Glovo

Donesi je sada Glovo u skoro 30 gradova u Srbiji

 

 

Donesi je prestao da vrši dostavu, ali korisnici će moći da naručuju svoju omiljenu hranu putem Glova

 

Beograd, 31. avgust, 2021 – Platforma za dostavu hrane, Donesi, prestala je sa dostavom porudžbina, a njihovo poslovanje preuzima Glovo, jedna od vodećih svetskih kompanija u oblasti dostave.

 

Donesi od danas prestaje sa poslovanjem u skoro 30 gradova*, a sav sadržaj aplikacije i web sajta već je prebačen na Glovo. Isto će se kroz nekoliko dana desiti i u glavnom gradu Srbije, Beogradu.

 

Korisnici Donesi aplikacije u Srbiji će biti preusmereni na Glovo kroz personalizovane linkove, gde će jednostavan proces prijavljivanja biti moguć u samo nekoliko koraka. Istovremeno, korisnici Donesi web sajta će biti preusmereni na Glovo web sajt.

 

Svi restorani koji su prethodno bili deo Donesi ponude sada su dostupni na Glovo aplikaciji, tako da korisnici Donesi platforme mogu i dalje uživati u svojoj omiljenoj hrani, piću i grickalicama. Glovo aplikacija sadrži više od 2.500 restorana u Srbiji, a pored hrane, Glovo se udružio sa Idea supermarketima i brendovima kao što su Tehnomanija, Aksa, Laguna, DM, Dr.Max i Gazprom  i Vulkan, a omogućava i dostavljanje namirnica i domaćih proizvoda, poput mesa i ribe, poklona, cveća, osvežavajućih pića i proizvoda za lepotu i negu, proizvoda za bebe, knjiga.

 

Branimir Đurović, direktor Glovo Srbija, ovim povodom je izjavio: „Zadovoljstvo nam je da objavimo lepu vest, a to je da smo završili preuzimanje Donesi platforme u skoro svakom gradu i opštini u Srbiji. Naporno smo radili kako bismo obezbedili sav omiljeni sadržaj korisnika u najkraćem  vremenskom roku. Čvrsto  verujemo da ćemo spajanjem Glovo i Donesi sadržaja i operativne ekspertize u jednu platformu, uz minimalne promene u korisničkom iskustvu i sa više ponuda i promocija, korisnicima pružiti još bolji sveukupni  doživljaj i zadovoljstvo.“

 

Glovo je u maju najavio da su sprovedena preuzimanja kompanija Delivery Hero grupe kako bi se proširio u centralnoj i istočnoj Evropi.

 Glovo i u Arandjelovcu

*Gradovi u Srbiji koji su u potpunosti prešli na Glovo platformu su: Niš, Novi Sad, Kragujevac, Pančevo, Subotica, Leskovac, Pirot, Smederevo, Sombor, Čačak, Šabac, Zrenjanin, Jagodina, Kraljevo, Kruševac, Požarevac, Sremska Mitrovica, Užice, Aranđelovac, Valjevo, Vranje, Vrbas, Vrnjačka Banja, Vršac, Zaječar.

 

###

 

O Glovu

 

Glovo je pionirska aplikacija za dostavu više kategorija proizvoda i jedna od vodećih svetskih platformi za dostavu. Osnovan u Barseloni 2015. godine, posluje u jugozapadnoj Evropi, istočnoj Evropi i podsaharskoj Africi. Aplikacija povezuje korisnike sa restoranima, lancima prehrambenih proizvoda, apotekama i maloprodajnim objektima, a obuhvata i kategoriju „bilo šta“ koja omogućava korisnicima da naruče sve što žele.

 

Za više informacija posetite: https://about.glovoapp.com/en/

 

PR

 

 

NASLOVNA

Posthumna izložba fotografija Nemanje Bogdanovića

U Paviljonu Bukovička banja  od 02 do 30.septenbra 2021.godine

 

„Italija kakvu još niste upoznali“ 

Narodna biblioteka „Sveti Sava“, Smotra umetnosti „Mermer i zvuci“ i Centar za kulturu i obrazovanje Opštine Aranđelovac u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i ljubaznošću  Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Bukovička banja“  organizuju od 2. do 30. septembra 2021. godine posthumnu Izložbu fotografija Nemanje Bogdanovića pod nazivom „Italija kakvu još niste upoznali“ u Paviljonu Bukovičke banje, popularnoj Biveti.

