Kruškina buva oštećenja na plodu 01

Kruškina buva

 

  • Najznačajnja štetočina koja ugrožava uspešnu proizvodnju kruške

Kruskina buva na listu

Kruškina buva Psyllapiri je naznačajnija štetočina kruške, često je ograničavajući factor uspešne intenzivne proizvodnje kruške.Prezimlavaju odrasle jedinke, koje  su  nešto tamnije od letnje forme ove štetočine. Odrasle jedinke su aktivne čim temperature pređu 8 stepeni celzijusa, najčešće u prvoj ili drugoj dekadi februara.Ubrzo nakon njihove pojave  kreće polaganje jaja.Jaja polaže oko pupoljaka a kasnija tokom leta i na listovoma.Prve larve se javljaju pred početak cvetanja kruške.Imago (odrasle jedinke) se javljaju polovinom maja.Nakon toga ,zavisno od temperatura, do kraja vegetacije prisutni su svi razvojni stadijumi ovog insekta.Kruškina buva ima 4 do 5 generacija godišnje.Prvi simptomi se uočavaju u junu, kada štete svojom aktivnošću nanosi larva, na mladim granama, lastarima i listovima. Larva siše sok, što usporava dalji rast lastara i kovrdžanje listova, a nakraju se listovi suše i otpadaju.Kruškina buva luči mednu rosu na kojoj se naseljava gljiva čađavica. Na taj način se sprečava process fotosinteze, što utiče na kvalitet voćke. Usled jačeg napada ove štetočine plodovi su zaprljani mednom rosom, koja kasnije potamni i ostavlja fleke.Ovakvi plodovi su neugledni i imaju manju tržišnu vrednost.Značajne mere u zaštiti od ove štetočine kruške su: gajenje manje osetljivih sorti, optimalno đubrenje azotom, uništavanje korovskih biljaka, korišćenja selektivnih insekticida radi očuvanja populacije prirodnih neprijatelja. Ako sve navedene mere ne daju rezultate preostaje upotreba hemijskih mera borbe tj, upotreba insekticida.  U tu svrhu se koriste insekticidi na bazi: parafinskog ulja (Ovitex, Galmin, I Nitropol S), acetamipridi(Afinex, Volley i Tonus), imidaklopridi (Confidor, Warrant, i Lobo), Abamektini (Abastate), spiro tetramat (Movento) i piriproksifen (Harpun).

 

 

Ljiljana Krsmanović dipl. inž.zaštite bilja

PSSS Beograd

JABUKA 17

Savet dana;Najčešće greške pri zimskoj rezidbi jabuka

 

  • Primena tzv.’prljave rezidbe’ koja podrazumeva nedovoljno uklanjanje sitnijih grančica i nedovoljno jake povratne rezove na višegodišnjem rodnom drvetu u središnjim delovima krune dovodi do poremećaja u ravnoteži između lisne i rodne površine

 

Poslednjih meseci svedoci smo intenzivnih aktivnosti u srpskim jabučnjacima, gde se privodi kraju zimska rezidba vretena. Iako se pomenuti pomotehnički zahvati primenjuju više decenija u jabučnjacima a odnose se na tzv. kratku rezidbu vretena, sve više su primetne i greške koje se tom prilikom ponavljaju.

Bujan vrh vretena

Za vretena su osobeni prebujni vrhovi krune kao posledica nemogućnosti uspostavljanja ravnoteže između rodnosti i bujnosti. Rezidba velikim makazama sa zemlje (ili ručnim makazama sa duplim sečivom) dovodi do formiranja tzv.’kapa’ koje postaju legla za razvoj štetočina jabuke (vaši, smotavci i dr.).Kape nastaju neprekraćivanjem prirasta na vrhovima krune do osnove već ostavljanjem  patrljaka, usled otežalog pristupa osnovi grana. Prekraćeni prirasti će tokom vegetacije dati najmanje po 2 mladara i ceo vrh krune učiniti pregustim, otežavajući adekvatnu zaštitu vrha krune i njegovu kvalitetnu rezidbu na rod sledeće godine.  Ovi prirasti se moraju orezati malim makazama do osnove, uz upotrebu platformi i merdevina koje omogućavaju pristup vrhu krune;

Primena tzv.’prljave rezidbe’ koja podrazumeva nedovoljno uklanjanje sitnijih grančica i nedovoljno jake povratne rezove na višegodišnjem rodnom drvetu u središnjim delovima krune dovodi do poremećaja u ravnoteži između lisne i rodne površine. Ovo doprinosi prerođavanju stabala i dobijanju sitnijih plodova,lošijoj obojenosti plodova zbog gušće krune i slabijim efektima primene pesticida u zaštiti jabuke.

Neadekvatna rezidba ogoljenog višegodišnjeg drveta u smislu odstranjenja njegovih retkih jednogodišnjih prirasta ili ostavljanja ovakvog nerodnog drvetanetaknutim održava pomenute nosače nerodnim. Oni bi morali da se aktiviraju prekraćivanjem kosim rezom na čep dužine oko 3 cm, tako što će pomenuti rezovi isprovocirati pojavu novih prirasta sa širokim uglom otklona prema čepu i stožini,koji su odličan potencijal za formiranje mladog rodnog drveta. Takođe, prisustvo poluskeleta koji svojom debljinom prelaze 50 % debljine stožine valja ukloniti, jer dovode do poremećaja u obrastanju rodnog drveta kao i u rastu vođice.

