0002

Agrarna reforma u Srbiji ( ili šta nam je činiti)

 

  • Treba nam novi koncepot agrara ili program koji će odmah početi da deluje i da se primenjuje. Vraćen duh zadrugarstvu. Ali sun am potrebne zadruge koje će delvoati od proizvdinbej na njivama do finalnih proizvoda. Seljaci moraju postati vlasnici prerađivačke industrije. Kapital se mora obrtati najmanje jednom nedeljno! U Srbiji su mali prihodi jer se on obrće sao nekoliko puta godišnje!

Piše: Branislav Gulan

Branislav Gulan

Poljoprivredi Srbije treba novi koncept agrarnog razvoja. On treba da doprinese da se na 4,1 miliona hektara poljoprivrednih oranica, od kojih se koristi samo 3.476.000 hektara, proizvodi znatno više hrane nego do sada. Jer, već decenijama vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji godišnje se kreće u proseku između četirii i pet milijardi dolara. Vrednsto proizvodnje po hektaru je samo oko 1.000 dolara. Sa takvom proizvodnjom Srbija nije konkurentna u svetu. Inače, prošle 2021. godine iz SRbiej je prosle 2021. Godien u svet bilo izvezeno sirovina sirovina za proizvopdnju hrane u vrednosti od 4,9 milijardi dolara. Cilj je da se proizvodnja po hekaru prvo poveća na pet, a  potom i na deset hiljada dolara. To se može postići samo bržim obrtom agrarnog kapitala.  On se u Srbiji obrće dva do tri puta godišnje, dok uspešne zemlje to čine 50 do 52 puta godišnje! Dakle, na kraju svake radne i početkom nove radne nedeelje. Nekoliko uspešnih pojedinaca u Srbiji tako rade i postižu uspehe kao najrazvijeniji u svetu. Naime, imaju proizvodnju po hektaru vrednu  oko 20.000 evra godišnje, dok je to u Holandiji 24.000 eva, Danskoj 17.000. To su komp’aniej koej imaju njive na njivam proizvde hranu, sa tom hranoim hranbe svpju stoku, pa imaju klanice, prerađivačklu indsutirju i na kraju – prodajhu na veliko i malo. Ali, to se može ostvariti samo uz novi koncept agrarne politike po kome bi se preraqđivačak industrija vratila dobrim delom i u vlasništvo primarnih proizvođača u Srbiji. Priaqmrni proizvođačio bi tada dobirm delom, ponvoo kroz vlasnitšpvo akcija, dobirm delom opet bili vlasnici te industrije. Znači da bi kroz članstvo u upravljanju, odlučivali o svemu od njive pa do cena finalnih proizvoda. Kroz vlasništvo u akcijama, učestvovali bi u upravljanju, a sa time i u donošenju odluka. Ti primarni proivzođšači su decenijama stvarali I gradili tu prerađivačku indsutrijui, koja ima je oteta u pljačaškoj privatizaciji, posle 2000.godien koja je obavlejna uz pomoć države. Zbog takvog odnsoa prema selu i agraru u celini, smanjuje se proizvodnja, opada broj gazdinstava, samo poslednjih nekoliko godina ugašeno je 60.000 gazdinstava i farmi, 100.000 ljiudi je ostalo je bez posla oni sad svoj hleb traže na ulici. Je, roni kojima su se obraćali bili su gluvi na njihove jadikovke. Ono sun a to prineuđenoi jer novac kojiim je država navodno psolala kroz subvedncije nije stigao dao niih. Radi se o 457 miliona evra upuićenih 0d 2016. do 2020. godine, od strane Ministarstva poljoprivrede Srbije. Državna revizorska institiuciej aj eutvrdial da taj nvoac niej doneo rezultate, što zanči damu se izgubio trag jer nema para koej su veće oe Agrarngo budžeta koji je 2021. godine bio 400 miliona evra. Jer, da je taj nvoac stigao do stočara i sela, obori i staje bi bili puni, u mesarama bi se nalazilo domaće, umesto uvoznog mesa. A, pravda se ne bi tražila na ulici. Koja je na žalost ostala jedini način za borbu preko koje su čuje glas proizvođača hrane.

Spomenik selјaku i selјanki!

Stanovnici Glavinaca, sela podno planine Juhora u centralnoj Srbiji, podigli su u centru sela spomenik srpskom selјaku i selјanki, jedinstven u Srbiji. Ovih dana, s obzirom na to da ponovo preti zaraza virusom korona, stavili su im na lice medicinske hirurške  maske. Spomenik je delo akademskog varaja Ivana Markovića, prikazuje selјaka u prirodnoj veličini, u narodnoj nošnji, s motikom na desnom ramenu i testijom (zemlјanom posudom za vodu) u levoj ruci.  Iza njega, na oko metar. Ide žena, zabrađena maramom, s korpom hrane, u desnoj i malom motikm u levoj ruci.

                                              Foto;Dokumentacija MZ Glavinci gde je spomenik podignutOdbornik u Gradskoj skupštini u Jagodini Zoran Gligorijević izjavio je da su spomenik 2017. godine podigli meštani u znak zahvalnosti selu i tradiciji. Spomenik se nalazi na regionalnom putu Jagodina – Rekovac, na raskrsnici puteva koji vode ka Jagodini, Kragujevcu, Rekovcu i planini Juhor.

Da bi se sprečile te neželjene pojave, i uništavanje sela I seljaka, u Srbiji se 2017. godine,  krenulo u akciju ,,500 zadruga u 500 sela“. Za dve i po godine  osnovano je oko 1.000 novih zadruga. Da je to mnogo najbolji dokaz je činjenica da je Srbija proteklih godina bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Država je prvi put posle Drugog svetskog rata odlučila da materijalno sa 25 miliona evra bespovratnog novca pomogne zadrugarstvo. Tako je i vraćen duh zadrugarstva. Za sada se ne govori o povratku oduzete imovine posle Drugog svetskog rata. Siromašna država za takvu akciju nema novca. Povratak zadrugarstvu predstavlja i najbrži put za ujednačen regionalni razvoj u Srbiji. Mali poljoprivrednici u Srbiji, ukoliko se neudruže u jedinstvenu organizaciju, ne da će propasti nego će nestati. Jedini put za udruživanje, opstanak i ostanak su – zadruge!

Zadrugarstvo danas u svetu

Udruživanje danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje milijarda zadrugara koji su organizovani u blizu 800.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija.

Novo u udruživanju zadrugara u Srbiji prilikom osnivanja zadruga je to što zadrugari u njih unose samo svoj proizvod. U zadruge posle Drugog svetskog rata unosila se kompletna imovina. Cilj je da ga kroz zadrugu što jeftinije proizvedu, zatim prodaju i naplate! Takav projekat u Srbiji danas zastupa ministar za brigu o selu Milan Krkobabiuć sa idejom ,,500 zaduga u 500 sela’’. On je uz pomoć države, za nekoliko godina u selima Srbije već otkupio oko 1.000 praznih kuća namenjenih onima do 45 godina koji hoće da se vrate i žive na selu – (od 200.000 praznih kuća koliko ih ima danas su Srbiji). Tako se oko 1.000 mladih porodica, dok 45. godina starosti vratilo da živi u selima. Je, u Srbiji ima 4.709 sela, od kojih je 1.200 u fazi nestanka. Doprinos opstanku sela u Srbiji dala je i akcija obnavljanja zadrugartstva u Srbiji. Za pet godina osnovano je oko 1.000 novih zadruga. Bespovratnu pomoć za rad starih i novih zadrug, u iznosu od 2,2 milijarde dinara,  do sada je dobilo njih oko 207. Novi konkurs za 2022. godinu po kom će bespovratnu pomoć dobiti između 50 i 60 starih i novih  zadruga, u ukupnom iznosu od 500 miolioan dinmara, biće uskoro raspisan.

Šta država hoće?

Postavlja se pitanje da li ova država zaista hoće latifundije, a sve nam je veći prazan prostor? Posebno na jugu Srbije u pet najugroženijih okruga i to u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom i Pčinjskom upravnom okrugu. Pa, recimo, migranti kad pređu granicu nemaju gde da se sklone i popiju čašu vode, sve je sablasno pusto. Jer, prazne su staje za tov stoke i obori za tov svinja. U Srbiji danas ima manje od 500.000 goveda, ispod dva miliona svinja, oko 1,6 miliona ovaca, manje od 200.000 koza, 14.000 konja, 1.000 magaraca… A, na osnovu prirodnih mogućnosti trebalo bi najmanje 1,6 milona goveda, 6,5 miliona svinja, 3,5 miliona ovaca, najamanje 600.000 koza, do 100.000 konja, desetin hijada magaraca…

Prema podacima Zadružnog saveza Srbije, od maja 2017. godine, u njoj je bilo registrovano oko 2.600 zadruga, od čega je 1.550 poljoprivrednih. Svoje poslovanje prema Zakonu o zadrugama (donet je 29. decembra 2015. godine), uskladilo je oko 2.000 zaruga. U Srbiji je tada postojalo 50.000 zadrugara (osnivača zadruga) i oko 150.000 kooperanata. Zadruge deluju u okviru 16 zadružnh saveza, predvođenih Zadružnim savezom Srbije i Zadružnim savezom Vojvodine. U zadrugama radi oko 10.000 zaposlenih, među kojima su i direktori.

Prva zadruga na teritoriji današnje Srbije osnovana je u Petrovcu (današnji Bački Petrovac), u Vojvodini ( 1846. godine – samo dve godine posle prve zadruge u Ročdelu), kao treća zadruga na svetu. Njen osnivač, evangelistički kapelan Štefan Homola, okupio je Slovake, koji su imali visoko razvijenu zadružnu svest. Organizovali su se u zadrugu, prvenstveno radi samo pomoći, udruživanjem novčanih sredstava.

Pljačkaška privatizacija

U pljačkaškoj privatizaciji 400 kombinata i agrarnih preduzeća u Srbiji obavljenoj uz pomoć države, Srbija je od 2000. do danas izgubila oko 100.000 radnika u poljoprivredi i prehrambenoj industriji u toku procesa privatizacije, tranzicije, stečaja… Kako je moglo da se očekuje da agrobiznis kompanije profitabilno posluju i budu održive kada nemamo održivost ljudi koji bi trebali da rade u ljima?

Dakle, ima mnogo novih obaveza. Mnogo posla na putu da se bar približimo po konkurentnosti EU. Prosečnu ekonomsku veličinu poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji dominantno opredeljuje sektor porodičnih gazdinstava (ima ih 565.000), jer on učestvuje sa 99,5 odsto u ukupnom broju poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Njihova prosečna veličina je 4,5 hektara. Inače srpski seljak kaska za Evropom. Mere države mu onemogućuju da bude konkurentan! Rezultat tog kaskanja je da seljka u Srbiji proizvodi hrane samo za 15 ljudi. U Nemačkoj za 152, Sloveniji za 100, Francuskoj za više od 90…

Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji desenijama se kreće do 4,5 do pet milijardi dolara. Ili po hektaruto je oko 1.000 evra. To je najamnej desetak puta manje od onih sa kojima hoćemo da budemo konkurentni. U tome i treba tražiti uzroke zašto agrar Srbije u poslednje tri decenije ima stopu rasta od samo 0,45 odsto. Ili nešto bolje od 2000. godine 0,61 odsto! Važeća, netačana i nerealna Strategija, napisana 014. godine na 145 strana, koja je delo 200 našoh eksperata, predvbiđala je godišnii rats od 9,1 odsto ili najmanej 6,1 dosto,. To je ostao smao san i danas. Jer, je ru 2021. godini agrar Srbije imao pad od pet odsto!

Mali proizvođači, najamni radnici!

Ukoliko  ostane stanje kakvo je sada i nedođe do udruživanja proizvođača, uticaj će biti takav da će mali proizvođači, kojih je u Srbiji ponajviše, nestati! Veliki će ugušiti male proizvođače. Uništiće ih, odnosno ,,pojesti’’ velike svetske  kompanije koje dolaze u Srbiju. Tako će mali postati najamni radnici na svojim njivama. Jer, deo njih to već jeste posle pljačkaške privatizacije uz pomoć države u agraru Srbije. Posebno teško je onima sa gazdinstvima veličine do 50 hektara.

