Strela Sumadija

Osma prodaja imovine „Strele Šumadije“

 

 

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je osmu prodaju imovine stečajnog dužnika “Strele Šumadije” ad iz Beograda (ul.Kanarevo brdo 14/4) ,nekadašnjeg Arandjelovačkog autobuskog I transportnog prevoznika.

Javno nadmetanje održaće se 02.novembra 2021. godine u 11,00 časova u Agenciji za  licenciranje stečajnih upravnika, Terazije br. 23, Beograd, III sprat, sala 301.

Na prodaju je ponudjen sledeći poslovni prostor u Arandjelovcu.

  • Poslovni prostor, sa pripadajućom pokretnom imovinom i to:

–     Poslovni prostor – dve prostorije za koje nije utvrđena delatnost, površine 71m2, poseban deo broj 2, ulaz 2

–     Poslovni prostor – tri prostorije za koje nije utvrđena delatnost, površine 76m2, poseban deo broj 1, ulaz  3,

sveu prizemlju stambeno-poslovne zgrade br. 1 (ul. Josipa Grušovnika br.10) na KP 2714, LN 7076 KO Aranđelovac, mešovita svojina stečajnog dužnika u obimu  1/1.

Početna cena 4.121.540,00.Depozit 2.060.770,00

 

  • Poslovni prostor u Aranđelovcu i to:

–     Poslovni prostor – dve prostorije za koje nije utvrđena delatnost, površine 52m2, poseban deo broj 2, ulaz 3

–     Poslovni prostor – dve prostorije za koje nije utvrđena delatnost površine 72m2, poseban deo broj 1ulaz 4

  • sve u prizemlju stambeno-poslovne zgrade br. 1 (ul. Josipa Grušovnika br.10)na KP 2714, LN 7076 KO Aranđelovac, mešovita svojina stečajnog dužnika u obimu 1/1.

Početna cena 3.418.158,00.Depozit 1.709.079,00

  • Poslovni prostor u Aranđelovcu – dve prostorije za koje nije utvrđena delatnost, površine 41m2, poseban deo broj 2, u prizemlju stambeno-poslovne zgrade br. 1-broj ulaza 4 (ul. Josipa Grušovnika br.10), na KP 2714, LN 7076 KO Aranđelovac, mešovita svojina stečajnog dužnika u obimu 1/1.

Početna cena 1.189.682,00. Depozit 594.841,00

 

(Ar PRESS)

 

 

 

 

 

DSC00192

Odredjivanje optimalnog vremena početka berbe jabuke

 

  • Pod optimalnim datumom berbe ne podrazumeva se dan kada mora da se obere čitav prinos, već je to srednji datum oko koga treba da se organizuje berba

Berbom počinje realizacija jabuke i od toga zavisi finansijski uspeh proizvodnje. Berba je najsloženija i najskuplja agrotehnička operacija, čija uspešnost zavisi od niza faktora koji su međusobno isprepleteni i zavise jedan od drugih. Da bi berba bila pravovremeno i kvalitetno obavljena potrebno je obaviti procenu prinosa po sortama i kvalitetu, kako bi se obezbedila dovoljna količina kvalitetne radne snage, potrebne ambalaže, transportnih sredstava i obezbedio plasman. Berbu plodova jabuke treba organizovati tako da se troškovi svedu na minimum, ali ne na račun kvaliteta plodova. Najveća količina jabuke namenjena je čuvanju u hladnjačama, kako bi bila dostupna na tržištu u mesecima kada je ponuda svežeg voća nedovoljna.

Da bi proizvedena jabuka bila kvalitetna i privlačna potrošaču, mora biti obrana u najpovoljnijem trenutku. Prerano ubrani plodovi nisu dostigli punu veličinu, zrelost i obojenost, što uslovljava niži prinos i plodove koji nisu atraktivni. Kasnijom berbom gubi se deo plodova koji predhodno opadnu, a ubrani plodovi se ne mogu čuvati dovoljno dugo. Plodovi jabuke namenjeni čuvanju, moraju biti obrani u optimalnom momentu, čime se smanjuje rizik pojave fizioloških bolesti. Momenat berbe određuje se na osnovu stepena zrelosti i namene plodova.

Postoje dva stepena zrelosti plodova jabuke:

  • botanička (fiziološka) zrelost
  • potpuna (konzimna) zrelost

Botanička je određena sazrevanjem semenki ploda, koje prelaze iz bele u mrku boju, a plodovi prestaju da rastu, jer se prekida fiziološka veza peteljke sa stablom.

