01

Drogiran za volanom?

 

 

Pripadnici saobraćajne policije u Kragujevcu isključili su iz saobraćaja devetnaestogodišnjeg muškarca koji je vozio „golf 5“ pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i bez položenog vozačkog ispita,saopštila je PU Kragujevac.

Policija ga je zaustavila noćas, u 23.40 časova, u Ulici Vladimira Rolovića, a devetnaestogodišnjak nije imao ličnu kartu, niti bilo koji drugi dokument kako bi policija mogla da mu utvrdi identitet.

U njegovom vozilu pronađena je bejzbol palica. Vozač je zadržan i protiv njega će biti podnete prekršajne prijave,navodi se u saopštenju PU Kragujevac.

Fotografija;Ilustracija Ar PRESS

 

(Ar PRESS)

reci su senke dela - korica

Reči su senke dela

 

 

Narodna biblioteka „Sveti Sava“u Arandjelovcu u četvrtak, 2. decembra 2021. godine u 19 časova u čitaonici Biblioteke organizuje promociju knjige „Reči su senke dela“  Duška Lopandića,objavila je Narodna biblioteka

Knjiga je publikovana u saizdavaštvu Arhiva Vojvodine i Izdavačke kuće „Mali Nemo” iz Pančeva i govori o razvoju diplomatije i međunarodnih veza od 15. do 20. veka. Lopandić piše o izaslanicima, državnicima, misliocima  u diplomatiji od Makijavelija pa sve do Vudroa Vilsona, ali i o ulozi diplomatije u međunarodnim odnosima i srpskim diplomatama.

Dr Duško Lopandić, diplomata i bivši ambasador Republike Srbije u Portugaliji stručnjak je za evropske studije. Doktorirao je evropsko pravo na Sorboni u Parizu. Uz desetak stručnih knjiga, objavio je više dela iz oblasti popularne istorije („Letopis velikih župana“, „Purpur imperije“, „Dinastije koje su vladale Evropom“, knjigu koja je predstavljena kod nas 2019. godine, „Nemanjići: vladari i vreme srpskog srednjeg veka“) kao i brojne članke u časopisu „Politikin zabavnik“.

Pored autora, o knjizi govore i dr Milan Orlić, urednik izdanja i osnivač izdavačke kuće „Mali Nemo”, dr Neven Cvetićanin, recenzent knjige, viši naučni saradnik u Institutu društvenih nauka i politički analitičar i naš sugrađanin dr Dušan Proroković, inženjer organizacionih nauka i diplomirani ekonomista čija je oblast interesovanja geopolitika, međunarodna i regionalna bezbednost i teorija međunarodnih odnosa.

DSC03154 00

Zaštita voća od glodara i srna

 

  • Ovde trebamo primenjivati humane metode, koje za posledicu nemaju ugrožavanje i povređivanje životinja jer su one svakako u svom staništu a mi smo ti koji smo na njihovoj teritoriji

U zimskom periodu jedna od važnijih mera zaštite u voćnjacima je zaštita od srna i glodara. Oštećenja koja prave često dovode do slabljenja voćaka što za posledicu ima sušenje stabala. Ova oštećenja su karakteristična za zimski period jer tada nemaju druge dostupne hrane. Ovde trebamo primenjivati humane metode, koje za posledicu nemaju ugrožavanje i povređivanje životinja jer su one svakako u svom staništu a mi smo ti koji smo na njihovoj teritoriji.Svakako najbolja zaštita od miševa i zečeva je ograđivanje voćnjaka pletenom žicom, ali je to jako skupa investicija. Stabla se mogu premazati smesom koja se pravi na taj način što se zagreje ubuđala svinjska mast i doda riblje brašno (oko 2 kg). Takođe se po voćnjaku mogu razbacati sveže orezane grane, pa se zečevi hrane tim pupoljcima, ne dirajući stabla. Jedna od najefikasnijih mera je postavljanje zaštitne mrežice oko voćaka.

 Postavljanje zaštitne ograde je najefikasnija zaštita

Postoje namenske mrežice koje se same nakon stavljanja oko sadnica motaju u rolnu. Jeftinija varijanta je kupovima mrežica za fasade koje se seku na određenu dužinu, uzdužno heftaju i tako postavljene mrežice mogu stajati duži niz godina. Treba voditi računa da mrežica bude labavije postavljena i ne pritezati je uz stablo. Cilj je da mrežica ne guši stablo što može dovesti do sušenja sadnica. Efikasnim se pokazalo i krečenje stabala gde je kora gorka zbog kreča. Zečeve mirisom odbija i krv životinja. Kao mera zaštite od miševa, korisno je uklanjati pokošenu travu, jer oni upravo tu prave svoja skloništa. U zaštiti od srna se koristi nekoliko metoda. Jedna od sigurnijih je podizanje ograde gde se provlači jedna bodljikava žica na vrhu i jedna na dnu. Visina ograde mora biti preko 2 m. Od drugih, jeftinijih metoda se može koristiti:-vezivanje CD/DVD diskova za granu voćke pri čenu se disk okreće, blješti i plaši divljač-plastične kese kojima je skinuto dno se postave po obodu voćnjaka ili se vežu za sadnice-napraviti vetrenjaču od plastične flaše koja pri duvanju vetra proizvodi zvukove i plaši divljač-traka od VHS kaseta za video rekordere se razvuče po voćnjakuUkoliko su oštećenja na stablu delimična, preporučuje se premazivanje kalemarskim voskom i kravljom balegom. Ako su oštećenja velika, radi se kalemljenje gde se iznad i ispod mesta oštećenja zareže u obliku slova T, pa se sa stabla uzme mlada grančica kojoj se krajevi zaseku pod uglom i umetne u T zarez, omota se kalem gumicom i na taj način je grančicom premošćen prekid kore.