Otvaranje posthumne Izložbe fotografija Nemanje Bogdanovića pod nazivom „Italija kakvu još niste upoznali“ je u četvrtak, 2. septembra u Paviljonu „Knjaz Miloš“ u 18 časova

Naš sugrađanin, Nemanja Bogdanović (4. maj 1987-31. maj 2021), arhitekta po obrazovanju, tokom desetak godina putovanja Italijom, posetio je 18 italijanskih regija, obišao više stotina mesta, a bolje istražio čak sto deset, pri čemu je prešao oko 30 hiljada kilometara. Znamenitosti, svakodnevicu i nezaobaravne trenutke u Italiji, ovekovečio je mobilnim telefonom u više hiljada fotografija. Tako je došlo do saradnje sa Italijanskim kulturnim centrom i prve samostalne izložbe „Italija kakvu još niste upoznali“ u Kladovu , a sada i u njegovom rodnom gradu pod Bukuljom. Posthumna izložba rezultat je pomenutih ustanova, institucija i Nemanjinih roditelja.

Nemanja Bogdanović  rođen je u Aranđelovcu u kojem je završio osnovnu i srednju školu. Tokom školovanja, učestvovao je na brojnim takmičenjima na kojima je nagrađen sa 22 diplome. U Beogradu je završio Arhitektonski fakultet. Govorio je nemački, francuski, engleski i italijanski jezik. Zanimao se i za umetnost i društvene nauke, a fotografijom je počeo da se bavi na prvoj godini studija. Proputovao je Evropu iz koje je takođe doneo veliki broj fotografija. Zanimali su ga i rodoslovi familija, ali rezultate istraživanja svojih Bogdanovića nije stigao da objavi. Iznenada je preminuo u 34. godini života.

 

1300 07

10 km u čast 1300 kaplara

U susret Trci 1300 kaplara u Arandjelovcu

 

  • Svi takmičari koji završe Trku 1300 kaplara dobijaju unikatnu medalju a prvoplasiranim takmičarima u sveukupnom plasmanu dodeljuje se pobednički pehari,medalje,diplome,robne nagrade sponzora i novčane nagrade.

Sportski savez Arandjelovca uz podršku SO Arandjelovac,Srpskog atletskog saveza i Sokolskog saveza Srbije 18.septembra 2021.godine organizuje Trku zdravlja i Trku 1300 kaplara.

U kategoriji Trka zdravlja (muškarci i žene)nadmetaće se i pripadnici Vojske i MUP-a Srbije a u Trci 1300 kaplara  muškarci i žene.Takmičari  trče na sopstvenu odgovornost.

Staza na kojoj će se trčati zvanično je sertifikocana,brza i ravna 90 % obeležen svaki kilometar,okretne stanice,staza u potpunosti zatvorena za saobraćaj.Startnina za Trku  1300 kaplara je 1200 dinara a za Trku zdravlja Aqua Viva 800 dinara.Startnina se uplaćuje na račun Sportskog saveza Arandjelovac.

Svi takmičari koji završe trku 1300 kaplara dobijaju unikatnu medalju a prvoplasiranim takmičarima u sveukupnom plasmanu dodeljuje se pobednički pehari,medalje,diplome,robne nagrade sponzora i novčane nagrade.

                                                         Staza u Arandjelovcu

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Informacije o Trki 1300 kaplara mogu se dobiti na e mail;sportskisavezarandjelovac@gmail.com ili sportar@mts.rs ili na kontakt telefone 034/720 288,064/866 92 60.

(Ar PRESS)

DSC03937 01

Kiša pala zaboravili na restrikcije

 

 

Predsednik SO Topola Vladimir Radojković zakazao je za subotu,4.septembar 2021.godinu 11.redovnu sednicu SO Topola.

