Kolonija 01

Pola veka Lipovačke slikarske kolonije

 

U Lipovcu kod Topole ,od 30.jula  do 05.avgusta biće održana 50 Lipovačka slikarska kolonija.U radu jubilarne kolonije ,na poziv selektora  Ane Petrović učestvovaće Snežana Skoko,Dragana Dražević,Nevena Kostić,Srdjan Srećković,Iskandarov Gan(Uzbekistan),Rahmani Said (Alžir),Milena Ristić i Biljana  Marković.

(Ar PRESS)

DSC06434 00

Sistem organske proizvodnje

 

  • Organska proizvodnja povrća treba da se zasniva na sistemskoj rotaciji na parcelama kako bi se zemljište održalo, a ujedno i sprečilo razmnožavanje štetočina i bolesti.Da bi se neko bavio organskom proizvodnjom, potrebno je da u zavisnosti od uslova domaćinstva, svako napravi planski pristup i razvije integrisani sistem zasnovan na svojim specifičnim uslovima i osobinama zemljišta.
    Osnovni uslov za organsku proizvodnju je zemljište od koga se polazi i koje treba da je biološki aktivno, sa dosta rezervne, kvalitetne organske materije koja može da obezbedi uslove za ratarske i povrtarske useve, a to znači dobar rad mikroorganizama koji razlažu organsku materiju kojom smo snabdeli zemljište iz kojih će se osloboditi hranivo za useve. To ustvari znači sistem rotacije useva, na način na koji se zemljište ne iscrpljuje i održava zemljište plodno. Ovo ne znači da je organska proizvodnja, proizvodnja sa niskim sadržajem inputima i povratak na nekadašnji sistem proizvodnje, nego treba da kroz znanje, veštinu i posvećenost pruži vrhunsko upravljanje gazdinstvom. Takođe, treba da vrši upotrebu savremenih mašina, alata i savremeni način tehnologije. Na ovaj način će organska farma biti produktivna, racionalana i samodovoljna u pogledu velikog broja inputa. Upotreba leguminoza je osnova za snabdevanje biljaka azotom koje se dopunjava stajskim đubrivom, kompostom i zelenišnim đubrivom.
    Organska proizvodnja povrća treba da se zasniva na sistemskoj rotaciji na parcelama kako bi se zemljište održalo, a ujedno i sprečilo razmnožavanje štetočina i bolesti. Svo seme i sadni materijal moraju biti nabavljeni iz registrovanih organskih izvora, pri čemu u nedostatku takvog materijala, potrebno je dobiti dozvolu od kontrolnog tela uz prethodno dobro obrazloženje zašto će se koristiti sadni materijal neorganskog porekla koji ne sme biti tretiran.
    U idealnom slučaju, organske farme treba da primenjuju praktičan uravnotežen sistem rotacije useva koji podrazumeva livade pod detelinom, žitarice i/ili povrće, čime će se održati plodnost zemljišta i snabdevanje biljaka hranivom, snabdevanje životinja stočnom hranom i obezbeđivanje čistih pašnjaka, a najvažnije je i suzbijanje korova, bolesti i štetočina.
    Herbicidi u organskoj proizvodnji su potpuno nedostupni, a pesticidi u malom broju, pri čemu se mogu samo koristiti alternativni načini kontrole korova koji se sastoje od ispravne rotacije useva, mehaničke kultivacije i specijalizovane opreme, uklanjanje korova toplotom, ispašom, rezidbom vršnih delova korova, malčovanjem.