Kos rez za čep

Neodstranjivanje prirasta različite starosti u donjim delovim krune koji svojim rastom ulaze u zonu stožine ili će se pretpostavljeno poviti opterećeni budućim rodom ka zemlji (duže vite rodne grančice sa sasvim izvesno rodnim vršnim pupoljkom) predstavljaju problem prilikom unutarredne obrade ili upotrebe herbicida u zasadima jabuke. Ove grančice treba rezidbom odstraniti kako ne bi došle pod udar pomenutih agrotehničkih opearcija, a ogoljene zone na skeletnim i     poljuskeletnim granama treba obraditi zasecanjem kore iznad spavajućih pupoljaka, npr. makazama sa duplim sečivom. Ovaj zahvat aktiviraće vegetativne tačke rasta na pupoljcima, dovodeći do stvaranja novog prirasta.

Nepoštovanje forme i opterećenosti krune rodom u zahavtima zimske rezidbe na zrelo često dovodi do neodgovarajućeg prinosa kod stabla (preopterećenost rodom koja dovodi sledeće godine do pojave alternativnog rađanja i obrnuto). Treba poštovati princip: veliki rodni potencijal-oštra rezidba, mali rodni potencijal-blaga rezidba. Naime, realizacija rodnog potencijala (tzv. koeficijent rodnosti) u manje gustim zasadima jabuke iznosi 5-14 %. Međutim, u gustim zasadima jabuke za visoke prinose potrebno je da se zametne oko 30 % plodova ili da barem 19 % cvetova donese fiziološki zrele plodove. Ne treba zaboraviti da dobro projektovan prinos putem zimske rezidbe i proređivanja plodova kod jabuke omogućuje i normalnu diferencijaciju pupoljka za sledeću godinu kao i najbolju moguću kontrolu bujnosti stabla.

 

mr Dejan Marinković

     PSSS Beograd

Gornja Tresnjevica

Kuda ide srpsko selo?

ISTRAŽIVANjE: Branislav GULAN, analitičar i publicist

 

Stanovništvo u naseljima – selima  Srbije na početku 2021. godine:

Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g):

  • 2.487,886 domaćinstava;
  • 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam

                           Branislav Gulan

    miliona žitelja;

  • Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto);
  • Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo od 100 godina unazad!Nastavljanje trenda gubitaka stanovništva traži radiklanu preorijentaciju javnih politika u pogledu ključnih pitanja kao što su promena strategije razvoja i stavljanja akcenta na ravnomerniji regionlni razvoj, na razvoj poljoprivrede i sela i na masovno zapošljavanje;
  • Da su podsticajna sredstva koja se daju stranim investitorima data za razvoj malih i srednjih domaćih preduzeća i za podsticaj rađanja sada bi imali drugačiju demografsku sliku. Ovako smo stigli u stanje demografske katastrofe!
  • U Srbiji svake godine umre oko 102.000 žitelja, a rodi se do 65.000 beba. Dakle, više umre nego što se rodi oko 35.000 do 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000! Dakle, nestane po jedna varoš, kao što je Negotin, Bečej, Bačka Palanka… Rađanje je na nivou Prvog svetskog rata, 1914. godine!

NATALITET: Ko će biti poslednji da ugasi svetlo!

                             Bosuta danas

  • Prošle 2020. godine u Srbiji je rođeno 61.693 dece, što je za 2,8 odsto ili 1.791 manje nego u 2019. godini kada je rođeno 63.484 beba, objavio je Republički zavod za statistiku. Samo u tri prošlogodišnja meseca i to u januaru, junu i septembru rođeno je više dece nego u istim mesecima 2019. godine, dok je u svim ostalim mesecima zabeležen manji broj rođene dece. Lane, 2020. godine je umrlo 114.954 ljudi, što je za 13, 9 odsto ili 13.991 više nego 2019. godine. Dakle, dvostruko više i još iznad toga je umrlo nego što se rodilo. U većem broju sela sad se čeka ko će biti poslednji da ugasi svetlo!
  • Najveća razlika u broju umrlih zabeležena je u decembru 2021. godine. Naime, u decembru 2020. je umrla 17.321 osoba što je skoro duplo više nego u decembru 2019. kada je umrlo 8.803 ljudi;
  • Naime, Republički zavod za statistiku Srbije objavio je da je broj živorođenih u Republici Srbiji u 2016. godini iznosio 64.734, dok je broj umrlih tada bio 100.834 lica. Samo u toj godini negativan prirodni priraštaj je 36.100. U periodu od 2006. do 2016. godine broj stanovnika u Republici Srbiji je samo po osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 385.000. Stopa prirodnog priraštaja u Srbiji iznosi -5,1 promila (smanjenje za 0,2 promila u odnosu na vrednost iz 2015). Od ukupnog broja opština (169), stopa prirodnog priraštaja u 2016. godini pozitivna je u samo pet opština – Sjenica, Novi Sad, Preševo, Novi Pazar i Tutin;
  • Veoma su nepovoljni i novembarski podaci, jer je u novembru prošle godine takođe umrlo više od 10.000 ljudi, tačnije 10.835 što je za 2.843 više nego u istom mesecu godinu dana ranije 2019. godine.
  • Sela su bila glavna baza za rađanje dece, a u 2017. godini rođeno je samo 64.734 bebe, što je najmanje za poslednjih 100 godina! To je bilo za 1.000 beba manje nego godinu dana ranije! Procena da je tako bilo i u 2018. godini!
  • To su poražavajući podaci i ako se tako nastavi, za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi. Ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživljavaju, nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo;
  • U Srbiji više od 260.000 momaka i 100.000 devojaka sa u životnom dobu između četiri i pet decenija nisu zasnivali porodice;
  • Ako se tako nastave natalitet i mortalitet, Srbija već 2225. godine neće imati svojih žitelja. Na tim prostorima živeće neki drugi ljudi;
  • Dakle, već za dva veka, što je za obične smrtnike puno, ali za istoriju nije, samo na osnovu mortaliteta, na njenom području živeće neki drugi narodi! Ako se tome dodaju i oni što odu  sa kartom u jednom pravcu, onda se takva sudbina teško može izbeći! Potrebna je radikalna agrarna i socijalna reforma;
  • Pored svega toga oko 35.000 do 40.000 mladih godišnje ode sa kartom u jednom pravcu, znači bez povratka! U 2017. i 2018. godini, prema grubim procenama otišlo je po 60.000 mladih!