A, još teže onima koji su na jugu Srbije, čije su prosečne njive najčešće veličine 2,5 do 10 hektara. Inače, u Srbiji čak 216.723 gazdinstva imaju posede ispod dva hektara veličine, pa je njihvo opstanak u pitanju. Bilo da se radi o stočarstvu, ratarstvu ili mlekarstvu. Ukoliko se neudruže – oni će nestati. Sanjiam će se ubrzati i nestanak sela, a samim tim i Srbije. Dakle, ova akciaj spasavanja stočarstva, zemljoradnika i sela, predstavlja i akciju spasavanja Srbije. Jer, ovakvi proizvođači neće biti konkurentni. Srpsko tržište to neće osetiti jer će imati dovoljno skupe hrane, ali i nove gazde.  Uvoziće se, čak i ona dobijena od stoke hranjene sa GMO hranom. To se već sada  događa sa uvozom mleka i svinja. Samo prošle godine iz EU u SRbiju je stiglo oko 300.00 svinja i isto toliko prasića za tov, jer ih nema. Naime u Srbiji je pre samo nekoliko godina bilo u oborima 1,1 miliona krmača prasilja, ali zbog loše agroekonomske poltike one su završile u klanciama. Sad ihu oboriam Srbije ima samo  160.000! To nije dovoljno za obnavljanje proizvodnje!

U 2015. godini je uvezeno 437.000 živih svinja, 18.000 tona mesa i 35.000 tona mesa treće klase. To je bilo i u 2016. i 2017. godini! U 2018. godini u Srbiju je uvezeno oko 600.000 svinja. U toj godini je za uvoz zamrznutog svinjskog mesa plaćeno čak 71 miliona dolara. a do pred kraj 2019. godine stiglo je 350.000 tovljenika iz uvoza što je plaćeno 151 miliona dolara. Uvoz mesa i prerađevina bio je 166,9 miliona evra u celoj 2021. i za sedam meseci 2022. iznosio je 122,2 miliona evra.  Samo u julu 2022. zabeležena je rekordna mesečna vrednost uvoza zamrznutog mesa i mesnih prerađevina od 26,7 miliona evra. EU je do pred kraj 2022. godine svakodnevno ima višak od 50 miliona svinja. DAkle, i da imamo viška svinja za izvoz iz Srbije ne bi imali kupaca u EU.

Tržište u naredniom veku je u Kini!

Posle pomora svinja od afričke kugeu svtu,mnogi su u Kini pronašli tržište i taj višak prodali u ovoj najmnogoljudnijoj zemlji sveta! Priemrai radi, Srubiaj sad završava 564 nvoe faqrme svinaj. Oni su već sa miliaon toan mesa obetzbeditili tržitše u Kini i u Vijetnamu. Dakle, u Kini su mnoge zemlje, osim Srbije, pronašle tržište za izvoz mesa u dužem periodu. Zato je i preporuka Srbiji posebno, južnim delovima, u pet najnerazvijenijih okruga u zemlji, gde se što pre krene u oporavak 100 sela, da se što pre obori i staje napune govedima i sa tovom svinja.Jer, Tržište za naredni vek je u Kini.

Srbija danas u tovu ima manje od dva miliona svinja! Dalek,e 1866 godien na 1.000 stanvonikak SRbija je imala čak 1.300 svinja. Istovremeno SAD su imale tek nešto više od 800. Dakel, bili smo razvijeniji od SAD. Srbiaj danas im nauku i uslov da se tovi i po 18 miliona svinja, godišnje  dr Vitorimi Vidović, porofesor novosadksog Poljoprivrendgo fakutleta I vlasjik ogledne farme I reporocentra u Rumenci. On kao stručnjak gadi farme po celoj eks Jugoslaviji, nadzorni je organ gradnej dewetien farmi u Rusiji, ali ga nepoziovkui za gradnju i obnovu stočarstva u Srbiji. Zašto, to znaju samo oni koji vode agrarnu politiku! Rezultati takve poltiike su prazne staje i obori. Mesare su pune od uvoza i pokolja na domaćim koje se posle toga gase. Jer, razvijenost se meri tako da srednje razvijene zemlje moraju imati svinja, bar koliko i stanovnika! Tek iznad toga se računa da kreću ka razvijenom svetu. A, Srbija ima 6,5 miliona stanovnika i tek po jednu svinju na svaka tri stanovnika. Danska ima 5,6 miliona žitelja i na jednog stanovnika šest svinja!

Stočarstvo Srbije se nalazi na nivou 1910. godine. U BDP poljoprivrede učestvuje samo sa 29 odsto. To je karakteristika nerazvijenih afričkih zemalja.U oborima je manje od dva miliona svinja što je na nivou do 1955. godine! Godišnje proizvodimo od 270.000 do 320.000 tona svinjskog mesa. Trošimo po stanovnuiku od 17 do 20 kilograma godišnje ovog mesa. Više ga bude samo kad su seljaci ljuti na državu pa u znak protesta imaju pokolj. Nedavno je doneta odluka Vlade da se smanji uvoz iz susedne Hrvatske, ali da se svinje i dalje uvoze, ponajviše iz Španije, Nemačke, Češke i Slovačke. Ukoliko ovakvo stanje u ovoj oblasti ekonomije ostane, svinjarstvo u Srbiji neće postojati. Sad je u fazi gašenja. Jer, sve može da se kupi i – uveze! To se danas događaja je od 1990. godine kada je iz Srbije u EU bilo izvezeno svinjskog mesa u vrednosti od 762 miliona doalra, posle do danas nije ivzezen ni gram, ovog mesa. Čak je zabranjen i transport svežeg svinjskog mesa, ako nije prerađeno na temeoraturi od 72 stepena, preko držaža, članica EU. Uzroci su loša politika, sankcije, ratovi, vakcinacija… Od izvoznika Srbija je postala uvoznik tog mesa.

Ombudsman za hranu

U naprednim i agrarno razvijenim zemljama postoji ombudsman za hranu, koji je nadležan za zaštitu primarne i prerađivačke proizvodnje, ali i potrošača. Ova institucija je, zapravo, moralno poslovni korektor u sektoru hrane. Iako postoji opravdanje za uvođenje ombudsmana u našoj zemlji i dobri primeri u EU, ideja ne nailazi na podršku, jer je u celom sektoru previše korupcije. Najbolji primer je uvoz svinjskog mesa u trenutku kada naši farmeri zbog niskih cena gase proizvodnju. Ili slučaj: dozvola na uvoz živih svinja 100.000 tovljenika po potrebi klaničara. Inače, u 2021. godini u Srbiju je uvezeno oko 300.000 živih svinja i isto toliklo prasića. Uvoz je naasavljen i u ovoj godijni kada je samo za oprva tri meseca u zemlju uvezeno 12.769 tona zamrznutog svinjskog mesa. To je plaćeno 27 miliona dolara. Inače, te svinje, od kojih je uvezeno meso, hranile su se sa GM stočnom hranom.

 

Godina                                                        Broj svinja

1984                                                           5.492.000

1985                                                           4.238.000

1986                                                           4.086.000

1987                                                           4.066.000

1988                                                           3.165.000

  1. 3.489.000

1990 do 2018            opadanje do         2.800.000

 

  1.                       zvanučno  do        2.700.000
  2. manje od proizvođači kaž 2.000.000

(Napomena: Od 15. decembra 2019. godine u Srbiji je posle tri decneij ukinuta  fakcinacija protiv svinjske kuge. Za kuvoz vakcina godišnje se trošilo oko 25 miliona dolara. To je korsitilo jakom uvozničkom lobiju, pa nijedan minstiar nije smeo to da im ukine. Kočano je to pošlo za rukom 13 ministru agrara od 2000. godine B. Nedimoviću). Međutim, i posle toga se povremeno pojavljuje svinjska i afrička kuga, pa nema izvoza svinjskog mesa u EU, kako je narodu obećavano. Ali, i da nema koegu, a da ima svinja za izvoz, pitanje je da li bi bili konkuretnni, jer u EU svakog trenutka postoji viška od 50 miliona svinja!)

Govorimo samo o mogućnostima!

Slično stanje je i sa govedarstvom. Statistika prikazuje da godišnje proizvodimo 76.000 tona junećeg mesa. I trošimo po stanovniku samo četiri kilogama junetien godišnje. Ta brojka je mala u odnosu na naše mogućnosti. U Srbiji se o rezultatima proizvodnje u celoj ekonomiji stalno govori samo o mogućnostima! Dokaz je, da je sadašnja proizvodnja u svim oblastima tek 40 odsto na nivou onog šta je bilo u Srbiji krajem devedesetih godina XX veka.

Ali, za poznavaoce prilika, proizvodnja u tom prikazanom statističkom obliku čak je i prevelika. Odnosno ogromna, jer je za toliko mesa potrebno nekoliko puta više junadi nego što ih ima u stajama. Dakle, po ovom ispada da je statistika, u ovom slučaju, samo varka brojki o prevelikoj proizvodnji, koje nema u stvarnosti. Jer, i broj goveda je sredinom 2019. godine bio 878.000 grla. To je istorijski minimum u Srbiji. Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2016. i 2017. godinu. Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo u tovu 12.000 junadi. Zbog izvoza u Tursku sve je poklano. Turska je u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine i junetine. U tome je bilo iz Srbije 3.609 tona. Govori se da pred kraj 2022. godine u Srbiji  u tovu ima samo 10.000 junadi. Ali, ni za njihe nema kupaca.  Prosečna uvozna cena tone ovog mesa bila je 3.959 evra po toni. Jedino je Srbiji više plaćano i to 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto više od prosečne uvozne cene). Isticano je da je meso kvalitetno, da goveda nisu jela GMO hranu. Sad pravih podataka o novom tovu nema. Pominje se brojka od 30.000 junadi, što znači da je izvoz pokrenuo tov. Ako je tako dobro je.

Međutim, u Srbiji su problemi kada ima tova, jer vlasnici pričaju da nema izvoza. A, kada stranci traže junad i ,,bebi bif“  izvoznici kažu nema, pa su nudili  svinjsko meso? Koje u EU nema prođu?  Stočarstvo u Srbiji jeje devastirano. Na početku raspada SFRJ, 1990. godine, iz Jugoslavije je u svet izvezeno 54.450 tona ,,bebi bifa“ – najkvalitetnijeg crvenog mesa. Od toga je 30.000 tona bilo iz Srbije. Samo pre pet godina komesar za meso EU je na skupu u Novom Sadu naše kreatore agrarne politike nagovarao da se u Srbiji tovi junad, ističući da će EU godišnje otkupljivati čak 50.000 tona ,,bebi bifa’’. Oni koji vode agrar u Srbiji ostali su gluvi na to! Nudili su ono što oni nisu tražili, a to su svinje!

Evo i nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz oblasti ,,bebi bifa“ poslednjih godina. Inače, posle ukdianaj sanckiaj Srbiji od 1996. Godine, ona je dobial kontigent izvoaz ,,bebi bifa’’ u EU od 8.875 tona godišnje. Niakda swe toem nsmo primakli. Pošto je stočarstvo devastirano (izvozi se 100 puta manje junetine godišnje!).

Eto podataka o tome;

  • U 2015. godini izvezeno je 315. tona ,,bebi bifa“;
  • U 2016. godini u svet je otpremljeno 420 tona ,,bebi bifa“;
  • U 2017. godini je bilo izvezeno oko 480 tona ,,bebi bifa“;
  • U 2018. godini u svet je iz Srbije otpremljeno manje od 400 tona ,,bebi bifa“;
  • Do 2022. Godienm godiošnji izvozu je bio oko 400 tona ,,bebi bifa’’;

Rezultati nerazvijenog stočarstva

Ovakvi rezultati dokaz su nerazvijenog stočarstva, koej u BDP agrara učestvuje samo sa 29 odsot. To je dokaz  i – nerazvijene Srbije. Jer, za ishranu stoke godišnje se u Srbiji potroši oko četiri miliona tona kukuruza. U boljim godinama, kada nema suše, Proizvede se i do 3,5 miliona tona više. Tako se izvoznici ,,žutog zlata“ iz Srbije hvale da se zemlja nalazi među deset zemalja, najvećih izvoznika kukuruza u svetu. A, od kukuruza u preradi može da se dobije i 10.000 različitih proizvoda iz viših faza prerade, pa da bude znatno veći prihod nego što je to bilo 557 miliona dolara u 2021. godini.

