Hladnjaca na pravom mestu

Moje selo Amerika cela

 

 

 

 

 

Milorad Janković vratio se iz “obećane zemlje” u svoje selo

 

 

  • Od poljoprivrede ne može se obogatiti ali može da se skromno živi,kaže za portal “Ar PRESS” Milorad Janković

 

Zadužbinarstvo kao beleg ovog naroda  poznato je od davnina.Kraljevi,carevi,vlastela ali običan narod podizali su škole,crkve,domove…

Milorad Janković

Milorad Mića Janković(57) iz Gornje Trešnjevice kod Arandjelovca, posle decenije napornog rada, „preko bare“,u Njujorku, odlučio je da u svom selu,u Šumadiji,medju voćnjacima podigne savremenu hladnjaču.

-Glavna moja vizija je bila da okupim moje Trešnjevičane,Vukasovcane,ove mlade ljude koji su ostali ovde da proizvedemo kvalitetnu hranu.Kada bi mladi ljudi znali kakva je hrana u Americi,i šta se jede,ovde bi radili i  kopali svaki dan!To je zemlja bez mirisa i ukusa.Naša hrana je najkvalitetnija  u Evropi odgovorno tvrdim,kaže nam Milorad Janković.

Hladnjača je kapaciteta od tridesetak  vagona i nalazi se na pravom mestu.U centru Gornje Trešnjevice i u objektu u kome su se nekada otkupljivale kupine i šljive.

Janković nema nameru da stane,želja mu je da podigne nove voćnjake na svom porodičnom  imanju.Proteklih godina podigao je hektar pod šljivom I pola hektara pod dunjom.Od 2018 Janković je u penziji i živi u Gornjoj Trešnjevici.

Voćnjaci u Trešnjevici

-Ovaj kraj nalazi se na takvom mestu,na takvoj cirkulaciji vazduha i ovde je pravo mesto za gajenje šljive bez obzira da li je to stenlej ili čačanske sorte.Mislim da je ovaj kraj pogodan i za gajenje borovnice.Ove godine po prvi put otkupljivali smo borovnicu sa šireg područja Srbije I plasirali je u svet,najviše u Nemačku I Rusku Federaciju.Ova hladnjača, da je bilo volje trebala je da proradi još 2000-te godine.Tada je bio glavni udar sadnje šljive u Gornjoj i Donjoj Trešnjevici i Vukasovcima.Ja sam još 2004 godine,u staroj zadruzi ,ispod nastrešnice  izvozio šljive u Sloveniju i Austriju i obezbedim sredstva da se isplatim muku i trud mojih komšija.Šljivu nije lako proizvesti.Na rod moraš da čekaš četiri godine,tu je zaštita .Od zarade od šljive može da se skromno živi,ističe Milorad Janković,i dodaje;Nemožemo se od poljoprivrede  obogatiti  ali možemo skromno da živimo.

Janković je snalažljiv čovek.Ideje mu ne manjkaju.Malo njih je koji mogu I žele da ga prate.

-Moja braća ovde imaju pet hektara pod punim rodom.Zasad je pored hladnjače i šljive mogu da se dovezu u hladnjaču ručnim kolicima.Odavde će mo plasirati šljivu na istok ili zapad,uverava nas Janković I dodaje da sve što je postigao bilo je uz punu podršku porodice i familije.Za postizanje dobrog rezultata potrebni su sloga i zajedništvo.

-Želja mi je da što više mladih ljudi vrati iz iz grada u selo I zapuštena imanja stave u funkciju.Danas je teško naći radnu snagu na selu.Uz malo više razumevanja I pomoći države I seljaku bi bilo bolje.

Janković je imao želju da kupi I zgradu Mesne zajednice I Veterinarske stanice u ovom selu   koje nagriza zub vremena i tu nikne još jedna hladnjača.Zainteresovanih investitora za to ima ali još  nisu našli zajednički jezik,bar za sada.

 

 

 

 

Fotografije Ar PRESS

 

Miodrag Petrović

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje teksta  ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno…

 

Breskva 02

SAVET DANA;Četvoroosovinski V sistem gajenja breskve i nektarine

 

  • Eksploatacioni vek zasada breskve i nektarine je relativno kratak (15 godina), pa je ekonomska održivost proizvodnjeu ovim zasadima povezana je direktno sa produktivnošću voćnjaka i tehnološkom efikasnošću.

 

Sistemi gajenja kod breskve i nektarine dizajnirani su tako da omoguće dobijanje plodovamaksimalne veličine i kvaliteta, kao i prinosa. Uzgojni oblici koji daju rani rod i visokokvalitetne plodove uz efikasno korišćenje živog ljudskog rada direktno utičuna ekonomsku održivost proizvodnje breskve i nektarine.

Eksploatacioni vek zasada breskve i nektarine je relativno kratak (15 godina), pa je ekonomska održivost proizvodnjeu ovim zasadima povezana je direktno sa produktivnošću voćnjaka i tehnološkom efikasnošću.