    I kopriva ima svoju ulogu u organskoj proizvodnji

    Kontrola štetočina uključuje ispravnu rotaciju useva i upotrebu otpornih vrsta, stvaranje uslova za predatore koji se hrane štetočinama, postavljanje fizičkih barijera, agenasa za biološku kontrolu, kao i upotrebu „dozvoljenih pesticida uz prethodnu saglasnost“.
    Osnovna tehnika kontrole bolesti treba da se sastoji od biljnih vrsta koje su otporne, ispravne rotacije biljaka, dobre higijene polja, i “dozvoljene fungicide uz prethodnu saglasnost”.
    Organska proizvodnja ratarskih kultura može da bude integralni deo rotacije useva koja može da se proizvodi za upotrebu u ishrani životinja ili u komercijalne svrhe. Setvom ratarskih useva se troše hraniva iz zemljišta i osim žetvenih ostataka ne doprinosi mnogo poboljšanju plodnosti zemljišta, pa zato sejanje ratarskih useva treba da zauzima manje od 50 % rotacije, kao i da bude vremenski raspoređena tokom celog rotacionog ciklusa, kako bi se polodnost zemljišta mogla obnoviti. Ukoliko se gaji stoka, način gajenja je ekstenzivan jer je dozvoljen broj grla stoke srazmeran veličini imanja, pašnjaka i prostora na kome se gaji stoka. Stočna hrana treba da je obezbeđena iz organskih izvora, proizvedena na farmi jer svaki drugačiji način snabdevanja stočne hrane je veoma skup.
    Ono što je najvažnije spomenuti pri organskoj proizvodnji je to, što organski standardi veliku pažnju poklanjaju uzajamnom skladu života, zaštiti i jačanju prirodne sredine, uključujući prevenciju zagađenja, podsticanju brige o biljnim i životinjskim vrstama, a što je najvažnije očuvanju zdravlja i životnog standarda ljudi.

    Marija Milenković, Master inž. Poljoprivrede

PSSS Beograd

MUP LOGO 07

Sopštenja PU Kragujevac

 

 

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kragujevcu uhapsili su D. M. (1994) iz okoline Batočine, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju,saopštila je PU Kragujevac.

On se sumnjiči da je sinoć, na ulici u Batočini, nakon kraće verbalne rasprave, oštrim predmetom zadao ubodne rane tridesetčetvorogodišnjem bratu od strica, nanevši mu teške telesne povrede opasne po život.

Povređeni muškarac je zbrinut u Kliničkom centru u Kragujevcu.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu,navodi se u saopštenju PU Kragujevac dostavljenog medijima.

 

(Ar PRESS)

203 grama amfetamina

 

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kragujevcu uhapsili su P. M. (1999) i D. L. (1998) iz Kragujevca, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga,saopštila je PU Kragujevac.

Policija je na području Kragujevca, prilikom kontrole kombija „reno“, u kojem su se nalazili osumnjičeni, pronašla 203 grama amfetamina.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu,stoji u saopštenju PU Kragujevac.

 

(Ar PRESS)

 

 

DSC07286 00

Arandjelovac obeležio 163 godišnjicu postojanja

 

Svetom arhijerejskom liturgijom u Vrbičkoj crkvi,polaganjem venaca I cveća na spomenik osnivača grada knjaza Miloša Obrenovića I Oslobodiocima Arandjelovca u Prvom svetskom ratu te Svečanom sednicom  SO na kojoj su dodeljene 26- to julskih  nagrada,u prisustvu velikog broja zvanica Arandjelovac je danas obeležio 163 godišnjicu postojanja.

                                                                  Crkva Svetog Ahrangela Gavrila i kod spomenka odnivaču Arandjelovca

Plakete “26 jul” dobili su ;Narodni muzej u Arandjelovcu,Stanić Kompanija  2019.,Odbojkaški klub Šumadija.

Diplome “26 jul” dobili su;Danica Nikolić,Rajko Filipović,Dejan Radojićić,Nebojša Radovanović I Branislav Nikitović,

Plakete su dobili I Dr Zlatibor Lončar,Jovana Preković,Ratko Nikolić,Cvele Radovanović I posthumno Dr Radenko Lazarević.

Zahvalnicu Omladina Arandjelovca a učenici generacije nagradjeni su laptopovima.

