DSC02657 00

Konkurs za mesne zajednice

 

Opštinsko veće opštine Arandjelovac raspisalo je Konkurs za mere podrške-investicije za unapredjenje razvoja lokalne infrastrukture i usluga za 2021.godinu.

Sredstva ovog konkursa su namenjena za mesne zajednice  opštine Arandjelovac, za poboljšanje uslova života,kako poljoprivrednog tako i nepoljoprivrednog stanovništva , za izgradnju,unapredjenje ili proširenje ruralne infrastrukture manjeg obima a od značaja za teritoriju opštine Arandjelovac..

Sredstva se odobravaju u iznosu od 100 odsto investicije a mesne zajednice moraju da imaju donetu odluku Saveta MZ o ulaganju u infrastrukturne projekte   za mere za koju konkurišu,premer i predračub radova i da je projekat od opšteg intersa za lokalnu zajednicu.

Konkurs je otvoren od 04. do 25 oktobra 2021.godine.Ceo tekst konkursa  i prateća dokumentacija može se preuzeti  sa zvaničnog sajta Opštine Arandjelovac (www.arandjelovac.rs).

 

(Ar PRESS)

DSC08399 00

Miholjski susreti sela u Venčanima

 

Mesna zajednica Venčani ,u nedelju 24.oktobra 2021.godine domaćin je Miholjskih susreta sela Opštine Arandjelovac.Ova manifestacija održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva za brigu o selu I Opštine Arandjelovac.

Po rečima Dušana Marinkovića,koordinatora ove manifestacije posle otvaranja sledi zanimljiv kulturno-zabavni I sportski program.

-Najavljeno je učešće svih seoskih Mesnih zajednica,njih 18  I dve gradske.Planiramo da ukupno bude oko 200 učesnika I još toliko gledalaca.Susreti se održavaju u Domu kulture I na terenima Osnovne škola “Velja Gerasimović”u Venčanima.Ovo je novo ministarstvo I ovo je jedna od prvih akcija.Nadam se da će dati dobre rezultate,kaže Dušan Marinković za portal”Ar PRESS”.

U Miholjskim susretima sela učešće je uzelo 68 lokalnih uprave u Srbiji koje su od strane Ministarstva za brigu o selu podržane od 154 do 500 000 dinara.

(Ar PRESS)

                           Program i satnica Miholjskih sureta sela

ЦИЉ ПРОГРАМА

 

МАНИФЕСТАЦИЈА „МИХОЉСКИ СУСРЕТИ СЕЛА“  ИМА ВИШЕСТРУКЕ  ЦИЉЕВЕ  А ПРЕ СВЕГА ЋЕ ОБОГАТИТИ ДРУШТВЕНО СПОРТСКИ И КУЛТУРНИ ЖИВОТ СТАНОВНИКА СВИХ СЕЛА У ОПШТИНИ АРАНЂЕЛОВАЦ  И АФИРМИСАТИ ЗДРАВ СТИЛ ЖИВОТА У НАШИМ СЕЛИМА.

                                                Osnovna škola Velja Gerasimović u Venčanima

ТО ЈЕ УЈЕДНО ПРИЛИКА ДА  СЕ ОБЕЛЕЖИ  И ДАН ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ВЕЉА ГЕРАСИМОВИЋ“ ИЗ ВЕНЧАНА КОЈА ПРЕНОСИ ТРАДИЦИЈУ ЈЕДНЕ ОД НАЈСТАРИЈИХ ШКОЛА У СРБИЈИ, ПОДИГНУТА У ВЕНЧАНИМА ЈОШ ДАВНЕ 1860. ГОДИНЕ.

ЗНАЧАЈНО ЈЕ ДА ПОКРЕНЕМО СТВАРАЛШТВО ЖЕНА У СЕОСКИМ СРЕДИНАМА,  И ДА ОНЕ ПОКАЖУ НА ОВИМ  СУСРЕТИМА  СЕЛА СВОЈЕ УМЕЋЕ.