Puna zrelost je momenat kada je odnos šećera i kiselina u plodovima najoptimalniji.

                                   Refraktometar za odredjivanje šećera u mostu  i digitalni refraktometar

Pod optimalnim datumom berbe ne podrazumeva se dan kada mora da se obere čitav prinos, već je to srednji datum oko koga treba da se organizuje berba. Postoji više metoda za određivanje optimalnog vremena berbe, ali se većina ne može pouzdano koristiti u svim okolnostima. Neki od metoda su:

-Broj dana od punog cvetanja do berbe.

-Broj dana od T stadijuma do berbe.

-Suma temperatura od punog cvetanja do berbe

Karakteristika ovih jednostavnih metoda je što su orijentacione pošto zavise od klimatskih karakteristika pojedinih proizvodnih godina.

-Lakoća odvajanja peteljke ploda od grančice je jendostavna i pouzdana metoda kojom se utvrđuje da je nastupila botanička zrelost plodova.

-Promena boje pokožice ploda. Promena osnovne boje ploda iz zelene u svetlo zelenu i žuto-zelenu. Praćenje promene osnovne boje pouzdanije je od praćenja dopunske boje, koja se pojedinih godina javlja ranije, a nekad i kasnije u odnosu na optimalan momenat berbe. U proizvodnoj praksi mnogih zemalja postoje tablice boja koje pomažu u utvrđivanje optimalnog vremena berbe, a koje su prilagođene svakoj sorti ponaosob. Ova metoda se ne može koristiti kod sorti koje su u potpunosti prekrivene dopunskom bojom.

                           J-S skala

-Promena boje semena, odnosno semenjače.

– Čvrstoća mesa ploda. Određuje se pomoću mehaničkog aparata penetrometra, a princip se zasniva na činjenici da zreliji plodovi postaju mekši. Orijentaciona čvrstoća mesa ploda pri optimalnom datumu berbe kod većine sorti jabuke kreće se u rasponu od 7,0 do 8,0 kg/cm2.

– Jodno skrobna metoda je najprihvaćenija metoda u praksi, koja je zasnovana na razgradnji skroba u vreme zrenja plodova i smanjivanju njegove količine. Prisustvo skroba se kvantifikuje na poprečnom preseku najšireg dela ploda pomoću jodnog rastvora ( rastvora 3g joda i 10g kalijum jodida u 1l destilovane vode). Delovi preseka koji sadrže skrob u dodiru sa rastvorom boje se u tamno plavo. Pomoću skale za određivanje stepena razgrađenosti skroba utvrđuje se stepen zrelosti ploda.

– Rastvorljiva suva materija. Određuje se pomoću refraktometra koji se zasniva na fizičkoj osobini soka da prelama svetlost u zavisnosti od koncentracije šećera. U botaničkoj zrelosti plod jabuke sadrži maksimalnu količinu suve materije, što može služiti kao kriterijum za određivanje optimalnog vremena berbe. U praksi su u sve većoj upotrebi digitalni refraktometri koji su jednostavniji za upotrebu.

Potrebno je istaći da ni jedna od navedenih metoda pojedinačno ne može  da posluži kao pouzdani pokazatelj. Međutim, istovremenо praćenje većeg broja metoda u toku niza godina omogućava da se utvrde praktični kriterijumi za optimalan trenutak berbe plodova jabuke u određenom rejonu.

 

dipl. inž. Zoran Janković

                                                                                                                                                PSSS Beograd

DSC02197

Bela leptirasta vaš

 

  • Po zasnivanju povrća treba stalno pratiti pojavu šteočine,postavljanjem feromonskih klopki.Suština u praćenju je na vreme uočiti štetočinu i pravovremeno delovati da ne dođe do preklapanja generacija, kojih može biti do 10 godišnje.