Od  izvoza kukuruza u Srbiji je u 2018. godini ostvaren prihod od 230 miliona dolara. Sa takvim potezom se razvijene zemlje ne hvale. Mi izvozimo kukuruz, pa nam njegovi kupci sa tim kukuruzom hrane svinje, koje kasnije prodaju Srbiji. Izvozimo kukuruz kao sirovinu za hranu (od njega može da se priredi 10.000 različitih artikala) ili da se troši za tov stoke pa da iz nje izvozi meso.

Značajnu ulogu u svetu ima i organska proizvodnja mesa. Međutim, u Srbiji se organska hrana proizvodi samo na 0,5 odsto obradivih površina ili na nešto više od 15.000 hektara. Godišnje se izvozi za 27 miliona dolara. Dokaz nerazvijene Srbije je da agrar u BDP učestvuje sa blizu 10 odsto. To znači da je njegova godišnja vrednost tek nešto veća od četiri milijarde dolara!?  U Sloveniji, nekadašnjojj članici SFRJ, agrar uečstuvje samo sa jedan odsto u BDP zemlje! Tako je u visokmorazvijenikm zemljama.

Tužna slika sela

Nestajanje Srbije

–           Imamo 4.709 naselja – sela u Srbiji. Od toga njih 1.200 je u fazi nestajanja. U 1.034 naselja – sela ima manje od po 100 stanovnika. Sa nestajanjem sela i sve manjim brojem stanovnika nestaje i Srbija! Treba stvarati uslove za razvoj malih i srednjih preduzeća u vanpoljoprivrednim delatnostima koje se naslanjaju na poljoprivredu, zatim za razvoj zanatstva, kućne radinosti, konsultantskih usluga, seoskog turizma, itd;

–           Treba besplatno davati građevinsko zemljište, ili uz što je moguće nižu cenu za otpočinjanje preduzetničkog poduhvata. Pojednostaviti procedure za dobijanje neophodnih dozvola, najduže 5–7 dana. Oslobađati nove firme 2–3 godine, opštinskih poreza i doprinosa, dok ne stanu na noge, a onda će se prihodi u opštinskim budžetima uvećavati. Davati im dobre lokacije i besplatnu infrastrukturu. Njihova je obaveza da imaju program zaštite životne sredine i da zapošljavaju nezaposlene s teritorije opštine. Sve to medijski i marketinški dobro propratiti.

–         Lobiranje za svoju sredinu treba obavljati institucionalno i vaninstitucionalno. Koristiti sve moguće kanale i veze za privlačenje ino i domaćih partnera u sopstvenu sredinu.

–         U zemlju godišnje stigne oko 3,2 milijarde dollra od naših gastarbajtera u iznostranstvu gde živi 4,5 miliona Srba. Treba podsticati naše ljude koji dobijaju taj novac da ga utroše u pokretanje porodičnog preduzetništva i malog biznisa;

–     Aktivirati intelektualni kapital – znanje – u ovoj oblasti na svim nivoima, posebno lokalnom u proizvodnji, uslugama, ali i u administraciji. Ovde uključiti mlade visokoobrazovane stručnjake s evidencije nacionalne službe za zapošljavanje (Imamo 25.000 nezaposlenih agrarnih stručnjaka. To je mrtav kapital od 1,5 milijardi dolara koji je uložen u njihovo školovanje). Cilj je da zajedno sa starijim kolegama analiziraju stanje, rade programe, biznis planove, studije slučaja itd, stvarati uslove za zapošljavanje nezaposlenih inženjera, ekonomista, pravnika, prehrambenih tehnologa, informa¬tičara, veterinara, lekara i drugih struka. Davati im besplatne placeve za kuće ili stanove, adaptirati im na¬puštene kuće, useljavati ih u njih, kako bi ostali na selu. Posebno se treba angažovati u srednjim poljoprivrednim školama (ih ih više od 70) kako bi mladi posle završetka škole ostajali u selu na imanjima roditelja da rade. Cilj je da postanu robni proizvođači;

–        Obavezna obuka na lokalnom nivou stanovništva, posebno proizvođača u zimskom periodu u organizaciji i finansiranju lokalne samouprave. To treba da budu seminari iz agronomije, ekonomije, prava, informatike, zdravstva, prehrambene tehnologije, menadžmenta, marketinga, preduzetništva, turizma, modernizacije lokalne samouprave, itd. To je neophodno u XXI veku radi povećanja održive konkurentnosti na lokalnom nivou;

–         Mogu se adaptirati postojeći domovi kulture, zadružni domovi i zapuštene škole. Mogu se privesti prvobitnoj nameni ili ih pretvoriti u etno centre, muzeje sa seoskim sadržajima, ugostiteljske objekte s lokalnim specijalitetima, fiskulturne sale itd. S tim u vezi postavlja se pitanje mogu li se oni samofinansirati ili je neophodna budžetska podrška lokalne samouprave? Infrastruktura je neophodna i starima i mladima na selu. Ovde posebnu ulogu imaju mesne zajednice s projektima iz infrastrukture, školstva zdravstva, sportskih, lovačkih, kulturnih aktivnosti, itd;

–         Imaju li lokalni biznismeni i uspešni preduzetnici i društvenu odgovornost u razvoju sopstvene sredine? Više koristiti mogućnosti jačanja javnog i privatnog partnerstva na lokalnom nivou. Podsticati zasnivanje brakova i rađanje dece. Jer, u Srbiji tri decenije godišnje umre oko 102.000 žitelja, a rodi se manje od 65.000 beba! U 2021. godini u Srbiji je više umrlo nego što se trodilo čak 75.000 ljudi. Rađanje je na nivou od 1914. godine, na početku Prvog svetskog rata, što je katastrofalno! Za postizanje boljih rezultata u većoj agrarnoj proizvodnji (godišnja vrednost se kreće od četiri do pet milijardi dolara, zavisno od ćudi Boga) potrebno je da mali proizvođači sa prosekom 2,5 hektara postanu robni proizvođači! Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji po hektaru je oko 1.000 evra. To je veoma malo i na nivou nisko razvijenih zemalja. Potrebno je više akcija na svim nivoima, posebno na lokalnom.

–        Gde se Srbija danas nalazi najbolje poređenje je sa Slovenijom koja je bila članica SFRJ: ona ima 2,1 miliona stanovnika i bruto domaći proizvod vredan 70,36 milijardi dolara u 2017. godini.  Nacionalni dohodak po stanovniku je 34.100 dolara! Ako, pogledamo Srbiju danas 2022. godine  BDP je 54,4 milijarde dolara i nacionalni dohodak je do 7.000 dolara po stanovniku!?

–       Učešće poljoprivrede u BDP Slovenije je jedna odsto, a u Srbiji od osam do 10 odsto! Sa prerađivačkom industrijom (koja je dobrim delom ugašena, to se udvostručuje);

–       Kada je reč o zadrugarstvu u Sloveniji ima 60 zadruga, 15.000 zadrugara i 45.000 kooperanata. Mladi bračni parovi, do 40 godina starosti, ako ostaju da nasleđuju roditelje dobijaju po 45.000 evra. Ako samo jedan od parova hoće da radi u nekoj firmi i da istovremeno obrađuje roditeljsku zemlju, dobija po 18.500 evra!

–       Prosečne subvencije po hektaru u Sloveniji su veće od 500 evra. U Srbiji one su oko 70 evra. U tom finansijskom raskoraku se nalazi i uzrok zašto su oni konkurentni, a mi nismo!

Genocid nad seljakom

Prema jednoj analizi, samo od 1960. do 2012. godine, kada je rađena studija ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” (2015.) 400.000 hektara nedostaje zadrugama. Kada to pomnožite samo sa po 5.000 evra, to je dve milijarde evra. Ako bi to bilo po 10.000 evra, to su onda četiri milijarde.

Zamislite da vratite zadrugama četiri milijarde evra. To bi preporodilo seljački sektor. A gde su prodavnice, mlekare, klanice, mesare, silosi, skladišta, farme koje su unete u kombinate i podržavljene kroz formu društvene svojine? Kada je došla tranzicija, to je prodato kao društvena svojina, a nije izvršeno razgraničenje vlasništva nad tom imovinom. Zašto Slovenija nije to uradila, već je sve zemljište unela u svoj državni fond dok se ne završi restititucija?

A, mi smo restititucijom isključili povraćaj zadružne imovine, iako je zadružna imovina privatna svojina. Ona je specifičan oblik svojine jer predstavlja kolektivni oblik privatne svojine udruženih fizičkih lica. Kod nas u Srbiji pravna lica nikada nisu bili članovi zadruga, već samo fizička lica. Prema tome, radi se o privatnoj svojini. Država, da ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona i u Zakonu o zadrugama (2015. ) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vremenu od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći ekonomski genocid nad srpskim seljakom.

Mere za reforme

Neophodne mere koje treba preduzimati za ostvarivanje ciljeva i prioritetnih pravaca razvoja u regionalnom i razvoju i reformama agrara Srbije:

Na nacionalnom i pokrajinskom nivou

Za promenu stanja na selu i poljoprivredi neophodna je politička volja, upornost i istrajnost. To je prvi preduslov za zaustavljane negativnih tendencija u ovoj oblasti.

–  Za poslednje tri i podecenije agrar u Srbiji je imao stopu rasta od samo 0,45 odsto! Od 2000. godine do početka 2022. godine agrar Srbije je vodilo 13 ministara! Važeća Strategija razvoja poljoprivrede od 2014. do 2024. godine (delo je 200 naših eksperata u ovoj oblasti napisana na 145 strana) predviđa dve nerealne stope rasta. Jednu od 9,1 odsto, a drugu blažu od 6,1 odsto godišnje.To se niakda nije ostvarilo!

U prvoj 2015. godini primene te Strategije pad je bio osam odsto, zatim u 2016. godini rast od osam odsto, pa u 2017. godini pad od oko 10,7 odsto. U 2018. Izuzetno rodnoj godini, agrar je imao rast od 18,1 odsto, pa u 2019. godini pad je bioo 0,1 odsto, zatim u godini korone 2020. , proglašen je rast tod 4,6 odsto i u 2021. godini je bioje pad od pet odsto. Dakle, imamo strategiju nerealnih želja! Postojeća Strategija razvoja poljoprivrede Srbije je nerealna i netačna! Ona pravi štetu koja se jedino može ispraviti novom agrarnom i socijalnom reformom sa realnim podacima i pretpostavkama. Odnosno.novim konceptom agrarne politike. U tome je potrebno koristiti realne podatke, sa fokusom na reindustrijalizaciju i porodična gazdinstva (ima ih oko 565.000), sa osloncem na sopstvene snage!

Reforme

Do 2000. godine bilo je 17 reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi u privredi. Država nije problem po sebi, ona postaje problem samo kada je loša! A, Srbija danas je – to! Džabe agraru strategija, kad nema akcije…! Treba nam program, odnosno,  koji će odmah početi da deluje i da se primenjuje.

Stručnjaci

Istraživanja su pokazala da, zavisno od regiona zemlje, u 50 do 80 odsto zemljoradničkih zadruga nema nijednog zaposlenog poljoprivrednog inženjera, što je neshvatljivo i neprihvatljivo. Srbija ima više od 20.000 nezaposlenih poljoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.000 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je 40 doktora nauka i oko 400 magistara i mastera. Neshvatljivo je da u Srbiji nema razumevanja za najkvalifikovanije ljude koji bi trebalo da se uključe u proces poljoprivredne proizvodnje, a ima za one koji peru prljav kapital. To su i milijarde izgubljenog kapitala uloženog u njihovo obrazovanje, koji je sad neiskorišćen. Da se uvede obaveza da na određen broj hektara svako gazdinstvo mora da angažuje po jednog stručnjaka, drugačije bi bilo. I da se limitira veličina gazdinstva, to jest broj hektara koji mogu da budu u rukama jednog gazde, kao što je u Danskoj ili nekim drugim zemljama.

