Branislav Gulan

Nova briga o selu

 

MEDALJA ČASTI NOVOG SADA BRANISLAVU GULANU, PUBLICISTI

  • Član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan, dobitnik je medalje časti Novog Sada, koju dodeljuje Ekološki pokret grada, Sad smo dobili i ministarstvo sad tim imenom, pa se konačno ,,vidi svetlo na kraju tunela“

                             Branislav Gulan

Dobitnik medalje časti Novog Sada 2020. godine, je Branislav Gulan, publicista, novinar i književnik, koji se pola veka bavi agroekonomijom sela u Srbiji. Medalju časti, koju tradicionalno dodeljuje Ekološki pokret Novog Sada, uručio mu je presednik Nikola Aleksić. Priznanja su mu dodeljena za ukupan poluvekovni rad u oblasti, nestajanja i sačuvanja sela u Srbiji. Stvaralačko i naučno delo dobitnika visokog priznanja Novog Sada, Branislava Gulana, je blizu 150 naučnih i stručnih radova koje je prezentovao na naučnim i stručnim skupovima u zemlji  i svetu. Pored toga on je na temu agroekonomije i privrede, kao autor i koautor objavio oko 25 knjiga. Poslednja je ,,Ruralne sredine u Srbiji – spasavanje sela i države“ kao nova razvojna filozofija. Objavljena je prošle godine u izdanju novosadskog ,,Prometeja“. Ova knjiga je od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca proglašena za knjigu godine u ovoj oblasti, a ono što u noj piše bio je i projekat godine. Jer, autor je ukazao na probleme sela u Srbiji, i ponudio rešenja, šta i kako treba raditi da bi se sačuvala  preostala sela i varošice u Srbiji.

Brigu o selima Srbije do nedavno je vodilo oko 35 različitih institucija u zemlјi. Rezultati su bili katastrofalniji. Jer, od 4.700 sela, u kojima živi 40 odsto stanovništva, u fazi nesajanja je 1.200, ili svako četvrto. Posle njegovog poluvekovnog ukazivanja na probleme u ovoj oblasti, nestajanje sela i seljaka (imamo 570.000 gazdinstava), zapostavljenog zadrugarstva, država je uvidela i prihvatila probleme i počela da ih rešava. Dobitnik visokog priznanja Novog Sada, naglašava da pojam selo ne postoji ni u Ustavu Srbije, što dovolјno govori o dosadašnjoj  brizi države za selo i njegove stanovnike. Kako bi se sanej pobolčjšaloMinistiar za brigu o  selu u Valdi Srbije, najsavio je donošenej prvog zakona o selima. Kako je izjavio za javnost iniciraće izmene i dopune zakona o teritorijalnoj organiazciji Srbije, U izmenama Ustava Srbije, u njemu selo mora dobiti svoje mesto. Krkobabić posebno naglašava da moramo precizno da definišemo koje će biti nadležnosti novoformiranih seoskih opština. To znači da domaćine moramo da dovedemo u poziciju da mogu da budu bitni, da se dogovaraju, da planiraju i odlučuju.

,,Publicista Branislav Gulan koji pola veka prati zbivanja u selima Srbije, kroz desetak   hilјada svojih tekstova, analiza, autorskih priloga i informacija, počinjao je baš sa rečima: briga o selu! Dakle, posle pola veka upotrebe te reči u javnosti, sad je i izvršna vlast u zemlјi shvatila kakvo je stanje u selima Srbije pa je te reči ugrađebe u ime ministarstva za brigu o selu Srbije, koje vodi ministar Milan Krkobabić. Nadamo se da je loše stanje u selima u kojima ona nestaju došlo do kritične tačke, pa da se sad vidi ,,i svetlo na kraju tunela’’., rekao je Nikola Aleksić, prilikom uručenja visokog priznanja Branislavu Gulanu. Formiran je i Nacionalni tim za preporod sela u Srbiji, pa će vreme, za nekoliko godina ili decenija pokazati koliko smo bili uspešni. Da li je, i posle formiranja ministarstva za Brigu o selu, zaustavlјeno nestajanje sela (naselјenih mesta kako piše u Ustavu Srbije) i odlazak iz njega. Dakle, dolazui vreme predlaganaj seta zakona o selima i to je imperativ vremena. To zanči da od sela koiaj nesaju, trebha odabrati ona koja imaju šanse za opstanask I ostanak i samoodrživost, pa u njih i ulagati. To je i način za prevaziulaženje oštrih razlika između urbanih ruralnimh delovima Srbije.

Vlast je to shvatila jer, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Nestajanjem sela, nestaje i Srbija. Jer, od 4,709 sela u Srbiji, nestaje svako četvrto ili oko 1.200 njih! A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. Uostalom, i šta da radimo sa zemlјom bez naroda, rekao je Gulan, navodeći podatak da je u 1.034 naselјa manje od po 100 žitelјa, da ih 550 ima manje od 50 stanovnika, da u Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku. Posebmno mesto u preporodu sela imajmu mladi koje treba zadržati u njima. Ciljan grupoa moraju biti mladi,svršeni srednjoškolci iz srednjih poljoprivrednmih škola. Takvih godiošnej ima oko 2.500. Trebgas im stvoriti uslove I ponuditi im da ostanu da žive I rade na selu. Značajan doprinso tome će dati budučća akcija da se oko 200.000 hetkara državen zemlje poseldi mladima po 50 hektara. Ona će biti njihvao sve dok je obrađuju. Predloženop je i da se Srpskja praqvoslavna crkv ukljulči u akciju kao dobrotvor. Da od vraćenih joj 70.000 hektara njiva, priključi se državi i pokloni mladima bar 20.000 hektara svog poseda.

,,U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi. Poštu nema 2.000 sela, čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom. U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice. Žitelјi moraju na put da kupe hranu. U 2.760 sela nema vrtića, u 230 sela nema osnovne škole, U dve trećine naselјa nema ambulante. Danas u Srbiji ima više od 200 naselјa – sela, bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu’’,  naveo je Gulan.