Svetkovinu u Dvorani Park” prikazom „Crtice iz biografije jedne šumadijske varoši“ po tekstu Dr Ivana Zlatkovića, kroz priču i muziku, upotpunili su dramski umetnici Dragana Mićalović, Stevan Piale i Vladimir Preradović Lord…

                                                  Plakete,umetnici i nagradjeni

Dok je predsednik opštine Bojan Radović govorio o “učinku vlasti “salu bioskopa napustili su odbornici opozicije izvodeći svoj performans ilustrujući  “učinak vlasti ” slikama koje su je obeležile a koju  većina nije videla…

                                                              Obraćanje Dr Zlatibora Lončara

U Jadranskoj ulici Turistička organizacija organizovala je prodajnu izložbu “Vredne ruke”…

                          Turistička organizacija tradicionalno organizuje prodajnu izložbu „Vredne ruke“

Fotografije;Miodrag Petrović©

(Ar PRESS)

DSC00207 00

Sledi, bitka za vodu

Pogledi

  • Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji.

Piše: Branislav Gulan

Branislav Gulan

Za jednu deceniju zbog SUŠA u polјoprivredi Srbije izgublјeno je oko šest milijardi dolara. Zbog suša koje prete i ovom regionu nauka mora da stvori nove sorte i hibride! Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje se kreće oko 0,45 odsto. U Srbiji sirovine za hranu proizvode se na 3.476.000 hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće od četiri do pet milijardi dolara. Srbija, inače poseduje 5,1 miliona hektara polјoprivrednih površina dok je obradivo oko 4,1 miliona hektara. Izuzetak je bila samo godina korone 2020. Tada je vrednost proizvodnje bila čak 5,6 milijardi dolara i rast proizvodnje je bio 4,6 osto. Godinu dana kasnije, 2021. godine ostvarena proizvodnja bila je manja od prethodne za pet odsto. Standardno ona se u prosečnim godinama kreće između četiri i pet milijardi dolara. Izvoz u 2020. godini iznosio je 4,6 milijardi dolara, a u 2021. godini to je bilo oko 4,9 milijardi dolara. Stručnjaci ističu da je potrebno menjati strukturu proizvodnje, a kada je reč o izvozu umesto izvoza sirovina za hranu nužno je da se pređe na prodaju, odnosno izvoz proizvoda iz viših faza prerade. To je onda i uvećati devizni priliv od izvoza. To znači da nam je potreban novi concept agrarne poizvodnje, zasnovan na zadružnom sistemu, gde će biti ukljuelčna i prerađivačka industrija. Recept uspeha nalauzi se u činjenici da se obrt kapitala od porizvodnje u agraru ubrza i da to bude bar 50 puta godišnje, a ne kao sad  do tri puta.

Dodaje se da su naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do 2021. godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. One su od 2000. do 2021. godine polјoprivredi nanele štete veće od šest milijardi dolara. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje. Istraživanja pokazuju das u od 100 godina uvek 52 sušne! Kod nauke je da u budućnosti za takve uslove pripremi nove sorte i hibride.

Istraživanja

Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi. Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetlјiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge bilјne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlјi. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlјe 2040. godine u odnosu na početak veka.

 Povrtarske kulture prve na udaru zbog nesta[ice vode

Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za polјoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga. To je istakao i Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”. On je između ostalog rekao da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih polјoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Klјučni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose.

Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne proemene u Evropi uklјučuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i polјoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promet.

Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na bilјni i životinjskih svet, ali posebno na polјorivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. O tome najbolјe pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina.

Navodnjavanje u 2020. godini: Rast za 11,9 odsto

Kako se navodi, u Srbiji je 2020. godine navodnjavano 52.441 hektara polјoprivrednih površina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji 2020. godine navodnjavane površine veće su za 11,9 odsto nego u 2019. godini. Za navodnjavanje je upotreblјeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj2019. godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane su orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto. Primera radi u svetu se navodnjava prosečno oko 17 odsto površina ili recimo u Albaniji oko 380.000 hektara.