 

Posle toga sledi niz aktivnosti kao što su:

–           donošenje deklaracije Narodne skupštine Srbije o radikalnom zaokretu ka razvoju sela i poljoprivrede. To bi trebalo doneti konsenzusom u parlamentu – uz punu saglasnost svih poslaničkih klubova;

–           pored deklaracije treba doneti strateška dokumenta razvoja sela i poljoprivrede u skupštini s jasno definisanim ciljevima, pravcima, prioritetima razvoja i konkretnim merama za njihovo ostvarivanje;

–           sve ovo treba da prati i snažna materijalna podrška na svim nivoima nadležnih institucija, pre svega, agrarnog budžeta (postoji zakon da to bude pet odsto budžeta, ali se nepoštuje) razvojnih fondova s jasno razrađenim merama agrarne i ruralne politike i konkretnim, profitabilnim razvojnim programima u seoskim područjima. Za to je potrebno da postoji i agrarna banka, kao svuda u svetu;

–          posebno ističemo neophodnost namenskog, racionalnog i ekonomski opravdanog korišćenja i onako oskudnih finansijskih – budžetskih i fondovskih sredstava. Srbija ima značajan fizički kapital – obradive površine (oko 4,1 miliona hektara, a koristi se 3.467.000 miliona hektara), livade, pašnjake, šume, vode, a takođe i ljudski kapital. Jedino je ograničen – finansijski kapital. Zbog toga mora se zaoštriti ekonomisanje ovim kapitalom, pre svega, namenskim i racionalnim korišćenjem, kao i praćenjem njegovog efektuiranja u dužem i kraćem periodu;

–           i s tim u vezi podsetili bismo na komentar italijanskog pisca Lampeduze (Giuseppe Tomasi di Lampedusa, 1896–1957) u romanu Leopard: „ako ne želimo ništa da promenimo, sve će se promeniti“, a sada je već pet minuta do dvanaest;

Na lokanom nivou

–           Brzo doneti strateška dokumenta lokalnog i seoskog razvoja u svakoj sredini, s jasno definisanim ciljevima, prioritetima i programima razvoja;

–           Konkretnim i detaljno razrađenim merama za njihovo ostvarivanje uz neophodnost formiranja agrarnog budžeta na gradskom i opštinskom nivou. Paralelno s tim potrebno je formirati ekspertske timove tzv. LOKALNE AKCIONE GRUPE (LAG) na tom nivou;

–           Izvršiti analizu i snimanje stanja prirodnih i ljudskih resursa u selima po opštinama, tzv. mapiranje. Izabrati proizvodne programe prilagođene prirodnim uslovima i tradiciji proizvođača. Na teritoriji opštine to moraju biti profitabilni programi, tržišno i izvozno orijentisani, zasnovani na komparativnim prednostima rejona – radi smanjenja troškova i povećanja konkurentnosti. S obzirom na izražene klimatske promene, s jedne, i agrohemijske i pedološke promene, s druge strane, treba razmotriti mogućnost uvođenja novih biljnih vrsta i sorata koje se mogu prilagoditi novim uslovima, uz primenu novih tehnologija;

–           Iznalaženje finansijskih sredstava, pre svega, iz sopstvenih izvora, odnosno opštinskih prihoda. Progresivno oporezivanje bogatijih slojeva, odnosno građana. Pojedine opštine i gradovi, već nekoliko godina, imaju solidne prihode od izdavanja državne zemlje u zakup. Zar se od tih prihoda nije moglo izdvojiti 5–10 odsto u ruralni budžet. Tu su i ino fondacije, pre svega i IPARD fondovi. Još uvek nemamo spremne projekte za ove fondove koji su se aktivirali nakon početka pregovora s EU;

–           Dobro je što smo krenuli u novu organizaciju zadrugarstva u Srbiji. Država je prepoznala probleme kao i da ih može rešavati kroz razvoj zadrugarstva. A, to se odnosi na delove Srbije koji ostaju prazni. Posebno na jugu Srbije. Cilj je ujednačen regionalni razvoj. Vraćen je duh zadrugarstva, ponudili smo nove projekte u zemljoradničkom zadrugarstvu – novi model zadruge, zasnovan na zadružnim i etičkim vrednostima i principima. Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga, a sad je za godinu i po dana osnovano više od 1.000 zemljoradničkih zadruga! Da bi biel uspešniej potrenbo je da imaju i prerađivačku industriju da brži obrt kapitala koji bi morao godišnje da bude bar 50 puta!

-Dakle, interesovanje postoji. Ide se u osnivanje specijalizovanih, a već imamo i složene zadruge. Pozitivno se ocenjuej pomo razvoju agara I sela koji id ekroz ministarstov za brigu o selu. Cilj je da se pomognu mali, sitni proizvođači. To zanči da postanu robni proizvođači I da to dog amogu i da žive;

–           Razvoj klastera i udruživanje subjekata po fazama proizvodnje, od trpeze do njive, odnosno jačanje horizontalne i vertikalne koordinacije, s obzirom na to da su ove veze pokidane tokom procesa privatizacije, u proteklih 30 godina, a nove nisu izgrađene;

–           Intenzivirati saradnju s dijasporom. U svetu postoji četiri miliona ljudi sa ovih prostora koji imaju kapital od 80 milijardi dolara. Svake godine održavati radne sastanke lokalne samouprave sa dijasporom na temu mogućnosti njihovog investiranja u konkretne razvojne programe koje nudi lokalna samouprava ili pak koje oni nude. Ovaj model je dao dobre rezultate u Kini, Tajlandu, Kipru, Izraelu. Zašto da lokalne samouprave ne budu istrajne u saradnji s dijasporom. Moramo učiniti sve što je u našoj moći da oni, ali i mi, prepoznamo obostrane interese u toj saradnji;

-Treba osnivati ,,srpske kuće“ u mestima gde oni žive gde bi se kupovali proizvodi sa naših njiva i iz naše prerađivačke industrije;

–           Predlažemo formiranje razvojne banke dijaspore, gde bi oni deponovali sredstva, formirali upravni, nadzorni odbor i skupštinu. Od svojih članova izabrali bi direktora i utvrdili kriterijume za raspodelu tih sredstava, zatim vodili računa o namenskom korišćenju istih kao i o njihovom efektuiranju, pre svega, s ekonomskog stanovišta. Potrebna je i agrarna banka, kao i agrarani fond koji bi proizvođačima garantovao da žće uvek dobiti cenu koštanja svog proizvoda. U prioritetu ove institucije bili bi pro¬grami i projekti koji se odnose na selo i poljoprivredu. Od stranih direktnih investicija koje su dolazile u Srbiju posle 2000. godine u agrar je odlazilo samo 0,6 do najviše 1,7 odsto. Od od 2000. do 2020. godine stgrane direktne investicije u Srbiji  su se kretale od 1,2 do 3,2 milijardi dolara godišnje.

Izdvojena fotografija;Spomenik seljaku ,dokumentacija MZ Glavinci gde je spomenik podignut

(Autor je član Nacionalnog tima zа preporod sela Srbije, Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji i Naučnog društva ekonomista Srbije)

Foto S S

Dan polja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu

 

 

Hibridi i kulture za novo doba

  • Hrana i energenti postaju zlato novog doba, poručeno je sa tradicionalog Jesenjeg dana polјa, upriličenog na oglednim polјima novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima kod Novog Sada. Nacionalni prinos kukuruza će biti od tri do 3,5 tona u proseku na 995.000 hektara. Prinosi su niži u odnosu na višegodišnji prosek

Polјoprivreda i proizvodnja hrane zato predstavlјaju najznačajniji sektor domaće privrede. U tome veliku ulogu ima upravo Institut koji je u proteklih osam i po decenija prešao dug put od Polјoprivredne ogledne i kontrolne stanice do vrhunske naučno-istrživačke institucije prepoznatlјive van Srbije po velikom broju registrovanih sorti i hibrida, bilјnih vrsta na domaćem terenu i na svetskoj agrarnoj mapi. Institut je, rečeno je, ne samo domaći brend već i globalni agrarni brend. Predsednik Upravnog odbora Instituta dr Dragana Latinović je naglasila da se ova nacionalna ustanova prirema za vreme do 2100 godine kada nam prete velike suše. To znači da će nauka ponuditi nove sorte  hibride otporne na suše. Odnosno, da će se obezbediti dovoljno hrane za   domaće potrebe i rast izvoza.

Prisutnima se obratio i predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Ištvan Pastor, rekavši da pokrajinska administaracija različitim merama podržava razvoj polјoprivrede, ali i naučne razvojne projekte Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Institut je pravi primer dobre saradnje privrede i nauke i na najbolјi način objedinjuje nova znanja, tehnologiju, obrazovanje i usluge pa je zato ustanova od nacionalog interesa – kazao je predsednik Skupštine Vojvodine Pastor. – Zapravo, nauka i privreda objedinjeni kroz praktičnu primenu predstavlјaju najvrednije čime Institut može da se pohvali.

Poljoprivrednici traže domaći brend

Direktor novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo  prof. dr Jegor Miladinović kaže  da se uspeh Instituta ogleda i u tome što se polјoprivrednici najviše odlučuju za domaći brend NS seme, uprkos velikoj konurenciji na tržištu. Tim vrhunskih stučnjaka je garant kvaliteta onoga što Institut stvara, a stvara hibride, tehnologiju gajanja, radi na obrazovanju studenata i polјoprivrednih proizvođača, naveo je dr Miladinović i naglasio da je zadatak da se stvaraju sorte otporne na klimatske nepogode kao što su suše i visoke dnevne temratura koje su upravo obeležile ovo leto.

Jesenji dan polјa označila je otvorenim državna sekretarka za naučni i tehnološki razvoj prof. dr. Marijana Dukić Mijatović, koja je rekla da iza svih rezultata Instituta stoje višedecenijska ulaganja u nauku, selekciju, agrotehniku i tehnologiju proizvodnje, što je posebno značajno danas kada klimatske promene menjaju ustalјen način polјoprivredne proizvodnje. U kojoj meri će se neka zemlјa prilagoditi ovim promenama zavisi, pre svega, od naučne osnove koju razvija i savremenih naučnih trendova koje primenjuje, istakla je prof.dr Marijana Dukić Mijatović.

Manje kukuruza i soje

Jesenji dan polјa bio je prilika da se još jednom čuju kakva su očekivanja stručnjaka u vezi prinosa kukuruza i soje jer su suša i visoke dnevne temerature desetkovale useve.

Po rečima  dr Gorana Bekavca, stručnjaka za kukuruz u Institutu, nacionali prosek kukuruza će biti od tri  do 3,5 tona po hektaru. – Kiša nije popravila stanje kukuruza, naveo je Bekavac rekavši da će prinosi biti značajno niži u odnosu na višegogišnje prosek. Zbpg klimatskih promena I velikih vrućina, preporuka ratarima za 2023. godinu je da dogodine da seju rane hibride, u prvoj sedmici aprila kada je temperatura zemlјe na dubini od pet do sedam santimerata deset do 12 stepeni. Kukuruz niko ne treba sejati pre 15. marta, ali se može u prvoj sedmici aprila sejati i mi već godinama u tom periodu imamo klimu koja pogoduje da se seme položi u zemlјu.

U novosadskom Instititut za ratarstvo i povrtarstov za višpe od osam decenija postojanja stvorenoje vipe od 1.500 kvalitetnih sorti i hibrida niz kultura. Zbog klimatskih potreban rannauka sad treba stvori kukture koej ćče se prilagoditi tom novom vremenu.

Rukovodilac Zavoda za kukuruz u ovoj naučnoj ustanovi dr Ivica Djalović, ističe, da će u narednoj setvi biti nestašice kvalitetnih hibrida kukuruza. Po njegovim rečiam, novo vreme traži i nove hibride. Sad se stvaraju novi hibridi ,,žutog zlata’’, koji moraju da se prilagode klimatskim promenama koej su stigle. One najavljuju da će prosećna temepratura biti viša za 1,5 stepeni u 2040. godini. Pred nama su novi zadaci da stvorimo nove sorte i hibride kod svih kultura. Zbog klimatskih promena preporuka sa svetskih skupova je da budu usevi koji će ranije ići u setvu, ali će i stizati za žetvu i sakuplajnje, pri nego što suše oberu rod. Jer, i najnovija istraživanja pokazuju da je suša u Sribji za poslednjih  deset godina ,,obrala’’ useve u vrednosti od šest milijardi dolra. Upozorenja su da u svakih 100 godina čak 52 budu sušne. Znači treba i da se pripremimo za više zalivnih sistema nego što ih sad imamo u Srbiji koja je siromašna vodama. Istražvianaj pokazuju da nam slede i ,,bitke’’ za više vode od koje će zavisiti dve i tri žetve, kao i veća proizvodnja hrane.