Govoreći o procesu depopulacije sela u Srbiji svakako ne treba gubiti iz vida to da je trend napuštanja ruralnih sredina imanentan i drugim zemlјama. Urbanizacija u celom svetu je u neprestanom porastu i to je sasvim legitiman proces koji ne treba zaustavlјati. Neke zemlјe su urbanizovane i 90 odsto, a Srbija je i dalјe izrazito ruralna. Međutim, osnovna razlika je u tome što razvijene zemlјe vode politike u kojima je prosperitet ruralnih sredina jedna od prioritetnih oblasti, pa ulažu u infrastrukturu, zdravstvo, polјoprivredu… Srbiji su usta puna sela samo u političke i promotivne svrhe, sva ulaganja su svedena na minimum.

 

Najblaže rečeno, licemerno je pozivati na povratak na selo u uslovima kakve imamo. Hajde da pobolјšamo kvalitet života lјudi koji već žive tu. A to znači, da se uloži u savremenu infrastrukturu, u domove zdravlјa, u škole, puteve… Postoje li uopšte podaci o tome koliko ova zemlјa ulaže u ruralni razvoj? Iz godine u godinu, iz dana u dan, poslednjih decenija viđali smo samo propadanje, nikako prosperitet. Ljudi su bili demotivisani, ojađeni. Usuđujem se reći i uplašeni sasvim realnog scenarija da ovdašnja sela naseli stanovništvo iz drugih kultura, to jest migranti s Bliskog istoka, kaže Gulan.

Po njemu, probleme sa kojima se suočava seosko stanovništvo generalno uzrokuje to što se proteklih pola veka  “na čelo lokalnih samouprava postavlјaju poslušnici, a ne lјudi od ugleda izabrani po volјi građana”. Takvi kadrovi rade isklјučivo po direktivi njihovih centrala, ne vodeći računa o potrebama građana. Naučeni su da nemaju inicijativu već se njihov rad svodi na zadovolјenje partijskih zahteva, kao što je bilo prikuplјanje autobusa za miting ukazao je Gulan. 

Na poslu 011

„Oči u oči“ sa koronom

 

 

 

 

 

Intervju Dr Dušan Vujnović,epidemiolog iz Arandjelovca

  • Veoma važno da se izvuče pouka iz ove epidemije i da svi naučnici sveta preduzmu sve mere u budućnosti jer ova epidemija nema samo zdravstveni uticaj na ljude već i ekonomski,politički uticaj ,migracije ljudi u svetu,kaže epidemiolog  Dr Dušan Vujnović za portal”Ar PRESS”

 

Devet meseci je prošlo kako je zabeležen prvi slučaj korone kod nas.Isto toliko traje epidemija.Prvi koji se sreću sa ovim virusom su lekari epidemiolozi.Dr Dušan Vujnović ,epidemiolog iz Arandjelovca otišao je zvanično u penziju ali kao epidemiolog sa iskustvom devet meseci je u prvim redovima borbe protiv ovog nevidljivog neprijatelja..

  • Kakav je bio Vaš prvi utisak kada je počela epidemija i danas 9 meseci kasnije?

Dr Dušan Vujnović

-Na početku epidemije uključujući i nas zdravstvene radnike,svi smo bili zbunjeni,mada smo očekivali da če epidemija po nekoj analogiji i po modelu da se odvija kao mnoge predhodne epidemije ali kako je vreme prolazilo ispostavilo se da se radi o nekom potpuno novom,nepoznatom virusu o kome nismo imali nikakva naučna saznanja.Druga stvar epidemija se nije ponašala i reagovala na pojedine sezone,klimatske uslove.Mnogo se pričalo o tome na početku kako će sa povećanjem temperature virus da isčezne,medjutim ništa se nije dogodilo.Sa velikom nepoznanicom smo se našli pred virusom,veoma zbunjeni.Sećate se da smo na početku epidemije morali da nosimo i maske,rukavice i dezinfekcija …

Kako je vreme prolazilo mi smo ulazili u suštinu epidemije,upoznavali smo bolje ponašanje virusa i kasnije se to pokazalo kao jedan dobar sistem rada koji se i dan danas sprovodi stime što su neke mere sa početka epidemije i danas ostale iste.

  • Svaki drugi dan ste bili angažovani u Lazarevcu,kako je to izgledalo?

-Lazarevac je industrijski grad u kome radi puno radnika iz susednih opština.Kada to kažem mislim da ima radnika iz Valjeva,Uba,Lajkovca,Ljiga,Obrenovca i Arandjelovca koji rade u sistemu „Kolubara“.Sasvim je normalno da gde je tamo veliki broj ljudi velika je transmisija pa lako dolazi i do zaražavanja.Od 20.marta kada je počela epidemija u Lazarevcu počeli smo sa jednom ambulantom a danas ih imamo četiri.Od svih meseci najteži nam je bio decembar jer smo samo u njemu od početka do danas(27,12.) imali preko 1500 zaraženih ljudi i negde oko šest umrlih.Od početka epidemije na ovom području je umrlo 22 ljudi.Uglavnom to su starija lica a ima i onih mladjih.Dom zdravlja u Lazarevcu u epidemiju je ušao  sa 95 lekara i 154 medicinskih tekničara i sestara.Tokom epidemije priključili su se i lekari drugih specijalizacija.

Predah za slikanje

  •  Sa koronom ste se susretali svaki dan kada ste išli na posao ,u kakvom stanju su bili pacijenti.Da li se bolest mogla prepoznati bez nekog testiranja?

-Bolest se nije mogla prepoznati jer je na početku ova bolest ličila na običan sezonski grip.Medjutim zahvaljujući Institutu za javno zdravlje „Batut“ koji je doneo takozvane algoritme i procedure kod dijagnostikovanja i lečenja lekari su polako ulazili u problematiku,izveštili se i lako vršili trijažu pacijenata što je pomoglo da se se svi pacijenti ne šalju ka Infektivnoj klinici u Beogradu nego da se oni sa lakšim kliničkom slikom budu kod svojih kuča uz strogu izolaciju dok su oni  sa težom kliničkom slikom slati u Infektivnu kliniku i druge klinike koje su bile u Kovid sistemu u Beogradu.

  • Za epidemiologe ovo nije uobičajena slika.Na fakultetima se uči jedno a u praksi je nešto drugo?

-Da,Ja sam epidemiolog koji punih 40 godina radi ovaj posao i svojevremeno sam na Kosovu učestvovao u gašenju mnogih epidemija.Bile su dve epidemije trbušnog tifusa,jedna epidemija dečije paralize i jedna epidemija hemoragične griznice sa bubrežnim sindomom  koja se pojavila u to vreme.To iskustvo sam preneo i ovde.Terensko  iskustvo je veoma značajno kada lekar upozna ceo tok bolesti na licu mesta ili samo gleda i sluša.

