topola-Oplenac, obezbedio je direktan audio i TV prenos preko interneta. Zainteresovane radio i tv stanice ce moci, na upit, da dobiju link za preuzimanje vece uoci skupa.

Svecano otvaranje i urucivanje novinarskih nagrada: „Dr Marko Mladenovic“zakazano je za 6.novembar 2020.godine u 10,30 casova u seminar sali Hotela Oplenac u Topoli..

 

(Ar PRESS)