СВАКАКО ДА ПЧЕЛАРИ ДАЈУ ВЕЛИКИ ДОПРИНОС ЕКОЛОГИЈИ И РАЗВОЈУ ПРИВРЕДНЕ ГРАНЕ ПЧЕЛАРСТВА НА СЕЛУ, А ЊИХОВ ЗНАЧАЈ У РУРАЛНИМ СРЕДИНАМА ЈЕ ЈОШ  ВЕЋИ ЈЕР ДАЈУ НЕИЗМЕРАН ДОПРИНОС ВОЋАРСТВУ.

КРОЗ ФОЛКЛОР У СЕЛИМА ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ НЕГУЈЕМО ТРАДИЦИЈУ, КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ И ОЖИВЉАВАМО СЕЛО.

ОСВАЈАЧ ЗЛАТНЕ МЕДАЉЕ У КАРАТЕУ НА ОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА У ТОКИЈУ ЈЕ ЈОВАНА ПРЕКОВИЋ, НАСТАЊЕНА У СЕЛУ МИСАЧА (ОПШТИНА АРАНЂЕЛОВАЦ) И ЊЕН ТРЕНЕР РОКСАНДА АТАНАСОВ ДАЈУ ОПТИМИСТИЧНУ ПОРУКУ СВИМ МЛАДИМ СПОРТИСТИМА ИЗ СЕОСКИХ СРЕДИНА ДА МОГУ ДА ОСТВАРЕ И НАЈВИШЕ СПОРТСКЕ ИДЕАЛЕ.

УВЕРЕНИ СМО ДА ЋЕ ОВА МАНИФЕСТАЦИЈА ДОПРИНЕТИ УНАПРЕЂЕЊУ УСЛОВА ЖИВОТА И РАДА КАКО У СЕЛУ ДОМАЋИНУ, ТАКО И У СВИМ СЕЛИМА КОЈИ ЋЕ УЧЕСТВОВАТИ НА МАНИФЕСТАЦИЈИ „МИХОЉСКИ СУСРЕТИ СЕЛА“ 24. ОКТОБРА 2021.

 

 

 

00290 30

Mere bezbednosti u radu sa traktorom

 

  • Broj povredjenih pri rukovanju traktorima iz godine u godinu se povećava I pored brojnih upozorenja

 

Nepovoljni uslovi u kojima se koristi poljoprivredna mehanizacija uz nedovoljnu stručost i obučnost rukovaoca najčešći su uzroci povreda. Uz to opasna je i rutina kojom se pristupa u izvršenju određenih poslova, nedovoljna pažnja itd. Broj povređenih lica  iz godine u godinu ukazuje na to da upozorenja nikad dosta.  Ujedno, ukoliko je povređeni poljoprivrednik i nosilac prihoda u porodici to je vrlo često težak problem za budućnost i egzistenciju porodice.

Mere bezbednosti pri radu sa traktorima:

             Željko Lazić,dipl.ing

Pre pokretanja dizel-motora treba da bude uključna parkirna kočica, poluga priključog vratila (PV) treba da bude u položaju „Isključno“, poluga promene stepena prenosa u položaju „Neutral“.

Ne pokrećite dizel-motor i ne koristite poluge upravljanja, ako se ne nalaze na radnom mestu rukovaoca.

Pre nego sto pokrenete traktor sa mesta, upozorite signalom ljude koji se nalaze oko njega i one koji rade na priključim mašinama.

Ne napuštajte traktor dok se on kreće.

Pre izlaska iz kabine zaustavite dizel-motor i PV i uključte parkirnu kočicu.

Ne zaustavljajte traktor na padinama. Ako ga treba zaustaviti, uključte 1. stepen prenosa i zakočite ga parkirnom kočicom.

Ne radite na traktoru u zatvorenoj prostoriji bez neophodne ventilacije. Izduvni gasovi mogu biti uzrok smrti.

Ako su dizel-motor ili sistem za upravljanje zatajili, odmah zaustavite traktor, jer se njime teško upravlja.

Priključite druge mašine tek kada se hidraulična kuka, vučni uređaj ili poprečna poteznica nalaze u donjem položaju. Koristite klin, koji mora biti osiguran.

Ne radite ispod podignutih pogonskih mašina. Pri dugotrajnom stajanju traktora ne ostavljajte priključu mašinu u podignutom polozaju.