  • Da li će u narednim godinama čovečanstvo imati slične epidemije i da li je na ovu bilo ljudskog uticaja?

Ako podjemo od toga da je ova epidemija bila delo laboratorijskih ispitivanja onda u narednom periodu možemo da očekujemo slićne epidemije i sa mnogo težim posledicama.Zato je veoma važno da se izvuče pouka iz ove epidemije i da svi naučnici sveta preduzmu sve mere u budučnosti jer ova epidemija nema samo zdravstveni uticaj na ljude več i ekonomski,politički uticaj ,migracije  ljudi u svetu…

  • Od ovih devet meseci koliko traje epidemija kada Vam je bilo najteže?

Najteže je bilo na početku epidemije,kada mo bili zatečeni,bez ikakvog iskustva,kada smo trebali da utvrdimo strategiju borbe protiv ovog virusa a bilo je i trenutaka kada je epidemija dostizala svoj vrh ili „pik“,kada smo npr. U Lazarevcu imali 114 zaraženih u jednom danu.Trebalo je sve to pregledati,dijagnostikovati ,izvršiti trijažu,nekoga poslati u bolnicu a nekoga na kućno lečenje a pri tom raditi pod zaštitnom opremom.Kao što ste videli veoma je teško raditi u skafanderima,kada se teško diše,kada se nemožete presvlačiti ,prati ruke ili obavljati fiziološke potrebe.

  • Da li je skafander težak?

-Skafander je težak,kroz njega se teško diše,ograničava kretanje onoga ko ga nosi i celo vreme mora da vodi računa ne samo da bi sebe zaštitio već i druge i zato su oni koji rade u njima radili samo četiri sata!

Fotografije Ar PRESS i Privatna arhiva

Miodrag Petrovic

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje intervjua ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno…

 

PISTOLJI I MUNICIJA

Porez na oružje od 3.730 do 18.550 dinara

 

Poreska uprave Srbije počela je od 14 decembra da dostavlja rešenja za porez na oružje za 2020 godinu. Porez na registrovano oružje plaća se u godišnjem iznosu za svaki komad oružja.

Obveznik poreza na oružje prema Zakonu o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, je lice na koje glasi oružni list, odnosno kolekcionarska dozvola, kao i dozvola za nošenje oružja.

Poreska uprava utvrdjuje visinu poreza na registrovano oružje I donosi rešenje, na osnovu podataka koje joj  dostavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je izdalo oružani list za držanje, kolekcionarsku dozvolu ili  dozvolu za nošenje oružja.

Porez za oružje za ličnu bezbednost za 2020 godinu za koje je izdat oružni list za držanje oružja, odnosno kolekcionarska dozvola iznosi 3.730, dinara, a ukoliko je uz to izdata i dozvola za nošenje treba izdvojiti  18.550 dinara.

Za automatsku pušku porez iznosi 13.730 dinara, a za poluautomatsku 5.510 dinara.

Za obveznike poreza za više komada registrovanog oružja za ličnu bezbednost, kojima su izdate isprave za nošenje oružja, rešenja će biti doneta naknadno.

Rok za plaćanje te obaveze je 15 dana od dana dostavljanja rešenja, podsećaju iz Poreske uprave.

Ilustracija/Fotografija PU Kragujevac/

 

(Ar PRESS)

 

Gimnazija u Arandjelovcu

Vek Gimnazije u Arandjelovcu

 

 

 

 

 

 

 

Intervju sa Živoradom Igrutinovićem,direktorom Gimnazije „Miloš Savković“

-U proteklih sto godina škola nije prestajala da radi, čak ni u vreme ratnih zbivanja. Naravno, broj učenika u tim vremenima je varirao, nisu tada svi mogli da pohađaju nastavu redovno. Ali, škola je radila. Dolazi neko drugo vreme, mi treba da se pripremimo, prilagodimo i prihvatimo sve te novine i školu prilagodimo njima. Samo tako ćemo biti dobra, moderna i prihvaćena škola koja poštuje i neguje bogatu i snažnu tradiciju i vrednosti koje ni po koju cenu ne smemo zapustiti,kaže za portal “Ar PRESS” Živorad Igrutinović,direktor Gimnazije “Miloš Savković”

 

Gimnazija “Miloš Savković” u Arandjelovcu ove godine obeležila je vek postojanja.Bio je to povod za razgovor sa  Živoradom Igrutinovićem ,profesorom engleskog I direktorom ove škola o Gimnaziji juče,danas i sutra.

  • Ar PRESS: Ove godine navršava se vek od početka rada Gimnazije u Aranđelovcu. Sa kakvim rezultatima dočekujete jubilej (u nastavnim i vannastavnim aktivnostima)?

Živorad Igrutinović,direktor Gimnazije

Živorad IGRUTINOVIĆ:-Prvo ću da Vam zahvalim na iskazanom interesovanju i davanju doprinosa na popularizaciji Gimnazije “Miloš Savković” I podsećanju na veliki jubilej koji ta škola slavi ove godine.

Zbog situacije u kojoj se naša zemlja nalazi od sredine marta ove godine (pandemija KOVID-19) nismo bili u mogućnosti da na pravi način obeležimo I proslavimo 100. rođendan Gimnazije. Centralna svečanost je trebalo da bude održana 11.11.2020. Na taj dan, pre sto godina, 1920. u učionice Aranđelovačke gimnazije ušli su prvi đaci. To je bilo u prostorijama zgrade današnjeg Starog suda.

Dakle, 2020. je godina velikog jubileja. U proslavi I obeležavanju tog jubileja trebalo je da učestvuju učenici (sadašnji i bivši), sadašnji i bivši profesori,jednom rečju,svi oni kojima je Gimnazija u srcu. Planirali smo za tu priliku niz prigodnih aktivnosti (predavanja i gostovanja naših najuspešnijih bivših đaka,izložbe njihovih radova, književne večeri, priredbe, nastupe našeg hora…). To su zaslužni pojedinci koji su u svom radu postigli natprosečne rezultate, stvarali i čuvali vekovni ugled i snažnu tradiciju ove ustanove.