 

Bela leptirasta vaš (Trialeurodesvaporariorum)je rasprostranjena polifagna vrsta insekta, prisutna je u svim krajevima Srbije.Štete nanosi na povrtarskim kulturama: paradajz, kupus, paprika, salata, u plasteničkoj proizvodnji i na otvorenom polju.Ova štetočina naseljava I razne vrste cveća.Najznačajnije štete nanosi na paradajzu gajenom u zaštićenom prostoru, gde često dolazi do prenamnoženja ove štetočine. U našoj zemlji pri povoljnim uslovima može imati 8 do 10generacija u toku godine koje se međusobno preklapaju.Odrasli insekt je sitan veličine do 2 mm,telo i krila su prekrivena belom voštanom prevlakom. Larve i jaja ovog insekta se golim okom teško uočavaju.Štetu nanose odrasli insekti i larve sisanjem sokova floemskih ćelija, izazivajući hlorozu i ukupno slabljenje biljke domaćina, dok njihova sekrecija medene rose stvara povoljne uslove za razvoj saprofitnih gljiva čađavica koja smanjuje fotosintezu biljaka. Indirektne štete bela leptirasta vaš nanosi kao vector biljnih virusa.Upotreba insekticida i dalje je glavni pristup suzbijanju T. vaporariorum.Međutim, izložene pritisku selekcije učestalim tretmanima prskanjem I nsekticidima,populacije bele leptiraste vaši razvijaju otpornost na insecticide prve generacije (organofosfate, karbamate, piretroide), kao i na neonikotinoide i druge novije insekticide. Održiva dugoročna strategija zasuzbijanje ove vrste štetočina mora se zasnivati na integraciji različitih preventivnih, agrotehničkih bioloških i hemijskih mera.

Mere zaštite: Suzbijanje je dosta komplikovano i treba ga izvoditi cele godine, počevši od preventivnih mera, koje se odnose na higijenu u plasteniku,postavljanja mreža na svim ulazima u zaštićen prostor,tretiranje dezinfekcionim sredstvima konstrukcije i stolova u plastenicima i staklenicima, dezinfekcija zemljišta, unošenje zdravog sadnog materijala, uništavanje korovskih i preostalih gajenih biljaka u zaštićenom prostoru tokom zime na kojima prezimljava ova štetočina.Relativno nova metoda je primena predatora bele leptiraste vaši.Po zasnivanju povrća treba stalno pratiti pojavu šteočine,postavljanjem feromonskih klopki.Suština u praćenju je na vreme uočiti štetočinu i pravovremeno delovati da ne dođe do preklapanja generacija, kojih može biti do 10 godišnje. Ako dođe do prenamnoženja ove štetočine zaštita je dosta otežana i delovanjem insekticida samo se privremeno smanji brojnost. Sa hemijskim merama treba otpočeti kada se uoči jedan leptir na sto biljaka.Suzbijanje je otežano zbog istovremene pojave raznih razvojnih stadijuma, koji su različito osetljivi prema insekticidima.Telo larvi i lutki je obavijeno voštanom navlakom koja ih štiti od delovanja insekticida.

                                                  Sa zaštitom početi kada se uoči jedan leptir na 100 biljaka

Efikasna zaštita u zaštićenom prostoru se postiže sa primenom insekticidima kratke karence iz grupe piretroida (Fobos i Talstar),neonikotenoida (Comfidor i Afinex),blokatora ishrane (Chess) i na bazi nove grupe insekticida dimaidi aktivna materija Cijanotraniprol – Ciazapir(Exirel). Problem je jer ova štetočina dostiže maksimu mbrojnosti u zaštićenom prostoru u vreme berbe.Pre tretiranja obrati plodove u tehnološkoj i biološkoj zrelosti, pa tek nakon berbe uradi titretman insekticidom uz obavezno poštovanje karence.

Dr Milan Šević

PSSS Beograd

DSC02520

Savet dana:Odredjivanje momenta berbe stonog groždja

 

  • Pojam optimalnog roka berbe treba ipak posmatrati fleksibilno, s obzirom da se stono grožđe bere kada je pogodno za potrošnju u svežem stanju

 

Proizvodnja stonog grožđa postavlja posebne zahteve u pogleda ekoloških uslova, agro i pomotehnike, zaštite, kao i izbora optimalnog roka berbe i pakovanja.Maksima kojom se rukovode proizvođači i trgovci u svim ovim operacijama jeste izgled i kvalitet ubranog i konfekcioniranog stonog grožđa, koji mora biti besprekoran, tj. najvišeg kvaliteta.

Određivanje stepena zrelosti grožđa od velikog je praktičnog značaja za određivanje pravovremenog momenta berbe, a to je trenutak kada je grožđe po svojim organoleptičkim i tehnološkim svojstvima najpogodnije za stonu upotrebu. Određivanje pravog momenta berbe kroz utvrđivanje kvalitativnih parametara grožđanog soka (šire) jeste jedan od ključnih koraka za određivanje početka berbe stonih sorti grožđa.