Pomološka istraživanja u severnoameričkim područjima gajenja breskve i nektarine ukazala su na to da zasadi sa velikom gustinom sadnje (1250 stabala/ha) mogu biti produktivniji i isplativiji od tradicionalnih sistema sadnje male gustine (421 stablo/ha). Zasadi sa malom gustinom sadnje u Srbiji najčešće imajuVazu kao uzgojni oblik, gde su prednosti ovakvog sistema niski troškovi zasnivanja zasada, dobijanje najkrupnijih plodova u suvom voćarenju u odnosu na ostale uzgojne oblike, koji su pozicionirani u vršnoj trećini biljnog sklopa gde je najbolja osvetljenost i ishranjenost prirasta u ranom plodonošenju. Ovakvi sistemi gajenja  direktno utiče na smanjenje prinosa, sporije ulaženje zasada u pun rod, slabiju mogućnost upotrebe mehanizacije u tehnološkom procesu (proreda plodova, upotreba platformi), lošiju obojenost plodova (neophodnost višekratne berbe) i veću mogućnost oštećenja ramenih grana usled niskog stabla.

Primena slabo bujnih vegetativnih podloga nije dala pozitivne rezultate u glavnom proizvodnom centru breskve i nektarine u SAD-u (Kalifornija) u kombinaciji sa uzgojnim oblikom otvorena vaza. Pomološka ispitivanja su pokazala superiornost Četvoro- i Šestoosovinskog V sistema (Quad i Hex V) u pogledu produktivnosti i brzine formiranja rodne površine, kao i visok kvalitet roda (2/3 plodova je prečnika većeg od 80 mm) u odnosu na  vazu. Najveća vrednost prinosa, brz povratak investicije, pojednostavljeni pomotehnički tretmani (rezidba i proreda plodova) izbacili su u prvi plan pomenute sisteme gajenja breskve i nektarine u zasadima širom SAD-a u smislu intenziviranja proizvodnje pri većim gustinama sadnje (5 x 2,2 mkod Quad V-sistema, tj. 5,4 x 3 mkod Hex V-sistem).

 

Sl. 2. Aktuelni sistemi gajenja breskve i nektarine u Kaliforniji

Četvoroosovinski V-sistempodrazumeva otvoren centarkrune s četiri do pet ramenih grana ili „vretena“ koji se pozicioniraju oko stožine. Ove ramene grane se ne razgranavaju, već su celom svojom dužinom obrasle mladim rodnim drvetom koje se rezidbom permanentno obnavlja (Sl.3.).

 

Sl. 3.Četvorostruki V-sistem

 

Formiranje ramenih grana (vretena) teče po sl. proceduri: od prirasta formiranih na stožini sadnicetokom 1. prvog leta ostavlja se njih četiri do pet. Grančice bi trebale biti ravnomerno raspoređene i pod uglom otklona u odnosu na stožinuod 30 do 45o. Svi ostali prirasti (niski i oni koji zaklapaju uzak ugao prema stožini) trebali bi se ukloniti (Sl. 4.).

 

Sl. 4. Odabrane prevremene grančice prekratiti na 2-4 pupoljka

 

Kada odabrani mladari dostignu dužinu 25-30 cm potrebno ih je prekratiti na pola (povratni rezovi). Tokom 1. zimskog mirovanja letorasti (četiri do pet)odabrani za formiranje ramenih grana pozicionirani su na suprotnim stranama u odnosu na osu  krune, (odabrana su po dva letorasta sa svake strane ose krune), a sviostali prirasti se u ovom trenutku uklanjaju.

Tokom 2. vegetacije potrebno je održavati jednu osovinu rasta na letorastima ostavljenim za buduće ramene grane, što se postiže uklanjanjem prekobrojnih i prebujnih sekundarnih razgranavanja duž osovina i  fiksiranjem budućeg strukturnog drveta za bambuse, pozicionirane pod odgovarajućim uglom otklona (Sl. 5. i 6.). Odabiranje prirasta na budućim ramenim granama koji će imati ulogu njihove produžnice vrši se po principu što bržeg popunjavanja prostora ka međuredu i što efikasnijeg zatvaranja biljnog sklopa.

 

Sl. 5.Po dva odabrana letorasta sa obe strane ose krune

Sl. 6.Školovanje budućih ramenih grana duž štapova od bambusa

 

Tek tokom 3. vegetacije dozvoljava se prisustvo roda u kruni, kako rani rod ne bi bio konkurencija razvoju biljnog sklopa. Na svakoj od ramenih grana odabira se po 10 letorasta, a na svakom od njih proredom se ostavlja po dva ploda. Pri većoj gustini sadnje (5 x 2,2 m ili oko 850 stabala/ha) ovakav pomotehnički zahvat obezbeđuje prinos od 15 do 20 t/ha (Sl. 7.).

Sl. 7.Obučenost ramenih grana sa jednogodišnjim mešovitim grančicama

 

Tokom nastupajućeg zimskog mirovanja uklanja se izrođeno rodno drvo rezidbom na najjači jednogodišnji letorast najbliži stožini ramene grane. Rezidba dvogodišnjeg poluskeleta vrši se u trenutku kada je on dužine 25-45 cm, s prečnikom na mestu reza od 6-7 mm (Sl. 8.).