Sve je, nažalost,moralo da bude otkazano, pomereno za neko drugo, po zdravlje bezbedno vreme.

Kada govorimo o rezultatima sa kojima dočekujemo tekuću školsku 2020/21. godinu mogu reći da ova škola i te kako ima čime da se pohvali i podiči. To su, pre svega, postignuća naših učenika u nastavi i vannastave – na takmičenjima iz gotovo svih predmeta na kojima su postigli vrhunske rezultate (učešće i nagrade na republičkim takmičenjima iz matematike, fizike, stranih jezika, srpskog jezika i književnosti, geografije, hemije, biologije, na sportskim takmičenjima…).

Naši maturanti, njih 120, završili su školu 2020. u vanrednom stanju – od kuće. Međutim, njih 114 je upisalo neki od željenih fakulteta (13 je upisalo ETF, 14 – filološki fakultet, 10 – pravni, 8 – mašinski,7 – FON, 6 –medicinski, 5 – građevinski, 5 – učiteljski, 5 – filozofski itd.).

Učenike ove generacije smo nezvanično proglasili za jednu od najboljih generacija koje je ova škola imala u svojoj dugoj istoriji. Oni će, zahvaljujući svom uspehu u školi i primerom kako učenik srednje škole danas treba da radi i da se ponaša, dobiti značajno mesto u monografiji – knjizi o Gimnaziji koja je trenutno u pripremi za štampu povodom velikog jubileja. Time će mo ih,nadam se, na adekvatan način dodatno nagraditi jer su to zaslužili kao generacija koja je krunisala i bila najbolji poklon školi za 100. rođendan.

I još jedna činjenica vezana za ovu jubilarnu godinu: Trenutno u školi imamo 22 odeljenja i četiri smera (prirodno-matematički, društveno-jeziči, opštii IT smer – za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku). I  sledeće godine planiramo da upišemo šest odeljenja,čime ćemo ispuniti naš razvojni plan do 2022. Gimnazija trenutno ima 570 učenika, preko 50 profesora i 12 zaposlenih van nastave. To sve, naravno, iziskuje i velika dodatna ulaganja i promene što stvara probleme o kojima ćemo, nadam se, kasnije govoriti.

  • Ar PRESS; Zgrada Gimnazije podignuta je kao Zadužbina, još u prvim godinama rada. Broj učenika od tada povećan je nekoliko desetina puta. Da li vam nedostaje prostor za još savremeniju nastavu? Ima li uslova za proširenje?

Zadužbinari Gimnazije u Arandjelovcu

Živorad UGRUTINOVIĆ;-Blagoje Jovanović, aranđelovački trgovac, zadužbinar, je neko čije ime svi u Aranđelovcu treba da znaju i da se prema njemu odnose sa velikim, dužnim poštovanjem. Taj čovek je Aranđelovčanima poklonio novac i zemljište za gradnju ove gimnazije. Trenutak kada je to uradio, posle Velikog rata u kome je Srbija dala najveće žrtve, ovom činu daje mnogo veću i značajniju dimenziju. On i njegova supruga Caka podigli su sebi, za života, najlepši spomenik koji će im obezbediti trajno sećanje i pominjanje. Dok je škole i dok je đaka u njoj njihovo ime se neće zaboraviti.

Današnja škola u kojoj radimo je ona ista, kasnije dograđivana, koja je primila svoje učenike iz Starog suda 1925. godine. Za to vreme to je sigurno bila zgrada koja je učenicima i nastavnicima pružala optimalne uslove za rad. Danas, 2020. mi radimo u istoj zgradi u kojoj imamo 10 učionica i 4 kabineta. Ako uzmete taj broj učionica i broj odeljenja koje trenutno imamo videćete da nam fali jedna učionica (i još nekoliko kabineta). Kako bismo dobili neophodnu novu učionicu, morali smo da pregradimo biblioteku, jedan divan prostor koji nam inače služi kao svečana sala i galerija slika naših bivših učenika. Ako znamo da ćemo dogodine imati 24 odeljenja, shvatićemo da problem prostora u našoj školi postaje mnogo ozbiljniji. Trenutno razmišljamo kako da taj problem rešimo. Gradnja novog aneksa, planirana da bude završena za proslavu 100. rođendana škole odložena je za (neku) narednu godinu….

  • Ar PRESS;-Za vek postojanja Gimnazije kroz nju je prošao veliki broj učenika, koji su kasnije postali poznati doktori,inženjeri,profesori,naučnici,glumci? Gimnazija je u pravom smislu rasadnik talenata u raznim oblastima.

Živorad IGRUTINOVIĆ;-Malopre smo pomenuli izdavanje monografije povodom stogodišnjice postojanja i rada škole. Došli smo na ideju da jedan deo te knjige posvetimo bivšim učenicima koji su u profesijama kojima se bave postigli rezultate koji su priznati u celom svetu. Inače, oni rade i ima ih na univerzitetima u našoj zemlji i širom sveta. Ovom prilikom ne bih pominjao njihova imena (jer bih sigurno izostavio neka koja nisu manje značajna od onih koje bih pomenuo), reći ću samo da su svoj doprinos pisanju monografije – slanjem svojih tekstova, sećanjima na gimnazijske dane dali 30-ak eminentnih naučnih radnika, univerzitetskih profesora, akademika, glumaca….

Ja im ovom prilikom iskazujem veliku zahvalnost, a svi oni koji budu čitali ovaj naš razgovor, trebalo bi da pročitaju to što su oni imali da kažu o našoj školi koja je, preko izvanrednih profesora, na neki način trasirala njihov životni put.

Siguran sam da i među 120 maturanata koji su ove godine završili Gimnaziju ima onih kojima ćemo se svi ponositi. Ima ih u svakoj generaciji. U pravu ste, ova škola je nepresušni rasadnik talenata u raznim oblastima.

  • Ar PRESS;Kojim aktivnostima u ovakvoj situaciji će biti obeležen jubilej?Da li je u svih 100 godina postojanja upisano 100 generacija.Za koju od svih njih možemo reći da je bila najbolja,najuspešnija i imala najviše vukovaca koji su kasnije završili fakultete i bili uspešni u oblastima za koje su se školovali?