I pad navodnjavanih površina

Samo godinu dana kasnije 2021. Godine,  te navodnjavane površine bile su još manje! Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) tokom 2021. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo  52.236 hektara polјoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u 2021. godini! U hektaraima to je manje za 205 hektara! Političari i nučnici koji ih podržavaju to drugačije računaju. Po njima samo znanim računicama, ti rezultati su mnogo bolji?!

Inače, oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U padu navodnjavanih površina treba tražiti i uzroke fizičkog pada polјoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2021. godini od pet odsto. Nedavno je  aktuelni ministar poljoprivrede izračunao da ćemo uskoro navodnjavati, još više od 100.000 novih hektara koji su u izgradnji. I to je po onoj zapisanoj od Ive Andrića čekanja boljeg životga u agraru. U ovom, slučaju navodnjavanja. ,,Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju’’.

Napomenimo samo da je hidrosistem D-T-D izgrađen 1977. godine i da je bio plan da navodnjava 510.000 hektara i odvodi suvišne vode sa million hektara. Najveći hidrosistem u ovom delu Evrope, tad aje otvorio visoki funkcioner u SFRJ Stane Dolanc.  I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još neostvaruje. Dokaz su podaci RZS. Planirano navodnajvanje od sistema D-T-D nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanej sa million hektqara prewstalo da funkcioniše 2005. godin posle velikih polava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulјa nije mogao da primi suvišne vode.

Prema podacima RZS u 2021. godini navodnjavano je 52.236 hektara njiva u Srbiji, što je bilo manje za 0,4 odsto nego u 2020. godini.  Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno bilo zahvaćeno 92.574 hilјada kubnih metara  vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem osam odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje. Dakle, Srbija je na dnu svetske lestvice po navodnjavanim površianmq. Jer, u Srbiji se navodnjava samo 1,4 odsto, a u svetu u proseku 17 odsto!

Prema podacima Republičkog hidrometerorološkog zavoda (RHMZ) 2019. godina je bila najtoplija zabeležena u Srbiji od 1951. godine, i u Beogradu od 1888. godine, od kada postoje merenja. U toj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na polјoprivredu (koja je po statistici imala pad od samo 0,1 odsto?). Promene klime su takve, da imamo sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta. Agrarna proizvodnja ponajviše zavisi od ćudi Boga!

,,Do kraja 21. veka u Srbiji možemo očekvaiti porast srednje godišnje temperature i za 4,3 odsto u odnosu na vreme od 1961‚ do 1990. godine. Ovo može dovesti do veće dužine trajanja sušnih perioda, češćih rizika od poplava, smanjenja dostupnosti i kvaltieta pijaće vode, veće potrošnje energije, gubitka biodiverziteta, većih rizika po zdravlјe lјudi… Povećanje prosečne godišnje temperature i veća učestalost ekstremnih vremenskih događaja dovešće do novog smanjenja prinosa i povećanja međugodišnjih fluktuacija u prinosima ukoliko se na vreme na preduzmu adekvatne mere. Uz sve to širiće se i bilјne bolesti’’, navodi Miroslav Tadić.

Propadanje hidrosistema

Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega “da ocedi” plodnu bačku zemlјu. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povolјno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi “Vojvodina, propadanje jednog regiona” autor Dragomir Jankov. Kanal Dunav – Tisa – Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. To je tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, shvatao je režim kao “živi organizam” kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno.

Kanal D-T-D pušten je u rad 1977. godine. Puštanje brane kod Novog Bečeja, to je učinio tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. To je bio jedan od najkomplkesnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanlske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je 133 miliona kubika zemlјe i ugrađeno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara. Cilј njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a navodnjava se tek 30.000 do 50.000 hektara. Dakle, funkcija navodnjanja je ostala samo obećanje i neostvarena želјa na papiru.

Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja). Do 2005. godine. Međutim, 1988. je bila klјučna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle “jogurt revolucije” došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je njegova erozija. Za deceniju i po došlo je do zamulјenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulјa koji treba očistiti.