Stanje u naseljima-selima:

  • U Srbiji postoji 4.709 naselja, odnosno sela (po Ustavu nepostoji kategorija sela)!
  • U 86 odsto naselja opada broj stanovnika;
  • 1.200 je u fazi nestajanja;
  • U 1.034 naselja je manje od po 100 žitelja;
  • U 550 ima manje od po 50 stanovnika;
  • U Srbiji je danas oko potpuno 100 praznih naselja, a još toliki broj ima manje od po deset stanovnika;
  • Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlji živi na selu;
  • Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom;
  • U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice! Žitelji moraju na put da kupe hranu;
  • U 2.000 sela nema pošte!
  • U Srbiji čak 73 odsto sela  nema dom kulture ni biblioteku;
  • U naseljima se nalazi 150.000 praznih kuća bez vlasnika, a na još 50.000 piše da trenutno niko u njima ne živi;
  • Poštu nema oko 2.000 sela;
  • U 230 sela nema osnovne škole;
  • Oko 200 osnovnih škola imaju po jednog đaka;
  • U 2.760 sela nema vrtića;
  • Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3);
  • U dve trećine sela nema ambulante;
  • U Srbiji ima oko 570.000 gazdinstava (stočarstvom se bavi oko 330.000 njih);
  • Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 hektara poljoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru poljoprivrednih gazdinstava, prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, obrađuje se, odnosno u upotrebi je 3.476.859 hektara zemljišta. To znači da značajan deo poseda, od više stotina hilajda hektara ostaje i neobrađeno!
  • Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji se kreće između četiri i pet milijardi dolara ili 1.000 dolara po jednom hektaru. Cilj je da to bude bar 10.000 dolara po jednom hektaru;
  • Prosečna veličina poseda iznosi 4,5 hektara, a učešće stočarstva u ukupnoj agrarnoj proizvodnji je oko 30 odsto (u svetu je to više od 60 odsto) čemu teži Srbija;
  • U Srbiji se uzgaja 878.000 goveda, 2,6 miliona svinja, 1,783 miliona ovaca, 196.000 koza, 26,6 miliona živine… Po bo0rju svinja daleke 1866. godine smo bili razvijeniji od SAD. Tada je Srbija na 1.000 stanovnika imala po 1.300 svinja. Sad su bile ispdo Srbiej jer su na 1.000 stanovnika trada imale po 800 do 900 svinja!
  • U 2019. godini prema podacima RZS, Srbija je raspolagala sa 977.000 košnica, što je sedam odsto više nego u odnosu na 2018. Goidinu. Procene pčelareske privrede su da će broj košnica i dalje rasti. Prema Uredbi o raspodlei podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini za sve pčelare predviđeni su podsticaji u iznosu od po 800 dinara po košnici. Srbiaj je 2020. Godine izvezla  2.701 tonu meda u vrednosti od blizu 13,1 milioan evra.- To je bilo za 46 odsto više nego 2019. godine. Med se navjiše izvozio u Italiju, Norvešku i Nemačku. Proizvodnjom meda bavi se oko 9.000 žitelja Srbije;
  • Popisom agrara je utvrđeno da gazdinstva u Srbiji poseduju oko 451.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je stara između dve i tri decenije!
  • Vodni režim je takođe povoljan, ali nedovoljno iskorišćen. Kanal Dunav-Tisa – Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) najveći je i jedinstven hidrosistem u svetu. Veoma malo se koristi i to je velika neiskorišćena, odnosno promašena investicija. Kada je završen 1977. godine saopšteno je da je iskopano 135 miliona kubika zemlje. Danas u njemu postoji više od 15 miliona kubina mulja;
  • Od ukupno obradivih površina, navodnjava se oko 1,5 odsto njiva ilit tek nešto više od 50.000 hektara! Istovremeno u svetu se navodnjava u proseku 17 odsto površina! Sad je u toku izgradnja oko 14 novih zalivnih sitema koji bi trebalo da pokriju oko 30.000 hektara;

NAVODNjAVANjE U 2020:  Rast za 11,9 odsto

  • Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji su 2020. godine navodnjavane povšrine bile  veće za 11,9 odsto  nego u 2019. godini.  Kako se navodi u Srbiji je 2020. godine navodnjavano samo 52.441 hektara poljoprivrednih površina! Za navodnjavanje je upotrebljeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto.