Živorad IGRUTINOVIĆ;-Gimnazija u Aranđelovcu postoji i radi punih 100 godina. Ušli smo i u 101. godinu. Jedino što smo mogli i što će biti značajno za veliki jubilej je izdanje jedne divne monografije o Gimnaziji u kojoj će biti obuhvaćeno sve ono što je bilo zanimljivo i značajno u protekolom stoleću. Uspeli smo da organizujemo i jedan humanitarni nastup našeg hora na Otvorenoj sceni povodom velikog jubileja. Ostale aktivnosti su onemogućene zbog sve veće opasnosti koja nam preti od širenja zaraze KOVID-19.

U proteklih sto godina škola nije prestajala da radi, čak ni u vreme ratnih zbivanja. Naravno, broj učenika u tim vremenima je varirao, nisu tada svi mogli da pohađaju nastavu redovno. Ali, škola je radila. O radu škole u tim teškim vremenima moći ćete da pročitate više u pomenutoj monografiji.

Nemoguće je sada zvanično reći koja je generacija u proteklih sto godina bila najuspešnija. Ja sam posebno istakao generaciju koja je baš ove 2020. godine završila Gimnaziju. Siguran sam da su oni među najboljima.

Sva poznata i velika imena o kojima pričamo potiču iz različitih generacija. To je i kvalitet ove škole. U svakoj generaciji ima pojedinaca koji će se uzdići i postići nešto mnogo više od prosečnog. Broj vukovaca već dugo ne poistovećujemo sa najuspešnijim školama ili generacijama. Mi smo ove godine imali 25 nosilaca Vukove diplome. Znam da su svi oni zaslužili te diplome i još jednom im čestitamo na izvanrednim rezultatima koje su postigli u našoj školi.

  • Ar PRESS;Kakvo je interesovanje osnovaca iz ove i okolnih opština za upis u Gimnaziju?Koliko ima odeljenja u četiri razreda?Kako je organizovana nastava na daljinu za gimnazijalce ovih dana?

Živorad IGRUTINOVIĆ;-Kada smo pre tri godine tražili od Ministarstva prosvete saglasnost za upis 6 odeljenja (5 odeljenja po 30 učenika i jedno specijalizovano – IT odeljenje sa 20 učenik) pitali su nas da li je naš zahtev realan. Znajući da se broj učenika u opštini iz godine u godinu smanjuje, nismo smeli sa sigurnošću da tvrdimo da je to zaista realno. Naravno, mi smo prethodno obavili istraživanja u nekoliko gradskih škola i zaključili da naš zahtev ima realnu osnovu. Ispostavilo se da smo bili u pravu. Već tri godine mi upisujemo po šest odeljenja sa očekivanim brojem učenika po odeljenju. Prošle godine smo upisali 170 učenika u prvi razred. Ove godine nešto manje, ali sasvim dovoljno (preko 26 učenika po odeljenju)… Trenutno u školi imamo 22 odeljenja, već smo naglasili plan da ćemo i iduće godine upisati 6 odeljenja. Ostaje nerešen problem prostora i, po svemu sudeći to će trajati narednih nekoliko godina. Ali, mi verujemo u naše ideje, planove i viziju škole. Gimnazija u Aranđelovcu postaje ozbiljna škola i u nju mora da se ulaže. U njoj treba da rade odabrani kadrovi, ljudi koji će pružiti svim učenicima kvalitetno obrazovanje i iste mogućnosti.

Trenutno, zbog opasnosti koja nam preti od širenja zaraze – pandemije, nastava je organizovana onlajn (od kuće). Bliži se kraj prvog polugodišta, učenicima se predočavaju zaključne ocene i pruža mogućnost dolaska u školu kako bi te ocene popravili (poštujući pri tom sve mere zaštite).

  • Ar PRESS;Gimnazija u Aranđelovcu oduvek je imala najbolji nastavni kadar.Koliko profesora u njoj predaje danas i ima li onih koji su ovde završili i Gimnaziju?

Živorad IGRUTINOVIĆ;-U Gimnaziji trenutno radi 50 profesora (sa punom i nepunom normom, na neodređeno i određeno vreme). Uglavnom su to sada mlađi ljudi, profesori koji su većinom završili našu školu, mnogima od tih mladih profesora smo mi, stariji profesori, predavali… Lepo je videti te dobre učenike iz učionica kada jednoga dana dođu i vi im se obratite sa „kolega/koleginice“. Da je tako navešću svoj lični primer – na moje mesto u nastavi primljena je mlada profesorka kojoj sam ja predavao engleski jezik četiri godine u Gimnaziji.

Naravno, isključivo Aranđelovčani, bivši đaci Gimnazije, ne sme i nije presudni kriterijum pri izboru mladih kadrova u našoj školi. Uvek tražimo da to budu osobe koje su posvećene nastavničkom pozivu, osobe koje vole rad sa učenicima, koje su ambiciozne i koje prepoznaju i prihvataju misiju i viziju koju je ova škola zacrtala u svojim planovima još davne 1920. godine.

  • Ar PRESS;Kako vidite Gimnaziju za 10 godina?

Živorad IGRUTINOVIĆ;-Ja u aranđelovačkom obrazovanju radim punih 40 godina. U Gimnaziji sam od 1998. Ako bih upoređivao vreme od 1980-ih do danas i o tome pričao današnjim učenicima, teško da bi mogli da razumeju kako smo u to vreme radili, imajući u vidu uslove i mogućnosti koje smo imali u  školi.

Deset godina je kratak period, ali u razvoju savremenih tehnologija i sveopštoj digitalizaciji, teško je predvideti kako će svet izgledati kroz deset godina. Ja lično verujem da će biti bolji i da će svi živeti bolje, da će svet biti lepši i da će svi biti srećniji. Nisam siguran da će i škola ostati u ovom obliku u kakvom danas radi. Trenutno radimo sa učenicima od kuće – preko interneta. Daleko smo fizički jedni od drugih, ali možemo da se gledamo i da razgovaramo. Čak i ispiti mogu da se organizuju na taj način – onlajn.Da li će u budućnosti učenici sedeti u učionici i slušati predavanja – živu reč profesora, kao jedini izvor sticanja znanja, pitanje je na koje nam se odgovor očigledno nameće. Dolazi neko drugo vreme, mi treba da se pripremimo, prilagodimo i prihvatimo sve te novine i školu prilagodimo njima. Samo tako ćemo biti dobra, moderna i prihvaćena škola koja poštuje i neguje bogatu i snažnu tradiciju i vrednosti koje ni po koju cenu ne smemo zapustiti….