Pred odbornicima ,kako stoji u pozivu  za sednicu, 16 je tačaka Dnevnog reda.Pored  donošenja odluke o dodeli nagrade Opštine Topola  „Presvete Bogorodice“ i Zahvalnica za 2021,godinu  odbornici izmedju ostalog raspravljaće i o radnopravnom statusu predsednika Skupštine opštine Topola ,poništavanju konkursa za izbor direktora JKSP Topola i ponovni izbor vršioca dužnosti…

Pred odbornicima ovoga puta nema ni jedno od tri pitanja zbog kojih  su  opozicioni odbornici zatražali vanredna sednica SO Topola,koju je vladajuća većina  nedavno bojkotovala ;o vodi,deponiji i uredjenju grobalja?!

Prema predlogu  koji je podeljen odbornicima najviše priznanje Opštine Topola“Presvete Bogorodice“  ove godine treba da ponesu;Zoran Kočović  ,načelnik Uprave za vanredne situacije u Kragujevcu,Milutin Rakonjac,kriminalistički inspektor iz Topole,Kompanija Kompas  TP  Ehport Inport iz Topole i Nikola  Budimir ,učenik Srednje škole „Kralj Petar Prvi „iz Topole.

Prema predlogu, za Zahvalnice se predlažu;Aleksandar Radosavljević,načelniku za lovstvo Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede.Dr Miroslav Ž. Blagojević iz Krćevca,Milan Nedeljković,nastavnik fizike iz Topole,Dr Jasmina Avramović Karić iz Lipovca,Gorica Marković,viša medicinska sestra iz Ovsišta,Milan Jokić,poljoprivrednik iz Ovsišta i Dr Ljiljana Milićević Djukanović iz Donje Šatornje.

Predloge za nagrade treba da potvrde  odbornici SO Topola…

(Ar PRESS)

Sasa-Markovic-Od-Prisajedinjenja-do-prekrajanja- (1)

Srbi iz Vojvodine

U sredu,25.avgusta u Arandjelovcu   promocija knjige „Od prisajedinjenja do prekrajanja, Vojvodina u Kraljevini SHS/Jugoslaviji 1918–1941“

 

Pakat za tribinu i promociju

Narodna biblioteka „Sveti Sava“ iz Arandjelovca u saradnji sa Arhivom Vojvodine, u sredu, 25. avgusta 2021. godine organizuje  tribinu pod nazivom „Nacionalna ideja Srba Vojvodine i prisajedinjenje Kraljevini Srbiji 1918. godine” i promociju knjige „Od prisajedinjenja do prekrajanja, Vojvodina u Kraljevini SHS/Jugoslaviji 1918–1941“ autora i predavača dr Saše Markovića.

Monografija je štampana u izdanju Arhiva Vojvodine i podseća na vekovnu borbu srpskog naroda da živi u zajedničkoj državi.

Cilj saradnje Arhiva Vojvodine sa najstarijom kulturnom ustanovom u gradu pod Bukuljom jeste bolje predstavljanje Srba iz Vojvodine i Srba iz centralne Šumadije, a potekla je na inicijativu Nebojše Kuzmanovića, direktora Arhiva Vojvodine.

 

Prof. dr Saša Marković je redovni profesor iz oblasti istorijskih nauka na Katedri za društvene nauke, na Pedagoškom fakultetu u Somboru na kojem je izabran za dekana, a ovu dužnost preuziuma od 1. oktobra 2021. godine. Rođen je u topličkom selu Džigolj 1968. godine i redovni je učesnih naučnih skupova u Prokuplju, koji se odnose na istoriju Toplice. Predmet njegovog istraživačkog interesovanja su refleksije evropskih kulturnih, društvenih i obrazovno-vaspitnih ideja kod Srba u 19. i 20. veku, kao i uticaj društvene misli na stvaranje nacionalnog, političkog i šireg kulturnog identiteta.

Početak tribina i predstavljanje monografije je u sredu, 25. avgusta 2021. godine u 17 časova  u čitaonici Biblioteke,stoji u pozivu Narodne biblioteke „Sveti Sava“.