                                                            I  njih nema u selima

  • Ali, ako ne bude u Vojvodini novih 100.000 junadi, dakle, krupne stoke, već za tri decenije će to biti pustinja jer nema stajskoh đubriva;
  • Poslednjih godina i poplave ugrožavaju sela. Jer, je funkcija D-T-D bila da odvodi suvišne vode sa milion hektara (što je funkcionisalo do 2005. godine) i da navodnjava 500.000 hektara (što je bio samo neostvareni plan želja!
  • Što se tiče agrara osigurava se samo desetak odsto površina i imanja!
  • U ovom trenutku ima oko 370.000 lica koji su obveznici PIO za poljoprivrednike, od čega 74.000 nije u sistemu, odnosno ili su umrli ili imaju penzijsko osiguranje po drugom osnovu. Problem je i to što mnoga poljoprivredna gazdinstva ne prave ekonomsku vrednost da bi mogli da izvrše obavezu prema PIO: samo od 50.000 do 70.000 poljoprivrednika može da svojim radom obezbedi plaćanje te obaveze, koja iznosi od 80.000 do 90.000 dinara godišnje. Podsetimo na to da važeći penzioni sistem za poljoprivrednike postoji od 1986. godine, kao i da je u 2018. godini postojalo 184 milijarde dinara, što je oko 1,5 milijarda evra, neplaćenih obaveza. Što je još gore, čak 95 odsto tih obaveza je nenaplativo. Zbog toga je nužan novi penzioni sistem za poljoprivrednike koji će biti održiv u budućnosti;
  • Po podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, trenutno ima 184.430 poljoprivrednih penzionera, a prosečna paorska penzija u 2018. godini bila je 11.805 dinara, što je više od 3.000 dinara manje od najmanje prosečne penzije u Srbiji, koja iznosi oko 15.000 dinara. Manje čak i od tog proseka za penzionisane paore ima njih 28.776, što je 15,6 odsto od ukupnog broja penzionera u Srbiji. Najniži iznos penzije od 11.272 dinara prima 139.557 penzionisanih paora, ili 75,67 procenata svih penzionera u držav;
  • Po opštim propisima, protekloih godina, u paorsku penziju u Vojvodini otišlo je 27.077 paora, što je 99,6 odsto od ukupnog broja penzionisanih poljoprivrednika. Među penzionisanim paorima u Vojvodini ima ih 29 koji su bili borci pre 9. septembra 1943. kao i 74 koji su to postali posle tog datuma;
  • Porodična penzija je 8.472 dinara (2020. godine)
  • Od ukupno 27.180 penzionisanih poljoprivrednika u Vojvodini, njih 19.095 ima starosnu penziju, 2.573 invalidsku i 5.512 porodičnu. Podaci Fonda PIO pokazuju da je prosečna porodična paorska penzija u Vojvodini svega 8.472 dinara, dok starosna iznosi 13.282. Prosečna penzija je 10.800 dinara (manje od 100 evra). Svega 68 zemljoradnika u Srbiji prima mesečno 62.380 dinara (podatak iz 2018.);

POLjOPRIVREDA

  • Dug koji poljoprivrednici imaju prema državi na osnovu neplaćenih penzijskih doprinosa na početku 2018. godine dostigao je gotovo 100 milijardi dinara. Ministar poljoprivrede sredinom 2018. godine je izjavio da bi poreska uprava formalno i pravno već mogla da krene u naplatu i oduzima kuće i njive dužnicima. Mali poljoprivrednici trenutno se nalaze u bezizlaznoj situaciji, a najveći problem je neodgovarajući odnos države prema njima;
  • U selima nema ko da radi, u gradovima nema šta da se radi;
  • Od 1950. do 2000. godine iz sela u gradove je prešlo osam miliona stanovnika (podaci za SFRJ); U razvijenim zemljama za takav proces je trebalo 90 – 120 godina;
  • Prema istraživanju ,,Global politiks“ Srbija je prva u vrhu lestvice po padu populacije, a ispred nje su, kao tri jedine evropske zemlje koje bi mogle da izgube više stanovnika od naše u naredne tri decenije jedino Letonija, Litvanija i Moldavija. Dakle, Srbija se nalazi u stanju demograske katastrofe. Zbog niske stope nataliteta, etničke asimilacije, loše obavljenog popisa stanovništva, ali i promene identiteta, Srba je u rasejanju sve manje, ali nažalost i u samoj Srbiji. Prema istraživanju može se videti da Srbi polako nestaju;
  • Primera radi osamdesetih godina prošlog veka u Čikagu je bilo oko 300.000 Srba, a pre deceniju i po oko 50.000. Danas je Beč novi centar Srba u svetu i prestonica srpske dijaspore. U njemu živi oko 200.000 registrovanih Srba. Prema poslednjem popisu iz 2016. godine u Makedoniji ih ima oko 35.940. Pre građanskog rata 1991. godine u Hrvatskoj je bilo 581.663 Srba i u ukupnom broju stanovništva su učestvovali sa 12,2 odsto, a danas prema poslednjem popisu 2001. godine bilo ih je svega 186.633. U Bosni i Hercegovini sada živi 1.086.733, što je u odnosu na 1991. godinu  znatno manje jer je tada bilo 1.366.104 Srba;

ŠKOLE

  • Svaka peta škola u Srbiji ne zadovoljava osnovne higijenske uslove, a u 73 škole deca

                       Zgrada nekadašnje Osnovne škole u Vukosavcima

    nemaju ni gde da operu ruke, a u najboljem slučaju imaju samo poljski toalet. A, i đaka je sve manje. U 2015. godini 173 škole su imale samo po jednog učenika. Trećina ih se do 2019. godine ugasila. Nepostoje ni osnovni infrastrukturni uslovi, nema puteva, dobar deo škola nema ni vodu, elektro mreža je slaba, pokrivenost mobilnim signalom skoro nikakva. U okolnim zemljama (Slovenija, Austrija) ohrabruju ljude da ostaju na selu, ravnomerno razvijaju celu teritoriju, dovodeći u svako selo svu infrastrukturu, od puta do brzog interneta. Pored toga grad i male fabrike u kojima uglavnom rade žene, su uslovi da bi ostale i zasnovale porodice.

