Specijalna bolnica 01

185 godina „Bukovičke banje“

 

 

  • Mineralna voda, lekovita glina i klimatski faktori su tri prirodna lekovita faktora koje koristi Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Bukovička banja”Aranđelovac, i njih bi trebalo koristiti u većoj meri u svrhu lečenja I rehabilitacije ,kaže za portal “Ar PRESS” dr Slobodan Prodanović, direktor Specijalne bolnice “Bukovička banja.”

 

-Za lekovita svojstva kisele vode iz Bukovika znalo se od davnih dana, ali za godinu nastanka

dr Slobodan Prodanović

Bukovičke banje uzima se 1836. godina, kada je dr Lindermajer izvršio detaljnu analizu  vode u Beču.   Još tada je utvrdjeno da ta voda ima potencijal po pitanju lekovitosti, da može da se koristi za lečenje oboljenja organa za varenje, mokraćnih puteva i naravno za šećernu bolest, kaže na početku razgovora za portal  Ar PRESS  dr Slobodan Prodanović,direktor Specijalne bolnice “Bukovička banja.”

 

  • Skoro dva veka zna se za lekovita svojstva Bukovičke kisele vode.U kojoj meri smo iskoristili do sada taj potencijal?

-Svih ovih godina vodu smo koristili na način u koji su nas uputila ispitivanja iz 1836.godine,  ali koristili smo je i za lečenje degenerativnih promena, sportskih povreda, reumatskih i drugih tegoba lokomotornog sistema, kupanjem.

-Naša ustanova u svakom pogledu koristi ovaj prirodno lekoviti faktor a pored njega koristi i glinu koju dobijamo mešanjem  sa mineralnom vodom i na taj način aplikujemo na odredjene delove tela kroz pakovanja-kataplazme, za lečenje raznih bolesti (ortopedsih i reumatskih). Pored ova dva faktora koristimo i našu  klimu koja takodje ima ispitano delovanje kao prirodni lekoviti faktor.Voda,glina i klima su tri faktora koje koristi Specijalna bolnica „Bukovička banja“.To su  prirodni faktori koje  treba koristiti u najvećoj mogućoj meri.

-Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Bukovička banja“  svih ovih godina nastoji da se  razvije u renomiranu zdravstvenu ustanovu a sve naše napore opravdava i  sertifikat Agencije za akreditaciju na najduži period, od sedam godina, dobijen u oktobru 2020.godine .

  • Na dolazak na oporavak u Specijalnu bolnicu Bukovička banja čeka se na red. Ima li uslova za neko proširenje I stvaranje uslova za nove smeštajne kapacitete?

Kapaciteti uvek popunjeni

-Specijalna bolnica “Bukovička banja je u planu mreža zdravstvenih ustanova Republike Srbije sa 90 postelja.Od toga 40 postelja je za lečenje dece obolele od šećerne bolesti a 50  je za stacionarnu rehabilitaciju dece I odraslih.Pored ovoga mi raspolažemo sa  dodatnih 30 postelja koje su na tržištu. Sa 120 postelja kojima raspolažemo, imamo potrebe za proširenje I otvaranje novih smeštajnih kapaciteta.

-U ovom momentu mi najviše radimo rehabilitaciju  za osiguranike Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Da bi bili adekvata takmac svim ostalim specialnim bolnicama, koje imaju znatno veće kapacitete od naših, nama je potrebno još smeštajnih kapaciteta.

-Usluge koje mi možemo da pružimo iz oblasti zdravstvene zaštite, oslonjene su na prirodno lekoviti faktor i fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.U potpunosti smo zadovoljni i planom detaljne regulacije koji je u završnoj fazi  usvajanja i u narednom periodu omogućava nam proširenje smeštajnih kapaciteta, kroz izdradnju depadansa na prostoru kotlarnice, koja više nije u funkciji. Za proširenje dobili smo i podršku Ministarstva zdravlja. Čim se usvoji plan detaljne regulacije raspisaćemo konkurs za idejno urbanističko  rešenje novog objekta, koji bi bio na prostoru stare kotlarnic, a zatim, ćemo krenuti u izradu glavnog  projekta i zatražiti pomoć Ministarstva zdravlja oko sredstava za izgradnju objekta.

  • Na obodu parka Bukovička banja pre četiri decenije započeta je izgradnja novog RH centra.Izgradnja je stala.U čijem je vlasništvu taj objekat I da li je bilo zainteresovanih da  ga stave u funkciju?