Ako se prednji deo traktora podiže od zemlje prilikom priključvanja teških mašina i oruđa u tri tačke, montirajte prednje tegove ili tegove na prednje točove.

Pre podizanja ili spuštanja nošenog oruđa, kao i pri zaokretanju traktora, prethodno se uverite da ne postoji opasnost da će te nekoga zakačti ili naići na  neku prepreku.

Kardansko vratilo, koje prenosi rotaciono kretanje od priključog vratila traktora na radne organe mašine ili oruđa treba da bude zaštićeno.

Budite oprezni prilikom posluživanja akumulatora, jer ako elektrolit dospe na kožu, izaziva opekotine.

Uverite se da su pravilno namešteni svi pomoćni uređaji ili dopunske opreme i da su oni namenjeni  za korišćenje sa traktorom.

 

Željko Lazić  dipl.ing

PSSS Beograd

DSC04966 01

Vinska priča deteta sa asfalta

 

 

 

 

Dragan Mijajilović,vinar iz sela Banja kod Arandjelovca

 

  • Nije nam cilj kvantitet već kvalitet.Trudimo se da napravimo vrhunska vina.Spravljamo ih od srca.Još uvek smo dizajnirani na kapacitetu od 10.000 litara, naredne godine moraće da ima kapacitet od 20.000 litara a za nekih četiri-pet godina,kada vinogradi udju u punu snagu ja se nadam da će to biti i preko 30 tona groždja a samim tim probati kupaže,roze i bela vina,kaže Dragan Mijailović,vlasnik Vinarije Trilogija

 

                     Mali znak kraj puta

Uz tradicionalno gajenje šljive na ove prostore vraća se i gajenje groždja i proizvodnja vina.Samo poslednjih godina u okolini arandjelovca niklo je desetak vinarija a u najavi je podizanje novih vinograda i vinarija.

U Katanića kraju,u selu Banji,gotovo na tromedji Banje,Krćevca i Belosavaca ,sa zaravni sa koje puca pogled na Venčac,Bukulju i Oplenac  nikla je Vinarija Trilogija.Dragan Mijailović,napustio je Beograd i u ovom selu kupio zemlju,zasadio vinograd   i proizvodi vino.

-Trilogija je bila i pre podizanja zasada.Prema našoj tradiciji, istoriji i knjizi Stevana Jakovljevića „Srpska trilogija“ preovladao je ovaj naziv.To je bio interesantan naziv,da ne bi bilo prema prezimenu,carevima ,inperatorima…Kada smo počeli da pravimo tri vina;belo ,roze i crveno i tako je ostalo,kaže Dragan Mijailović.

Od ideje do realizacije prošlo je par godina.

                   Dragan Mijailović u svom vinogradu

-Kada sam 2009 godine završio školu za somelijere,bio sam fasciniran vinima.Tek sam tada odškrinuo vrata tog sveta,o kome mnogo nisam znao.Krenuo sam nekim obrnutim sledeom.O vinogradarstvu i spravljanju vina ništa nisam znao.Počeo sam da učim , time da ga uparujem sa hranom.Tako je opet  prošlo par godina.Prva zemlja je pupljena 2012.godine.U aprilu 2013.godine , zasadjen je prvi vinograd od hektara.Prva berba je bila 2015.i 2016.godine osnivana  vinarija.Mnogo toga sam naučio,rastao i razvijao se zajedno sa vinogradom i  vinarijom.Trilogija sa svojim „Barikom“ iz 2016.godine  jako lepe rezultate u inostranstvu je dobila.Od Roberta Parkera,vinskog advojata dobili smo ocenu 90,što je treća 90 u istoriji Srbije i visko ocenjen srpski Merlo ,na nekim ne masovnim takmičenjima,priča dalje Mihailović.I dodaje;

-Za sada imamo hektar starog „Merloa“.Tokom prošle i ove godine zasadili mo preko 2,5 hektara  „Merloa“.Našli smo isti „klon“,kao prvi.On je donesen iz Francuske ,iz „RIhterovog rasadnika“.Onda smo prošili sa još dva hektara „Pinogridja“ ,Žute ili Bele tamnjanike i 60-ak ari „Kaberne frana“i „Prokupca“.Bez Prokupca i Tamnjanike nismo mogli da zamislimo ni širenje zasada.