Kod stonog grožđa možemo razlikovati tzv. tehnološku zrelost(uglavnom se podudara sa momentom kada je grožđe najkvalitetnije i najatraktivnije za izlazak na tržište, pri čemu je ovaj period sortno specifičan i različito traje), zatim fiziološku zrelost (označava fiziološku zrelost ili sposobnost semenke da klija), koja nije od većeg značaja s obzirom na neklimakterični karakter stonog grožđa tj. nemogućnost njegovog dozrevanja u hladnjači, i naposletku puna zrelost koja označava stanje kada ne dolazi do daljeg nakupljanja šećera i organskih kiselina u bobici.

Metode za određivanje sadržaja šećera su različite. Organoleptička metoda određivanja stepena zrelosti stonog grožđaje najčešće primenjivana i zasniva se na praćenju većeg broja parametara na čokotu uz pomoć čula vida, dodira, ukusa i mirisa (gustativna ocena slasti). Ovo je subjektivan način određivanja jer se zasniva na upotrebi čula i u velikoj meri zavisi od iskustva lica koje vrši procenu stepena zrelosti, pa se ne može uzeti kao pouzdan već samo kao orijentacioni metod procene vremena berbe. Sve bobice u grozdu, svi grozdovi na čokotu i svi čokoti u jednom vinogradu ne sazrevaju istovremeno. Pri organoleptičkom ocenjivanju posmatraju se i vizuelne promene na listovima, peteljci grozda, pokožici bobice. U momentu berbe stono grožđe treba da ima prijatan ukus i miris, da bude dovoljno zrelo (ali ne i prezrelo), da izgled grozda bude lep i s očuvanim pepeljkom, da su bobice normalne krupnoće i ujednačene, s čvrstom i elastičnom pokožicom i da se čvrsto drže za peteljčice što je jedan od uslova za dobru transportabilnost.Boja listova u vreme sazrevanja grožđa podložna je promenama: kod sorti sa obojenom pokožicom poprima crvenu do purpurnu boju dok kod belih sorti najpre pobledi pa se onda pojavljuju nijanse žute do narandžaste. Peteljkai greben grozda takođe menjaju boju (od zelene u mrku), što je praćeno i lignifikacijom peteljke (od sveže do stanja sasušenosti). Stepen lignifikacije peteljke grozda je sortno svojstvo, pa se tako kod nekih sorti javlja lignifikacija cele peteljke, a kod nekih je prisutna samo na određenom delu peteljke. Pokožica bobice poprima tipičnu sortnu boju, postaje tanja i mekana a kod pojedinih sorti i prozirna (Sultatina, Muskat italija). Sa većim stepenom zrelosti veza između bobica i peteljčice slabi i bobice se lakše otkidaju, kao što postaju i mekše. Gustativna proba odaje slatki ukus bobica dok se kiselost smanjuje, miris je intenzivan i sortni, a grožđani sok je pod prstima lepljiv.

Fizičke metode utvrđivanja zrelosti grožđa eliminišu greške koje se mogu napraviti prilikom primene prethodnih metoda određivanja zrelosti, što može biti naročito pogubno pri oceni stepena zrelosti grožđa za proizvodnju vina. Fizičke metode se zasnivaju na utvrđivanju gustine grožđanog soka (šire), tj. koncentracije šećera u njoj. U širi su prisutni prosti šećeri (glukoza u nešto većem procentu u odnosu na fruktozu), disaharidi (saharoza) i pentoze, pored vode i nešećernih komponenti; ukupan sadržaj šećera u širi varira u rasponu 17-25 %, kada se određuje refraktometrijski ili pak širomerima (Bomeov, Babov, Ekslov). Razlika u sadržaju suve materije određene refraktometrijski i stvarnog sadržaja šećera veća je kod nesazrelog grožđa u odnosu na potpuno zrelo i prezrelo grožđe, što se dovodi u red kalibrisanjem refraktometara sa destilovanom vodom i merenjem sadržaja suve materije pri sobnoj temperaturi (20 oC).Iako se ukusi tržišta međusobno razlikuju, usvojena je sl. skala donjeg minimuma KV u pogledu vrednosti refraktometrijskog indexa:

– Rane sorte (Kardinal, Viktorija): traže minimum 12 0 Brixa;

– Ostale sorte sa semenkama: 13 0 Brixa;

– Besemene sorte: minimum 14 0 Brixa.