  • Ar PRESS;Da li ste hteli nešto da kažete a što Vas nisam pitao?

Živorad IGRUTINOVIĆ;-Nastavio bih sa odgovarom na prethodno pitanje. Kako će škola izgledati u budućnosti? To je jako zanimljivo pitanje i mislim da bi svi koji rade u školi morali češće o tome da razmišljaju. Moramo da shvatimo da se svet u kome živimo menja. Menjaju se i neke vrednosti do kojih je (nama) starijima stalo, čini mi se, ponekad, mnogo više nego što bi trebalo. Teško nam je da razumemo dolazeće generacije. Nažalost, smena generacija ne teče uvek lako. Jaz i dalje postoji, ne znam da li se on smanjuje ili se širi i produbljuje….

Budućnost je na mladima. Moj savet i molba mladim kolegama i koleginicama koji dolaze je da počnu da brinu o školi kao o svojoj kući. Budućnost ove škole ne može se oslanjati samo na bogatu tradiciju i prošlost. Istovremeno, to ne sme da nam bude teret. Naprotiv, naša škola pripada nama i njena budućnost zavisi od nas. Cenimo i čuvajmo ono što je vredno i što može opstati u svim vremenima. Dakle, moramo iznaći i negovati neprolazne vrednosti u čoveku. Ne treba da brinemo mnogo o globalizaciji, globalnoj krizi, o problemima koji ne moraju uvek da utiču na nas. Ni njih ne treba zanemariti, ali neophodno je brinuti o sebi, o našoj školi, našoj deci i njihovoj budućnosti. U toj budućnosti mora da ima mesta za sve – pre svega za one koji dolaze, ali i za one koji su tu još uvek. Iskustvo, mudrost, spremnost na prihvatanje neminovnih promena, iskrenost, poštenje i ljubav prema čoveku jedino mogu da nam pomognu da opstanemo u svetu koji dolazi.

 

Razgovarao Miodrag Petrović

 

 

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.Preuzimanje intervjua ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno…

Konkurs za studentske stipendije

  • Podnošenje dokumenata traje do 04.decembra 2020. godine a donošenje Odluke o dodeli stipendija po podnetim zahtevima obavice se u roku od mesec dana od dana isteka roka za predaju dokumenata radi ucešca na konkursu.

 

Komisija za dodelu studentskih stipendija Opštine Arandjelovac raspisala je konkurs za dodelu studenstkih stipendija za školsku 2020/2021.godinu.

Pravo na stipendiju imaju studenti osnovnih  akademskih studija koji prvi put upisuju odgovarajucu godinu studija i to od III do završne godine studija,student sa statusom apsolventa ili produženim statusom studiranja, u ukupnom trajanju do 6 meseci I Master akademskih studija .

Studenti treba da ispune I odredjene uslove  I to da;Imaju prebivalište na teritoriji opštine Arandjelovac (kao i roditelji) najmanje godinu dana,Imaju boravište na teritoriji opštine Arandjelovac (kao i roditelji) u trajanju od najmanje godinu dana, a koji imaju status interno raseljenih lica sa teritorije Kosova i Metohije, da prvi put upisuju predmetnu godinu studija,ne primaju stipendiju  ili kredit iz drugog izvora, kao ni republicku stipendiju ili kredit ,da nisu u radnom odnosu I da su mladji od 30 godina starosti.

Studenti koji konkurišu podnose sledeca dokumenta:fotokopija licnih karata  roditelja i studenta,potvrdu o boravištu na teritoriji opštine Arandjelovac koju izdaje MUP i Komesarijat za izbeglice za oba roditelja i studenta (studenti koji imaju status interno raseljenih lica),uverenje fakulteta da je student prvi put upisao godinu studija za koju konkuriše,uverenje o ukupnoj prosecnoj oceni od prve godine studija za studente koji imaju prosek  ocena preko 8,5, radi isplate višeg iznosa stipendije,dokaz da u školskoj 2020/2021. godini ne prima stipendiju (potvrda iz radnih organizacija roditelja, potvrda roditelja sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje za nezaposlena lica ili cek od penzije za penzionere, potvrda Fonda PIO da roditelj studenta nije osiguran po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po bilo kom osnovu ukoliko ne radi a nije na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, potvrda Ministarstva finansija – Poreske uprave da su roditelji obveznici placanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu poljoprivrede), kao i da studenti nisu  korisnici stipendija iz nekih drugih izvora, republicke stipendije ili kredita,uverenje Fonda PIO da student master akademskih studija nije u radnom odnosu,Popunjen upitnik i prijavu – na obrascima Opštinske Uprave I fotokopiju kartice tekuceg racuna.

Preuzimanje obrazaca i predaja dokumentacije može se obaviti svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 casova u Uslužnom centru Opštinske Uprave Arandjelovac, šalter br. 9 (društvena briga o deci).

Podnošenje dokumenata radi ucešca na konkursu traje od 06.novembra .. do 04.decembra .2020. godine.

Donošenje Odluke o dodeli stipendija po podnetim zahtevima obavice se u roku od mesec dana od dana isteka roka za predaju dokumenata radi ucešca na konkursu. Ukoliko postoje prijave studenata koji ne ispunjavaju uslove za dodelu stipendija, Komisija ce takve prijave odbiti posebnom odlukom.

             U Konkursu koji je objavljen na zvanicnoj internet stranici Opštine Arandjelovac navodi se da odredbom clana 9. i clana 103. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 18/2016), propisano je izmedju ostalog da u postukpku koji se pokrece po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavnja i obradjuje podatke o cinjenicama o koima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlucivanje, osim ako stranka izricito izjavi da de te podatke pribaviti sama.

Podnosilac zahteva je dužan da popuni izjavu kojom se opredeljuje za jednu od dve mogucnosti, da organ pribavi podatke o kojima se vodi službena evidencija ili ce to uciniti samostalno. Navedene izjava (Obrazac 1) može se preuzeti na zvanicnoj internet stranici opštine Arandjelovac www.arandjelovac.rs/pocetna/konkursi-oglasi.html

 

(Ar PRESS)

 

U Topoli odrzan Treci medija forum

 

NOVINARI PROTIV BELE KUGE

 

Treci medijski  forum u Topoili  „Dr Marko Mladenovic“ u potpunosti je opravdao ocekivanja.Novinari I medijski radnici o depopulaciji stanovništva u Srbiji govorili  su iz svog ugla sa nadom da ce oni koji vode državu ,od lokala do vrha ,razumeti I shvatiti šta im je  dalje ciniti.