 

Sl. 8. Zimska rezidba krune posle 3. lista

 

Tokom 4. i narednih vegetacija (pun rod zasada) ostavlja se po 15 jednogodišnjih rodnih grančica/ramenoj grani (otprilike po jedan letorast na svakih 10-20 cm) a na svakoj od njih proredom plodova (kada su veličine 2,5-4 cm) ostavlja sepo 2 ploda, što u ukupnom zbiru dovodi do prinosa od oko 28 t/ha. Pomotehnički zahvati rezidbe u ovoj i narednim godinama imaju za cilj da obezbede prosvetljenost krune kao i krupnoću i KV ploda, što se postiže slabijom letnjom rezidbom (jul mesec) u smislu uklanjanja bujnih vertikalnih prirasta (jahača) koji su skloni formiranju prevremenih grančica i prirasta kraćih od 15 cm. Time će se obezbediti neophodnih 25 % direktne svetlosti u zaključnih 6 nedelja pred berbu plodova breskve i nektarine. Vršnoprekraćivanje letorasta i uklanjanje izrođenog rodnog drveta na najrazvijeniji letorast najbliže stožini su zahvati koji se izvode u zimskoj rezidbi (Sl. 9.).

 

Sl. 9.Zimska rezidba na rod kod Četvorostrukog V-sistema

           

 

Priredio mr Dejan Marinković

PSSS Beograd

SLIKA 1

Visoko vreteno jabuke

  • Ključni elementi u formiranju ovog sistema su što ranije plodonošenje, minimalna rezidba posle sadnje, slamanje rasta nosača rodnog drveta njihovim ranim povijanjem, odsustvo poluskeleta, kao i obnova nosača rodnog drveta kosim rezom na čep kada oni postanu predugački (preko 1 m dužine)

U savremenim jabučnjacima u svetu i kod nas trenutno dominiraju tzv. visoka vretena u sistemu duge rezidbe. Osnovu ovog sistema čine stabla visine oko 3,5 m sa većom gustinom sadnje (3.000 – 4.000 stabala/ha, 3.3-3.0 m x 1.0-0.8 m), uz korišćenje slabo bujnih podloga (M9-Pajam 1 i Emla-Vt, 337 NAKB) i knip-sadnica. Sve ovo omogućava prinose veće od 60 t/ha. Visoko vreteno  se relativno lako formira i održava, traži umerena početna ulaganja, ima visoke rane prinose i procenjeno je da obezbeđuje najveću profitabilnost tokom 20 godina eksploatacije jabučnjaka. Kao značajan regulator zastupljenosti plodova I klase i balansiranja bujnosti i rodnosti, u funkciji kontrole formiranja i diferencijacije pupoljaka, izvodi se pomotehnički zahvat ručnog proređivanja plodova krajem avgusta i tokom prve dekade septembra, u cilju eliminisanja plodova II klase.

Ključni elementi u formiranju ovog sistema su što ranije plodonošenje, minimalna rezidba posle sadnje, slamanje rasta nosača rodnog drveta njihovim ranim povijanjem, odsustvo poluskeleta, kao i obnova nosača rodnog drveta kosim rezom na čep kada oni postanu predugački (preko 1 m dužine).

Rezidba u redovnom plodonošenju podrazumeva tzv. dugu rezidbu, u nekoliko modaliteta (belgijski, holandski i italijanski rez) koja u osnovi podrazumeva ostavljanje nosača rodnog drveta za plodonošenje izvestan broj godina, uz uklanjanje konkurentskih mladara produžnici i onihsnažnih u porastu, kao i u proredi kratkog rodnog drveta, u cilju selekcije krupnih kratkih prirasta na rodnim nosačima za dobar rod.

 

Sl. 2. Tipovi duge rezidbe jabuke

  1. a) Belgijski rez: vodilicu ostaviti, njene konkurente eliminisati, a u krošnji održavati odnos 1/3 jednogodišnjih: 1/3 dvogodišnjih: 1/3 višegodišnjih prirasta (izrođeno rodno drvo izbaciti, a dvogodišnje rodne grančice rezati preko rodnog kolača);
  2. b) c) Holandska rezidba: na nosaču rodnog drveta eliminisati sve vegetativne priraste, a rodne grane prekratiti za 25-50%;
  3. d) Italijanski rez: zelenom rezidbom prikraćivanje/pinciranje mladara ide krajem maja, kako bi se pospešilo diferenciranje rodnih pupoljaka, a zimskom rezidbom valja prorediti suvišne i prebujne letoraste.