 

                                             Stono groždje se bere kada je pogodno za potrošnju

Pojam optimalnog roka berbe treba ipak posmatrati fleksibilno, s obzirom da se stono grožđe bere kada je pogodno za potrošnju u svežem stanju. Kod vrlo ranih i ranih sorti poput Kardinala vreme komercijalne berbe nastupa pre optimalne tehnološke zrelosti jer se radi o prvom stonom grožđu koje izlazi na tržište, pa njegova berba i plasman može ići i do 10 dana ranije.

Hemijske metode su zasnovane na hemijskim reakcijama šećera sa odgovarajućim reagensima isluže za veoma precizno ali i tehnički složeno određivanje udela šećera u grožđanom soku. Ove metode međutim predstavljaju jedini način za određivanje ukupnih kiselina u soku, koje se određuju putem titracije sa NaOH. Dobijeni podatak odnosi se na neutralisanu količinu vinske kiseline koja se preraučunava u određenu količinu ukupnih organskih kiselina u širi.Odnos sadržaja šećera i ukupnih kiselina kod stonih sorti definiše tzv. indeks zrelosti, koji služi za određivanje početka berbe i specifičan je za svako vinogorje.  Kod Smederevke npr. on iznosi 3,6 dok je kod Afus-alija referentna vrednost 2,2.

dr Dejan Marinković

PSSS Beograd

 

 

 

DSC04904 01

Integralna proizvodnja voća

 

  • Integralna proizvodnja voćaka (IPV) predstavlja poseban aspekt ovog vida proizvodnje, s obzirom da je voćarska proizvodnja tehnološki najintenzivnija, što pored specifične agro- i pomotehnike zahteva i veću primenu pesticida

 

Razvoj poljoprivredne proizvodnje i gajenje malog broja biljnih vrsta u uskom plodoredu sve više menja i narušava prirodne ekosisteme. Proizvodnja hrane organizovana u monokulturama sa razvijenom tehnologijom intenzivne mineralne ishrane, navodnjavanja i primene pesticida stvara vrlo osetljive (nestabilne) ekosisteme koji su izloženi velikom pritisku različitih organizama, koji u ovako stvorenim životnim uslovima nalaze veoma povoljan životni prostor. Boreći se protiv njih,agronomija je otkrilaistvorila različita pre svega hemijska sredstva za njihovo uništvanje. Intenzivna primena pesticida, pored koristi koje je pokazala, ima i niz negativnih posledica po čoveka i životnu sredinu: pojava rezistentnih sojeva favorizuje razvoj novih štetnih organizama putem uništavanja njihovih predatora, što uz zagađenje životne sredine sveukupno nepovratno dovodi do narušavanja različitih ekosistema sa dugoročnim posledicama. Stoga su se u poljoprivrednoj struci i nauci pojavile nove ideje u vidu ‘harmonizacije proizvodnje hrane i primene pesticida’, koje u su se suštini bavile razradom koncepata različitih mera biološke borbe, uz definisanje programa tzv. integralne zaštite. Ona podrazumeva primenu svih agrotehničkih, ekoloških i toksikoloških mera kojima se štetni organizmi održavaju ispod praga ekonomske štetnosti, uz naročito favorizovanje svesnog korišćenja njihovih prirodnih ograničavajućih činilaca.

            Integralna proizvodnja voća podrazumeva                            upotrebu pesticida

Integralna proizvodnja voćaka (IPV) predstavlja poseban aspekt ovog vida proizvodnje, s obzirom da je voćarska proizvodnja tehnološki najintenzivnija, što pored specifične agro- i pomotehnike zahteva i veću primenu pesticida. Sve ovo nameće izražene zahteve za racionalnom primenom i ograničavajućim korišćenjem pesticida. Favorizuju se ekološki najsigurnije metode koje minimiziraju nepoželjne efekte i upotrebu agrohemikalija u cilju zaštite životne sredine i zdravlja čoveka. Da bi se ovo ostvarilo tehnologija proizvodnje se prilagođava povećanju stabilnosti na nivou zasada, voćke i plodova, uz poštovanje sl. principa: minimalna (racionalna) primena agrotehnike, uravnotežena mineralna ishrana (naročito azotom); navodnjavanje isključivo po potrebi; primena hemijskih sintetičkih pesticida za korekciju dejstva prethodno upotrebljenih pesticida, uz favorizovanje dr. (biloških) mera borbe.