Novi RH zavod čeka investitore

-Objekat na Zvezdari ili kako mu je pravi naziv Zavod za rehabilitaciju endokrinoloških obolenja, je objekat koji je počeo da se gradi još 1978.godine. Izgradnja je trajala do 1984 godine, kada je objekat konzerviran. Zbog nedostatka sredstava nije nastavljena njegova gradnja. To je objekat koji je bio dodeljen Specijalnoj bolnici “Bukovička banja”ali je po tužbi Republičkog fonda penzionog osiguranja, na drugom ročištu, pripao ovom PIO fondu.

-O budućnosti ovog objekta treba razgovarati sa PIO fondom i verujem da će on biti veoma raspoložen da taj objekat proda u nekom narednom periodu ali se i nadamo da PIO fond uslovi budućeg kupca da delatnost tog objekta  bude upravo  ona koja mu je bila namenjena, a to je lečenje I rehabilitacija.

 

  • Poslednjih godina, često puta, pominje se privatizacija RH zavoda po Srbiji ,u koji spade I Specijalna bolnica.Da li je ona neophodna I kako Vi gledate na taj proces? Šta se dobija a šta gubi?

-U Srbiji se često pominje privatizacija banja ali su veoma često i neprecizni kada govore toj privatizaciji. Nama je poznat stav  Ministarstva zdravlja, da ustanove koje mogu da funkcionišu i ne prave, gubitke ne treba  privatizovati, a da ustanove koje imaju problem sa funkcionisanjem, treba da budu privatizovane. U javnosti se veoma često pominju i one Specijalne bolnice za rehabilitaciju koje dobro posluju, kao  predmeti privatizacije a to se objašnjava činjenicom da bi država mogla dobiti više novca njihovom prodajom. Još uvek ni Vlada nije zvanično saopštila koje će Ustanove za rehabilitaciju biti privatizovane, kao ni po kojem modelu privatizacije.

-Kada se govori o privatizaciji banja, često se podrazumeva, privatizaciji hotela koji ne funkcionišu, započetih RH zavoda kao što je ovaj naš na Zvezdari i td. Jasna politika oko privatizacije Specijalnih bolnica za rehabilitaciju, u ovom momentu nije jasno definisana. Smtram da će se privatizovati najpre oni objekti za koje postoji iskazano interesovanje investitora. Država će donositi neke pojedinačne odluke i prodavati ih, kao što je slučaj sa Vranjskom i Kuršumlijskom banjom.

-Moje lično mišljenje je da Specijalne bolnice za rehabilitaciju, koje mogu same da opstanu poslujući pozitivno, treba ostaviti ostaviti u državnom vlasništvu. Ovo su Ustanove koje se pre svega bave rehabilitacijom u stacionarnim i ambulantnim uslovima i koje u svom sastavu imaju oko 3000 ležajeva namenjenih lečenju i rehabilitaciji osiguranika Republičkog fonda za zdravstvo. Prodajom ovih Ustanova, država bi ostala bez kapaciteta za stacionarnu rehabilitaciju, što bi u budućem period predstavljao veliki problem. Obučen i osposobljen kadar je najteže napraviti i zbog toga je mislim da će predstavnici države imati ovo na umu, kada budu donosili odluke o privatizaciji rehabilitacionih centara. U ovo sam siguran, naročito posle iskustva sa Kovid-om, kada je veliki broj banja, tj Specijalnih bolnica za rehabilitaciju bio uključen u sistem Kovid Ustanova, u kome ni jedna privatna bolnica nije bila.

U rangu najboljih banja

  • U Srbiji sve više je obolelih od šečerne bolesti a posebno medju mladima.Ima li uslova da se prošire kapaciteti za taj uzrast?

-Naši kapaciteti za lečenje dece obolele od šećerne bolesti su 40 postelja i sva deca iz Srbije koja boluju od šećerne bolesti dolaze kod nas na edukaciju, lečenje I rehabilitaciju. Svake godine oboli novih 180 do 200  dece. Tako da ukupan broj dece sa šećernom bolesti se održva na nivou oko 3500, duži niz godina. Stoga nema potrebe da se kapaciteti za lečenje ovih pacijenata povećavaju. Međutim,  deo Specijalne bolnice za lečenje I rehabilitaciju odraslih, iziskuje nove kapacitete a samim tim i bolje uslove za lečenje I rehabilitaciju.