Stručnjaci ističu da će kukuruza i ove godine  biti dovoljno za domaće potrebe koje se kreću oko četiri miliona tona godišnje. Ali, izvoz će biti manji od očekivanog. Inače, u 2021. Godinji ukupan  izvoz agara iz Sribje bio je vredan 4,9 miliajrdi dolara. U toem je izvoz kukjuruza doneo 557 milioan dolara.

Kada je reč o soji, dr Vojin Đukić, stručnjak u Institutu u Novom Sadu, kaže da će trenutna kiša samo donekle popraviti stanje ulјarice samo onoj koja je još zelena, ali da na tim parcelama, ipak neće biti nešto veći prinosi.  Ima dosta njiva na kojima soje ima ispod tone po hektaru, premda ima očekivanja da ćemo soje ove godine imatu u proseku 1,8 tona po hektaru. U proteklih deset godina se pokazalo da kasnije sorte bolјe uspevaju u odnosu na rane pa bi ratari trebali da slede tu praksu, kazao je Đukić, rekavši da je ova gidona baš nepovolјna za soju.

Dr Vlimir Mikliča, ističe da je novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo institucija od nacionalog značaja i da je  bio je domaćin u  junu 2022. godine,  XX Međunarodne konferencije o suncokretu, najveće ove vrste u svetu. Bilo je prisutno preko 450 istrživača i stručnjaka iz 30 zemalјa. Insitut je od nastanka do danas bio nosilac i učesnik u više od 170 nacionalnih projekata i u preko 80 međunarodnih skupova. Rezultati svih ovih projekata predstavlјaju značajan doprinos svetskoj bazi naučnog znanja i unapređenju ratarskih i povrtarskih vrsta na nacionalnom i svetskom nivou.

Fotografija :S.Šušnjević (Dnevnik) 

(B. Gulan)

DSC03161

1.712 požara od početka avgusta

Apel Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije

 

  • Odredbama Zakona o zaštiti od požara zabranjeno spaljivanje trave, niskog rastinja i smeća na otvorenom prostoru i ostataka strnih useva, kao i da je za nepoštovanje ove odredbe zakona zaprećena kazna za pravna lica od 300.000 do 1.000.000 dinara, a za fizička lica 10.000 dinara

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, apeluje na građane da ne spaljuju travu i nisko rastinje na otvorenom prostoru i da ne lože vatru u šumi i po obodima šuma, kako ne bi izazvali požare koji mogu da ugroze živote građana i pričine veliku materijalnu štetu.

Samo od početka avgusta evidentirano je 1.712 požara, od čega čak 1.357 na otvorenom prostoru.

U narednom periodu, u skladu sa najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda,  očekuje se period sa visokim temperaturama, koji pogoduje nastanku požara na otvorenom prostoru i njegovom brzom širenju.

Podsećamo građane da je odredbama Zakona o zaštiti od požara zabranjeno spaljivanje trave, niskog rastinja i smeća na otvorenom prostoru i ostataka strnih useva, kao i da je za nepoštovanje ove odredbe zakona zaprećena kazna za pravna lica od 300.000 do 1.000.000 dinara, a za fizička lica 10.000 dinara.

Istim zakonom zabranjeno je loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od ruba šume, izuzev na određenim i za to obeleženim mestima, u skladu sa propisanim merama zaštite od požara. Za nepoštovanje ove odredbe zakona zaprećena je kazna za fizička lica od 10.000 do 50.000 dinara.

Sektor za vanredne situacije će i u narednom periodu, u saradnji sa nadležnim inspekcijskim službama na republičkom i lokalnom nivou, nastaviti aktivnost pojačanog nadzora i obilaska terena radi otkrivanja neodgovornih građana koji ne poštuju zakonske odredbe i njihovog procesuiranja, a sve u cilju smanjenja broja požara na otvorenom prostoru i povećanja bezbednosti građana.

DSC00797 00

Voda, bogatstvo koje nestaje

 

SUŠE I POPLAVE

 

  • U zvaničnoj statistici UN 2005. godine bilo je navedeno da će masovni pokreti ljudi izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalja, što će, smatralo se tada, dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnostima oko tri miliajrde ljudi neće imati dovoljno vode za piće. Svakog minuta 15 osoba umre u svetu zbog nemogućnsoti pristupa zdravoj vodi.  A, da bi čovek bio zdrav i normalno živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 litara čiste pitke vode.  Raspoloživost domaćim vodama Srbiju svrstava već sada u vodom najsirmašnije zemlje Evrope. Domaćih voda imanje od 1.500 kubnih metara po stanovniku godišnje! Vode ima najmanje tamo gde je najpotrebnija! Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovoljnijoj.  Dakle, voda je bogatstvo koje nestaje, a oduvek je bila osnovni element života o čijem kvalitetu treba stalno razmišljati

Piše: Branislav Gulan

               Branislav Gulan

Period od 2005. do 2015. godine OUN je proglasila decenijom vode pod nazivom ,,Voda je život’’. Dok je pršli vek bio vek nafte, ovaj je – proglašen vekom vode.  Jer, voda je bogatstvo koje nestaje i žeđ nam kuca na vrata. Pre dve decenije je i Svetska zdravstvena organizacija alarmantno upozorila da je već tada bilo 1,2 milijarde ljudi koji nisu mogli piti vodu bez rizika od bolesiti ili smrti.  Zbog velikih zagađenja na planeti sveža voda postaje retkost, a ona je ograničeno obnovljiv resurs. Nema je ni više ni manje, a na njeno prirodno prečišćavanje ne može se sa sigurnošću računati. Zagađenja vode menjaju karakteristike zemljišta, pa ni ono nije više tako dobar prečistač ili filter koji bi mogao da ispravi ono što je čovek zagadio. To su uzroci zašto su rezerve pitke vode u velikoj meri smanjene.

Sveukupna količina vode koju sadrže sva živa bića predstavlja zapreminu koja je veća od svih jezera, reka i rečica i drugih vodotokova planete Zemlje. Molekul zvani voda, a mali je ali moćan, rekao je jednom u razgovoru, sa autorom ovih redova, publicista pok. dr Zoran Petrović Piroćanac.Voda je deo ravnoteže ekoloških, ekonomskih, socijalnih i političkih sila, pošto deluju u tri domena: mineralnom biljnom životinjskom, stvarajući vremenske prostore koji su modeli, ili čak strukture modela istorijskog razvoja.

Srbija okićena mineralnim vodama!

Procenjuje se da vode na planeti Zemlji ima u zapremini od milijardu i četiristo miliona kubnih kilometara. Od toga je čak 97,3 odsto u okeanskim rezervoarima, po kontinentima je 2,7 odsto,a u atmosferi tek 0,001 odsto. Postoje velike količine vode u svetu, ali mnoge od njih nisu pogodne za dugotrajnu ljudsku upotrebu. Ipak, voda je molekul sa jedinstvenom karakteristikom koji je čini idealnom za izolaciju. Atmosferska vodena para, koja se brzo obnavlja u hidrološkom ciklusu, suštinska je etapa za prenos toplote u atmosferi, kao i za otpočinjanje padavina. Globalno gledano, u prostoru od jedne godine, količina isparene vode i količine padavina približno se kompenzuju. U istraživanjima se ukazuje i da  Srbija poseduje retko viđenu karaktersitiku – tektonska karta voda Srbije ukazuje da s obzirom na svoju veličinu, ona raspolaže jedinstvenom i gotovo neverovatnom koncentracijom od oko 300 banja, koje po svojim  lekovitim svojstvima spadaju u najlekovitije na svetu, što je geološka posledica činjenice da Srbije leži na vulkanskom prostoru. Od toga geoteramlnog bogatstva Srbiji koristi samo 10 odsto! Ima oko 40 banja, a mogla bi da ima čak 300!

Milorad Ćirilović, naučni savetnik Geoinstituta u Beogradu i stručnjak UN za geologiju i dr Vojislav Vujanović, objavili su još 1955. godine rezultate rada postignute uz pomoć američkih satelita, odnosno mapu lekovitih voda Srbije. Autori su još tada izradili detaljnu studiju za 160 izvora: ,,Istražujući osobine i kvalitete mineralnih i banjskih voda na domaćem terenu došli smo do zaključka da je roj vulkana centralne Srbije (tkv vardarska zona)  ,,okićen’’ mineralnim vodama kakvih nema niko u svetu. Taj mladi vulkanizam star dva miliona godina, iznedrio je leucitske stene koje daju vaoma dragocenu ,,svitu’’ hemijskih elemenata: kalijum, litijum, radijum i stroncijum u izuzetnimn srazmerama, kao i selen i cezijum, kojih nema u vodama centralne Srbije. Termalni izvori u Srbiji predaju u vazduh toplotnu energiju u ekvivalenmtu od sagorevanja oko 250.000 tona nafte. Ako bi se istraživanju  korišćenja tih resursa prišlo ozbiljno, onda bi se uvidelo da se geotermalnom energijom iz prirodnih termalnih voda u njihovim akumulacijama u Srbiji može zameniti oko milion tona nafte godišnje, ili trećina uvoznih potreba Srbije za ovim energentom. Procene stručnjaka su da su rezerve geotermalne enrgije u geotermalnim vodma Srbije, i to samo njihov neobnovljivi deo, jednake rezervama svih vrsta uglja, svih ležišta, tj. u ekvivalentu 500 miliona tona nafte. Veliki je geotermalni potencijal Srbije za proizvodnju električne energije i on se procenjuje na oko 16.000 MW električne energije.

Danas se kaže da Srboia imaoko 360 većih termomineralnih izvora voda i da ih koristi samo 10 odsto!? Istovremeno susedna Mađarska ima ih oko 1.000 i koristi 99 odsto!

SVAKOG MINUTA 15 OSOBA UMRE U SVETU ZBOG NEMOGUĆNOSTI PRISTUPA ZDRAVOJ VODI. VIŠE OD JEDNE MILIJARDE LJUDI LIŠENO JE VODE, A PREMA TVRDNJI IZ UN, OVAJ BROJ BI SE MOGAO UTROSTRUČITI ZA DVE DECENIJE, ALI SE NA TOM PLANU, ZASAD, NIŠTA NE UČINI!

S druge strane zvanični podaci pokazuju da je do 2015. godine na planeti Zemlji živelo 7,5 milijardi ljudi. Od toga je 95 odsto bilo u zemljama u razvoju, a ukazalo se i na to da će se uskoro udvostručiti populacija u 2000 mega gradova s više od 10 miliona stanovnika. Zbog toiga su rezerve pitke vode u velikom eri smanjene.  U zvaničnoj statistici UN, je 2005. godine bilo navedeno da će masovni pokreti ljudi izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalja, što će, smatralo se tada dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnsotima oko tri miliajrde ljudi neće imati dovoljno vode za piće. A, da bi čovek bio zdrav i normalno živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 litara čsite pitke vode.Prema ocenama naučnika, količina vode koja je pre dve decenije bila dostupna svetu bila je kao i pre 4500 godina. Za poslednje dve decenije stanje se nije poboljšalo već samo pogoršalo. Jer, samo u prošlom veku potrošnja vode se udvostručila barem dva puta, a prema nekim procenama, još toliko je povećana do danas. Procene su da je jedna od najgorih posledica rasta stanovništva sve manja količina  zdrave hrane, čiste vode… Predviđanja  su da će do 2050. godine čak 4,2 milijarde stanovnika živeti u zemljama koje ne mogu da obezbede minimalnu količinu pitke vode od 50 litara po glavi stanovnika. Istraživanja pokazuju da u svetu svakog dana umre po 5.000 dece. Situacija u svetu postaje sve kritičnija, jer se 95 odsto kanalizacija i 70 odsto industrijskih neprečišćenih otpadnih voda izliva u vodotokove.