Od vremena,kada je  kupio prvu zemlju,do danas njena cena je višestruko povećana u Banji. Danas hektar zemlje se prodaje za 20.000 evra a u vreme kada ja kupio prvi  bilo je 12.000 evra.Sada vlada zasićenje.Zemlje nema za prodaju.Sve je pod nekim zasadima ili  ratarskim kulturama.

-Godina je bila teška .Malo je falilo da se pogreši u vinogradu a samim tim i u podrumu pri spravljanju vina.Kasnila je.Zima je bila čudna.Kasnila je vegetacija.Stigla je u maju…Avgut je bio vreo,sa preko 30 stepeni.Septembar je bio sa kišom i padavinama.Sve u svemu,nije ispalo loše…Od kolega čujem da je godina bila teška za bele sorte,oda logično je,a to su govorili naši stari ;“godina koja je dobra za bele nije dobra za crne sorte,i obrnuto“:Po crvenim sortama vidimo da je dobra.Naš Merlo je dobro preradio te kiseline u šećere,dobili smo 110 eksela po količinu šečera,ističe Mijailović.

                                            Pogled na Oplenac

-Nije nam cilj kvantitet već kvalitet.Trudimo se da napravimo vrhunska vina.Spravljamo ih od srca.Još uvek smo dizajnirani na kapacitetu od 10.000 litara.Nova vinarija koja će biti izgradjena,već naredne godine moraće da ima kapacitet od 20.000 litara svih sorti.Za nekih četiri-pet godina,kada vinogradi udju u punu snagu ja se nadam da će to biti i preko 30 tona groždja a samim tim probati kupaže,roze i bela vina…

Svetsko tržište vina  je postalo zahtevno.Problematično,veli Mijailović.Cena kotizacije,transporta i ocenjivanja.Posle nekih iskustava ,više ne teži za tim masovnim ocenjivanjima.Vinski festivali koji idu kroz turističku ponudu su skupi. Cilj nammu  je da svu snagu i ljubav usmeri  ka proizvodnji vina a ovo ostalo ,nada se doćiće kao normalna nadogradnja. Da budemo lider u kvalitetu proizvodnje svih vina,bez obzira što je Merlo već na glasu ali i da roze i bela budu prepoznatljiva.

-Poslednjih godinu dana nisam nešto pratio,zbog pandemije bilo je ograničeno kretanje,ponude.Čini se da se na vinskoj  sceni Srbije  nešto dešava.Kvalitet vina se povećava,bez obzira da li su malog  ili velikog kapaciteta,da li ih zovemo „Butik vinarije“ na hektar,dva površine ili  preko 50.Srpska vinska scena postaje veoma interesantna.

-Teško je bilo prvih godina ,od dolaska iz Beograda u Banju.Ja sam dete parnog grejanja,sa asfalta.Ljubav  prema vinogradu i spravljanju vina je pobedila.Bilo je teško.Sada ,šest godina kako sam ovde ako bi morao da se vratim teško bi mogao da se snadjem.Čini se da sam ovde našao svoju životnu priču!,zaključuje Mijailović.

 

Fotografije;M.Petrović©

 

Miodrag Petrović

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2021.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje fotografija, teksta  ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno…

 

DSC09512 06

Pet miliona u energetsku efikasnost

 

  • U pet mera podrške planirano je učešće Opštine od 5.000.000 dinara

 

                              Sufinansiraće se zamena stolarije

Opštinsko veće Opštine Arandjelovac objavilo je Javni poziv za podnošenje zahteva  za sufinansiranje mera energetske efikasnosti na porodičnim kućama i stambenim zgradama u opštini Arandjelovac u 2021.godini.U pet  mera podrške planirano je učešće Opštine od 5.000.000  dinara.

Za nabavku izolacije za spoljnu izolaciju i tavanica na porodičnim kućama i  spoljnih zidova na stanovima ,maksimalno učešće opštine je 120.000 dinara sa PDV po prijavi.Za ovu meru planirano je 1.000.000 dinara.