  • Korona traje skoro 10 meseci kako se ona odražava na rad Vaše bolnice?

-Tokom 2020. godine korona nas je izbacila iz  normalnog poslovanja. U periodu  vanrednog stanja prestali smo sa obavljanjem delatnosti .Tada smo radili samo sa decom obolelom od šećerne bolesti. Nakon toga ,do danas radimo sa 50 do 60 odsto kapaciteta. Očekujemo, da će nakon vakcinacije, jedan deo pacijenata, koji su bili naši korisnici usluga, prethodnih godina, ponovo doći na lečenje i da će ustanova normalno početi da funkcioniše. Pretpostavljamo da će i 2021. godina, biti  kao i 2020., a da sa normalnim funkcionisanjem počnemo tek 2022.godine.

  • Gde vidite Specijalnu bolnicu u narednom periodu?

-Specijalnu bolnice za rehabilitaciju “Bukovička banja “ Aranđelovac vidimo rame uz rame sa najboljim ustanovama ovog tipa u Srbiji. Blizina Beograda I areodroma, izgradnja autoputa i otvaranje ka stranim tržištima, uz izgradnju naših novih smeštajnih kapaciteta i rekonstruisan hotel, “Šumadija” i hotel “Izvor”,  predstavljaće značajne komparativne prednosti naše banje. Rekonstrukcijom hidro-terapijskog bloka  uz proširenje  i izgradnju novog objekta – Depadansa, potpuno ćemo zaokružiti celinu, što će uz stručno usavršavanje na primeni novih zdravstvenih procedura i tehnologija, a uz primenu prirodnog lekovitog faktora, omogućiti našoj Ustanovi da bide konkurentna na tržištu. Našu Ustanovu vidim kao nosioca razvoja banjske delatnosti, a to je osnov razvoja i napretka svake banje.

 

Fotografije Specijalna bolnica BB  I Arhiva Ar PRESS-a

 

Miodrag Petrović

 

 

 

 

img_122009

Nema vožnje neregistrovanih vozila

 

 

        Registarska tablica Ilustracija

Pripadnici Uprave saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova, u narednom periodu, pojačaće aktivnosti u cilju otkrivanja prekršaja upravljanja vozilom nakon isteka roka važenja registracione nalepnice, a za otkrivanje i dokumentovanje prekršaja koristiće i kamere za video nadzor saobraćaja u gradovima, na autoputevima i graničnim prelazima, kao i nove kamere na patrolnim vozilima,saopštilo je Ministarstvo unutrašnih poslova.

Podsećamo građane da nakon 60 dana od dana isteka važenja registracione nalepnice, nije moguće izvršiti njeno produženje sa istom registarskom oznakom, već je neophodno vratiti registarske tablice i podneti zahtev za izdavanje nove saobraćajne dozvole i registarskih tablica, što značajno uvećava troškove produžetka registracije.

Policijski službenik koji u saobraćaju zatekne vozača koji upravlja vozilom kome je istekao rok važenja registracione nalepnice, izdaće vozaču prekršajni nalog, a vozilo će isključiti iz saobraćaja i od vozača će oduzeti registarske tablice.

Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da motorno i priključno vozilo ne sme da učestvuje u saobraćaju na putu nakon isteka roka važenja registracione nalepnice.

Posebno naglašavamo da je vlasnik odnosno korisnik registrovanog vozila, koji u roku od 60 dana od dana isteka važenja registracione nalepnice ne podnese zahtev za izdavanje nove registracione nalepnice, dužan da vrati registarske tablice organu koji je iste izdao, čak i kada takvo vozilo ne koristi u saobraćaju.

Za vlasnike, odnosno korisnike vozila koji ne vrate registarske tablice u roku od 60 dana od dana isteka važenja registracione nalepnice, Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisana novčana kazna u iznosu od 10.000 do 20.000 dinara, ukoliko je vlasnik, odnosno korisnik fizičko lice, novčana kazna u fiksnom iznosu od 20.000 dinara ukoliko je vlasnik, odnosno korisnik preduzetnik i novčana kazna od 50.000 do 600.000 dinara ukoliko je vlasnik, odnosno korisnik pravno lice.