DSC03924 01

Vlast ne interesuju problemi gradjana?

  • Odbornici vladajuće većine nisu se pojavili na sednici koju je zakazala  opozicija .Tako su žitelji Topole i okolnih sela ostali uskraćeni za odgovore vezane za vodosnadbevanje,požar na deponiji i uredjenje grobalja.!

 

Vanredna sednica SO Topola danas nije održana jer  odbornici vladajuće većine okupljeni oko Bolje  i Zdrave Srbije nisu došli na sednicu!Tako su žitelji Topole i okolnih sela ostali uskraćeni za odgovore vezane za vodosnadbevanje,požar na deponiji i uredjenje grobalja.

Današnjoj sednici prisutvovali si samo odbornici opozicijie  na čiju inicjativu je bila  sazvana i vanredna sednica.

Odbornik Ivica Karić izjavio je povodom neodržavanja sednice da predhodna vlast ništa nije učinila po pitanju vodosnadbevanja iako su na vlasti 17 godina  već su samo „krpili od danas do sutra“!

Nakon neodržane vanredne sednice SO Topola predsednik opštine Topola Igor Petrović nije se oglašavao na društvenim mrežana dok je bivši čelnik opštine a sada član OV Dragan Jovanović  na Fejsbuku napisao;

“Propade vanredna sednica skupstine novim naprednjacima. Ozbiljna kuknjava nastade. Sve bi oni dali samo da se ponovo docepaju vlasti i da se nesto pitaju…

Nego da samo napisem ono sto sam poceo pre neki dan o tome sta se trenutno od puteva asfaltira na teritoriji opstine Topola i ko su izvodjaci i naravno ko to placa… “

Vlast očigledno (ne )intereuju problemi  gradjana jer do izbora ima još  tri godine!

 

(Ar PRESS)

DSC04503 00

Silaža od cele biljke kukuruza

 

  • Provera sabijenosti se može izvršiti kretanjem po celoj površini silo mase, a naročito uz same krajeve silosa. Ako deo obuće upada u masu, to pokazuje da sabijanje nije dovoljno

Dobro spravljena silaža od cele biljke kukuruza predstavlja kvalitetno kabasto hranivo koje se koristi u ishrani preživara ( kako krupnih, tako i sitnih ). Ona mora da bude ispravna, rastresita, da ima dobre organoleptičke osobine odnosno boja da je žuto-zelena, da ima prijatan miris i optimalnu kiselost oko 4,2.

Siliranje je najbolje obaviti po suvom vremenu. Optimalna temperatura je od 20-25ºC (ako vremenske prilike dozvoljavaju). Ako je temperatura suviše visoka, doći će do brzog isušavanja zelene mase.

U zavisnosti od površine sa koje se ubira zelena masa, od kapaciteta silo objekta, od raspoloživih mašina, treba obezbediti dovoljan broj radnika kako bi se zelena masa silirala u što kraćem vremenskom roku.

                        Siliranu masu treba dobro uvaljati

Treba odrediti pravi momenat za ubiranje kompletne mase kukuruza. To je faza voštane zrelosti zrna (30-35% S.M.) i gde je udeo klipa u masi cele biljke kukuruza do 40%.Praktično se može proveriti na više načina. Prvi način je pritiskom nokta palca na vrh zrna gde treba da ostane trag kao u vosku. Drugi način provere je posmatranje mlečne linije na zrnu kukuruza. Ona treba da se nalazi na polovini zrna ili na 2/3 od vrha zrna.U toj fazi zrelosti, dužina odrezaka je oko1 cm. što omogućava da se masa lakše transportuje, sabija i izuzima iz silo objekta i doprema do same štale gde je životinje rado i potpuno konzumiraju.