Organizator Medijskog foruma bio je Radio IFM Braf iz Topole uz podršku Ministarstva culture I informisanje Republike Srbije.

Igor Petrovic

Pozdravljajuci ucesnike foruma Igor Petrovic,predsednik Opštine Topola rekao je da ce “lokalna uprave podsticati radjanje obezbedjujuci dodatak I za prvo dete ali I bolje uslove za predškolce”.

-Lokalna uprave ce pomoci da de osnuje Centar za borbu protiv bele kuge u Topoli.Statut I sve oko registracije obezbedicemo ,kazao je Petrovic.

Prof. dr Zoran Jevtovic, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu  govorio je na temu „Mladi izmedju karijere i roditeljstva“.

 

 -Bolji ekonomski položaj mladih zadržao bi ih u nekoj merit u gde jesu.Internet je ukinuo seosku omladinu.Oni su postali  gradjani sveta,povecao se broj vanbracnih ali I istopolnih  zajednica,rekao je Profesor Jevtovic.

Dr Zoran Jevtovic                  Dr Mirko Miletic

On je mišljenja da novac koji država daje strancima za otvaranje novih radnih mesta ovde treba dati našima.

 Prof. dr Mirko Miletic sa  Fakulteta društvenih nauka iz Beograda govorio je na temu  „Digitalni mediji, roditeljstvo i porodica“.

Po mišljenju profesora Miletica “mediji razaraju porodice”.

-Virtualna stvarnost je u našoj stvarnosti.Puno je prednosti ali I mana,zakljucio je Profesor  Miletic.

Dr Ivan Marinkovic

 – Dr Ivan Marinkovic iz Centra za demografska istraživanja – Institut društvenih nauka, govorio je o  „Mortalitetu dece i mladih i prevremena smrtnost stanovništva Srbije“ a  Mr Gordana Bjelobrk, nacelnica Odeljenja za demografiju Republickog zavoda za statistiku: o „Raspoloživi izvori podataka o migracijama i utvrdjivanje istine o iseljavanju iz Srbije“ …

 Izlaganja na forumu,diskusije  I izjave nagradjenih štampace se u zborniku domumenata Treceg medijskog foruma.

NAGRADE Dr MARKO MLADENOVIC ZA 2020 GODINU

Ljubivoje Rsumovic

Dobitnik ovogodišnje pocasne nagrade za višegodišnji medijski doprinos dobio je pesnik Ljubivoje Ršumovic.

U svecanom delu skupa urucene su   nagrade za najbolje novinarske radove sa treceg konkursa.

Nagrada nosi ime dr Marka Mladenovica, strucnjaka i humaniste, jednog od pionira borbe protiv „bele kuge“ Nagrada se sastoji od  plakete i novcanog dela.

Dobitnici ovogodišn

LjubisaVujic,Jasmina Dabic,Vera Aksentijevic i Daliborka Bajic

jih nagrada “Dr Marko Mladenovic” za medijski doprinos borbi protiv depopulacije u Srbiji  su;Ljubiša Vujic (RTV Kopernikus, Jagodina) za kolumnu “Poslednja zrnca pešcanog sata”, Jasmina Dabic,(Radio Novi Sad )autorka radijske emisije “Opšta praksa”,  Vera Aksentijevic (RTS, dopisništvo Kraljevo) za trilogiju “Decje SOS selo, Gorštakinja, Oživeli zavicaj”, i Daliborka Bajic (RTRS, Banja Luka) za TV reportažu nazvanu “Snaga života”.

Plakete pohvale dobili su Zoran Maksimovic,Tv Prva Novi Pazar,Jasmina Stefanovic,Roditeljstvo novog doba,Decije SOS selo Kraljevo iVerica Novcic Petric Udruzenje Logos T Topola.

Zlatna Povelja Medijskog foruma za 55 godina rada  u novinarstvu pripala je Aleksandru Avramovicu koji je vodio Medijski forum.

 

Aleksandar Avramovic

Tekst i fotografije bez saglasnosti Ar PRESS/a nije dozvoljeno preuzimati

 

(Ar PRESS)

Treci medija forum Dr Marko Mladenovic u Topoli

  • Novinari protiv depopulacije-stop za belu kugu i iseljavanje!

Radio IFM Braf iz Topole u petak, 6. novembra 2020. bice domacin Treceg medijskog  foruma: „Dr Marko Mladenovic“.Ovaj strucni skup o temi: „Depopulacija stanovništva u Srbiji i mediji – stop za belu kugu i iseljavanje“, uz poseban osvrt na roditeljstvo i položaj dece u uslovima najveceg gubitka stanovništva u savremenoj istoriji Srbije.

  Cilj skupa je da podstakne permanentnu i temeljitu posvecenost lokalnih, regionalnih i ostalih medija ovoj tematici u društvenoj akciji: „Stop depopulaciji, stop za belu kugu i isljavanje“. Uvodne teme  – Prof. dr Zoran Jevtovic, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu i ass. mas Predrag Bajic, Fakultet za sport, Univerzitet „Union – Nikola Tesla“, Beograd: „Mladi izmedju karijere i roditeljstva“ – Prof. dr Mirko Miletic, Fakultet društvenih nauka Beograd: „Digitalni mediji, roditeljstvo i porodica“ – Dr Ivan Marinkovic, Centar za demografska istraživanja – Institut društvenih nauka, Beograd: „Mortalitet dece i mladih i prevremena smrtnost stanovništva Srbije“ – Mr Gordana Bjelobrk, nacelnica Odeljenja za demografiju Republickog zavoda za statistiku: „Raspoloživi izvori podataka o migracijama i utvrdjivanje istine o iseljavanju iz Srbije“ Na skupu ce govoriti i Jasmina Stefanovic, novinarka i predstavnica Udruženja „Roditeljstvo novog doba“, Vesna Mrakovic Jokanovic, nacionalna direktorka fondacije SOS decja sela Srbije i direktorka SOS decjeg sela u Kraljevu, dobitnici novinarskih nagrada, predstavnici institucija i drugi ucesnici skupa.