Osnovne mere IPV-a su sažete u nekoliko odrednica:

  1. Stručna obuka proizvođača i njihova opredeljenost ka očuvanju životne sredine podrazumeva upoznatost proizvođača sa ciljevima i principima IPV-a, uključujući tu i standarde i regionalna uputstva. U tom smislu nophodno je organizovanje permanentne obuke proizvođača vezane za aktuelnu voćarsku problematiku (aktuelan izbor sorti/podloga, sistema gajenja, nove metode praćenja bolesti i štetočina, primena novih linija pesticida, itd.).
  2. Izbor lokaliteta, kombinacije sorta/podloga i sistema gajenja mora biti selektivan i usklađen sa zahtevima za održivim prinosom u kvantitativnom i kvalitativnom smislu, uz što manju primenu agrohemikalija (đubriva, pesticida). Ovo podrazumeva sisteme gajenja sa niskim stablima (’na dohvat ruke’) zbog efikasne tehnike prskanja, uz obezbeđenje dovoljnog životnog prostora biljkama u datom sistemu gajenja, bez primene regulatora rasta i oštre rezidbe.
  3. Održavanje zemljišta i ishrana voćaka po konceptu IPV-a podrazumeva favorizovanje ekološke ravnoteže uz minimalnu upotrebu herbicida (ne pre 4. godine života zasada), hraniva (njihovo dodavanje se vrši shodno rezultatima agrohemijske analize zemljišta, folijarne analize i projektovanog prinosa, a nakon korekcije pH vrednosti zemljišta) i vode za navodnjavanje (prioritet su sistemi sa racionalnom upotrebom vodnih resursa, poput sistema kap po kap). Struktura zemljišta i održavanje plodnosti, uključujući i mikro-floru i faunu su prioriteti.
  4. Podizanje i održavanje biljnih pojaseva (aleja) podrazumeva setvu atraktivnih biljaka za korisne insekte oko voćnjaka ili u rednom-međurednom prostoru, uz nenarušavanje prohoda mehanizacije niti održivog prinosa. Ova mera omogućuje značajno smanjenje upotrebe herbicida i odsustvo stalne obrade zemljišta u zasadima (izuzev na peskovitim zemljištima) u funkciji sprečavanja dalje erozije zemljišta.
  5. Racionalna upotreba vodnih resursa obezbeđuje odgovarajuću vlažnost biljkama kako bi se podržaonjihov stalan porast i održivi prinos, kvalitativno i kvantitativno. Preterana zemljišna vlažnost rezultira u lošem kvalitetu plodova, ispiranju hraniva i zaostajanju biljaka u razvoju.
  6. Održavanje stabala i rezidba putem primene pomotehničkih zahvata obavlja se u cilju uspostavljanja odgovarajuće i ujednačene visine stabala, kao i dovođenja u ravnotežu bujnosti i rodnosti stabala, prosvetljenosti krune i obezbeđenja potpunog prodora pesticida kroz krunu u cilju adekvatne zaštite od bolesti i štetočina.
  7. Kontrola rodnosti je u funkciji postizanja optimalnog prinosa i kvaliteta plodova, uz minimalnu upotrebu agrohemikalija. Preobilno zametanje plodova zahteva njihovo proređivanje, a IPV koncept dozvoljava upotrebu tzv. regulatora rasta biljaka za hemijsku proredu plodova (sintetički preparati na bazi auksina-NAA, NAD, IBA; citokinina-BA i giberelina-GA4, GA7), dok upotreba sintetičkih regulatora rasta za povećanje sjaja, obojenosti i ubrzanog dozrevanja plodova(na bazi etilena) nisu dozvoljeni.
  8. Integralna zaštita voćaka podrazumeva upotrebu pesticida koji obezbeđuju ekonomsku proizvodnju visokog kvaliteta, u trenutku kada brojnost štetnih organizama pređe ekonomske pragove tolerantnosti. Svi pesticidi moraju biti lokalno i nacionalno identifikovani na osnovu kriterijuma IPV-a i razvrstani u zelenu (zadovoljava kriterijume), žutu (delimično zadovoljava kriterijume i njihova upotreba je dozvoljena u programima zaštite samo ukoliko nema preparata sa zelene liste) i crvenu listu (pesticidi koji se ne smeju koristiti).
  9. Berba, čuvanje i kvalitet plodova podrazumeva pravovremenu berbu (shodno sorti i nameni plodova), uz poštovanje sl. kriterijuma: dopadljiv spoljašnji izgled; dobro čuvanje u hladnjači i održivost plodova po iznošenju iz hladnjače (dobar tzv. shelf-life); dobar ukus, aroma, povoljan odnos šećeri/kiseline, zadovoljavajući sadržaj vitamina i higijeničnost plodova; tehnologija čuvanja, manipulacije i plasmana plodova u funkciji održanja propisanog visokog unutrašnjeg i spoljnog kvaliteta; probirna berba, shodno stepenu zrelosti, obojenosti plodova i visini projektovanog prinosa uz momentalno iskladištenje i prodaju krupnih plodova koji se po pravilu loše čuvaju.
  10. Čuvanje životne sredine voćnjaka predstavlja jedan od najznačajnijih ciljeva i zahteva IPV-a, a ono se postiže osavremenjavanjem tehnologije zaštite. Atomizeri sa radijalnim protokom vazduha iz jednog centra težiće da se zamene prskalicama sa paralelnim protokom ili tunelom koje obezbeđuju što manje i nekontrolisano rasipanje rastvora pesticida (tzv. drift). Upotreba dizni koje proizvode kapi manje od 90 mikrona nije dozvoljena. Adekvatna tehnologija zaštite podrazumeva upotrebu valjane doze pesticida shodno veličini biljnog sklopa.