Sistem visokog vretena podrazumeva postojanje naslona od više redova žice i pojedinačnih učvršćivača stožine (bužira). Obrada višegodišnjih nosača kod navedenih modaliteta duge rezidbe se završava povratnim rezom na kosi patrljak, po zastarevanju nosača rodnog drveta nakon 3-4 godine eksploatacije. Postoje i sortne specifičnosti u pomotehničkim zahvatima rezidbe visokog vretena u punom rodu, koje se zasnivaju se na poznavanju tzv. tipa organogeneze rodnog drveta, zatim dominantnog tipa obrastanja i produktivnog tipa rodnih grančica, što predstavlja relativno konzervativnu (gotovo nepromenljivu) osobinu genotipa. Takođe, sve bočne priraste debljine 33-50 % stožine valja prekratiti na patrlj, a slabije vršno razvijene bočne priraste ostaviti u svom prirodnom položaju. Pomotehničke specifičnosti u rezidbi primetne su npr. kod slabo bujnih sorti: za dobijanje dobrog roda kod Gale i Red Chiefa potrebno je višegodišnje nosače prekratiti do mesta gde njihova debljina prelazi prečnik grafitne olovke. Razgranate i slabe, viseće nosače, često prisutne kod sorti Gala, Fuji treba povratnim rezovima ujedinčititi, u smislu ostavljanja samo jedne osovine, itd.

mr Dejan Marinković

                                                                                                                                                                            PSSS Beograd

Vojislav Veselinovic 02

Nagrada „Janko Veselinović“ Vojislavu Vesilinoviću

 

Vojislav Veselinović

Vojislav Veselinović dobitnik je ovogodišnje nagrade „Janko Veselinović“ koju Udruženje književnika Srbije dodeljuje za najbolji istorijski roman napisan na srpskom jeziku.

Žiri u sastavu dr Radovan Kalabić (predsednik) i članovi Snežana Janjić i Ljubomir Ćorolić, književnik, na sednici održanoj juče, 29. decembra 2020. godine, jednoglasno je odlučio da ovogodišnju nagradu „Janko Veselinović“ za najbolji istorijski roman napisan na srpskom jeziku ponese Vojislav Veselinović za dvotomno delo „Poslednji srpski despot Pavle Bakić“,saopštila je Narodna biblioteka“Sveti Sava“ u Arandjelovcu.

Aranđelovački književnik Vojislav Veselinović, rođen je 1950. godine u Novom Sadu. Živi i radi u Aranđelovcu i piše romane i pripovetke. Predsednik je aranđelovačkog Udruženja istraživača „Tragovi“.

Prvi roman, „Danas je novi dan, sutra je malo sutra“ objavio je 2005. godine. Prvu knjigu buduće trilogije o poslednjem srpskom despotu Pavlu Bakiću koji je živeo na Večacu, pod naslovom „Poslednji srpski despot Pavle Bakić – prva knjiga Pod krilom grada Venča“ objavio je 2012. godine, a drugi deo „Venčački konjanici“, 2018. godine. Očekuje se i završni deo o ovom zaboravljenom istorijskom junaku koji je    spasao Evropu od najezde Turaka, krajem 15. i početkom 16. veka.

 

Fotografija S.Marković i Narodna biblioteka „Sveti Sava“

Zgrada Op[tine Topola

Konkurs za studentske stipendije

 

  • Krajnji rok za podnošenje prijava je 19.01.2021. godine, najkasnije do 15 časova

Komisija za dodelu stipendija  Opštine Topola raspisala je Konkurs za dodelu studenskih stipendija za školsku 2020/2021 godinu.

Prijave na konkurs sa propisanom dokumentacijom podnose se u periodu od 29.12.2020. godine do 19.01.2021. godine i to neposredno na šalterima pisarnice Opštinske uprave Opštine Topola, Bulevar Kralja Aleksandra I br.9. Krajnji rok za podnošenje prijava je 19.01.2021. godine, najkasnije do 15h.

Odluku o dodeli stipendija, na predlog Komisije za dodelu stipendija, doneće predsednik opštine, najkasnije do 09.02.2021. godine

Pravo na stipendiju imaju: Studenti visokih škola, fakulteta i master akademskih studija čiji je osnivač Republika Srbija, koji se finansiraju iz Budžeta Republike Srbije, koji imaju prijavljeno prebivalište, odnosno boravište najmanje godinu dana pre podnošenja zahteva i to:

-Studenti prve godine fakulteta sa prosečnom ocenom iz srednje škole 4,50 i većom;

-Studenti druge godine pa do završne godine studija i studenti master akademskih studija koji su postigli rezultat u studiranju izražen kroz najmanju prosečnu ocenu 8,00 u prethodnoj školskoj godini.

Studenti mogu ostavriti pravo na stipendiju pod uslovom da u toku studiranja nisu obnovili više od jedne godine studija.

Pravo na stipendiju neće imati studenti Vojne i Policijske akademije, Medicinskog fakulteta Vojno-medicinske akademije, za koje su sredstava u potpunosti obezbeđena u toku trajanja studija, kao i zaposlenje po sticanju odgovarajućeg zvanja i studenti koji su navršili 27 godina života.