Nabavka i ugradnja stolarije sa odgovarajućim termičkim svojstvima na porodičnim  kućama,maksimalno učešće opštine 80.000 dinara sa PDV po prijavi.Ukupno za ovu meru planirano je 2.500.000  dinara.

Nabavka i instralacija kotla ili etažne peći  na drveni pelet za porodične stambene objekte,maksimalno učešće opštine 100.000 dinara sa PDV -om  po prijavi.Ukupna planirana sredstva za ovu meru je 500.000 dinara.

Nabavka i instralacija kotla ili etažne peći  na gas  za porodične stambene objekte,maksimalno učešće opštine 80.000 dinara sa PDV -om  po prijavi.Ukupna planirana sredstva za ovu meru je 500.000 dinara.

Nabavka i instralacija kotla ili etažne peći  na gas  za stanove u stambenim zgradama ,maksimalno učešće opštine 60.000 dinara sa PDV -om  po prijavi.Ukupna planirana sredstva za ovu meru je 500.000 dinara.

Uslovi konkursa objavljeni su na zvaničnom  sajtu opštine Arandjelovac (www.arandjelovac.rs) kao i konkursna  dokumentacije.Zahtevi po ovom konkursu primaju se  do  28.oktobra 2021.godine.

(Ar PRESS)

 

STENICE 06

Prirodni neprijatelji štetnih stenica

 

 

  • U cilju efikasne biološke kontrole neophodno je pratiti ekološku interakciju između štetnih stenica i njihovih prirodnih neprijatelja, prvenstveno nativnih populacija, a u slučaju introdukcije novih vrsta, neophodno je sprovoditi istraživanja koja bi obezbedila selekciju efikasne vrste za biološku kontrolu.

Prema podacima Prognozno-izveštajne službe iz vise regionalnih centara,beleži se izrazito visoka aktivnost štetnih stenica. Među dominantnim vrstama ističe se zelena povrtna stenica (Nezaraviridula) i braon mramorasta stenica (Halyomorphahalys).Povoljni vremenski uslovi izuzetno pogoduju razvoju ovih invazivnih štetočina, te je njihovo prisustvo registrovano u brojnim ratarskim i povrtarskim usevima, kao i u voćarskim zasadima. Navedene štetočine su izrazito polifagne, a štete nanose isisavanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljaka, pri čemu sa ekonomskog aspekta najveće štete uzrokuju oštećujući plodove, koji gube na kvalitetu i postaju tržišno neupotrebljivi.

Prema podacima RC Kikinda, koji su vršili preglede useva soje na lokalitetu Novi Kneževac registrovano je prisustvo parazitiranih jaja povrtne stenice. Preliminarna identifikacija eklodiranih jedinki, bazirana na morfološkim karakteristikama, pokazala je da su parazitirana jaja posledica aktivnosti parazitoida iz roda Trissolcus (Hymenoptera). U okviru roda Trissolcus postoji nekoliko vrsta koje se primenjuju u biološkom suzbijanju štetnih stenica poput: Trissolcusbasalis, T. thyantae i T. brochymenae i T. euschisti, dok se upravo Trissolcusbasalis ističe kao najzastupljeniji i najvažni prirodni neprijatelj N. viridula. Literaturni podaci ističu da je ova vrsta registrovana na Evropskom kontinentnu, ali i u našem podneblju, te da pored zelene povrtne stenice parazitira jaja i drugih štetnih Hemiptera (Euschistusservus, Podisusmaculiventris), ali i jaja braon mramoraste stenice koja u našem agroekosistemu sve više dobija na značaju.

             Parazitirana jaja povrtne stenice

 

Vrsta T. basalis je u svetu široko rasprostranjena i važan je predstavnik brojnih prirodnih biocenoza.Pored toga, prisutna je u svim usevima koje nastanjuje zelena povrtna stenica, pa se neretko susreće u usevima pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i drugih leguminoza, ali i u zasadima povrća i voća.