Spravljanje silaže vrši se pomoću silo kombajna. Uporedo sa njim ide i traktor sa prikolicom. Silo-kombajn kosi zelenu masu (visina kosidbe zavisi od konfiguracije i čistoće parcele kao i od brzine kretanja kombajna i kreće se od 10-12cm  pa do 20cm a može iznositi i do 40cm ako su konfiguracija i čistoća parcele problematični), na samoj njivi je secka, odlaže je pomoću vazdušnog elevatora u prikolicu (najčešće kiper prikolica), dalje masa se transportuje do silo-objekta (najčešće silo-trenč) i tu se istovaruje.

Pri istovaru treba voditi računa da na prikolici nema primesa zemlje ili neke druge nečistoće. Istovarenu masu treba raširiti po celom silosu. Debljina mase pri sabijanju treba da bude 10-15cm i najbolje je takvu masu sabijati sa traktorima točkašima. Oni imaju veći pritisak po jedinici površine.Trebalo bi neprekidno sabijati masu do završetka punjenja silosa. Takođe, treba nastaviti i kada se završi punjenje i narednih 3-4 sata pa čak i duže u zavisnosti od veličine silo objekta i količine mase koja se silira i skladišti za određeni vremenski period. Nabijanje je jedna od najvažnijih operacija kod spravljanja silaže. Isteruje se vazduh iz silo mase i prelazi se na anaerobne bakterije koje stvaraju mlečnu kiselinu.

Provera sabijenosti se može izvršiti kretanjem po celoj površini silo mase, a naročito uz same krajeve silosa. Ako deo obuće upada u masu, to pokazuje da sabijanje nije dovoljno.

U slučaju prekida siliranja, potrebno je silos pokriti plastičnom folijom.

Važna operacija u spravljanju silaže je i njeno pokrivanje. Ono se vrši folijom koja sprečava pristup vazduha i atmosferskih padavina. Plastična folija mora da bude dobro zategnuta. Može u sebi da ima žičanu mrežu kako je glodari nebi mogli da progrizu, a može biti i bez nje. Može se opteretiti starim gumama ili džakovima napunjenim peskom, balama slame, zemljom, kako bi se iz mase što više isterao vazduh i kako vetar ne bi podigao zaštitni najlon. Folije mogu biti različite debljine i to od 0,15-0,20mm. Mogu se koristiti i deblje preko 0,20mm ali pošto su skuplje treba gledati da se koriste najmanje 2-3 godine. Silos se može natkriti nadstrešnicom. Njena funkcija je da u što većoj meri onemogući ulazak padavina i spreči dejstvo sunčevih zraka.

Ovako spravljena silaža ne zahteva nikakve konzervanse i dodatke i može se koristiti posle 35-40 dana. To je zbog toga što biljka kukuruza spada u grupu biljaka koje se lako siliraju što znači da zadovoljava šećerni minimum. Međutim, ako se želi postići visok kvalitet silaže mogu se dodavati bakterijsko-enzimski inokulanti ili drugi dodaci.Većina inokulanata se rastvara u manju količinu vode, a kasnije se unosi u vodu od 50-100 litara ( strogo se pridržavati upustva proizvođača ). Rastvor se može leđnom prskalicom ili baštenskom nanositi na prispelu masu pre gaženja-sabijanja.

 

                                                                        Violeta Veličković dipl.ing.

PSSS Beograd

IVAN I ROMAN

Ivanu Zlatkoviću Nagrada „Danko Popović“

    Obrazloženje Žirija

Žiri za dodelu Književne nagrade “Danko Popović” za 2020.godinu  u sastavu Jovan Delić,Aleksandar Jovanović I Marko Nedić odlučio je jednoglasno da se ona dodeli Ivanu Zlatkoviću za roman” I živ I mrtav”,objavljeno je na sajtu Narodnog muzeja u Arandjelovcu .

U obrazloženju odluke Žiri ističe da će “…dinamičnim proznim postupkom, nijansiranim književnim likovima i njihovom izvornom psihologijom, slikovitim prizorima, živim dijalozima, povremenim humorom, funkcionalnim promenama narativne perspektive i drugim osobinama dobro komponovanog i modernim književnim sredstvima ostvarenog rukopisa, Zlatkovićev roman će svojom temom, postupkom i vidnim umetničkim kvalitetima privući znatnu pažnju današnjih čitalaca i književne kritike.”