                  Standardi poboljšali kvalitet voća

Uvođenje IPV koncepta teoretski i praktično je zaživelo tokom druge polovine XX veka u oblasti Južni Tirol, najintenzivnijem voćarskom proizvodnom regionu u Evropi. Glavni oslonci ovom sistemu standarda bila su upravo tamošnja savetodavna služba za voćarstvo i vinogradarstvo koja je poznata širom sveta i koja danas broji preko 6000 članova, kao i svetski poznat stručni časopis Obstbau i Weinbau. Poljoprivrednici iz Južnog Tirola pridaju veliki značaj svežini i kvalitetu svojih proizvoda pored transparentne tehnologije gajenja, zbog čega se pridržavaju strogih smernica radne grupe AGRIOS za integralno voćarstvo odnosno proizvodnju jabuke prema organskim principima. Principi ove proizvodnje definisani su maksimom ’Upotreba pesticida treba da bude u interesu proizvođača, zdrave okoline i zaštite proizvođača’.

dr Dejan Marinković

PSSS Beograd

 

 

MUP LOGO 07

Dolijala trojka

 

 

 

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kragujevcu, intenzivnim operativnim radom, rasvetlili su više teških krađa i dve krađe, i po nalogu nadležnog tužilaštva u Kragujevcu i Aranđelovcu, podneće krivične prijave protiv četrdesetjednogodišnjeg, dvadesetdvogodišnjeg i dvadesetjednogodišnjeg muškarca iz Smederevske Palanke, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili ova krivična dela,saopštila je PU Kragujevac.

Osumnjičeni se terete da su u proteklih par meseci, obili više prodavnica i kuća na području Topole i Kragujevca iz kojih su ukrali novac, cigarete, alkoholna i bezalkoholna pića, dečje bicikle, dečji kvad i drugu robu.

Policija je pretresom iznajmljene kuće, koju su osumnjičeni koristili na području Smederevske Palanke, pronašla veći deo ukradenih predmeta kao i alat koji su koristili prilikom izvršenja krivičnih dela,navodi se u saopštenju PU Kragujevac.

 

(Ar PRESS)

Slika 1. Poprečni presek ploda dunje sa oštećenjem od jabukinog smotavca

Jabukin i breskvin smotavac ekonomski značajne štetočine dunje

 

  • Sa obzirom da je berba bresaka završena i da je počela berba jabuke, u nedostatku svojih primarnih domaćina, ove štetočine naseljavaju zasade dunja gde nastavljaju razvoj

     Slika 1.Poprečni presek dunje sa oštećenjima  od  jabukinog       smotavca,Slika 2.Jabukin smotavac ubušen u plod dunje