Loše stanje sa vodoma u Srbiji

U SRbiji se salno učilo govorilo kako smo bogti vodama. _To nije tačno i nalazimo se na dnu evroposke lestvice, po klilčini voda, njihovom korišćenju, a posebno je to loše u poljoprivredi. Jer, u Srbiji  se navodnjava tek 1,4 odsto upotrebljivih agrarnih površina, a u svetu je to 17 odsto! To potvrđuju svake godin i podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je 2021. godine bilo navodnjavano samo 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj, 2020. godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U susednoj Albaniji iz koje u Srbiju stiže dosta ranog povrća, navodnjava se 380.000 hektara, dok je to u svetu prosečno oko 17 odsto poljoprivrednih površina.

U Srbiji je za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92.574 hiljada m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj 2020 godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, piše u analizi RZS.

                                                             U Srbiji navodnjava se 380.000 hektara

 

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,0 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine. 

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

U Srbiji je problem kada su suše, a to su od 100 godina čak 52 leta. Ali, problem su  i suvišne vode, odnosno poplave! Tako je prošle 2021. godine u Srbiji je bilo  poplavljeno više od 14.000 hektara! Ukupna površina branjena od poplava u 2021. godini iznosila je 1.763.946 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, više za 11,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Korišćena poljoprivredna površina branjena od poplava iznosila je 1.204.506 hektara i čini 68,3 odsto od ukupne branjene površine.

Površinskim vodama poplavljeno je 14.072 hektara površine, od čega 50,9 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. U slivu Morave poplavljeno je 3.150 hektara poljoprivredne površine, što predstavlja 44 odsto od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina. Podzemnim vodama poplavljeno je 656 hektara površine, a od toga 95,6 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. Korišćena poljoprivredna površina poplavljena je u slivu Dunava.

Sistemom za odvodnjavanje u Srbiji je obuhvaćeno oko 2.372.000 hektaraa, što je, u odnosu na 2020. godinu bilo manje za 6,5 odsto. Sliv Dunava sa 1.670.000 hektaraa ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 hektara, i Morave, sa 275.000 hektara.

U 2021. godini, površina zemljišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3.912 km2, što je u odnosu na prethodnu 2020. godinu bilo više za 1,26 odsto. Od toga je smireno 292 km2.

Upozorenja niko nije čuo!

Očito je da se u Srbiji,  pored upozorenja, nisu spremno dočekale ove vremenske nepogode i promene. Kao da ih od nadležnih niko niej čuio niti je za njih mario! Posledice takvog (ne) rada sad svi osećamo. Jer, pema zvaničnim, podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), 2019. godina je bila najtoplija godina zabeležena od kada se u Srbijio od  1951. i u Beogradu od 1888. godine, mere temperature. Prvu godinu leta 2019. karakterisala je učestala pojava bujičnih poplava. U istoj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na poljoprovredu koj je te godine imala pad proizvodnje od 0,1 odsto.

Analize za Srbiju pokazuju i da su srednje godišnje temperature od 1998. do 2017. godine porasle za 0,5 – 1,5 stepeni (u nekim delovima zemlje i do dva stepena C) u odnosu na vrednosti za period 1961- 1990. godina. Posebno izražen trend zagrevanja uočava se od 2008. do 2017. godine. Promene klime dovele su i do promena u sezonskoj preraspodeli u intenzitetu padavina. Broj dana u ekstremnim padavinama poslednjih godina povećao se za više od dva puta, u odnosu na prosečne vrednosti do XX veka. Poremećen režim padavina, uzrokuje sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta.

Zahvaljujući navodnjavanju Izraelci su od pustinje napravili raj, a mi ćemo ako ovako nastavimo, uraditi sasvim obrnutu stvar, govorio je nekada prof. dr Mićo Škorić, sa novosadskog Poljoorivrednog fakulteta studentima. O značaju vode dovoljno je reći da bez nje nema života i da voda predstavlja predmet rada, sirovinu, sredstvo za rad i životnu namirnicu ali i materiju koja može pričiniti velike štete duštvu. Jer, je ona dobar sluga, ali loš gospodar. Značajan deo privrede predstavljaju hidrotehničke melioracije koje obuhvataju više delatnosti od kojih su najvažnije odvodnjavanje i navodnajvanje.

Nastavak ovakvih trendova očekuje se i budućnosti,a  ostvaruje se već u 2022. godini. Do kraja XXI veka u Srbiji možemo očekivati porast srednje godišnje temperature i za 4,3 stepena u  odnosu su na period od 1961 do 1990. godine, a ovakva promenha pražćena promenam,a u režimu padavina može dovesti i do:

 

  • Veće učestalosti i dužine trajanja toplotnih talasa i sušnih perioda;
  • Većeg rizika od poplava i gubitka vodnih resursa;
  • Smanjenja dostupnosti i kvaliteta vode za piće;
  • Smanjenja prinosa poljoprivrednih useva;
  • Veće potrošnje energije tokom letnjih meseci;
  • Oštećenja i uništavanja infrastrukture i prekida funkcionisanja proizvodnje i obezbeđenja usluga;
  • Veće učestalosti pojave šumskih požara;
  • Gubitka biodiveziteta;
  • Većih rizika po zdavlje ljudi;

Sve ovo ukazuje na značaj uključivanja aspekata promena klime u strateško planiranje i investicije. Istovremeno, kako bi se smanjio rizik i gubici koji nastaju kao posledica promena klime, potrebno je pri kreiranju politika i mera u sektorima, kao što su vode, poljoprivreda, upravljanje šumama, energetika, izgradnja imati u vidu kakve nas klimatske karakteristike očekuju u budućnosti, a kao preduslov održivosti tih istih mera i politilka. Treba imati na umu da će izmenjeni klimatski uslovi i njihova promenljivost u budućnosti u velikoj meri uticati i na stanje rečnih tokova u Srbiji. Uticaj promena klime može da ima za posledicu sve veći nedostatak vode, povećanje rizika od poplava i ugroženost saobraćajne i druge infrastrukture.

Analize pokazuju da su klimatske promene odgovorne za 80 do 90 odsto promena vezanih za dostupnost i kvaltiet vodnih resursa. Najnovije analize na nivou EU potvrđuju da će promene klime uticati na smanjenje raspoloživog vodnog resursa, u oblastima koje su već izložene problemima sa vodosnabdevanjem. U EU i Velikoj Britaniji sa oko 51,9 miliona ljudi, kao i ekonomske aktivnosti u vrednosti od 995 milijardi evra, su izloženi problemima vodosnabdevanja. Od toga je čak 3,3 miliona ljudi i poslovanje u vrednosti od 75 milijardi evra sa izraženim rizicima i  problemima.  Istovremeno, pojave stogodišnjih poplava će se javljati češće u najvećem delu Evrope.

Vode najmanje gde je najpotrebnija

Raspoloživost domaćim vodama Srbiju svrstava već sada u vodom najsirmašnije zemlje Evrope. Domaćih voda ima manje od 1.500 kubnih metara po stanovniku godišnje (potreban minimum za normalan razvoj iznosi oko 2.500 kubnih metara po stanovniku godišnje). Prisutan je ,resursni paradoks’ – vode ima najmanje tamo ge je najpotrebnija! (Vojvodina, Šumadija, slivovi Kolubare, Sitnice, Pomoravlje) imaju manje od 500 kubnih metara po stanovniku godišnje. Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovoljnijom.  Tao znači  da nauka sad ističe da je naša zemlja siromašna sa vodom.

U Evropi mi smo u poslednjih šest ili sedam  zemalja po količini dostupne vode. I to malo vode što imamo – nečuvamo, ističe prof dr Vera Nikolić, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu. Po njenim rečima vode u Vojvodini su u najlošijem stanju, ali i oko Morave ima ,,crnih tačaka’’.

Analizom podataka za  vreme od 1949. do 2016. godine pokazalo se da na domaćim rekama u centralnoj Srbiji dolazi do smanjenja protoka oko dva do tri odsto podekadi. Tokom poslednjih decenija primećen je i povećan broj dana sa ekstremnim padavinama, kao i porast intenziteta tih padavina, koji prevazilazi sedam odsto, što je preduslov za povećanje rizika od bujičnih poplava.

U sadašnjim klimatskim uslovima Srbija je izložena poplavama usled izlivanja bujičnih tokova. Sa daljim promenama klime predviđa se porast takvih pojava. Istovremeno tokom leta može se očekivati sve manje vode u rečnim tokovima, što se vidi već ove 2022. godine, pa će se regioni koji imaju problem sa nedostatkom vode, suočavati sa još većim teškoćama. Veće krize se prognoiziraju za vreme od 2071. do 2100. godine. U uslovima izmenjene klime, važno je da vododna i sanitarna infrastruktura budu otporne na učestale elementarne nepogode i prirodne katastrofe, kao i da ostanu funnkcionalne i nakon katastrofa. Ovakvo predviđanje primorava Srbiju, između ostalog, na izgradnju višenamenskih akumulacija, smanjenja gubitka u vodovodnim sistemima,  izgradnju bujičnih pregrada, velikih hidroenergetskih objekata, malih hidrocentrala, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zaštitu akumulacija. Još pre dve decenije nauka je upozoravala da građane Srbije treba najviše da brinu zagađenja podzemnih voda. Jer, ona ugrožavaju izvorišta pitke vode.

Kada je relč o vodi,  i stari grčki filozofi su je uvrstili među četiri najvažnija elementa – sa vazduhom, zemljom i vatrom. I sve religije sveta su vodu uvrstile u svoje simbole. Pa i svi ljudi na planeti novog dobra treba da  poštuju sopstveni izvor života, jer bez vode sve umire, poručio je za javnost mr Srđan Novaković pre 17 godina istražujući problem nestajanja prirodnog bogatstva – vode.

Analize ovog autora planirane su projektom ,,Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimaske uslove u Republici Srbij’’, koji finansira Zeleni klimatski fond, a implementira Program UN za razvoj (UNDP) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA JE 1992.  GODINE PROGLASILA 22. MART SVETSKIM DANOM VODA, S NAMEROM DA ISTAKNE NJENU VAŽNOST I OGRANIČAVAJUĆU ULOGU U RAZVOJU. BLIŽIMO SE VREMENU KADA ĆE POTREBE ZA VODOM PREMAŠITI ZALIHE. POSLE TOGA NUŽNO PRESTAJE RAZVOJ, ZAPOČINJU BORBE ZA VODU, A POSTOJI OPASNOST I IZBIJANJE SUKOBA ZBOG VODE!

                                                                               (Autor je analitičar i publicista)

Slika 2

Zabava može da počne!

 

 

  • . Najveća oduševljenje je bazen sa talasima od čak 2000m² koji posetiocima daje osećaj letovanja na nekom od egzotičnih svetskih letovališta, naročito kada počne pena party jer tada zabava dobija drugu, potpuno novu dimenziju. Još na ulasku u bazen steknete utisak boravka na moru jer se velki broj dama brčka u najplićem delu bazena koji ima postepen ulazak, dok stopala zaljuskuju talasi  – baš kao i na obali mora uživaju u suncu i vodi.

 

Leto već uveliko traje i svaki slobodan trenutak grabimo da se rashladimo na obližnjem bazenu ili da provedemo vikend i odmor van grada, na nekoj od domaćih turističkih destinacija gde možemo uživati u prirodi i turističkom sadržaju a da to ipak bude novina i nešto drugačije od predhodnih godina. Ovog leta Vrnjačka Banja je postala bogatija svojom turističkom ponudom za još jedan sadržaj – Aqua park RAJ koji je zamišljen kao mesto za uživanje u vodenim atrakcijama za sve generacije.

Nezaboravna pustolovina za najmlađe je na gusarskom brodu, platformi sa prskalicama i u društvu zabavnih animatora, gde se rađa vesela družina koja uživa u svakom trenutku – od prskanja iz topova u plitkom bazenu, preko pretrčavanja kroz oblak kapljica iz prskalica  na platformi, sve do poslednjeg minuta kada na izlazu neko od junaka deli balone najmlađim posetiocima.

Vožnja lenjom rekom dugom čak 460m je uživanje za sve posetioce. Jedan krug u gumenom šlaufu traje oko 15min i za vreme trajanja vožnje smenjuje se mirna reka i brzaci, pa opuštajuća vožnja postaje prava zabava.  Najveća oduševljenje je bazen sa talasima od čak 2000m² koji posetiocima daje osećaj letovanja na nekom od egzotičnih svetskih letovališta, naročito kada počne pena party jer tada zabava dobija drugu, potpuno novu dimenziju. Još na ulasku u bazen steknete utisak boravka na moru jer se velki broj dama brčka u najplićem delu bazena koji ima postepen ulazak, dok stopala zaljuskuju talasi  – baš kao i na obali mora uživaju u suncu i vodi.