Nagrada “Danko Popović” Ivanu Zlatkoviću biće  svečano uručena 26. avgusta u 19 sati u Narodnom muzeju.

Književna nagrada „Danko Popović“, ustanovljena je  odlukom Upravnog odbora Fonda  „Prvi srpski ustanak“2011. godine i ima za cilj da doprinese razvoju srpske proze i neguje ono što je najbolje u slobodoljubivoj srpskoj tradiciji.

Nagrada “Danko Popović” pod pokroviteljstvom SO Aranđelovac dodeljuje se svake godine za najbolju knjigu proze (roman, knjiga pripovedaka) domaćih autora na srpskom jeziku, objavljenu u protekloj godini (prvo izdanje).

 

(Ar PRESS)

 

Opstina Topola

Traže vanrednu sednicu Skupštine opštine Topola

 

                               Potpisi odbornika

Grupa od 16 odbornika SO Topola podnelo  je danas  zahtev za održavanje vanredne sednice SO Topola.Za vanrednu sednicu predlažu  se tri tačke dnevnog reda;1.Razmatranje izveštaja Štaba za vanredne situacije opštine Topola,o aktuelnoj situaciji sa vodosnadbevanjem,preduzetim merama i planovima za dugoročno rešenje ovog problema,2.Razmatranje izveštaja Štaba za vanredne situacije opštine Topola u vezi sa učestalim požarima na deponiji smeća Torovi,ugroženosti  životne sredine i zdravlja gradjana,preduzetim merama  i planovima za dugoročno rešenje problema deponovanja smeća i 3.Razmatranje problematike održavanja seoskih grobalja.Izveštaj Nadornog organa u vezi sa ispunjavanjem Ugovora o održavanju  grobalja.Ocena kvaliteta i obim izvršenja ove usluge po Ugovoru o privatno javnom partnerstvu.

 

 (Ar PRESS)

DSC02689 00

Šumadija koju volim

Sa Nenadom Blagojevićem, autorom knjige “50 najlepših mesta u Šumadiji”

 

  • Zeleni turizam je novi trend u svetu, gde turista putuje lagano, oseti mirise i ukuse, priča sa lokalnim stanovništvom, kaže za portal “Ar PRESS“ Nenad Blagojević autor knjige „50 najlepših mesta u  Šumadiji“

Svako mesto lepo je za sebe. Nenad Blagojević, autor poznatih “Priča sa dušom” izabrao je 50 najlepših mesta u Šumadiji i pretočio ih u knjigu. Time su više osvetljena neka manje poznata,  a zanimljiva mesta. Bio je to povod za razgovor sa ovim stvaraocem.

  • Kako ste izabrali 50 mesta?

Nenad Blagojević

– Ja sam se potrudio da to bude deo Šumadije: Aranđelovac, Topola i Kragujevac. Aranđelovac, gde je moja firma, gde radim i odakle potiče moja porodica, Topola, kao mesto gde dovodim turiste iz Francuske i Kragujevac kao najveći grad u ovom kraju. Želja mi je bila da te tri opštine obradim. Da sam uzeo više, bilo bi to sigurno 100 mesta. Izabrao sam turistička mesta na koja turisti mogu da dođu i odmore se: skrivena mesta Šumadije.

  • Da li Vam je bilo teško da izaberete ta skrivena mesta?

– Bilo je teško. Ponekad čitaoci pitaju kako ste pronašli ovaj umetnički atelje, kako ste pronašli restoran sa dobrim ćevapima… U poslednje četiri godine mnogo sam putovao ovim krajem, ugošćavao domaće i francuske turiste, beležio mesta u kojima gost može da se oseća lepo, da upozna Šumadiju na pravi način, da proba nešto što nema u Beogradu, Novom Sadu, Parizu… I onda je izbor pao na tih 50. Mesta su i etno-sela, kuće sa bazenima, pešačke staze. Park Bukovičke banje je jedno od njih, drugo je crkva u Gornjoj Trešnjevici, treće crkva brvnara u Darosavi, zatim manastir u Brezovcu, mesta oko Topole, lokacije na kojima se jede najbolje pečenje, pečenjare, kafići koji uz kafu daju i kolače, umetnički ateljei dve slikarke iz Aranđelovca. One su ovde nedovoljno poznate, ali su njihovi radovi otišli u svet. Gledao sam da predstavim mesta u krugu od 70 kilometara, uključujući i Aranđelovac.