 Nedostatak vode direktno utiče na prinos

Procena smanjenja prinosa

Procene analitičara su da će najveće štete od klimatskih promena biti baš u agraru i smanjenju prinosa. To znači da će očekivani prinosi ozime pšenice za period od 2001. do 2030. godine biti smanjen, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. Međutim, za period 2071. do 2100. godine očekuje se izmenjena regionalna ranjivost: najveća relativna promena prinosa očekuje se u centralnom regionu Srbije (manje za šest odsto) i smanjenje prinosa na jugu Srbije od 10 odsto! Očekivane promene prinosa kukuruza za period od 2001. do 2030. godine imaju promenlјiv znak zavisno od regiona, sa najvećim mogućim smanjenjem od šest odsto. Za period od 2071. do 2100. godine očekivano smanjenje prinosa “žutog zlata” kreće se od 52 odsto do 22 odsto na celoj teritoriji Srbije. Dobijeni rezultati su u skladu sa rezultatima dobijenim za uslove bez navodnjvanja. Analize pokazuju, da uz navodnjavanje, gubitak prinosa kukuruza do sredine 21. veka može da se umanji i do 31 odsto”.

Očekuje se i smanjenje proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe, a do 2100. godine i značajno smanjenje proizvodnje soje. Promene prinosa soje variraju od 31 odsto na severu do 41 odsto na jugu Srbije u vremenu do 2030. godine i smanjnje od 14 odsto do 20 za vreme od 2071. do 2100. godine, sa očekivanim povećanjem smanjenja u severnom i jugoistočnom regionu zemlјe. Povećanje temperatura produžiti period vegatacije ozime pšenice i skratiti period vegetacije soje i kukuruza, pomeriti početak rasta unapred u proseku između (20 i 30 dana do 2100. godine) što će uticati na vremenski raspored polјoprivrednih radova.

Promene datuma cvetanja za period 2001 – 2030. godina za kukuruz, soju i ozimu pšenicu iznose nekoliko dana. Promena datuma punog zrenja, koja se kreće od sedam do 13 dana u proseku, ukazuje na ranije zrenje kukuruza, dok se kod ozime pšenice i soje ne očekuju značajnije promene. Za period od 2071. do 2100. godine očekuje se ranije cvetanje kukuruza i soje, i to za više od dve nedelјe. Za kukuruz vreme punog zrenja može biti i do dva meseca ranije, što može značajno uticati na kvantitet i kvalitet prinosa. Uveliko se zapažaju promene u pogledu pojava obolenja i štetočina što predstavlјa izazov za buduće mere zaštite kultura. Istovremeno, ranija setva može da bude značajan faktor adaptacije ovih kultura na očekivane promene klime.

– Kompletna polјoprivreda mora da se prilagođava vremenu koje je već stiglo. Najteže stanje je u stočarstvu koje u BDP agrara Srbije učestvuje tek sa 30 odsto. To je daleko manje od zemalјa sa razvijanim stočarstvom, gde to nije ispod 60 odsto do primene nauke. Slično stanje je i u voćarstvu, vinogradarstvu, ratarstvu…zaklјučuje Branislav Gulan.

Institut BioSens zajedno sa Nasom i američkim univerzitetima radi na očuvanju vodnih resursa i zemlјišta u Srbiji!

Novosadski Institut BioSens u saradnji sa NASA-om, University Grand Valley, Državnim i Tehnološkim univerzitetima u Mičigenu razvija sistem za monitoring i racionalno korišćenje vodnih resursa i zemlјišta u Srbiji, saopšteno je danas iz tog instituta. Kako se navodi, novi projekat pomoći će srpskoj polјoprivredi da se suoči sa klimatskim promenama i da što racionalnije koristi vodne resurse i zemlјište.