Uz obrazac koji se može preuzeti na pisarnici opštine treba prilođiti i ostala dokumenta;

-Potvrda srednje škole o proseku ocena ili overena fotokopija svedočanstva iz srednje škole,

-Potvrda fakulteta/ visoke škole o upisanoj godini studija, ostvarenoj prosečnoj oceni najmanje 8,00 tokom prethodne školske godine kao i dokaz da se finansiraju iz Budžeta Republike Srbije,

-Dokaz da u toku studiranja nisu obnovili više od jedne godine studija (overena fotokopija indeksa),

-Overenu fotokopiju lične karte (ukoliko je lična karta sa čipom mora biti očitana) i

-Uverenje o prebivalištu studenta

Kandidati koji podnesu nepotpune prijave, biće obavešteni pismenim putem da ih dopune u roku od 7 dana od dana prijema poziva. Ukoliko u ostavljenom  roku ne izvrše dopunu, njihove  prijave neće biti razmatrane.

(Ar PRESS)

.

 

 

Slika dana

Slika dana

 

PAS IZGUBIO GAZDU ILI GAZDA IZGUBIO PSA !?

Jedan pas rase nemački ovčar danas je proveo dan isčkujući da se pojavi vlasnik i odvede ga kući.Ni manje ni više dok se ne pojavi vlasnik  pas je bio  privezan za vrata na šalter Sali Opštine Arandjelovac.(!?)

Branislav Gulan

Nova briga o selu

 

MEDALJA ČASTI NOVOG SADA BRANISLAVU GULANU, PUBLICISTI

  • Član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan, dobitnik je medalje časti Novog Sada, koju dodeljuje Ekološki pokret grada, Sad smo dobili i ministarstvo sad tim imenom, pa se konačno ,,vidi svetlo na kraju tunela“

                             Branislav Gulan

Dobitnik medalje časti Novog Sada 2020. godine, je Branislav Gulan, publicista, novinar i književnik, koji se pola veka bavi agroekonomijom sela u Srbiji. Medalju časti, koju tradicionalno dodeljuje Ekološki pokret Novog Sada, uručio mu je presednik Nikola Aleksić. Priznanja su mu dodeljena za ukupan poluvekovni rad u oblasti, nestajanja i sačuvanja sela u Srbiji. Stvaralačko i naučno delo dobitnika visokog priznanja Novog Sada, Branislava Gulana, je blizu 150 naučnih i stručnih radova koje je prezentovao na naučnim i stručnim skupovima u zemlji  i svetu. Pored toga on je na temu agroekonomije i privrede, kao autor i koautor objavio oko 25 knjiga. Poslednja je ,,Ruralne sredine u Srbiji – spasavanje sela i države“ kao nova razvojna filozofija. Objavljena je prošle godine u izdanju novosadskog ,,Prometeja“. Ova knjiga je od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca proglašena za knjigu godine u ovoj oblasti, a ono što u noj piše bio je i projekat godine. Jer, autor je ukazao na probleme sela u Srbiji, i ponudio rešenja, šta i kako treba raditi da bi se sačuvala  preostala sela i varošice u Srbiji.

Brigu o selima Srbije do nedavno je vodilo oko 35 različitih institucija u zemlјi. Rezultati su bili katastrofalniji. Jer, od 4.700 sela, u kojima živi 40 odsto stanovništva, u fazi nesajanja je 1.200, ili svako četvrto. Posle njegovog poluvekovnog ukazivanja na probleme u ovoj oblasti, nestajanje sela i seljaka (imamo 570.000 gazdinstava), zapostavljenog zadrugarstva, država je uvidela i prihvatila probleme i počela da ih rešava. Dobitnik visokog priznanja Novog Sada, naglašava da pojam selo ne postoji ni u Ustavu Srbije, što dovolјno govori o dosadašnjoj  brizi države za selo i njegove stanovnike. Kako bi se sanej pobolčjšaloMinistiar za brigu o  selu u Valdi Srbije, najsavio je donošenej prvog zakona o selima. Kako je izjavio za javnost iniciraće izmene i dopune zakona o teritorijalnoj organiazciji Srbije, U izmenama Ustava Srbije, u njemu selo mora dobiti svoje mesto. Krkobabić posebno naglašava da moramo precizno da definišemo koje će biti nadležnosti novoformiranih seoskih opština. To znači da domaćine moramo da dovedemo u poziciju da mogu da budu bitni, da se dogovaraju, da planiraju i odlučuju.

,,Publicista Branislav Gulan koji pola veka prati zbivanja u selima Srbije, kroz desetak   hilјada svojih tekstova, analiza, autorskih priloga i informacija, počinjao je baš sa rečima: briga o selu! Dakle, posle pola veka upotrebe te reči u javnosti, sad je i izvršna vlast u zemlјi shvatila kakvo je stanje u selima Srbije pa je te reči ugrađebe u ime ministarstva za brigu o selu Srbije, koje vodi ministar Milan Krkobabić. Nadamo se da je loše stanje u selima u kojima ona nestaju došlo do kritične tačke, pa da se sad vidi ,,i svetlo na kraju tunela’’., rekao je Nikola Aleksić, prilikom uručenja visokog priznanja Branislavu Gulanu. Formiran je i Nacionalni tim za preporod sela u Srbiji, pa će vreme, za nekoliko godina ili decenija pokazati koliko smo bili uspešni. Da li je, i posle formiranja ministarstva za Brigu o selu, zaustavlјeno nestajanje sela (naselјenih mesta kako piše u Ustavu Srbije) i odlazak iz njega. Dakle, dolazui vreme predlaganaj seta zakona o selima i to je imperativ vremena. To zanči da od sela koiaj nesaju, trebha odabrati ona koja imaju šanse za opstanask I ostanak i samoodrživost, pa u njih i ulagati. To je i način za prevaziulaženje oštrih razlika između urbanih ruralnimh delovima Srbije.