 U svecanom delu skupa bice urucene I  nagrade za najbolje novinarske radove sa treceg konkursa.Nagrada nosi ime dr Marka Mladenovica, strucnjaka i humaniste, jednog od pionira borbe protiv „bele kuge“ i sastoji se od plakete i novcanog dela. Dobitnik ovogodišnje pocasne nagrade za višegodišnji medijski doprinos: Ljubivoje Ršumovic Dosadašnji dobitnici: Milan Popovic („Zadnja kuca-Srbija“) i Branko Stankovic („Kvadratura kruga“) .

Ucesnici foruma su : urednici, voditelji i novinari, naucni i medijski radnici, predstavnici radio i tv stanica, portala i štampanih medija, udruženja i drugih institucija .

Programski odbor cine : Aleksandar Avramovic, novinar, dr Mirko Miletic i dr Zoran Jevtovic, profesori univerziteta Predsednik Organizacionog odbora: Predrag Filipovic Voditelj: Aleksandar Avramovic…

Od sadržaja koji budu se culi na skupu,uvodnih saopštenja,nagradjenih radova I ostale gradje sacinice se zbornik dokumenata I kazivanja .

Organizator Medija foruma u Topoli je Radio IFM Braf iz Topole u podršku Ministarstva kulture I informisanje.

 

PRENOS PREKO INTERNETA

Zbornik sa Drugog medija foruma 2019.

Domacin i organizator skupa, Radio iFM Topola-Oplenac, obezbedio je direktan audio i TV prenos preko interneta. Zainteresovane radio i tv stanice ce moci, na upit, da dobiju link za preuzimanje vece uoci skupa.

Svecano otvaranje i urucivanje novinarskih nagrada: „Dr Marko Mladenovic“zakazano je za 6.novembar 2020.godine u 10,30 casova u seminar sali Hotela Oplenac u Topoli..

 

(Ar PRESS)

Poslednja promena vremena?

U nedelju 25. oktobra, tacnije u noci subotu na nedelju pocinje zimsko  racunanje vremena u 2020. godini, pomeranjem za jedan cas unazad – vreme u 3:00 racuna se kao 2:00 sata.

Praksa je da se svakog poslednjeg vikenda u oktobru pomera sat i prelazi na zimsko racunanje vremena, a ovo pitanje je regulisano zakonom u vecini evropskih zemalja pa  i u Srbiji..

. Danas na svetu od 192 države 110 koristi takozvano letnje racunanje vremena. Ne koristi se u Japanu, Kini, južnoj Koreji i širom africkog kontinenta gde ova mera nikad nije uspela. U vecem delu sveta ovaj dogovor se smatra zgodnim nacinom da se u letnjim mesecima dnevna svetlost duže zadrži.

Izmena vremena poslednje nedelje u martu 2021. godine treba da bude i poslednja za zemlje EU koje se odluce za letnje racunanje vremena.Evropski parlament je 4. marta prošle . godine izglasao da se ukida pomeranje sata od 2021. godine, pa ce tako sve zemlje clanice EU morati da odaberu letnje ili zimsko racunanje vremena.

 

Fotografija:Fotomontaža Ar PRESS

(Ar PRESS)

Raspodeljeno 10 miliona medijima

Resenje

Predsednik opštine Arandjelovac Bojan Radovic potpisao je Rešenje o dodeli sredstava iz budžeta Opštine Arandjelovac za projekte kojim se ostvarije javni interes u oblasti javnog informisanje na teritoriji Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Sredstva od 10 miliona dinara raspodeljeno je na sledeci nacin:

RTV Šumadija,( televizija) 4,9 miliona dinara,RTV Šumadija,(radio ) 650 hiljada dinara,Kopernikus, 550 hiljada dinara,Adrija Medija Group  250 hiljada dinara,Adrija Medija Magazine, 350 hiljada dinara,Agencija Ar PRESS(portal) 50  hiljada dinara,Agencija Ar PRESS(radio I tv) 50 hiljada dinara,Agencija Trecna, 50 hiljada dinara,RTV Sunce,(radio) 150 hiljada dinara,RTV Sunce,(televizija) 950 hiljada dinara,iRTV Šumadija,(portal) 1,4 miliona dinara…

Na konkurs je bilo  podneto 14 projekata.

(Ar PRESS)

Treci Medija forum u Topoli

  • Programski odbor Medijskog foruma objavio je Konkurs za nagradu „Dr Marko Mladenovic“ za medijski doprinos u borbi protiv bele kuge i depopulacije. Rok za dostavljanje radova je 16. oktobar 2020. godine.

 

 

Treci medijski forum „Dr Marko Mladenovic“, koji  organizuje Agencija IFM Braf uz podršku Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije ove godine održace se 6. novembra u Topoli. Programski odbor Medijskog foruma objavio je Konkurs za nagradu „Dr Marko Mladenovic“ za medijski doprinos u borbi protiv bele kuge i depopulacije.

Nagrada se dodeljuje za medijske priloge u štampanim, elektronskim i onlajn medijima koji pokrecu i motivišu društvo i pojedince u borbi protiv bele kuge i depopulacije i afirmišu roditeljstvo u našoj zemlji.

Na konkurs mogu biti prijavljeni novinarski radovi objavljeni u periodu od 1. oktobra 2018. godine do 30. septembra 2020. godine.

Radio, TV i priloge iz štampanih i internet medija – treba poslati mejlom na ifm@hotmail.rs ili poštom (isecci, fotokopije tekstova ili USB sa tv i radio prilozima, kao i tekstovima objavljenim u novinama ili na portalima) na adresu: MEDIJSKI FORUM , Beogradska 26, 34310 Topola sa naznakom: „Za nagradu Dr Marko Mladenovi?”.

Rok za dostavljanje radova je 16. oktobar 2020. godine.

Žiri koji ce ocenjivati prispele radove cinice: dr Zoran Jevtovic, redovni profesor univerziteta, dr Mirko Miletic, redovni profesor univerziteta i Aleksandar Avramovic, novinar.

Tri ravnopravne nagrade (plaketa i novcana nagrada u iznosu od 30.000,00 dinara) bice dodeljene 06.11.2020. godine na Medijskom forumu u Topoli.

Fotografije: IFM Braf

 (Ar PRESS)