Vrsta pripada familiji Scelionidae i poput drugih predstavnika roda Trissolcus odlikuje se malim dimenzijama tela (≈2 mm).Najčešće je crne boje sa glavičastim antenama, koje su naročito izražene kod ženki. U pitanju je solitarniendoparazitkojispada u grupuparazitoida, jer parazitira jaja drugih insekata.Ženka prilikom ovi pozicije legalicom probija horion jajeta domaćina i polaže svoja jaja.Nakon završene ovipozicije ženka osice semio hemikalijam aobeležava parazitirana jaja.Vrsta kompletan ciklus razvića završava u nutar jajeta domaćina, pri čemu iz parazitiranog jajeta najpre eklodiraju mužjaci, a zatim ženke.Neposredno nakon eklozije imaga započinje razmnožavanje.Trissolcusbasalis se uspešno primenjuje kao biološki agens u Australiji, Novom Zelandu, Sjedinjenim Američkim Državamaali i na Evropskom kontinentu (Italija, Francuska, Holandija).

Kada je u pitanju braon mramora stastenica, vrsta Trissolcusmitsukurii spada u grupu najznačajnijih priodnih neprijatelja ove invazivne štetočine. T. mitsukuri i vodi poreklo iz Azije i na Evropskom kontinentu je prvi put determinisana 2016. godine u Italiji. Od tada pokazuje obećavajuće rezultate u biološkoj kontroli H. halys, štetočine koja pokazuje dramatični uticaj na širok spektar gajenih biljaka širom sveta. Istraživanjasprovedena u Italiji ukazuju da se T. mitsukuri i ističe kao efikasan biološki agens sa mnogo većom stopom parazitizma prema H. halys u odnosu na druge korisne insekte koji se već primenjuju u biološkom suzbijanju štetnih stenica (Anastatusbifasciatus, Trissolcusbasalis, Trissolcuskozlovi).

U mnogim regionima u kojima štetne stenice nanose velike ekonomske gubitke strategija suzbijanja se prvenstveno temelji na primeni hemijskih sredstava. Praksa vrlo često pokazuje da su hemijske mere suzbijanja kratkoročnog efekta i neretko nedovoljno efikasne u kontroli ovih invazivnih štetočina.Implementacija bioloških mera zaštite se pokazuje kao nužna metoda upravo zbog nedostatka prirodnih populacija korisnih insekata, što je istovremeno glavno obrazloženje ekspanzije, ali i štetnog uticaja egzotičnih vrsta štetnih insekata. U cilju efikasne biološke kontrole neophodno je pratiti ekološku interakciju između štetnih stenica i njihovih prirodnih neprijatelja, prvenstveno nativnih populacija, a u slučaju introdukcije novih vrsta, neophodno je sprovoditi istraživanja koja bi obezbedila selekciju efikasne vrste za biološku kontrolu. U ovom momentu neophodno je sprovoditi poljoprivrednu praksu koja će sačuvati nativnu populaciju korisnih insekata (konzervacija) i pospešiti njihov uticaj na štetočine. Ovakav pristup zaštiti useva podrazumeva upotrebu selektivnih insekticida koji ne deluju na korisne insekte. U suprotnom, upotreba neselektivnih insekticida pored štetnog organizma uništava i korisne insekte, pa samim tim njihov doprinos u očuvanju korisne entomofau ne izostaje.

 

Istaknuta fotografija: parazitoidi iz rodaTrissolcus

Izvor PIS Srbija www.pissrbija.com

Priredio BojanMijatović,dipl.inž.zaštite bilja

PSSS Beograd

DSC05056 03

Slika dana;Proradila destilerija u Gornjoj Trešnjevici

 

Iako je ove godine rod šljive bio ispod višegodišnjeg proseka, kazani su se zapušili u Šumadiji i iz njih je potekla“mučenica“.

U probni rad puštena je i savremena destilerija u Gornjoj Trešnjevici  Zadruge „Lipa“  čiju kupovinu je sufinansirala Opština Arandjelovac prošle godine…

 

Foto;Miodrag Petrović (Ar PRESS)©

DSC03924 01

„Krčkanje“ krivične prijave

Šest   meseca od podnošenja krivične prijave sadašnjeg protiv bivšeg prvog čoveka Topole

 

Šest meseci je proteklo od kako je predsednik Opštine Topola Igor Petrović  Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu podneo krivičnu prijavu protiv bivšeg predsednika opštine Topola Dragana Jovanovića a danas člana Opštinskog veća i koalicionog partnera , I drugih lica.

