V 01_002

Bakterioze paprike i njihovo suzbijanje

 

  • Mere za suzbijanje prouzrokovača bakteriozne pegavosti paprike obuhvataju primenu plodoreda, setvu zdravog semena poreklom sa nezaraženih plodova, kao i dezinfekciju semena, upotrebu zdravog rasada, odstranjivanje biljnih ostataka, gajenje manje osetljivih sorti i primenu baktericida

 

Krupnije nekrotične površine nastale spajanjem pega na listu paprike

Zahavaljujući pogodnim klimatskim uslovima, bogatom sortimentu, kao i plodovima velike hranljive vrednosti  i višestruke namene, paprika pripada najznačajnijim povrtarskim vrstama gajenim u Srbiji. Neretko je proizvodnja paprike u nas ugrožena pojavom bolesti i štetočina koje u pojedinim godinama mogu da dovedu do smanjenja prinosa ove kulture. Poslednjih godina značajne štete na paprici prouzrokuju bakterioze. Izrazito povoljni vremenski uslovi, odnosno topla leta sa obilnim padavinama, uslovili su pojavu bakterioza skoro u svim regionima gde se paprika tradicionalno gaji. Xanthomonas euvesicatoria je prouzrokovač najrasprostranjenije i ekonomski najštetnije bakterioze paprike. Bakterija  napada sve nadzemne delove biljaka: list, stablo, cvet i plod. Prvi simtomi pojavljuju se na naličju lista paprike. U početku simtomi se manifestuju u obliku sitnih pega, nepravilnog oblika, tamnozelene boje, vlažne i blago ispupčene (slika 1). Kasnije se šire i postaju poligonalne usled ograničavanja lisnim nervima (slika 2). Središte pega postaje svetlije i suvo, okruženo uzanom tamnomrkom zonom. Obolelo lišće sve više žuti i opada. Ako se ne štite, jako napadnute biljke ubrzo ostaju bez lišća. Parazit napada i cvetnu peteljku. Tada cvetovi kao i mlađi plodovi zajedno s napadnutom peteljkom otpadaju, usled čega se prinos paprike znatno smanjuje. U kasnijim fazama razvoja paprike zaraza se prenosi i na plodove , što umanjuje kako prinos tako i kvalitet.

Parazit se prenosi semenom i obolelim biljnim ostacima, na kojima se održava do sledeće vegetacije, kada nastaju zaraze – prvo sejanaca, a kasnije i odraslih biljaka. Bakterija prodire kroz stome. Kišne kapi, vetar, a naročito voda prilikom zalivanja useva, potpomažu širenju bolesti. Zalivanje sistemom tifon i sistemima za navodnjavanje sa rasprskivačima (veštačkom kišom) pomaže širenju bolesti pa se  preporučuje zalivanje natapanjem u brazde ili upotreba sistema „kap po kap“.

Mere za suzbijanje prouzrokovača bakteriozne pegavosti paprike obuhvataju primenu plodoreda, setvu zdravog semena poreklom sa nezaraženih plodova, kao i dezinfekciju semena, upotrebu zdravog rasada, odstranjivanje biljnih ostataka, gajenje manje osetljivih sorti i primenu baktericida. Bakterija prezimljava na biljnim ostacima tako da papriku ne treba gajiti na istoj parceli 2-3 godine. Bakterija parazitira i na paradajzu, tako da on ne sme biti predusev. U blizini parcele ne treba postavljati plastenike i tople leje. Upotrebom deklarisanog semena rešava se problem prenošenja bakterije semenom.

Sa suzbijanjem bakteriozne pegavosti lišća paprike treba početi preventivno, još u rasadu. Prvo prskanje rasada obaviti u fenofazi četiri stalna lista paprike a naredna svakih sedam dana do iznošenja paprike na stalno mesto. Tretiranje se obavlja   preparatima na bazi bakra. Nakon ukorenjavanja paprike, zavisno od vremenskih uslova, usev treba redovno tretirati svakih 7-10 dana preparatima kojima je aktivna supstanca neko od jedinjenja bakra: Cuprozin 35WP, Funguran-OH, Blauvit, Kocide 2000, Bakarni oksihlorid-50, Cuproxat, Blue bordo, Fungohem SC, Champ DP, Everest itd. Nešto bolje rezultate u suzbijanju bakterioza paprike daju preparati na bazi bakra u kombinaciji sa mankozebom (Ditan DG Neo Tec, Mankogal 80, Pinozeb M-45).

 

Fotografije :M. Šević (Na izdvojenoj fotografiji; Sitne pojedinačne pege sa oreolom na listu paprike)

 

 Dr Milan Šević ,savetodavac

PSSS Beograd

 

Tags: No tags

Comments are closed.