– Zajedno sa američkim kolegama ćemo analizirati satelitske slike Vojvodine, pokušaćemo da damo odgovor na pitanje kako će klimatske promene uticati na domaću polјoprivredu i životnu sredinu, i šta konkretno možemo da uradimo da bismo povećali efikasnost proizvodnje i zadržali biodiverzitet – rekao je pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom Oskar Marko.

Prenosi se i izjava direktora Instituta BioSens Vladimira Crnojevića, koji smatra da je ovo još jedan važan korak u procesu digitalizacije polјoprivrede čija je lokomotiva upravo Institut BioSens.

– Trenutno, najvažnija polazna tačka za razvoj polјoprivrede su podaci. Delјenjem podataka i znanja kroz saradnju sa vrhunskim naučnim institucijama i ulaganjem u istraživanja, umnožava se intelektualni kapital, nastaju nove ideje i rešenja koja će polјoprivredu učiniti efikasnijom – rekao je on.

Iz BioSensa su upozorili da nepredvidive letnje padavine dovode do promene vodostaja koji u južnom slivu reke Dunav, dragocenom resursu za polјoprivredu, opada.Kako bi se polјoprivredni sektor na pravi način prilagodio klimatskim promenama, smatraju, važno je razumeti trendove u polјoprivredi, odnosno pomeranje datuma setve i žetve, promene setvene strukture, plodoreda, trajanja polјoprivredne sezone.

Najavlјeno je da će projekat trajati do 2024. godine, a najnovije informacije i rezultati projekta biće dostupni na sajtu Instituta BioSens.

(Autor je analitičar i publicista)

 

 

DSC07233 00

Pepelnica jabuke – Podosphaera leucotricha

 

  • Obolelo mlado lišće gubi zelenu boju i uvija se ka licu. Simptomi na plodovima su najslabije uočljivi, jer se formira mrežasta prevlaka koja nije hrapava.

Pepelnicu jabuke je lako prepoznati

Bolest napada sve zelene delove jabuke, a posebno mlade letoraste, lišće i cvetove, a samo retko na plodu. Gljiva u potpunosti prekriva zaraženo tkivo koje izgleda kao da je posuto pepelom, odakle i naziv pepelnica.
Najuočljiviji simptomi su takozvani „beli mladari“, koji se razvijaju iz zaraženih pupoljaka. Oni pored sivobele boje takođe zaostaju u razvoju i na njima se lišće uvija i suši. Kod zaraženih cvetnih pupoljaka razvijaju se sitni deformisani cvetovi koji ostaju zatvoreni i suše se.
Obolelo mlado lišće gubi zelenu boju i uvija se ka licu. Simptomi na plodovima su najslabije uočljivi, jer se formira mrežasta prevlaka koja nije hrapava.

Pepelnica jabuke prezimljava najčešće u zaraženim lastarima i  pupoljcima i mladarima. Kako se cvetni pupoljci prvi otvaraju bolest prvo njih napada, a lišće je najosetljivije nekoliko dana posle otvaranja.
Kritična faza za infekciju je intenzivan porast lista i mladara, od cvetanja pa do plodova veličine oraha. Zaraza se širi vetrom. Preventivna mera je uklanjanje i uništavanje belih mladara pri rezidbi. Zatim redovi zasada treba da budu okrenuti u pravcu duvanja dominantnih vetrova.
Od hemijskih mera borbe, koriste se preparati na bazi Sumpora (Cosavet 80-Df), Penkonazola (Topas 100 , Token 100 EC), Dinokapa (Karathane gols 350 EC), kresoksim-metila (Stroby DF, Asena,Lunar), Fluopiram + Tebukonazol (Luna expiriance)…..

 

                                                                                   Marija Milenković ,Master inž. poljoprivrede

PSSS Beograd

01

U znaku minibusa i Miholјskih susreta sela

 

 

  • Najvreliji dan U 2022. godini doneo minibus u Lebane, bespalatan prevoz za stanovnike sela, ali i početak “tradicionalnih” manifestacija.