Naglašavamo da u slučaju saobraćajne nezgode koju izazove vozač vozila kome je istekao rok važenja registracione nalepnice, odnosno rok polise osiguranja, štetu nadoknađuje Udruženje osiguravača Srbije, ali se nakon toga, regresni zahtev u visini isplaćenog iznosa naknade štete, kamate, sudskih i drugih troškova, ostvaruje od vlasnika vozila, bez obzira na to ko je upravljao vozilom u nezgodi,,stoji u saopštenju MUP-a Srbije.

Ilustracija Ar PRESS

 

(Ar PRESS)

 

Zgrada JKP Bukulja

Gasni priključak na rate

 

Javno komunalno preduzeća „Bukulja“ iz Arandjelovca obaveštava zainteresovane  građane  koji žele da izgrade dva ili više priključaka na gas ,na svojim objektima,  sa merno regulacionom stanicom G-4(maksimalni protok gasa 6m3/h) da im odobravaju osim popusta  za prvi priključak, za svaki naredni priključak dobijaju popust od 50%.

“U navedenu cenu priključka uračunati su građevinski radovi do 3 metra. Svi radovi preko tri metra idu na teret korisnika usluga kao i celokupno geodetsko snimanje i kartiranje priključka sa odobrenim popustom uplate jednokratno.

Investitorima stambenih zgrada, koje se priključuju na distributivnu gasovodnu mrežu, izgradnjom grupnog priključka sa više mernih mesta G-4( maksimalni protok gasa 6m3/h po mernom mestu) odobrava se popust od 20% za uplatu 10 i više priključaka i u obavezi su da izradu priključka sa odobrenim popustom uplate jednokratnom”,navodi se u vesti objavljenoj na sajtu ovog preduzeća.

Pored ovoga , prvi  priključak na gas zainteresovani mogu platiti na rate. Polovina ukupnog iznosa plaća u celosti, a ostatak na pet mesečnih rata uz deponovanje čekova.

(Ar PRESS)

Evropska unija

Čekamo vas u EU

INTERVJU; dr Emil Erjavec,redovni profesor Biotehničkog fakulteta iz Ljubljane

 

 

 

– Mi nikada ne bi imali tako snažan poljoprivredni budžet da nismo ušli u Evropsku uniju.Iz EU dobijamo više nego što uplaćujemo u zajednički budžet,kaže za portal “Ar PRESS”  dr Emil Erjavec,redovni  profesor na katedri  za poljoprivrednu politiku i ekonomiju Biotehničkog fakulteta iz Ljubljane

 

Emil Erjavec

Slovenija je prva od bivših jugoslovenskih republika ušla u Evropsku uniju još 2004.godine.Devet godina kasnije punopravna članica postala je  i Hrvatska.Srbija čeka svoj red.Dokle,ne zna se.

Zemlje članice Evropske unije imaju brojne pogodnosti pa i kada je poljoprivreda u pitanju.Pre svega subvencije su znatno veće za njihove poljoprivrednike.

U čemu je prednost ulaska u EU i kakav je položaj agrara u Sloveniji zamolili smo za intervju gospodina dr Emila Erjaveca,redovnog  profesora na katedri  za poljoprivrednu politiku i ekonomiju Biotehničkog fakulteta iz Ljubljane.

 

Ar PRESS; -Slovenija je 2004 godine postala  članica EU.Koliko je u momentu pristupanja a koliko danas ima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava?

 

 Emil ERJAVEC;-U Sloveniji registrovani su svi oni koji dobijaju subvencije .Imamo dobru statistiku kao I EU.Kada smo ušli u EU imali smo oko 80.000 registrovanih gazdinstava,seljaka je bilo više.Danas ih imamo oko 66-67.000.Znači svake godine oko 800 manje.To je u Sloveniji vidjeno kao problem.Registrovani su svi oni koji imaju podršku a njih je oko 50.000.

 

AR PRESS;-Koliko iz budzeta Slovenije dobijaju poljoprivrednici godisnje.Slovenja,kao I Srbija jedan deo je brdovit I planinski.Da li su za te poljoprivrednike veće subvencije?