Vlast je to shvatila jer, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Nestajanjem sela, nestaje i Srbija. Jer, od 4,709 sela u Srbiji, nestaje svako četvrto ili oko 1.200 njih! A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. Uostalom, i šta da radimo sa zemlјom bez naroda, rekao je Gulan, navodeći podatak da je u 1.034 naselјa manje od po 100 žitelјa, da ih 550 ima manje od 50 stanovnika, da u Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku. Posebmno mesto u preporodu sela imajmu mladi koje treba zadržati u njima. Ciljan grupoa moraju biti mladi,svršeni srednjoškolci iz srednjih poljoprivrednmih škola. Takvih godiošnej ima oko 2.500. Trebgas im stvoriti uslove I ponuditi im da ostanu da žive I rade na selu. Značajan doprinso tome će dati budučća akcija da se oko 200.000 hetkara državen zemlje poseldi mladima po 50 hektara. Ona će biti njihvao sve dok je obrađuju. Predloženop je i da se Srpskja praqvoslavna crkv ukljulči u akciju kao dobrotvor. Da od vraćenih joj 70.000 hektara njiva, priključi se državi i pokloni mladima bar 20.000 hektara svog poseda.

,,U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi. Poštu nema 2.000 sela, čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom. U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice. Žitelјi moraju na put da kupe hranu. U 2.760 sela nema vrtića, u 230 sela nema osnovne škole, U dve trećine naselјa nema ambulante. Danas u Srbiji ima više od 200 naselјa – sela, bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu’’,  naveo je Gulan.

Govoreći o procesu depopulacije sela u Srbiji svakako ne treba gubiti iz vida to da je trend napuštanja ruralnih sredina imanentan i drugim zemlјama. Urbanizacija u celom svetu je u neprestanom porastu i to je sasvim legitiman proces koji ne treba zaustavlјati. Neke zemlјe su urbanizovane i 90 odsto, a Srbija je i dalјe izrazito ruralna. Međutim, osnovna razlika je u tome što razvijene zemlјe vode politike u kojima je prosperitet ruralnih sredina jedna od prioritetnih oblasti, pa ulažu u infrastrukturu, zdravstvo, polјoprivredu… Srbiji su usta puna sela samo u političke i promotivne svrhe, sva ulaganja su svedena na minimum.

 

Najblaže rečeno, licemerno je pozivati na povratak na selo u uslovima kakve imamo. Hajde da pobolјšamo kvalitet života lјudi koji već žive tu. A to znači, da se uloži u savremenu infrastrukturu, u domove zdravlјa, u škole, puteve… Postoje li uopšte podaci o tome koliko ova zemlјa ulaže u ruralni razvoj? Iz godine u godinu, iz dana u dan, poslednjih decenija viđali smo samo propadanje, nikako prosperitet. Ljudi su bili demotivisani, ojađeni. Usuđujem se reći i uplašeni sasvim realnog scenarija da ovdašnja sela naseli stanovništvo iz drugih kultura, to jest migranti s Bliskog istoka, kaže Gulan.

Po njemu, probleme sa kojima se suočava seosko stanovništvo generalno uzrokuje to što se proteklih pola veka  “na čelo lokalnih samouprava postavlјaju poslušnici, a ne lјudi od ugleda izabrani po volјi građana”. Takvi kadrovi rade isklјučivo po direktivi njihovih centrala, ne vodeći računa o potrebama građana. Naučeni su da nemaju inicijativu već se njihov rad svodi na zadovolјenje partijskih zahteva, kao što je bilo prikuplјanje autobusa za miting ukazao je Gulan. 

Arheoloski radovi na Dvorinama

Dvorine očekuju posetioce

 

 

 

 

  • Pećina Risovača je iz jednog ranijeg perioda,Orašac iz novije istorije Srbije a Dvorine iz vremena srednjevekovne Srbije.To je segmenat koji nam je nedostajao,kaže za portal „Ar PRESS“,Darko Pavlović,direktor Muzeja u Arandjelovcu

 

Pored prirodnih lepota Arandjelovac i okolina bogati su i brojnim kulturnim i istorijskim spomenicima.Prve grupe posetilaca,u godinama koje dolaze primiće lokalitet Dvorine,podno Venčaca.Na njemu ,posle nekoliko godina istraživanja pronadjeni su ostaci srednjevekovne crkve za koju se veruje da je iz prve polovine 14 veka i da je podignuta za vreme vladavine cara Dušana ili cara  Uroša.