BUDUĆNOST

  • Postavlja se pitanje šta nas očekuje u budućnosti? Na osnovu agroekonomskih i ruralno sociolških istraživanja i predviđanja međunarodnih institucija, evropsku poljoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini i broju farmi, zemljišne reforme bazirane na ukrupnjavanju poseda i poboljšanju kvalitta zemljišta, veće korišćenje biološke, informatičke i komunikacione tehnologije, povećanje multifunkcionalnosti, ravnomerniji regionalni razvoj i redistribucija novca, podizanje kontrole kvaliteta i standarda prehrambene bezbednosti…

Naselja sa manje od 100 stanovnika

  • 1948 – 1961 oko 80
  • 1971. 140
  • 1981 . 280
  • 1991.                                                     487
  • 2002. 713
  • 2011. 986
  • 2015. 1.034

Izvor: RZS 2016.g.

Gradovi u koje se najviše ljudi doselilo

  • Beograd 16.086
  • Novi Sad 4.284
  • Niš 1.998
  • Kraguejvac                  1.017
  • Subotica 980

Izvor: RZS 2016.g

Strah od sela!

Kod nas se ne korsiti šansa da se ti negtivni trendovi zautave, da se razvijaju ruralna područja. Ljudi se plaše povratka u selo. Sada se u ruralna područja vraćaju samo stari ljudi koji su sa 15 ili 16 godina pobegli u najveće gradove. Ljudi moraju da znaju da povratak na selo ne znači vraćanje motici i ralu, već posvećivanje modernoj poljoprivredi koja daje ozbiljnu perspektivu. A, mi danas imamo i oko 800.000 hektara zemlje koju niko ne koristi!

Izgubljena bitka za sela!

Od 1991. do 2012. godine Vojodina je izgubila 110.000 stanovnika, Šumadija i zapadna Srbija 180.000, a  južna i istična Srbija više od 200.000 ljudi! Crna Trava, Majdanpek, Negotin, Rekovac i –Varvarin su najdrastičniej osetili pad natqaliteta i izguibili najveći procenat stanovništva. Stim tri najveća grada (Beograd, Novi Sad i Niš) sa sanovništvom ne kubure mesta sa bošnjačkim stanovništvom, poput Novog Pazara, Tutina i Sjenice, kao i opštione sa albanskim življem na jugu Srbije. Dakle, broj stanovnika je otišao u nepovrat. Sad možemo samo da se bavimo time da se stanovništov ne grupiše u tri tačke, tri grada Beograd, Novi Sad i Niš, već da bude ravnomerno raspoređeno. Da bi se nešto značajnije promenilo potrebno je da prođe 20 pa i 30 godina! Sve ovo govori da smo odavno izgubili bitku za sela. Sad preostaje borba za varošice koje nestaju.

Izumiranje sela u Srbiji

Ruralni krajevi se i dalje prazne. Srbija gubi bitku za seoske sredine, a rastu samo tri najveća grada Beorad, Novi Sad i Niš. Od ukupno 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji čak svako četvrto čini smao jedan član! Najbrojnija su domaćinstva u centralnoj Srbiji, gde je prosečno po 3,06 članova

Prevaga broja umrlih nad rođenima daleko je veći krivac za pusta sela, nego same migracije. Smanjenje broja stanovnika u selima, pokazuju poređenja podataka sa dva popisa. Dramatično se ubrzava smanjivanje u malim sredinama. Brzina kojom se smanjuje broj stanovnika Srbije utrostručena  je u odnosu na vreme od 1991. do 2002. godine, udeo stanovnika tri najveća grada značajno raste. Broj stanovnika u gradovima za 10 godina povećao se za 70.000, a u selima smanjio za više od 310.000. Svake godine oko 250.000 ljudi promeni adresu – iz jednog u drugo mesto, po pravilu iz manjeg u veće.

Popis iz 2002. godine potvrdio je pad broja stanovnika najviše u opštinama koje su već imale staro stanovništvo, i to uglavnom na istoku Srbije. Poslednji popis pokazao je da se broj praznih kuća drastično povećava u opštinama istoka i jugoistoka Srbije, kao i Banata u Vojvodini. Najkritičnije stanje je u Pčinjskom, Topličkom, Nišavskom, Jablaničkom i Pirotskom upravnom okrugu.

                                                Panorama sela iza Bukulje

 

 

Nestalo selo Obornjača

Mora da zabrine da nestaje i nekada najrazvijeniji deo Jugoslavije, sela u Vojvodini. Primera radi, nekada najrazvijeniii deo Bačke, kod Bačke Topole, gde je nestalo sa mape selo Obornjača, koje više nema stanovnika!

Beograd je decenijama unazad glavna destinacija za migrante iz Srbije. U poslednje vreme najveću ekspanziju ima Novi Sad. A, više ni Niš nije zanimljiv, već tek održava broj stanovnika. Novi sad se mnogo više dožiljava kao regionalni centar, dobio je na značaju i povećao broj stanovnika. Ako želimo ravnomerniju naseljenost i da ne ostane pola Srbije prazno, država mora da primeni dugoročne mere. Bilo bi dobro i da se privuku i vrate ljudi koji su otišli u inostranstvo. Ali, kada je država siromašna za to nema šanse!

Stanovništvo u gradovima i opštinama

  1. 2006.                                    2012.