 

Emil ERJAVEC;-Budžet Slovenije je oko 480 miliona evra,znači nešto manje od pola milijarde evra.Za podršku poljoprivredi izdvaja se oko 350 miliona.Slovenija je još iz stare Jugoslavije izašli sa posebnom politikom  za planinska I brdovita područja što smo mi u procesu pristupa još jačali.Slovenija je brdovita I ti rejoni  dobijaju I različite iznose,u zavisnosti od geografskog područja,kvaliteta zemlje,u zavisnosti od bodova, dobijaju od 100 do 300 evra po hektaru.

 

Ar PRESS;- Evropska unija ima svoj budzet namenjen poljoprivredi.Koliko poljoprivrednici Slovenije dobijaju iz njega I da li su subvencije iste kao I za poljoprivrednike koji zive u Nizozemskoj(Holandiji) ili Nemackoj s obzirom na površine I broj poljoprivrednih gazdinstava?

 

Emil ERJAVEC;-EU ima svoj budžet namenjen poljoprivredi ,oko 50 milijardi evra.Potrebno je naglasiti da od 350 miliona koje dobijaju poljoprivrednici Slovenije samo 2% idvaja EU.U principu iz Evropske unije dobijamo više nego što uplaćujemo u zajednički budžet.Mi nikada ne bi imali tako snažan poljoprivredni budžet da nismo ušli u Evropsku uniju.Moram naglasiti da nije toga naš budžet bi bio sličan Srpskom.Kada su u pitanju direktna davanja,Ono što poljoprivrednici dobijaju na ruke ona  su različita  od zemlje do zemlje.Od 150 evra na Baltiku do 450 evra na Malti, po hektaru.Značajan deo sredstava dobijamo I od ruralnog razvoja.Tu smo treći,četvrti po  redu.MI dobijamo više sredstava po hektaru  iz budžeta ruralnog razvoja  nego Nemci recimo.Sa nama su tu negde Hrvati,Malta,Austrijanci…

 

Ar PRESS;- Prosečna penziija poljoprivrednika u Srbiji je ispod 100 evra danas.Veliki problem aktivnih poljoprivrednika u Srbiji su velika dugovanja za Penzijsko I invalidsko osiguranje.Kako  je ono regulisano  u Sloveniji I drugim članicama EU I kolike su njihove penzije?

 

Emil ERJAVEC,-Penzijski  sistem nije deo zajedničke agrarne politike.Svaka zemlja ima svoj sistem.Na primer u Holandiji nema razlike izmedju farmera I ostalih gradjana.Kod nas ima u visini penzija I načinu  plaćanja.Naši farmer plaćaju relativno malo .Nema poteškoća sa dugovanjima ali su penzije značajno niže nego prosečna penzija ali daleko više nego u Srbiji,oko 250 evra.Tu je problem žena koje nisu osigurane.Penziju dobija samo vlasnik gospodarstva.Puno se govorilo o tome što seljaci dobijaju više nego što uplaćuju.

Mislim da bi trebalo izjednačiti seljake sa drugim delom stanovništva ali mislim da  neće biti nekih  promena.

 

Ar PRESS;- U celom svetu je pandemija Korona virusa.Da li su EU ili Slovenija vanredno davali neku pomoć  poljoprivrednicima I kiliko je bilo?

 

Emil ERJAVEC;-To je bilo veliko pitanje u proleće (prošle godine-pri.a.) I još uvek.U Sloveniji imamo sada osmi paket mera.Podrška je bila visoka ali to nije bila stvar EU jer su rekli;to je stvar država.Mi to plaćamo iz budžeta.Subvencije su dobijali govedari,vinari.Oni koji su mogli dokazati gubitak.Smanjeni su porezi.Naša vlada puno radi na tome I sam mislim da malo preteruje.Svi poljoprivrednici nisu pod pritiskom Korone.Hrana se prodavala.Neki političari  su iskoristili to.Problema ima u pojednim sektorima,npr.hoteli,restorani.Ugostiteljstvo je pod velikim udarom.

 

Ar PRESS;- Koja je poruka gradjanima Srbije I poljoprivrednicima  koji  čekaju u predvorju EU?

 

Emil ERJAVEC;-Prvo EU nije med I mleko.Neka obećanja su nerealna.To je oštra konkurencija.Onaj što je jači više dobija.Strukturne se promene pojačajvaju.Nijedna zemlja u Evropi ne izdvaja za poljoprivredu kao EU.Promene su vidljive I kod Srbije.Potrebno je ući.Ja mislim da smo najviše dobili mi pa Italijani pa Grci,pa ostali .Najveća odbrana od autorativnih političkih likova ,protiv diktature, urbanizma I svih negativnih stvari koji se danas dogadjaju u svetu,lažnih vesti  je legalni I demokratski sustav(sistem -prim.a.) kakav smo imali mi .NIje to idealno ali je to više od standard koje smo imali mi na ovim Balkanskim prostorima.Znači,sretno prijatelji,Srbijo.Čekamo Vas u EU.