  • To su mesta koja ne treba zaobići?

– Upravo tamo. To su mesta gde se uživa u tom zelenom turizmu. To je novi trend u svetu da turista putuje lagano, da oseti mirise i ukuse, da priča sa lokalcima. Turisti žele da budu smešteni u porodicama, a ne u hotelima, da to ne bude turizam na “visokoj nozi” već život kakav zaista jeste: upoznavanje jedne zemlje kroz lokalne ljude, kroz domaćine.

  • Mesta o kojima pišete iz okoline Aranđelovca,Topole i Kragujevca nisu puno predstavljena strancima?

– Šumadija je protočna destinacija koja nije mnogo zastupljena u medijima. A treba da je bude više. Njena velika prednost je što je blizu Beograda. Za manje od sat i po se stiže do mesta iz knjige. Mi nekako Šumadiju povezujemo samo sa Prvim i Drugim  srpskim ustankom. Retko ko zna da tu ima i skrivenih « dragulja ».Pre svega mislim na prirodu, manastire. Neke koje sam spomenuo nalaze se u okolini Šatornje i Stragara. Manastir Nikolje Rudničko je do pre nekoliko godina i meni je bio nepoznat…

  • Koliko se za poslednjih nekoliko godina povećalo interesovanje  za sva ta mesta?

– Povećalo se dosta, s tim što moram da kažem da tu veliki udeo imaju oni koji dovode turiste. Ja radim sa strancima i ako im ja ne preporučim, na primer Aranđelovac i  Topolu, oni ne bi ni znali za to i ne bi sami došli. Statistički gledano Aranđelovac nema neki porast inostranih gostiju, ali gledano kroz Francuze koji putuju sa mojom agencijom beleži se povećanje, u tri godine pre korone.

  • Da li će ih u narednom periodu biti sve više? Da li se oni koji su bili već ovde ponovo vraćaju ili dolaze novi?

Crkva u Gornjoj Trešnjevici

– Reklama se prenosi od usta do usta i prenose je mediji. Naši ljudu na internetu pregledaju gde mogu da putuju, ili nađu ovu knjigu i kupe je, dok stranci gledaju gde su njihovi sunarodnici putovali. Pola sata pre našeg razgovora ugostio sam dvoje Francuza u „Lovačkom raju“. Oni su toliko oduševljeni hranom da će pričati nekoliko dana o tome. Njihovi prijatelji iz Strazbura, koji će doći iza njih, opredeliće se za Srbiju na osnovu njihovih utisaka.

  • Šta zapravo traže stranci?

– Stranci traže, kao što sam rekao, „spor turizam“, oni žele da osete život. Ne žele samo da dođu u hotel sa pet zvezdica, a da ne vide Srbiju. Oni hoće da budu kod domaćina, da vide kako domaćini slave, da vide ikonu na zidu, da probaju domaća jela. Oni neće da jedu lignje u Aranđelovcu, već ono autentično. Šumadijski restorani treba da nude šumadijska jela.

  • Da im ne nudimo bečku šniclu u Šumadiji?

– Tako je. Imao sam primer u jednoj vinariji kod Topole da nam je ponuđen pačiji batak i torta švarcvald. Ironično sam pitao kuvara sa koje topolske farme je ova patka, a on je sagnuo glavu i rekao da je iz Budimpešte uvezena zamrznuta. Turista hoće da dođe ovde i da proba čvarak, kajmak i ajvar, a onda i sve ostalo što nema kod njega. Zbog toga on i putuje.

  • Da mu se organizuje spavanje na slami?

Da bude čisto, da što autentičnije spava u vajatu, na primer, i da doživi  novo iskustvo. To je svrha putovanja.

 

Razgovarao Miodrag Petrović