Drozofila suzuki 01

Azijska voćna mušica u proizvodnji voća

  • Trenutno se u zasadima trešanja i remotantnih sorti malina registruje i preko 100 jedinki azijske voćne mušice u lovnim klopkama, na nivou nedeljnog ulova

 

Tokom ove nedelje, na lovnim klopkama za monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) došlo je do naglog povećanja ulova ove štetočine u odnosu na protekli period kada su se registrovale samo pojedinačne brojnosti.

Trenutno se u zasadima trešanja i remotantnih sorti malina registruje i preko 100 jedinki azijske voćne mušice u lovnim klopkama, na nivou nedeljnog ulova.

S obzirom da nailazi period sa padom temperature i povišenjem vrednosti relativne vlažnosti vazduha, očekuje se dodatno podizanje populacije ove štetočine, s obzirom da upravo ovi uslovi favorizuju njen brz razvoj i razmnožavanje. Zbog navedenog, postoji rizik od nastanka šteta u zasadima malina, kupina, borovnica i kasnih sorti bresaka i nektarina.

                                              KLopka u zasadu (levo) i Šema klopki u zasadu (desno)

U pomenutim voćnim vrstama predlaže se primena svih raspoloživih mera kontrole:

  1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Kao klopke se mogu koristiti plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za sudove. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki, na ivičnim delovima parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.
  2. Uništavanje prezrelih plodova koji predstavljaju idealnu podlogu za razvoj ove štetočine. Predlaže se njihovo skupljanje i odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana. Na taj način sprečava se razvoj štetočine i pojava odraslih jedinki nove generacije.
  3. Skraćivanje intervala berbe radi što bržeg sklanjanja zrelih plodova sa parcele.
  4. Uklanjanje divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ovoj štetočini sa ivica parcela.
  5. Krčenje napuštenih zasada koji predstavljaju idealno mesto za neometano umnožavanje ove veoma opasne štetočine.
  6. Hemijske mere zaštite u zasadima maline, kupine i borovnice se ne preporučuju jer je berba u toku (malina, borovnica) ili se uskoro očekuje (kupina). U zasadima sa kasnim sortimentom bresaka i nektarina gde se berba ne očekuje u narednom periodu, aktuelna je zaštita od breskvinog smotavca, te će se primenom insekticida usmerenim na suzbijanje ove štetočine, smanjiti i populacija azijske voćne mušice.

Izvor: PIS Srbija, www.pissrbija.com

 

Priredio Bojan Mijatović, dipl.inž. zaštite bilja,

PSSS Beograd

Tags: No tags

Comments are closed.