Nakon puštanja u rad poslednje faze, ovo će biti zvanično najveći aqua park u Srbiji i regionu, a nove atrakcije biće otvorene za posetioce početkom avgusta. Biće pravo uživanje osvežiti se nekim od koktela u velikom pool baru ili probuditi sva čula spustom niz tobogan i hidromasažom. Uživanje se upotpunjuje odličnom ponudom izvrsne hrane restorana u sastavu aqua parka, a gosti se mogu zasladiti i ukusnim desertom ili uživati u omiljenom piću i kafi.

U okviru samog vodenog parka nalazi se shop sa osnovnim potrepštinama – ukoliko ostanete bez kreme za sunčanje ili pelena za bebu, a pravo otkrovenje su ležerni modni komadi za vrele letnje dane koji ostavljaju bez daha.

Aquapark RAJ neguje porodične vrednosti te za porodične i grupne posete u ponudi su specijalni paketi, kao i specijalne cene za seniore, učenike i velike porodice, a Raj je prvi IKEA Family partner u Srbiji sa povoljnostima za članove.

Nezaboravna letnja zabava za najmlađe i neviđeno opuštanje za odrasle u najvećem i najatraktivnijem vodenom parku u Srbiji i regionu! Dobrodošli u Raj!

 

Fotografije Aleksandra Mladenović i Ena Crnoglavac

DSC00207 00

Sledi, bitka za vodu

Pogledi

  • Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji.

Piše: Branislav Gulan

Branislav Gulan

Za jednu deceniju zbog SUŠA u polјoprivredi Srbije izgublјeno je oko šest milijardi dolara. Zbog suša koje prete i ovom regionu nauka mora da stvori nove sorte i hibride! Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje se kreće oko 0,45 odsto. U Srbiji sirovine za hranu proizvode se na 3.476.000 hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće od četiri do pet milijardi dolara. Srbija, inače poseduje 5,1 miliona hektara polјoprivrednih površina dok je obradivo oko 4,1 miliona hektara. Izuzetak je bila samo godina korone 2020. Tada je vrednost proizvodnje bila čak 5,6 milijardi dolara i rast proizvodnje je bio 4,6 osto. Godinu dana kasnije, 2021. godine ostvarena proizvodnja bila je manja od prethodne za pet odsto. Standardno ona se u prosečnim godinama kreće između četiri i pet milijardi dolara. Izvoz u 2020. godini iznosio je 4,6 milijardi dolara, a u 2021. godini to je bilo oko 4,9 milijardi dolara. Stručnjaci ističu da je potrebno menjati strukturu proizvodnje, a kada je reč o izvozu umesto izvoza sirovina za hranu nužno je da se pređe na prodaju, odnosno izvoz proizvoda iz viših faza prerade. To je onda i uvećati devizni priliv od izvoza. To znači da nam je potreban novi concept agrarne poizvodnje, zasnovan na zadružnom sistemu, gde će biti ukljuelčna i prerađivačka industrija. Recept uspeha nalauzi se u činjenici da se obrt kapitala od porizvodnje u agraru ubrza i da to bude bar 50 puta godišnje, a ne kao sad  do tri puta.

Dodaje se da su naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do 2021. godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. One su od 2000. do 2021. godine polјoprivredi nanele štete veće od šest milijardi dolara. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje. Istraživanja pokazuju das u od 100 godina uvek 52 sušne! Kod nauke je da u budućnosti za takve uslove pripremi nove sorte i hibride.

Istraživanja

Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi. Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetlјiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge bilјne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlјi. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlјe 2040. godine u odnosu na početak veka.

 Povrtarske kulture prve na udaru zbog nesta[ice vode
Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za polјoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga. To je istakao i Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”. On je između ostalog rekao da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih polјoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Klјučni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose.

Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne proemene u Evropi uklјučuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i polјoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promet.

Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na bilјni i životinjskih svet, ali posebno na polјorivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. O tome najbolјe pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina.

Navodnjavanje u 2020. godini: Rast za 11,9 odsto

Kako se navodi, u Srbiji je 2020. godine navodnjavano 52.441 hektara polјoprivrednih površina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji 2020. godine navodnjavane površine veće su za 11,9 odsto nego u 2019. godini. Za navodnjavanje je upotreblјeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj2019. godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane su orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto. Primera radi u svetu se navodnjava prosečno oko 17 odsto površina ili recimo u Albaniji oko 380.000 hektara.

I pad navodnjavanih površina

Samo godinu dana kasnije 2021. Godine,  te navodnjavane površine bile su još manje! Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) tokom 2021. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo  52.236 hektara polјoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u 2021. godini! U hektaraima to je manje za 205 hektara! Političari i nučnici koji ih podržavaju to drugačije računaju. Po njima samo znanim računicama, ti rezultati su mnogo bolji?!

Inače, oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U padu navodnjavanih površina treba tražiti i uzroke fizičkog pada polјoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2021. godini od pet odsto. Nedavno je  aktuelni ministar poljoprivrede izračunao da ćemo uskoro navodnjavati, još više od 100.000 novih hektara koji su u izgradnji. I to je po onoj zapisanoj od Ive Andrića čekanja boljeg životga u agraru. U ovom, slučaju navodnjavanja. ,,Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju’’.

Napomenimo samo da je hidrosistem D-T-D izgrađen 1977. godine i da je bio plan da navodnjava 510.000 hektara i odvodi suvišne vode sa million hektara. Najveći hidrosistem u ovom delu Evrope, tad aje otvorio visoki funkcioner u SFRJ Stane Dolanc.  I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još neostvaruje. Dokaz su podaci RZS. Planirano navodnajvanje od sistema D-T-D nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanej sa million hektqara prewstalo da funkcioniše 2005. godin posle velikih polava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulјa nije mogao da primi suvišne vode.

Prema podacima RZS u 2021. godini navodnjavano je 52.236 hektara njiva u Srbiji, što je bilo manje za 0,4 odsto nego u 2020. godini.  Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno bilo zahvaćeno 92.574 hilјada kubnih metara  vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem osam odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje. Dakle, Srbija je na dnu svetske lestvice po navodnjavanim površianmq. Jer, u Srbiji se navodnjava samo 1,4 odsto, a u svetu u proseku 17 odsto!

Prema podacima Republičkog hidrometerorološkog zavoda (RHMZ) 2019. godina je bila najtoplija zabeležena u Srbiji od 1951. godine, i u Beogradu od 1888. godine, od kada postoje merenja. U toj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na polјoprivredu (koja je po statistici imala pad od samo 0,1 odsto?). Promene klime su takve, da imamo sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta. Agrarna proizvodnja ponajviše zavisi od ćudi Boga!

,,Do kraja 21. veka u Srbiji možemo očekvaiti porast srednje godišnje temperature i za 4,3 odsto u odnosu na vreme od 1961‚ do 1990. godine. Ovo može dovesti do veće dužine trajanja sušnih perioda, češćih rizika od poplava, smanjenja dostupnosti i kvaltieta pijaće vode, veće potrošnje energije, gubitka biodiverziteta, većih rizika po zdravlјe lјudi… Povećanje prosečne godišnje temperature i veća učestalost ekstremnih vremenskih događaja dovešće do novog smanjenja prinosa i povećanja međugodišnjih fluktuacija u prinosima ukoliko se na vreme na preduzmu adekvatne mere. Uz sve to širiće se i bilјne bolesti’’, navodi Miroslav Tadić.

Propadanje hidrosistema

Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega “da ocedi” plodnu bačku zemlјu. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povolјno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi “Vojvodina, propadanje jednog regiona” autor Dragomir Jankov. Kanal Dunav – Tisa – Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. To je tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, shvatao je režim kao “živi organizam” kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno.

Kanal D-T-D pušten je u rad 1977. godine. Puštanje brane kod Novog Bečeja, to je učinio tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. To je bio jedan od najkomplkesnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanlske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je 133 miliona kubika zemlјe i ugrađeno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara. Cilј njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a navodnjava se tek 30.000 do 50.000 hektara. Dakle, funkcija navodnjanja je ostala samo obećanje i neostvarena želјa na papiru.

Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja). Do 2005. godine. Međutim, 1988. je bila klјučna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle “jogurt revolucije” došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je njegova erozija. Za deceniju i po došlo je do zamulјenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulјa koji treba očistiti.

 Nedostatak vode direktno utiče na prinos

Procena smanjenja prinosa

Procene analitičara su da će najveće štete od klimatskih promena biti baš u agraru i smanjenju prinosa. To znači da će očekivani prinosi ozime pšenice za period od 2001. do 2030. godine biti smanjen, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. Međutim, za period 2071. do 2100. godine očekuje se izmenjena regionalna ranjivost: najveća relativna promena prinosa očekuje se u centralnom regionu Srbije (manje za šest odsto) i smanjenje prinosa na jugu Srbije od 10 odsto! Očekivane promene prinosa kukuruza za period od 2001. do 2030. godine imaju promenlјiv znak zavisno od regiona, sa najvećim mogućim smanjenjem od šest odsto. Za period od 2071. do 2100. godine očekivano smanjenje prinosa “žutog zlata” kreće se od 52 odsto do 22 odsto na celoj teritoriji Srbije. Dobijeni rezultati su u skladu sa rezultatima dobijenim za uslove bez navodnjvanja. Analize pokazuju, da uz navodnjavanje, gubitak prinosa kukuruza do sredine 21. veka može da se umanji i do 31 odsto”.

Očekuje se i smanjenje proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe, a do 2100. godine i značajno smanjenje proizvodnje soje. Promene prinosa soje variraju od 31 odsto na severu do 41 odsto na jugu Srbije u vremenu do 2030. godine i smanjnje od 14 odsto do 20 za vreme od 2071. do 2100. godine, sa očekivanim povećanjem smanjenja u severnom i jugoistočnom regionu zemlјe. Povećanje temperatura produžiti period vegatacije ozime pšenice i skratiti period vegetacije soje i kukuruza, pomeriti početak rasta unapred u proseku između (20 i 30 dana do 2100. godine) što će uticati na vremenski raspored polјoprivrednih radova.

Promene datuma cvetanja za period 2001 – 2030. godina za kukuruz, soju i ozimu pšenicu iznose nekoliko dana. Promena datuma punog zrenja, koja se kreće od sedam do 13 dana u proseku, ukazuje na ranije zrenje kukuruza, dok se kod ozime pšenice i soje ne očekuju značajnije promene. Za period od 2071. do 2100. godine očekuje se ranije cvetanje kukuruza i soje, i to za više od dve nedelјe. Za kukuruz vreme punog zrenja može biti i do dva meseca ranije, što može značajno uticati na kvantitet i kvalitet prinosa. Uveliko se zapažaju promene u pogledu pojava obolenja i štetočina što predstavlјa izazov za buduće mere zaštite kultura. Istovremeno, ranija setva može da bude značajan faktor adaptacije ovih kultura na očekivane promene klime.

– Kompletna polјoprivreda mora da se prilagođava vremenu koje je već stiglo. Najteže stanje je u stočarstvu koje u BDP agrara Srbije učestvuje tek sa 30 odsto. To je daleko manje od zemalјa sa razvijanim stočarstvom, gde to nije ispod 60 odsto do primene nauke. Slično stanje je i u voćarstvu, vinogradarstvu, ratarstvu…zaklјučuje Branislav Gulan.

Institut BioSens zajedno sa Nasom i američkim univerzitetima radi na očuvanju vodnih resursa i zemlјišta u Srbiji!

Novosadski Institut BioSens u saradnji sa NASA-om, University Grand Valley, Državnim i Tehnološkim univerzitetima u Mičigenu razvija sistem za monitoring i racionalno korišćenje vodnih resursa i zemlјišta u Srbiji, saopšteno je danas iz tog instituta. Kako se navodi, novi projekat pomoći će srpskoj polјoprivredi da se suoči sa klimatskim promenama i da što racionalnije koristi vodne resurse i zemlјište.

– Zajedno sa američkim kolegama ćemo analizirati satelitske slike Vojvodine, pokušaćemo da damo odgovor na pitanje kako će klimatske promene uticati na domaću polјoprivredu i životnu sredinu, i šta konkretno možemo da uradimo da bismo povećali efikasnost proizvodnje i zadržali biodiverzitet – rekao je pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom Oskar Marko.