 

Mihailović Tamara

PSSS Beograd

Verko Kacarevic 00

Slika dana:Jesenja sadnja voća

 

Jesen je pravo vreme za sadnju voća,iz više razloga.Uz agrohemijsku analizu zemljišta,pripremu zemljišta za sadnju veoma je važan i  izbor sadnica.

Porodica Kačarević iz Vinče kod Topole  sadnice nekoliko desetina raznog voća proizvodi gotovo devet decenija.Verko Kačarević treća je  generacija koja se bavi  ovom proizvodnjom…

Lepo vreme bez padavina treba iskoristit za sadnju voća.

 

 

Foto;M.Petrović©

DSC02385 00

Poljski glodari u voćnjacima

 

 

Na području delovanja PSSS Beograd, zasadi koštičavih i jabučastih voćnih vrsta se nalaze u različitim fazama opadanja listova ( BBCH 95-97 ).

Vizuelnim pregledom zasada voćnih vrsta, registruju se pojedinačne rupe od poljskih glodara.

         Rupe glodara

Poljski glodari mogu naneti značajne štete u strništima, lucerištima i voćnjacima, u uslovima velike brojnosti. Do prenamnoženosti glodara dolazi usled različitih faktora,  kao što su povoljni klimatski uslovi, stanište, izvori hrane,  redukovana obrada, čime se smanjuje uticaj na svakodnevnu aktivnost glodara.

Voćnjaci i rasadnici su naročito osetljivi na štete od glodara. „Prstenovanje“ kore korena je najčešće oštećenje od dugorepih miševa i takva stabla se često osuše. Oštećenja kore na korenu voćke u vidu strija prouzrokuje podzemna voluharica, dok vodena voluharica pravi krtičnjake i oštećuje više stabala u redu. Koru stabla iznad zemlje oštećuje poljska voluharica.

Posle berbe, jesenjeg prskanja i kasnije, rezidbe, potrebno je održavati higijenu voćnjaka, da bi se uklonila sva eventualna skloništa u kojima se poljski glodari mogu nastaniti. Preporuka je da se voćnjaci redovno obilaze i da se vrši pregled aktivnih rupa, na osnovu kojih se može utvrditi brojnost poljskih glodara. Oštećenja koja prave glodari u voćnjacima, dovode do slabljenja i sušenja voćaka. Miševi su posebno štetni kod mladih zasada jabuke, kruške, višnje, tokom jeseni, kada se skinu ratarski usevi. Njihova aktivnost i ishrana ne prestaju u zimskom periodu i mlado korenje i izdanci im predstavljaju jedini izvor hrane. S obzirom na štete koje prouzrokuju poljski miševi i voluharice, potrebno je sprovoditi niz mera u cilju smanjenja njihove reprodukcije, korišćenjem  preventivnih, mehaničkih, bioloških i na kraju, hemijskih mera. Preventivne mere podrazumevaju uklanjanje trave i sena, gde glodari prezimljavaju, kao i uklanjanje korova. Mehaničke mere obuhvataju postavljanje lovnih linija od 100 klopki, koje se postavljaju noću, na rastojanju od 5 m, gde se na taj način utvrđuje njihova kritična brojnost. Biološke mere borbe podrazumevaju korišćenje predatora, pre svega, ptica i postavljanje visokih motki, u obliku slova T, za njihovo sletanje. Hemijske mere podrazumevaju korišćenje registrovanih rodenticida, kada dođe do utvrđivanja kategorija brojnosti, na osnovu broja aktivnih rupa po hektaru.

 

 

 

Kategorija Opis brojnosti Broj aktivnih rupa/ha
Microtis arvalis Apodemus spp. Cricetus cricetus
I Vrlo niska do 10 do 10 do 0,2
II Niska 10-500 10-50 0,2-1
III Srednja 500-5000 50-500 1-5
IV Visoka 5000-20000 500-2000 6-20
V Vrlo visoka 20000-50000 2000-10000 20-50

 

Kategorije brojnosti glodara

Suzbijanje poljskih glodara u voćnjacima se vrši ako je napad u 2. kategoriji, u zimskom periodu, kada nema plodova u voćnjaku, postavljanjem mamaka po suvom vremenu. Mogu se primeniti svi registrovani rodenticidi. Mlade voćne zasade treba zaštititi od zečeva i drugih životinja, postavljanjem zaštitnih mreža.