Usled ranije berbe plodova jabuke i breskve i nedostatka primarnog domaćina,jabukin smotavac(Carpocapsapomonella) i breskvin smotavac (Cydiamolesta)mogu naneti značajne štete na plodovima dunje. Na području Srbije zasadi dunje se, u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalaze u različitim fazama razvoja ploda, odnosno plodovi su postigli 80-90% krajnje veličine. Portal Prognozno izveštajne službe Srbije je objavio u okviru,,Zelene prognoze” da se vizelnim pregledom zasada dunje registruje prisustvo položenih jaja jabukinog I breskvinog smotavca. U toku je polaganje jaja četvrte generacije breskvinog smotavca i piljenje larvi treće generacije jabukinog smotavca. Sa obzirom da je berba bresaka završena i da je počela berba jabuke, u nedostatku svojih primarnih domaćina, ove štetočine naseljavaju zasade dunja gde nastavljaju razvoj. Larve jabukinog smotavca pričinjavaju štete ubušujući se u plodove dunje u koijima se hrane mesom ploda.Prodiru kroz meso ploda sve do semene lože. Na mestu ubušivanja larve izbacuju crvenkasti zmet.Napadnuti plodovi su zaprljani i pre vremeno sazrevaju i opadaju, a oštećeni plodovi su podložni napadu gljiva prouzrokovača truleži. Oštećeni plodovi podložni truljenju gube tržišnu vrednost, nisu pogodni ni za industrijsku preradu. Breskvin smotavac značajna je štetočina dunje, stete takođe prouzrokuje larva koja se ubušuje u plodve.Napadnuti plodovi su zaprljani izmetom larve I podložni su brzom truljenju.Ciklus  razvoja i biološke karakteristike breskvinog smotavca vrlo su slični jabukinom smotavcu. Breskvin smotavac prezimljava kao odrasla gusenica u kokonu pod koromstabla.Hodnici u plodovima kojima se razvija breskvin smotavac se od hodnika jabučnog smotavca razlikuju po tome što se larva ne ubušuje do semenki (Slike 1 i 2) .Sobzirom da se veći deo plodova dunje bere u biološkoj zrelosti tokom oktobra meseca preporučuje se tretiranje insekticidima početkom septembra.

Radi sprečavanja ubušivanja larvi navedenih štetočina u plodove dunje, proizvođačima se preporučuje primena nekog od navedenih insekticida sa kratkom karencom,  uz obavezno poštovanje karence:

–          a.m. cijantraniliprol (Exirel) u koncentraciji 0,06% (karenca 7 dana) ili

–          a.m.indoksakarb (Avaunt 15 EC,Top Gun) u količini 0,33-0,5 l/ha (karenca 7 dana)

–          a.m. emamektinbenzoat (Affirm 095 SG, Triton, Mayor, Atletic 095 SG) u koncentraciji 0,25-0,3 % (karenca 7 dana).

Izvor PIS Srbije

Foto: Milan Šević

Priredio: dr Milan Šević

savetodavac PSSS Beograd

 

VEKA 03

Odložena radionica za decu

 

Najavljene radionice za decu i predstavljanje slikovnice ,,Kako je Veka Veštica zavolela bajke“ Ane Dragović Drljević  koje je Narodna biblioteka «Sveti Sava»  trebalo da realizuje u saradnji sa Predškolskom ustanovom „Duga“, odlaže se zbog bolesti autora,saopštila je Narodna biblioteka.

Radionice za decu i predstavljanje slikovnice ,,Kako je Veka Veštica zavolela bajke“ Ane Dragović Drljević bila je planirana za  utorak, sredu i četvrtak, 21, 22. i 23. septembra 2021. godine u čitaonici Biblioteke.

O novom terminu radionice za decu, Narodna biblioteka obavestiće javnost ,stoji u saopštenju.

 

Ar PRESS

4 (6)

Marihuana i municija

 

 

                              Oduzeta marihuana i municija

Koordinisanom akcijom, policijski službenici policijskih uprava u Kragujevcu i Valjevu i Uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova, uhapsili su G. J. (1965), R. Z. (1968) i S. Z. (1996) iz Arandjelovca, kao i S. J. (1971) iz Ljiga, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga,saopštila je PU Kragujevac.

Osumnjičeni se terete da su uzgajali indijsku konoplju na imanju, u blizini porodične kuće G. J. u okolini Arandjelovca, radi  dalje prodaje uživaocima na teritoriji Srbije.

Policija je pretresima na više lokacija, pronašla 140 kilograma marihuane u sirovom stanju, oko 2,5 kilograma marihuane u suvom stanju spremne za upotrebu, manju količinu kokaina, 17 špriceva u kojima se nalazila tečnost za koju se sumnja da je kanabisovo ulje, kao i opremu za uzgajanje marihuane u prirodnim uslovima.

Takođe, pronađeno je 83 komada municije različitog kalibra i 95 grama plastičnog eksploziva, pa će protiv njih biti podneta i krivična prijava za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu,stoji u saopštenju PU Kragujevac.

 

Fotografije PU Kragujevac

 

(Ar PRESS)