DSC04351 00

Bolesti i štetočine maline u organskoj proizvodnji

 

  • Ukoliko je potrebno, treba izvršiti uzorkovanje zemljišta da bi se proverilo da li je patogen prisutan u njemu

 

 

Najznačajnija oboljenja maline u Srbiji prouzrokovana fitopatogenim gljivama su:

  • na plodu plesnivost-siva buđ  (Botrytis spp.),
  • na stablu, sušenje stabla(Leptosphaeria coniothyrium sušenje izdanaka, pegavost stabla (Elsinoe veneta), pegavost i žuta rđa lista, siva trulež i antraknoza plodova I trulež korena (Phytophthora fragariae ver. rubi).
  • Sušenje izdanaka maline u našim uslovima se najčešće pripisivalo patogenu Didymella applanata ili niskozimskim temperaturama.
  • Mala malinina vaš (Aphis idaei van der Goot) je štetočina koja je rasprostranjena u svim područjima gajenja maline u Srbiji.
  • Velika malinina vaš (Amphorophora idaei) prisutna je sporadično u niskoj brojnosti.
  • Rutava buba (Tropinota hirta Poda) i srodna vrsta (Oxythyrea funesta Poda) pričinile su štete malini samo u toku 2001. god.
  • Muva galica (Lasioptera rubi Heeger) uglavnom se suzbija orezivanjem.
  • Malinina mušica,( Resseliella (Thomasiniana) theobaldi) uzrokuje sušenje izdanaka maline.

U opšte mere prevencije bolesti izdanaka maline spadaju:

  • obezbeđenje bolje provetrenosti (manji broj rodnih izdanaka, proređivanje mladih izdanaka,
  • uklanjanje korova
  • sprečavanje mehaničih oštećenja izdanaka (suzbijanje malinine muve izdanaka, uklanjanje jakih novih izdanaka radi sprečavanja povreda trenjem, uklanjanje rodnih izdanaka posle berbe).

   Bolest izdanaka smanjuje vitalnost biljaka

Bez obzira na pojavu pega na izdancima, pucanje kore i druge simptome, bolesti izdanaka maline retko dovode do propadanja biljaka, kao što je slučaj kod pojave uvelosti i truleži korena. Bolesti izdanaka smanjuju vitalnost biljaka, prinos je takođe smanjen jer biljka nije u stanju da obezbedi dozrevanje svih zametnutih plodova koji ostaju sitniji i ubrzano zre. Uvenuće biljaka je oboljenje koje uzrokuju gljive iz roda Verticillium (V. albo-atrum i V. dahliae) koje su sudovni paraziti. Bolest je posebno izražena na malini. Navedene patogene gljive imaju veći broj biljaka domaćina, a održavaju se u zemljištu preko 10 godina. Zaraza se ispoljava na korenu i provodnom sistemu biljke, što otežava usvajanje vode i mineralnih materija i postepeno uvenuće biljaka. U našim uslovima bolest je opisana detaljno na malini, a posebno je destruktivna u godinama kada u prolećnom periodu dolazi do velikih i naglih kolebanja temperature sa dužim kišnim periodima. Bolest počinje žućenjem lišća koje se nalazi uz sam izdanak, a kasnije u toku zrenja plodova suše se i cele biljke.U zasadu nema „pravilnog“ rasporeda obolelih biljaka već su one po celom zasadu nepravilno razmeštene, za razliku od truleži korena gde su biljke više grupisane u oaze. Takođe, kod verticilioznog uvenuća u zasadu maline uglavnom se u zonama oboljenja pojavljuju novi izdanci dok se u slučaju truleži korena to ne događa.Pre zasnivanja zasada potrebno je iz istorije polja utvrditi da li su na parceli gajene biljke koje su domaćini navedenih gljiva (krompir, paprika, paradajz, jagodasto voće). Ukoliko je potrebno, treba izvršiti uzorkovanje zemljišta da bi se proverilo da li je patogen prisutan.

 

Sadni materijal mora biti zdrav, slobodan od patogena, a taj uslov ispunjavaju sertifikovane sadnice.

 

Marija Milenković

PSSS Beograd

Tags: No tags

Comments are closed.