Tužilaštvo za organizovani kriminal iz Beograda 01.04.2021.godine ustupilo je krivičnu prijavu protiv Dragana Jovanovića iz Blaznave i još osam lica iz Topole Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu na postupanje…

Na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja podnet  Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu; da li je  prijava procesuirana ili odbačena  Sanja Protić,zamenik javnog tužioca I Rukovodilac posebnog  odelenja za suzbijanje korupcije odgovorila je da” ovo tužilaštvo još nije dalo odluku, jer nisu izvršene provere navoda u podnetoj krivičnoj prijavi” I da “rok u kome će se  izvršiti provere varira u zavisnosti od složenosti navoda u prijavi, činjenica koje treba proveriti i dokumentacije koju treba prikupiti”.

Krivična prijava se ,dakle ,još “krčka” u Kraljevu…

 

(Ar PRESS)

Karadjordjev grad na distanci

58.Oplenačka berba u Topoli

 

U Topoli,uz poštovanje Kovid mera od petka,8.oktobra do nedelje,10.oktobra održaće se 58. Oplenačka berba.

Oplenačku berbu,u petak,8.oktobra u 14 časova,na pozornici u Karadjordjevom gradu  otvoriće ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.On će predhodno,u 12,30 u selu Ovsištu najaviti početak manifestacije “Miholjski susreti sela”. Manifestacija se realizuje kroz javni poziv Ministarstva za brigu o selu, a finansira sredstvima Vlade Republike Srbije.

                             Program 58.Oplenačke berbe -konačna verzija

Organizatori ove manifestacije objavili su I upustvo za postupanje posetilaca “Oplenačke berbe 2021”.Prenosimo ga u celini.

UPUTSTVO ZA POSTUPANjE POSETILACA MANIFESTACIJE „ OPLENAČKA BERBA 2021“ U CILjU SPROVOĐENjA MERA ZA SPREČAVANjE ŠIRENjA ZARAZNE BOLESTI COVID19

Prilikom pocete manifestacije „ Oplenačka berba 2021“ , molimo sve goste manifestacije da poštuju mere preporučene od strane Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID 19.

Posetioci koji se kreću na otvorenom, treba da poštuju uputstva sa plakata koji se nalaze na istaknutim i vidnim mestima.

Posetioci koji prate programe manifestacije,a koji se odvijaju u zatvorenom prostoru, treba da poštuju sledeća uputstva:

Obavezno nošenje zaštitne maske

Rastojanje između posetilaca 2 m

U skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 i Naredbom o radnom vremenu i prostornim ograničenjima za vreme nepovoljne epidemiološke situacije tokom trajanja bolesti COVID-19 ugostitelji treba da poštuju sledeće mere:

– U zatvorenom delu ugostiteljskog objekta poslodavci mogu da obavljaju delatnost u vremenu od 06.00 časova do 01.00 časa narednog dana,

– korisnici usluga moraju nositi zaštitne maske sve vreme boravka u objektu ( u momentima kada ne konzumiraju hranu ili piće),

– zaposleni moraju nositi zaštitne maske, naročito prilikom pripreme hrane i pića i usluživanja,

– propisno međusobno rastojanje između stolova od 2,0m, tako što se taj razmak računa između osoba koje sede za različitim stolovima, a u slučaju manjeg rastojanja od 2,0m između korisnika, pružanje usluga je uz primenu staklene, plastične ili slične barijere,

– Na ulazu vidno mora biti istaknuta površina celog objekta, odnosno prostora i broj lica koja mogu biti prisutna ( pod korisnom površinom podrazumeva se uslužni deo, odnosno izuzimaju se pomoćne prostorije, toaleti, magacini i sl.),

– određivanje korona redara sa istaknutim nazivom na svetloj podlozi “Korono redar”,

– ograničen je broj lica u objektu, na svaka 4m2 prisutno najviše jedno lice,

– na svakom stolu mora biti dezinfekciono sredstvo, za dezinfekciju ruku korisnika usluga,

– sredstva za dezinfekciju prostora, opreme, uređaja, pribora, nameštaja i ruku zaposlenih,

– na ulazu u objekat mora biti postavljena dezobarijera.

(Ar PRESS)