Izvor: PIS Srbija, www.pissrbija.com

Bojan Mijatović ,dipl.inž. zaštite bilja

PSSS Beograd

MUP LOGO 07

Rasvetljena teška kradja

 

 

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kragujevcu, brzom akcijom, rasvetlili su tešku krađu i uhapsili N. V. (1979), zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio ovo krivično delo,saopštila je PU Kragujevac.

On se sumnjiči da je kroz prozor provalio u jednu kuću u Kragujevcu i ukrao 110.000 dinara i dva ručna sata. Policija je pronašla ukradeni novac i satove i vratiće ih vlasniku.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu,navodi se u saopštenju PU Kragujevac.

(Ar PRESS)

Sredisnja pustinja 00

Središnja pustinja -Miomira Petrovića

 

 

Narodna biblioteka „Sveti Sava“ u četvrtak, 25. novembra 2021. godine u 19 časova u čitaonici Biblioteke organizuje predstavljanje knjige „Središnja pustinja“ – Miomira Petrovića ,stoji u Obaveštenju Narodne biblioteke”Sveti Sava“ iz Arandjelovca.

U svom novom romanu u izdanju beogradske IK „Laguna“ Petrović je umetnički uobličio nova i neispitana iskustva, senzacije, kulturološke razlike i sličnosti koje mu je doneo život u Emiratima. Elegantni prozaista i pažljivi posmatrač složene stvarnosti u ovom romanu preneo je atmosferu lične i globalne pustinje 21. veka. Pored toga što je ova knjiga vrsta vodiča kroz Arabijsko poluostrvo, ona iskazuje i ozbiljnu zabrinutost nad galopirajućim instrumentima globalističkog i potrošačkog sveta u kojem živimo.

Miomir Petrović

Pisac i dramaturg, prof. dr Miomir Petrović rođen je u Beogradu 1. marta 1972. godine. Diplomirao je na odseku za Dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (1995), magistrirao je na odseku za Teatrologiju na FDU u Beogradu (1999) i doktorirao na odseku za Interdisciplinarne studije pri Rektoratu Univerziteta Umetnosti u Beogradu (2008). Radio je kao glavni dramaturg pozorišta Atelje 212 u Beogradu, zamenik direktora drame i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu. Bio je docent na predmetu Dramaturgija na Akademiji umetnosti Beograd, vanredni profesor na predmetima Kreativno pisanje i Teorija žanrova na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. Trenutno je redovni profesor na predmetima Estetika i Istorija scenske umetnosti na Institutu za umetničku igru u Beogradu i Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu. Autor je romana „Kuća od soli“, „Miris mraka“, „Galerijeve vatre“, „Bakarni bubnjevi“, „Staklena prašina“,   „Lisičije ludilo“ i mnogih drugih. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda (1996) i nagrade „Laza Kostić“ za roman Kuća od soli (2017). Do sada su njegovi romani bili devet puta u širem ili užem izboru za NIN-ovu nagradu. Član je Srpskog književnog društva.

 

KOS 01 01

,,Slovosjaj“ – srpske svetinje u očima pesnika

 

 

Narodna biblioteka „Sveti Sava“u Arandjelovcu, u sredu, 10. novembra 2021. godine u 19  časova  u čitaonici organizuje promociju antologije ,,Slovosjaj“ – srpske svetinje u očima pesnika“ Miloja Dončića,saopštila je Narodna biblioteka .

Pesnik Miloje Dončić priredio je ovu knjigu povodom hiljadu godina Prizrenske episkopije u izdanju niškog „Revnitelja“. Antologija predstavlja kulturološko-duhovnu liniju srpskog identiteta i ističe istrijsko-strategijsku crtu na geodemografskoj mapi Prizrenske episkopije koja je tlo prve srpske države. Cilj knjige je da se svetu prikaže kolevka srpskog identiteta, a pored priređivača, u njoj je zastupljeno stotinak srpskih pesnika – od Jefimije, prve srpske pesnikinje, pa do Marije Janjević, najmlađe u knjizi, kao i niz slikara.

Miloje Dončić, rođen je 1963. godine u Biči u Metohiji. Objavio je preko 20 knjiga poezije za decu i odrasle. Poezija mu je prevedena na mnoge svetske jezike. Urednik je za poeziju u IK „Revnitelj“. Dobitnik je najznačajnijih domaćih i međunarodnih književnih nagrada (Gijom Apoliner (1998), Zvezda Federika Garsije Lorke (1999), Milan Rakić (2012)…). Živi i radi u Nišu.

Pored autora, o knjizi govori i Vladan Glišić,navodi se u Obaveštenju Narodne biblioteke.