 

 

Fotografije Privatna arhiva

 

Miodrag Petrović

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Samot Arandjelovac 01

Nekadašnji gigant na dobošu

 

  • Početna cena Fabrike Šamota u Arandjelovcu je 339 miliona dinara

 

Ulazna kapija Fabrike Šamota u Arandjelovcu

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila  je prvu prodaju Privrednog društva Šamot Fabrika DOO u stečaju,Arandjelovac,ul.Ilije Garašanina bb , kao pravnog lica metodom javnog nadmetanja   za 24.02.2021.godinu.Početna cena za prvo javno nadmetanje je 339.008.686,00 dinara dok je depozit odredjen na 135.603,474,40 dinara.

U oglasu koji je objavljen danas u dnevnom listu „Alo“ navodi se da je je njegova najznačajnija imovina;objekti izgradjeni na katastarskim parcelama broj 217,398,399,402,403/1,407/1,408/1 sve u KO Arandjelovac i upisani u listovima nepokretnosti broj 7669 i broj 1945 KO Arandjelovac,oprema i postrojenja prema popisnim listama koje su sastavni deo  prodajne dokumentacije ,i potraživanja prema dužnicima stečajnog dužnika detaljno navedena u prodajnoj dokumentaciji.

Prodajna dokumentaciju zainteresovani kupci mogu otkupiti do 17.02.2021.godine po ceni od 300.000 dinara plus PDV.

Javno  nadmetanje održaće se 24.02.2021.godine u 12 časova u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika u Beogradu,Terazije broj 23,III sprat ,sala 301.

 

(Ar PRESS)

 

Elka u krugu

„Domino market“ za „Elku“ ponudio 16,1 milion

 

Domino market iz Aranđelovca ponudio je 16,1 miliona dinara za ELKA-elektrokeramiku, Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom“DOO u stečaju iz Bukovika, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Procenjena vrednost stečajnog dužnika je bila 55,510.000,00  dinara a javno otvaranje ponuda obavljeno je  19. januara 2021. godine .Pošto je najbolja ponuda manja od 50% te vrednosti odluku da li je ona prihvatljiva doneće odbor poverilaca.
Ovo je  inače bila treća prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica javnim prikupljanjem ponuda.

Najznačajniju imovinu stečajnog dužnika čine objekti na kp 995/1 KO Bukovik i zemljište upisano listu nepokretnosti,kao i postrojenja ,oprema i zalihe gotovih proizvoda.

 

(Ar PRESS)

 

Mala psenica

Savet dana;U susret prihranjivanju žita

 

  • Prihranjivanje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera u proizvodnji žita.Primenom azota pre početka prolećnog dela vegetacije ozimih strnih žita obezbeđuje se biljkama dovoljna-optimalna količina ovog hraniva do kraja vegetacije.

 

 

Violeta Veličković

Jesenja setva se nije odvijala prema očekivanju.Zasejano je nešto manje pšenice nego što je planom predviđeno. Sada je prilika da se prihranjivanjem i drugim merama nege postigne što veći prinos.Ulaganje će se sigurno vratiti,ali zakasneli rokovi setve se neće moći kompezovati.

 

Izbor djubriva važan za žita

Setveni i predzimski period proizvodne 2020/2021.godine,bio je znatno kišovitiji nego ranijih godina.Česte i obilne padavine su onemogućile setvu ozimih strnih žita u planiranim površinama i optimalnim rokovima.Temperature su bile niže u odnosu na prethodne godine,ali je ovaj snežni pokrivač zaštitio zasejana polja od mraza ,tako da je sada jako važno obaviti prihranjivanje ovih kultura,ali je takođe jako bitno da u roku od sedam dana od prihranjivanja padne bar 10 litara kiše po kvadratnom metru.