 

“Jug ima valјane lјude, a od lјudi zavisi sve. Lebane imaju budućnost. Ali zaslužuju da ih ne ostavimo same. Svaki uložen dinar je sigurno dobro uložen i sigurno će se vratiti” izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u poseti Lebanu, gde je posle radnog sastanka sa rukovodstvom Opštine, zajedno sa  predsednikom Opštine i lјudima iz Akademijskog odbora za selo SANU, pošao u vožnju minibusem za prevoz seoskog stanovništva, kuplјenim sredstvima Ministarstva za brigu o selu.

Ministar se zaustavio u selu Grgurovce koje je na ovaj način prvi put dobilo redovan linijski prevoz za svoje stanovnike. Radost najmlađih i najstarijih u probnoj vožnji od sela do sela, a onda veliko okuplјanje ispred vodenice stare nekoliko vekova. Najstariji se slažu da ovakav skup ne pamte. „Idem u srednju tehničku školu u Lebanu i ovaj prevoz nam mnogo znači. Besplatan je i ne moramo da odvajamo mesečno sredstva za odlazak i povratak iz škole, a sada kada nam je urađen i put mnogo manje mojih vršnjaka će napuštati selo. Ja svoju budućnost vidim ovde”, rekao je Nikola Đorđević iz sela Grgurovce.

Iz ovog programa do sada je dodelјeno 35 ovakvih vozila za najugroženije opštine, od kojih 28 pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima, a neka sela u Srbiji su na ovaj način po prvi put dobila vezu sa gradom/opštinom. Dnevno će se ovim minibusevima u Srbiji prevoziti oko 3.800 putnika, a prvi minibusevi su već počeli da stižu i saobraćaju po selima.

Predsednik opštine Ivan Bogdanović zahvalio je ministru na poseti i izjavio da opština Lebane učestvuje u svim programima Ministarstva za brigu o selu i da je lokalna samouprava uvek tu da čuje sve probleme meštana i mesnih zajednica i da učini sve što je moguće za njihovo rešavanje.

Ministar Krkobabić je u selu Bošnjace obišao voćarsku zadrugu „Agro prima jug“. Ova stara zadruga je iz prošlogodišnjeg programa Ministarstva za brigu o selu namenjenog zadrugama dobila 13,4 miliona dinara za unapređenje poslovanja nabavkom rashladnog agregata i savremene opreme za preradu voća. „Uspešnost zadruge određuje broj kooperanata. Sudeći po broju od 300 ovo je jedna od najuspešnijih u Srbiji. Sredstva koja smo uložili u tehničkom,  tehnološkom ali i komercijalnom smislu imaju puno opravdanje. A, to potvrđuje ovaj broj kooperanata. I da budemo jasni radi se o tri stotine porodica“.  Osnovana 2006. godine, zadruga otkuplјuje skoro sve vrste voća i povrća i plasira na domaće i inostrano tržište. Zahvalјujući ovoj investiciji i delimično sopstvenim ulaganjima, prošle godine su dostigli izvoz u iznosu od 40 miliona dinara. Zadruga u dve smene ima 10 stalno zaposlenih radnika i 30 sezonskih.

U selu Bošnjace prošle godine organizovani su i „Miholјski susreti sela“, takođe sredstvima Ministarstva za brigu o selu, a isti susreti sa raznim nadmetanjima i kulturno-umetničkim programom održaće se 28. avgusta ove godine u selima Grgurovce, Pertate, Togočevce, Konjino i Popovce.

U Lebanu počinje i Paradajz fest, trodnevna manifestacija u organizaciji Opštine, posvećena polјoprivrednim proizvođačima, edukaciji i zabavi. (B. Gulan)

 

Foto:Izdvojena fotografija Agencija Beta

MUP LOGO 07

Rasvetljeno ubistvo

 

 

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kragujevcu brzom i efikasnom akcijom rasvetlili su ubistvo i uhapsili G. S. (1982) iz Kragujevca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio ovo krivično delo,saopštila je PU Kragujevac.