Beograd           1.552.723                    1.602.861                           1.664.218

Novi Sad           268.198                       314.192                              343.648

Sombor                97.274                         92.887                                 85.127

Priboj                 32.753                         29.070                                 26.770

Rekovac                16.075                        12.388                                 10.792

Majdanpek           26.010                         21.691                                 18.454

Crna Trava           3.949                           2.041                                   1.608

Knjaževac            43.300                         34.345                                 31.042

Izvor: RZS – 2013.g

 

                                                                 Cvetale šljive

Promena zadružne mape Srbije

Povratak života u sela Srbije što predstavnja i podršku ravnomernom regionalnom razvoju nazire se kroz revitaliazciju zadrugarstva u Srbiji kroz projekat ,,500 zadruga u 500 sela“ koji sprovodi Kabinet ministra za brigu o selu u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU. Od sredine 2017. do početka 2020. godine kroz razvoj zadrugarstva otvoreno je 152 male fabrike koje posluju u okviru zadružnih preduzeća. Uloženo je bespovratno oko 1,7 milijardi dinara. U tom vremenu osnovano je i 800 novih zadruga. Među novim zadrugama su i četiri složene zadrzuge. One ličen na nekadašnje kombiantge, jer je to udruženje više zadruga. Sve do 2017. godine Srbija je bila zemlja u kojoj se gasilo po 100 zadruga godišnje.  U 2021. godini planira se ulaganje još oko 500 miliona dinara bespovratnog novca. Taj novac posle konkursa koji će uskoro biti objavljen treba da dobije oko 50 do 60 starih i novih zadruga. Nove su do dve godine, a stare koje imaju više od toga. Boljitak tog ulaganja osetilo je do sada 6.120 porodica u Srbiji.

I ove 2021. godine priprema se konkurs koji će uskoro biti objavljen. Ministar za brigu u o selu u Vladi Srbije ističe da je za te namene u ovoj godini u republičkom budžetu za te namene obezbeđeno pola milijarde dinara. Maksimalan iznos bespovratnog novca predviđen po jednoj zadruzi, prema uslovima konkursa, koji će biti uskoro objavljen (sad je sredina februara 2021. godine), za novoformirane  zadruge je 7,5 miliona dinara, a za stare 15 miliona dinara.

Prve 2017. godine, kada je posle sedam decenija krenula obnova zadrugarstva u Srbiji je postojalo 1.543 zadruge. U toj prvoj godini oglednog sprovođenja obnove u 22 zadruge država je bepovratno uložila 197 miliona dinara. U 2018. godini, za 73 zadruge, takođe bespovratno je dodeljeno 800 miliona dinara. Sa tim novcem se direktno utiče na život 4.600 ljudi. Bespovratna podsticajna  sredstva u 2018. godini dobilo je 14 stočarskih, 11 voćarskih, 12 ratarskih, 21 zadruga za više faze prerade, četiri za proizvodnju lekovitog bilja, isto toliko za povrtarske proizvode, kao i pet pčelarskih zadruga… Osnovane su i prve složene zadruge u Srbiji i istoriji zadrugarstva. Do početka 2021. Godien  uloženo je ukupno 1,7 milijardi dinara bespovratngo novca. Njega je dobilo 152 zadruge u zemlji. Tako je po rečima analitičara Riste Kostova, promenjena i zadružna mapa Srbije!

Od početka akcije sredine 2017. godine do 2021. godien osnovano je 780 novih zadruag. Prvi put u istoriji zadrugarstva država je počela da direktno pomaže zadruge sa bespovratnim novcem. Njega su bespovratno dobile 152 zadruge u iznosu od 1,7 milijardi dinara! Na početkiu 2021. godine očekuje se raspisivanje konkursa po kome će se bespovrfatno podeliti oko 500 miliona dinara. Taj novac treba da dobije još između 50 i 60 zadruga iz cele Srbije u 2021. godini.

Dakle, do početka 2021. godine osnovano je 800 novih zadruga. Do pokretanja akcije Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga! Proces obnove zadrugarstva se nastavlja i narednih godina… Uskoro se očekuiej konkurs za 2021. Godinu po kome će se bespovratno podeliti još oko 500 milioan dinara. Pozivaju se ljudi na udruživanje, kako bi što bolje iskoristili državne podsticaje za zadrugarstvo. Cilj je da se žitelji sela, posebno sa malim posedom udružuju i da postaju robni proizvođači. Prema podacima RZS u selima ima malih proizvođača 217.623 koji su vlasnici poseda do dva hektara. Pored toga više od 120.000 žitelja Srbije, koji imaju više od 70 godina bavi se poljoprivredom i proizvodnjom hrane.

 

(Autor je publicista i književnik, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji)

 

Fotografije Ar PRESS

 

2.2. Početak cvetanja srednjestasnih sorti kajsije u Begaljici

SAVET DANA:Kritične temperature za izmrzavanje pupoljaka kod kajsija,breskvi i trešnji

 

  • Klimatološki podaci za beogradski region jasno pokazuju da je opasnost od pojave mogućeg mraza prisutna sve do treće dekade aprila

                 Tsunami cvetanje 23.03.2021.

Neuobičajeno visoke temperature tokom prve polovinemarta meseca ove godine isprovocirale su pokretanje vegetacije kod ranih sorti voćaka u regionu Grocke ali i širom Srbije, poput poćetka cvetanja vrlo ranih sorti kajsije. Pojava mrazeva u rangu -7 do -10oC krajem prve dekade marta već je alarmirala proizvođače na moguća izmrzavanja, iako je provera preživelosti pupoljaka kod vrlo ranih sorti (Tsunami, Pricija) u vreme punog cvetanja (24.3.) i na nadmorskim visinama preko 200 m pokazala minimalna oštećenja. U trenutku kada je oko 30 % stabala ranocvetnih kajsija (sorta Ruža) bilo u cvetu (22.03.) ponovo je došlo do pojave mraza (-3 do -4oC) uz prisustvo hladnog vetra, što je dodatno uzbunilo proizvođače s pitanjem-kolika su moguća oštećenja cvetnih pupoljaka na stablima?