Potrebe pšenice i drugih strnih žita za azotom se podmiruju đubrivima iz rezervi zemljišta(oko 30-40 %svojih potreba za azotom). S obzirom da žita počinju sa usvajanjem hranjivih elemenata već u jesen,azot,fosfor,i kalijum se unose pre osnovne obrade zemljišta.Unosi se celokupna količina fosfora i kalijuma i trećina doze azota.Druga  trećina se ostavlja za prihranjivanje.Upravo je sada vreme da se obave pripreme za tu važnu agrotehničku meru.

 

Prihranjivanje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera u proizvodnji žita.Primenom azota pre početka prolećnog dela vegetacije ozimih strnih žita obezbeđuje se biljkama dovoljna-optimalna količina ovog hraniva do kraja vegetacije.Najveći zahtevi strnih žita prema azotu su upravo u fazama bokorenja i u početku vlatanja.To je period od 10-15.marta pa do 5-10 aprila,u zavisnosti od rokova setve i godine.

Određivanje optimalne doze azota je svakako najteži deo posla.Svaka sorta pšenice takođe ima svoje specifične zahteve prema mineralnoj ishrani,posebno prema azotu.Značajna je takođe i gustina useva.Najčešće su to doze oko 60-80 kg/ha čistog azota,i ovu količinu treba deliti na dva dela ,tj.u prvom prihranjivanju se koristi veća doza,a u drugom,korektivnom,ostatak.

Prihranu treba obaviti rasturivačima ,koji treba da su dobro podešeni ,a drugo prihranjivanje se ne mora obavljati po celoj površini, već samo na pojedinim delovima gde je plodnost slabija.

Jako je važan izbor đubriva za prihranu strnih žita. Na izbor đubriva utiče pH vrednost zemljišta i utvrđeni deficit azota. Đubrivo AN (33% azota) ,ili UREA (46% azota) imaće prednosti na zemljištima neutralne reakcije.Na kiselim zemljištima je bolje koristiti KAN (27% azota), a kako su dosadašnje analize pokazale, na teritoriji naše Poljoprivredne stručne službe su preko 70% površina kisele reakcije.

U svakom slučaju, proizvođačima se savetuje da urade analizu zemljišta i utvrde optimalnu dozu za svaku njivu. Tako će se postići maksimalni mogući prinos na svakoj parceli u ovoj godini, izbeći opasnost od poleganja, uštedeti novac i povećati konkurentnost.

 

 

Priredila;

Violeta Veličković dipl.ing.

PSSS Beograd

 

DSC03130 03

60 odvažnih

 

Na Garaškom jezeru kod Arandjelovca danas je održano tradicionalno bogojavljensko plivanje za Časni krst.

U ladnu vodu Garaškog jezera ušlo je 60 tak najodvažnijih od čega i troje najmladjih Jovana Jeremic  17 godina ,Nikola Radojkic 15  i Sofija Joksic 12 godina

Njima je I pripao Časni krst a svima ostalima medalja ,zahvalnica  i prigodni pokloni dar Opštine Arandjelovac i Turističke organizacije koji će ih podsećati na ovaj dan.

Veliko interesovanje za plivanje

 

 

Devojke su prve zaplivale

Ni ladna voda nije im mogla ništa

Spasioci bez posla

 

Fotografije Ar PRESS

 

(Ar PRESS)

Voce posle grada 02

Vesti iz Topole

 

Povraćaj do 80 odsto od osiguranja

Poljoprivrednici Opštine Topola više ne moraju da strepe za svoje useve I plodove,kao predhodnih godina.U ovoj godini  poljoprivrednici iz Opštine Topole mogu ostvariti  80% povraćaja na plaćene premije osiguranja,objavljeno je na sajtu Opštine Topola.

Uredbom Vlada Republike Srbije o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godinu predviđeno je da će poljoprivrednicima Šumadisjkog okruga i samim time i Topole  koji osiguraju poljoprivrednu proizvodnju država vraćati 70% vrednosti plaćene premije osiguranja (bez PDV-a).

Programom podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja Opštine Topola za 2021. godinu biće  predvidjen  povraćaj od 10% vrednosti plaćene premije osiguranja (bez PDV-a).

Podnošenjem Zahteva kod Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preko Uprave za trezor i kod opštine Topola u ovoj  godini poljoprivrednici će ostvariti ukupno 80% povraćaja na plaćene premije osiguranja (bez PDV-a),navodi se na zvaničnoj internet prezentaciji Opštine Topola.

(Ar PRESS)