On se sumnjiči da je sinoć, u kući,  u naselju Pivara, oštrim predmetom usmrtio tridesetosmogodišnjeg muškarca, a zatim se udaljio sa lica mesta.

Takođe, on se sumnjiči da je i oštrim predmetom naneo lake telesne povrede dvadesetosmogodišnjem muškarcu, koji je zbrinut u Kliničkom centru Kragujevac i nakon ukazane lekarske pomoći pušten na kućno lečenje.

Pretresom stana osumnjičenog, policija je pronašla nož kojim je, kako se sumnja počinio krivično delo, kao i  manju količinu marihuane, pa se tereti i za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga.

Osumnjičeni će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu,navodi se na kraju saopštenja PU Kragujevac.

 

(Ar PRESS)

 

 

Foto Kite doo

Rekord u prodaji „Džon Dira“

,,DŽON DIR’’ TRAKTORI NA POLJIMA SRBIJE

 

 

  • Snaga brenda je bitna u svakom poslu. Kada JOHN DEER mehanizaciju prodaju i servisiraju vrsni stručnjaci – uspeh je zagarantovan. Od polovine 2017. godine, kada je kompanija KITE d.o.o. počela da posluje u Srbiji, broj prodatih JOHN DEEREtraktora raste iz godine u godinu..

 

Piše;Branislav Gulan

              Tražen u Srbiji

Već od 2018. Taj broj prelazi 100 jedinica, da bi prošlu, 2021. godinu, kompanija završila sa 178 prodatih traktora na tržištu Srbije.

“Za prvih šest meseci ove, 2022.  godine  u Srbiju smo uvezli i prodali 109 traktora, a do dana objave ove vesti, ukupno 140 traktora je isporučeno kupcima ovog popularnog brenda. Taj rezultat nas ohrabruje da, uprkos otežanim uslovima poslovanja u svetu,  realno možemo težiti brojki od 200 prodatih traktora do 2022 godine”, u izjavi za javnost je mr. Đorđe Mišković, izvršni direktor KITE d.o.o. “U  tom slučaju, ovo će biti rekord u prodaji JOHN DEERE brenda na našim prostorima“, dodaje sagovornik.

 U kompaniji KITE d.o.o. naglašavaju da su za dobru prodaju novih mašina dobrim delom zaslužne subvencije koje dolaze kako iz nacionalnih, tako i iz međunarodnih izvora. Posmatrano iz tog ugla, svaki treći prodat traktor u prošloj, 2021. godini bio je predmet nekih od programa subvencija ili potpomognut kreditima sa subvencioniranom kamatnom stopom.

Osim traktora, KITE d.o.o. je prodao i više novih žitnih kombajna. Planiraju da do kraja  2022. godine prodaju oko 20 jedinica. Priključne mašine prate ove trendove. 

U kontekstu nedavno iznetih paušalnih podataka o broju uvezenih traktora, Mišković podseća da se u Srbiju svake godine uveze oko 2.000 novih traktora i oko 90 novih kombajna. Tome treba dodati i više od 1.000 korišćenih traktora i više od 500 korišćenih kombajna koje su svake godine u protekloj dekadi korisnici uvozili (i dalje uvoze) uglavnom iz zapadnoevropskih zemalja, uz napomenu da nema domaćeg propisa koji ograničava starost mehanizacije, niti emisiju izduvnih gasova.

Kompanija KITE d.o.o. je od 2017 godine zvanični zastupnik, uvoznik i serviser poljoprivrednih mašina vodećeg svetskog brenda JOHN DEERE za tržište Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Kite d.o.o je kćerka istoimene korporacije KITE Zrt. Iz Mađarske, koja ovaj brend zastupa više od pola veka godina. Dok u Srbiji i Bosni i Hercegovini ima registrovane sopstvene firme, u Crnoj Gori posluje putem mreže dilera. (B.G.)

 

Izdvojena fotografija;Foto „Kite“ Doo