Klimatološki podaci za beogradski region jasno pokazuju da je opasnost od pojave mogućeg mraza prisutna sve do treće dekade aprila. S obzirom da je već sada izvesno da je vegetacija kod pojedinih vrsta i sorti voćaka u gročanskom regionu poranila za više od 2 nedelje u odnosu na prethodnu vegetaciju, opravdani su strahovi od mogućih oštećenja pupoljaka od mraza, ili pak odsustvo oplodnje kao posledica duvanja hladnih vetrova praćenih temperaturama u intervalu 6-9 oCu vreme cvetanja kajsije.

Višegodišnji podaci Vašingtonskog državnog univerzitetskog centra za istraživanja u voćarstvu i savetodavnu službu jasno ilustruju koja su moguća oštećenja od mrazeva shodno njihovom intenzitetu i fenofazama razvoja pupoljaka kod ranih vrsta i sorti umereno-kontinentalnog voća u našim agroekološkim uslovima.Treba takođe napomenuti da i nagle promene temperatura (od višednevnih visokih pozitivnih temperatura do jačih mrazeva u roku od 24-48 h) takođe mogu biti fatalni za pokrenute pupoljke.

KAJSIJA

Faze razvoja cvetnih pupoljaka  

1

 

2

 

3

 

4

 

5

 

6

 

7

 

8

Kritična T za 10 % pupoljaka (0C)  

-9,4

 

-6,7

 

-5,5

 

-4,4

 

-3,9

 

-2,8

 

-2,8

 

-2,2

Kritična T za 90 % pupoljaka(0C)  

/

 

-17,8

 

-12,8

 

-10,0

 

-7,2

 

-5,5

 

-4,4

 

-3,8

 

Faze razvoja cvetnih pupoljaka: 1 – Početak bubrenja pupoljaka; 2 – Razdvojeni pokrovni listići; 3 – Pojava crvenog vrha; 4 – Pojava belih kruničnih listića; 5 – Početak cvetanja; 6 – Puno cvetanje; 7 – Precvetavanje; 8 – Zeleni plodić.

 

 

BRESKVA

Faza razvoja cvetnih pupoljaka  

1

 

2

 

3

 

4

 

5

 

6

 

7

Kritična T za 10 % pupoljaka

(0C)

 

-7,8

 

-6,1

 

-5,0

 

-3,9

 

-3,3

 

-2,8

 

-2,2

Kritična T za 90 % pupoljaka

(0C)

 

-17,0

 

-15,0

 

-12,8

 

-9,4

 

-6,1

 

-4,4

 

-3,9

 

Faze razvoja cvetnih pupoljaka: 1 – Početak bubrenja pupoljaka; 2 – Razdvojeni pokrovni listići; 3 – Pojava crvenog vrha; 4 – Pojava 1. roze pupoljka; 5 – Početak cvetanja; 6 – Puno cvetanje; 7 – Precvetavanje;

TREŠNJA

Faza razvoja rodnih pupoljaka  

 

1

 

 

2

 

 

3

 

 

4

 

 

5

 

 

6

 

 

7

 

 

8

 

 

9

Kritična T za 10 % pupoljaka

(0C)

 

-8,3

 

-5,6

 

-3,9

 

-3,3

 

-2,8

 

-2,8

 

-2,2

 

-2,2

 

-2,2

Kritična T za 90 % pupoljaka

(0C)

 

-15,0

 

-12,8

 

-10,0

 

-8,3

 

-6,1

 

-4,4

 

-3,9

 

-3,9

 

-3,9

 

Faze razvoja cvetnih pupoljaka: 1 – Početak bubrenja pupoljaka; 2 – Bočno zeleni pokrovni listići; 3 – Pojava zelenog vrha pupoljka; 4 – Pojava zbijenih cvasti; 5 –  Razdvojeni zatvoreni cvetni pupoljci; 6 – Pojava belog vrha cvetnog pupoljka; 7 – Početak cvetanja; 8 – Puno cvetanje; 9 – Precvetavanje.

Mr Dejan Marinković

                                                                                                 PSSS Beograd

 

img_122009

Teško povredio mladića

 

 

KRAGUJEVAC,(30.03.2021)-Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kragujevcu uhapsili su M. V. (1995) iz Kragujevca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teška telesna povreda,saopštila je PU Kragujevac.

Sumnja se da je on sinoć u jednom balonu za fudbal nogom zadao dva udarca, u grudi i glavu, dvadesetpetogodišnjem mladiću.

Oštećeni je zbrinut u Kliničkom centru.Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu,navodi se u saopštenju PU Kragujevac.

 

(Ar PRESS)

Svetski dan 022

2.april Dan obolelih od Autizma u Arandjelovcu

 

  • Okupljanje u 11,55 na Trgu slobode 02.(petak)04.2021.

 

Drugi april,Svetski je dan obolelih od Autizma.On će simboličnim okupljanjem u 11,55  na Trgu slobode biti obeležen I u Arandjelovcu.Time se želi da se ukaže na probleme  obolelih od Autizma.

Organizator obeležavanja Dana obolelih od autizma u Arandjelovcu je UG “Svici u mraku” čiji je predsednik,naš sugradjanin, glumac Mikica Petronijević.

“Na Svetski dan autizma, pokažimo svi zajedno da smo bolji od svega što nas pritiska. Pokažimo da smo SVI jednaki bez obzira na razlike koje imamo.