Darko Pavlović

-Muzej u Arandjelovcu ,kao nosilac aktivnosti istraživanja na Dvorinama započeo je 2016.godine.Ove godine smo i najduže bili na lokalitetu,oko četiri meseca.Zahvaljući sredstvima Ministarstva kulture i informisanja svakodnevno smo imali ekipu od 10 do 15 ljudi koja je radila na lokalitetu. Tamo mogu da se vide ostaci crkve.Prema dosadašnjih istraživanjima treba da potiče prva polovina 14 veka.Sve ukazuje da ju je podigao neko od Nemanjića,verujemo da su car Dušan ili car Uroš!Takvu gradjevinu mogao je da uzgradi samo niko moćan i one su karakteristične za Kosovo i Makedoniju. U vreme podizanja crkve,pod Venčacom Turci nisu u toj meri prisutni na ovim prostorima.Verujemo da je to neko Srpskih vladara hteo da utvrdi severnu granicu Srbije, prema Ugarskoj.Postoje neke naznake da je Milutin držio  Beograd ali i gubio,i negde izmešta Mitropoliju,i možda je to.Mi još tražimo sigurne dokaze za to.Ono što smo našli na samom lokalitetu to pripada  periodu cara Dušana i cara Uroša,kaže Darko Pavlović,direktor Muzeja u Arandjelovcu i ističe da je zacrtani cilj ostvaren.

Ostaci crkve iz 14 veka

-.Republički zavod za zaštitu spomenika kulture treba da uradi projekat konzervacije i prezentavcije  samog lokaliteta. Sve veći broj posetilaca se interesuje i želi  da poseti ovaj lokalitet.To je segmenat koji je nama nedostajao.Pećina Risovača je iz jednog ranijeg perioda,Orašac iz novije istorije Srbije a Dvorine iz vremena srednjevekovne Srbije.To je segmenat koji nam je nedostajao.Crkva je bila dimenzija 27 x 14 metara .To je jedinstveno na prostoru Šumadije,ističe Pavlović.

 

 

 

-Ekipa koja je radila na istraživanju na Dvorinama,nastavlja dalje Pavlović, bila je sastavljena od arheologa,studenata arheologije,konzervatori koji se bave zaštitom predmeta,ljudi koji se bave antropološkim analizama…Cilj nam je da složimo sve kockice tog perioda.Na čelu ekipe bio je profesor  dr Dejan Radičević.

Lokalna uprava je obezbedila da se dovede struja i voda na sam lokalitet.Rad u narednoj godini biće kvalitetniji a sam lokalitet biće pod video nadzorom 24 sata,pre svega zbog nepozvanih posetilaca koji se s vremena na vreme pojave gore,zaključuje Pavlović.

Raste broj posetilaca

Orašac

Ovaj kraj Srbije interesantan je brojnim turistima iz zemlje i sveta a medju njima najviše je đaka osnovnih i srednjih škola. U poslednje tri-četiri godine broj posetilaca rastao je  za 15 do 20 odsto godišnje.

-Ova godina je specifična .Mi smo prošle godine imali oko 60.000 posetilaca ove smo očekivali oko 70.000. Ove godine,prema nekim procenama izgubili smo oko 40.000 đačkih ekskurzija.To je za nas veliki udarac,u finansijskom smislu  jer čak 95 odsto aktivnosti finansiramo iz sopstvenih prihoda.Od iduće godine očekujemo puno.Stićiće vakcina a i đačke ekskurzije počinju  već od maja meseca.On je i udarni mesec.Predhodnih godina smo samo u maju imali 15 do 20.000 posetilaca.Ove godine,ono što je specifično bili  su jul , avgust i septembar  i tada su zabeleženi rekordni po broju pojedinačnih ,porodičnih poseta,podvlači  Pavlović.

Svet keramike i skulpture u parku

Stalna postavka Sveta keramike

Jedna od obaveza Narodnog muzeja u Arandjelovcu je i briga o predmetima koji su nastali na Svetu keramike i skulpturama koje krase park Bukovičke banje Smotre “Mermer I zvuci”..

-Stalna izložbena postavka muzeja je deo keramike  koji je nastao u proteklim decenijama na Svetu keramike,Smotre „Mermer i zvuci“ a ostatak se nalazi u depou dok se ne nadje rešenje za njih.Jedan od aktivnosti Muzeja bila je i konzervacija skulptura u parku Bukovičke banje.Ove godine uradjena je konzervacija pet skulptura koje su medju prvima nastale na Smotri i sa time ćemo nastaviti i u narednom periodu.Nastojimo da sa JP „Zelenilo“ postavimo i video nadzor s obzirom  da se dešava da nesavesni posetioci oštećuju skulpture.Želja nam je da da skulpture iz parka predstavimo na jedan savremen i moderan način korišćenjem tehničkih i tehnoloških rešanja,što je mladoj generaciji blisko a i stranim turistima. kaže  Darko Pavlović,direktor Muzeja u Arandjelovcu.