Deca i osobe sa autizmom, kao i sva druga deca sa smetnjama u razvoju su jedna od najvažnijih akcija našeg društva i mi smo ti koji treba i moramo učiniti sve da se osećamo jednako! Učinimo sve da njihove živote učinimo bezbrižnim, jer to su naša večita deca..”jedinstvena je poruka u susret ovom danu.

Problemi obolelih od autizma su poznati  i izraženi su kroz; nepostojanje strategije od strane državnih organa, evidencija tačnog broja dece i osoba sa Autizmom u Srbiji.Od velike važnosti je i rano  dijagnostikovanje autizma a odmah potom i sistemska podrška roditeljima.Ništa manje važno je I angažovanja svih relevantnih institucija kako bi se ostvarila istinska i realna inkluzija u društvo, od njihovog školovanja pa do prava na rad i zapošljavanje.

Jedna od ideja UG “Svici u mraku” je stvaranje mini zajednica obolelih od Autizma u Venčanima kod Arandjelovca gde bi se obezbedilo i organizovalo njihovo stanovanje uz neophodnu podršku.Pomozimo da se ta  ideja I ostvari.

 

(Ar PRESS)

ok karadjordje

Sa „Mozzartom“ do sportskih visina

Uspešna  sportska priča iz Topole

 

  • Uz pomoć iskrenih prijatelja oživeli rasadnik talenata I bez poraza na domaćem terenu postali novi članovi Prve lige

 

                                            Rasadnik talenata

 

I kada je sve stalo, a na tribinama nije bilo publike da bodri klubove, kompanija Mozzart nastavila je da im pruža podršku kao iskren prijatelj srpskog sporta. Uz pomoć ove kompanije,odbojkaši iz Topole su u prošloj sezoni ostvarili svoj san I postali  novi članovi Prve lige.

Jedan od najstarijih odbojkaških klubova u Srbiji, Karađorđe iz Topole, pre nekoliko godina bio je na korak od gašenja I svi današnji uspesi delovali su im daleko. Uz prijatelje kluba, među kojima se našao I regionalni lider u priređivanju igara na sreću, uspeli su ipak da vrate klub u staru slavu.

– Topola je nekada bila rasadnik odbojkaških talenata i od čuvene škola Mije Todorovića pravili  smo velike igrače. Želeli smo to da pokrenemo ponovo, a u tome nam je pomogao Mozzart. Zahvalni smo ovoj kompaniji što je sa nama od početka.Njihova Podrška raste iz godine u godinu, što pokazuje da su naš iskren prijatelj.Prvo su nam poklonili novu opremu, a onda su postalii naš sponzor.Mnogo nam znači saradnja sa njima – kaže predsednika kluba Milan Nikolić.

                                       Do sportskih visina

On podseća da su 2017. reorganizovali klub I izabrali novu upravu sastavljenu od bivših igrača, koji su učinilis ve da klub osnovan 1964. Vrate na odbojkašku mapu Srbije I regiona.

– Ponosan sam na ovu ekipu. Energija koja se stvorila oko ovog kluba rezultirala je divnim momentima, pobedama, neporaženi  smo na domaćem terenu.Uspeli smo da vratimo neke stare igrače iz Topole, sada je njih pet u timu. Osim toga,stvorili smo veliku bazu dece koja sada besplatno treniraju i vole ovaj sport – zaključuje Nikolić.

(P.R)

DSC03514 01

Obeležen „Ljubičasti dan“ u Arandjelovcu

 

Omladina Arandjelovaca,26.mart, Ljubičasti dan –Dan borbe protiv epilepsije obeležila je u saradnji sa ,,Centrom  za obolele od epilepsije“ i ,,Srpskom  ligom  za borbu protiv epilepsije“iz Beograda, čime su hteli da pokažu da su oboleli od epilepsije ravnopravni ćlanovi društva, kao i ostali.Time su hteli da pokažu  i da Arandjelovac nikoga ne diskriminiše i da su svi ravnopravni u njemu.

-Akcija je protekla dobro.Naši sugradjani su pokazali da su sjajni ljudi i želeo bi da im se zahvalim što su ovako ispratili akciju,kaže za portal „Ar PRESS“  Nenad Bojić,predsednik Omladine Arandjelovca.

Akciju Omladine Arandjelovca podržali su Fortuna Market, Turist Femili,Turistička organizacija Arandjelovac i  Opštinski odbor SPS u Arandjelovcu.

Bojić najavljuje i nove  akcije medju kojima  je i u saradnji sa Konjičkim klubom Arandjelovac  oko pomoći dvema devojčicama koje su ostale bez majke.

-Jedna od akcija je uključenje mladih u društveni život jer smo mišljenja da treba da se više uključe jer je to od važnosti za funkcionisanje grada.Briga oko zapošljavanja mladih.Spajanje mladih Arandjelovca sa mladima iz drugih sredina.Pomoćićemo da se osnuje udruženje omladine u  Topoli.Tu smo da sklonimo mlade sa ulice i potrudimo se da svi živimo u ovom gradu,što nam je zajednička želja i zajednički cilj,podvlači Bojić.

(Ar PRESS)

 

 

DSC03493 01

SLIKA DANA:Protest zbog zaostalih plata

 

Saša Stošić,jamski električar ,nekadašnjeg „Šamot Rudnika“ od 2005 godine nije naplatio zaostale plate pa je danas protestovao ispred prostorija Samostalnog sindikata u Arandjelovcu.Predhodne je protestovao ispred Opštinskog suda i SO Arandjelovac.

Koliko ima nekadašnjih radnika arandjelovačkih preduzeća koji su zakinuti za plate iako u džepu imaju pravosnažno rešenje-nezna se.

 

Foto;M.Petrović (Ar PRESS)