 

Fotografije Ar PRESS i  Narodni muzej Arandjelovac

Miodrag Petrović

 

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje teksta  ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno…

 

 

SSljiva

Proizvodnja šljive u Srbiji

 

  • Šljiva u Srbiji se gaji na oko 74000 ha, sa prosečnom proizvodnjom od 425.000 tona. Srbija se nalazi  na trećem mestu u svetu iza Kine i Rumunije, dok je po izvozu suve šljive, sa oko 5.500 tona na petom mestu.

 

Šljiva se na području Srbije gaji od davnina, ali ekspanzija gajenja počinje od sredine 19. veka. Do pojave filoksere (1880. godine) proizvodnja grožđa i vina je dominirala, dok su plodovi šljive korišteni za spravljanje pekmeza i rakije uglavnom za vlastite potrebe. Smanjenjem površina pod vinogradima vinova loza gubi primat, a broj stabala šljive se postepeno uvećava. Suva šljiva postaje najznačajniji izvozni proizvod. U periodu od 1881. do 1900. godine prosečan izvoz suvih šljiva iz Srbije je bio 26.200 t.

             Zoran Janković

Uspon šljivarstva se nastavlja i u prvih trideset godina dvadesetog veka kada počinje postepeno opadanje proizvodnje uslovljeno:

  • Pojavom virusa šarke šljive na koju je Požegača, dominantna sorta u to vreme, jako osetljiva;
  • Mesto Požegače zauzimaju autohtone sorte šljiva (Crvena ranka, Metlaš, Crnošljiva i dr.), koje su manje osetljive i zahtevne za proizvodnju, ali su lošijeg kvaliteta i koriste se uglavnom kao rakijske;
  • Našu suvu šljivu na svetskom tržištu potiskuje američka suva šljiva krupnijeg ploda koji je kvalitetnije sušen i bolje pripremljen za tržište.

Sredinom prošlog veka šljivarstvo počinje da se razvija, da bi do sredine 70-ih godina SFRJ bila vodeća zemlja u svetu po proizvodnji šljive. U proizvodnju se uvode nove domaće sorte stvorene u Institutu za voćarstvo u Čačku.

Bez obzira na pad proizvodnje šljive, Srbija i dalje nalazi među vodećim proizvođačima u svetu. Na površini od oko 74000 ha, sa prosečnom proizvodnjom od 425.000 t, nalazi se na trećem mestu iza Kine i Rumunije, dok je po izvozu suve šljive, sa oko 5.500 t na petom mestu. Izvoz sveže šljive od 21500 t u proseku na niskom je nivou u odnosu na proizvodnju. Prema Republičkom zavodu za statistiku prosečan prinos u Srbiji iznosi oko 5,9 t/ha, što ukazuje na veliku ekstenzivnost proizvodnje. I pored sve većeg broja savremenih zasada sa visokim prinosima i kvalitetom, najveći broj zasada šljive ima izrazito ekstenzivan karakter, a većina roda završi u različitim vidovima prerade ili propada.

Šljivarstvo u Srbiji ima dobru osnovu koja se ogleda ne samo u zasadima pod šljivom, već i tradiciji gajenja, potpomognutom strukom i naukom, kvalitetnim domaćim sortama, koje su našle svoje mesto i u proizvodnjama drugih država.

Da bi se šljivarstvo podiglo na viši nivo i postalo još konkurentnije na svetskom tržištu, potrebno je postaviti jasne ciljeve i zaokružiti i udružiti sve njegove aspekte.

                                                          Srbija treća u proizvodnji šljive u svetu

Podizanje prinosa i kvaliteta na viši nivo postiže seprimenom pune agrotehnike zasnovane na lokalitetu, sorti i nameni plodova u već postojećim zasadima, kao i podizanje novih zasada. Zapuštene zasade koji uzurpiraju zemljište i predstavljaju izvor bolesti i štetočina potrebno je iskrčiti. Sorte osetljive na virus šarke šljive trebalo bi menjati otpornijim sortama.

Potrebno je stvoriti uslove sigurnog plasmana i cene za kvalitetan proizvod. Da bi proizvodnja bila zadovoljavajuća i proizvođač mora biti zadovoljan. Dovodjenje domaćeg tržišta u red i prodor na strana tržišta stone, sušene i smrznute šljive, kao i raznih prerađevina. Treba pecijalizovati proizvodnju prema nameni, koja može biti održiva samo u slučaju dugoročne strategije.

Od značaja bi bilo brendiranje proizvoda prepoznatljivih, kako na domaćem, tako i na ino tržištima. Poslednjih dvadesetak godina ova tendencija je izražena. U Srbiji već postoji veliki broj prerađivača čiji su proizvodi prepoznati na svetskom tržištu kao visokokvalitetni, a u proizvodnji koriste najnovija tehnološka dostignuća i angažuju vrsne tehnologe prerade. Takve firme su pokretačka snaga, a napretkom tog segmenta se stvaraju preduslovi za razvoj šljivarstva.

 

Zoran Janković, dipl.inž.

PSSS Beograd