Prenosi se i izjava direktora Instituta BioSens Vladimira Crnojevića, koji smatra da je ovo još jedan važan korak u procesu digitalizacije polјoprivrede čija je lokomotiva upravo Institut BioSens.

– Trenutno, najvažnija polazna tačka za razvoj polјoprivrede su podaci. Delјenjem podataka i znanja kroz saradnju sa vrhunskim naučnim institucijama i ulaganjem u istraživanja, umnožava se intelektualni kapital, nastaju nove ideje i rešenja koja će polјoprivredu učiniti efikasnijom – rekao je on.

Iz BioSensa su upozorili da nepredvidive letnje padavine dovode do promene vodostaja koji u južnom slivu reke Dunav, dragocenom resursu za polјoprivredu, opada.Kako bi se polјoprivredni sektor na pravi način prilagodio klimatskim promenama, smatraju, važno je razumeti trendove u polјoprivredi, odnosno pomeranje datuma setve i žetve, promene setvene strukture, plodoreda, trajanja polјoprivredne sezone.

Najavlјeno je da će projekat trajati do 2024. godine, a najnovije informacije i rezultati projekta biće dostupni na sajtu Instituta BioSens.

(Autor je analitičar i publicista)

 

 

01

U znaku minibusa i Miholјskih susreta sela

 

 

  • Najvreliji dan U 2022. godini doneo minibus u Lebane, bespalatan prevoz za stanovnike sela, ali i početak “tradicionalnih” manifestacija.

 

“Jug ima valјane lјude, a od lјudi zavisi sve. Lebane imaju budućnost. Ali zaslužuju da ih ne ostavimo same. Svaki uložen dinar je sigurno dobro uložen i sigurno će se vratiti” izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u poseti Lebanu, gde je posle radnog sastanka sa rukovodstvom Opštine, zajedno sa  predsednikom Opštine i lјudima iz Akademijskog odbora za selo SANU, pošao u vožnju minibusem za prevoz seoskog stanovništva, kuplјenim sredstvima Ministarstva za brigu o selu.

Ministar se zaustavio u selu Grgurovce koje je na ovaj način prvi put dobilo redovan linijski prevoz za svoje stanovnike. Radost najmlađih i najstarijih u probnoj vožnji od sela do sela, a onda veliko okuplјanje ispred vodenice stare nekoliko vekova. Najstariji se slažu da ovakav skup ne pamte. „Idem u srednju tehničku školu u Lebanu i ovaj prevoz nam mnogo znači. Besplatan je i ne moramo da odvajamo mesečno sredstva za odlazak i povratak iz škole, a sada kada nam je urađen i put mnogo manje mojih vršnjaka će napuštati selo. Ja svoju budućnost vidim ovde”, rekao je Nikola Đorđević iz sela Grgurovce.

Iz ovog programa do sada je dodelјeno 35 ovakvih vozila za najugroženije opštine, od kojih 28 pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima, a neka sela u Srbiji su na ovaj način po prvi put dobila vezu sa gradom/opštinom. Dnevno će se ovim minibusevima u Srbiji prevoziti oko 3.800 putnika, a prvi minibusevi su već počeli da stižu i saobraćaju po selima.

Predsednik opštine Ivan Bogdanović zahvalio je ministru na poseti i izjavio da opština Lebane učestvuje u svim programima Ministarstva za brigu o selu i da je lokalna samouprava uvek tu da čuje sve probleme meštana i mesnih zajednica i da učini sve što je moguće za njihovo rešavanje.

Ministar Krkobabić je u selu Bošnjace obišao voćarsku zadrugu „Agro prima jug“. Ova stara zadruga je iz prošlogodišnjeg programa Ministarstva za brigu o selu namenjenog zadrugama dobila 13,4 miliona dinara za unapređenje poslovanja nabavkom rashladnog agregata i savremene opreme za preradu voća. „Uspešnost zadruge određuje broj kooperanata. Sudeći po broju od 300 ovo je jedna od najuspešnijih u Srbiji. Sredstva koja smo uložili u tehničkom,  tehnološkom ali i komercijalnom smislu imaju puno opravdanje. A, to potvrđuje ovaj broj kooperanata. I da budemo jasni radi se o tri stotine porodica“.  Osnovana 2006. godine, zadruga otkuplјuje skoro sve vrste voća i povrća i plasira na domaće i inostrano tržište. Zahvalјujući ovoj investiciji i delimično sopstvenim ulaganjima, prošle godine su dostigli izvoz u iznosu od 40 miliona dinara. Zadruga u dve smene ima 10 stalno zaposlenih radnika i 30 sezonskih.

U selu Bošnjace prošle godine organizovani su i „Miholјski susreti sela“, takođe sredstvima Ministarstva za brigu o selu, a isti susreti sa raznim nadmetanjima i kulturno-umetničkim programom održaće se 28. avgusta ove godine u selima Grgurovce, Pertate, Togočevce, Konjino i Popovce.

U Lebanu počinje i Paradajz fest, trodnevna manifestacija u organizaciji Opštine, posvećena polјoprivrednim proizvođačima, edukaciji i zabavi. (B. Gulan)

 

Foto:Izdvojena fotografija Agencija Beta

DSC02437

Ne paliti vatru na otvorenom

Apel Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije

 

  • Samo u toku juna i jula meseca ove godine evidentirano je 4.982 vanredna događaja, od čega 836 požara.

 

Visoke novčane kazne

Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova apeluje na sve građane da ne spaljuju travu i nisko rastinje na otvorenim prostorima i da ne lože vatru u šumi i po obodima šuma, zbog opasnosti širenja požara koje može da ugrozi živote građana i da nanese velike materijalne štete.

Samo u toku juna i jula meseca ove godine evidentirano je 4.982 vanredna događaja, od kojih su najbrojniji požari, kojih je bilo 3.836. Od ukupnog broja požara 2.884 su nastali na otvorenom prostoru. 

U narednom periodu očekuju se duži sušni period bez padavina sa visokim temperaturama, koji pogoduju nastanku požara na otvorenom prostoru i njegovom brzom širenju.

Podsećamo naše građane da je odredbama Zakona o zaštiti od požara zabranjeno spaljivanje trave, niskog rastinja i smeća na otvorenom prostoru i ostataka strnih useva, i da je nepoštovanje ove odredbe zakona zaprećena kazna za pravna lica od 300.000 do 1.000.000 dinara, a za fizička lica 10.000 dinara.

Ovim zakonom zabranjeno je loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od ruba šume, izuzev na određenim i za to obeleženim mestima, u skladu sa propisanim merama zaštite od požara. Za nepoštovanje ove odredbe zakona zaprećena je kazna za fizička lica od 10.000 do 50.000 dinara.

Sektor za vanredne situacije će i u narednom periodu,  zajedno sa drugim linijama rada MUP-a, nadležnim inspekcijskim službama republičkog i lokalnog nivoa, nastaviti aktivnost pojačanog nadzora i obilaska terena radi pronalaženja neodgovornih građana koji ne poštuju zakonske odredbe i njihovog procesuiranja, a sve u cilju smanjenja broja požara na otvorenom prostoru i povećanja bezbednosti naših građana.

 

(Ar PRESS)

 

 

DSC08650 00

Život na obećanjima i čekanju bolјeg života

Kuda ide  poljoprivreda Srbije ?

  • Strategija agrara doneta 2014. u kojoj se predviđao godišnji rast proizvodnje je bila samo plan nerealnih želјa. U 2021. godini pad je bio pet odsto! Godišnja vrednost proizvodnje godinama stagnira u vrednosti od oko pet milijardi dolara. Od izvoznika postali smo uvoznici svinjskog mesa. Samo za prva četiri meseca 2022. godine uvezeno je u zemlјu oko 12.679,2 tona zamrznutog svinjskog mesa. To nas je koštalo 27,6 miliona evra. Iz Srbije je pre tri decenije bilo izvezeno svinjskog mesa za 762 miliona dolara!  Sad su mesare pune samo zahvaljujući uvozu i pokolјu domaće stoke!

Piše: Branislav Gulan

                  Branislav Gulan

Jugoslavija je nekad bila zemlјa za koju se govorilo da može da hrani 100 miliona stanovnika. Uzrečica je bila da može da hrani i pola Evrope, koja je tada imala oko 500 miliona stanovnika! Hvalili smo se da imamo dovolјno hrane za sopstvene potrebe, odnosno za 22 miliona žitelјa! Tada smo obrađivali oko 10 miliona hektara njiva i sa njih obezbeđivali dovolјno hrane za sebe. Proizvodili smo šest miliona tona pšenice u SFRJ, i bilo je dovolјno svega, ne samo za sopstvene potrebe nego i za izvoz. Činilo nam se da će tako večno trajati i posle raspada Jugoslavije. Jer, proizvodimo i oko 3,5 miliona tona pšenice, što je dvostruko više nego što trebga Srbiji za ishranu. To je 1,55 miliona tona.  U žetvi koja je u toku učestvuje oko 450.000 traktora i 25.000 kombajna. Dobar deo ove mehanizacije star je više od tri decenije. Jedan deo stariji je i od svojih vlasnika.

Pola veka se čeka bolјi život u agraru, o kome se ponajviše govori pred izbore. Posle toga odlazi u zaborav. Dakle, zaraziti nekog čekanjem je najbolјi način vladanja nad njim. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se nadaju (I. Andrić). Agrar nije ni strateška grana!? Zašto? Zar smo tako očekivali i bolјi i lakši život u samostalnoj Srbiji. Međutim, dogodilo se sve obrnuto. Hrana u Srbiji je najskuplјa u regionu, ona odnosi čak više od 40 odsto zarada. Više od 500.000 njenih žitelјa svakog dana je gladno (procena je da danas u Srbiji ima oko 6,5 miliona stanovnika).

Samo obećanja i očekvianja!

Ljudi koji se bave agrarom u Srbiji proteklih decenija, godina, meseci i dana uglavnom žive na obećanjima i čekanjima bolјeg života, a rezultat je da radnici i selјaci sad imaju imaju nesiguran i neizvestan – prekarni rad! Dakle, imaju samo obećanja i očekivanja.

Govoreći tako o mogućnostima proizvodnje i bogatoj Srbiji, nakon intervencije Rusije na Ukrajinu, odjednom smo se uplašili gladi u bogatoj zemlјi (za koju se nekada govorio da može da hrani pola Evrope), blokirali planirane viškove hrane za izvoz. To je bila i šansa, da seljaci, posle obezbeđenja domaće sigurnosti, u izvozu viškova nešto i zarade. Posle, uvidevši greške, vlast je uredbama ,,odmrzavala’’ svoje zabrane. Tako je i gasila požare neadekvatne agroekonomske politike. Čudno je da se nije znalo da u zemlјi uvek mora da postoji 10 odsto zaliha nekoliko osnovnih potrepština. Zalihe pšenice smo navodno imali u 88 privatnih skladišta i tri državna u zemlјi. Ali je ta roba bila prepuštena na čuvanje nesavesnim skladištarima, što je utvrđeno tek nakon prinudne kontrole, nakon izbijanja rata u zemlјama od kojih i zavisimo (Rusija i Ukrajina). Strah je stigao u vlast, pa su zbog neznanja ili… činili pogrešne poteze. Taj strah nije stvoren samo zbog brige o narodu koji navodno može biti gladan, već, pre svega, zbog mogućnosti gubitka vlasti koja je sad produžena posle aprilskih izbora 2022. godine.

                                                        Fabrika na otvorenom

Fabrika pod otvorenim nebom

Srbija pod otvorenim nebom poseduje ogromnu fabriku sirovina za hanu. One se proizvode na 5,1 miliona hektara njiva, a od toga je 4,1 miliona hektara polјoprivredno zemlјište, dok se koristi 3.476.000 hektara. Na tim površinama ostvarujemo po hektaru proizvodnju vrednu tek 1.000 evra po hektaru.  Holandija  ima 24.000, Danaska 17.000 evra. U tim zemlajma koje nam služe za uzor, klјuč uspeha se nalazi u brzini obrta kapitala. Tamo se obrće svake nedelјe (najmanje 48 puta godišnje pa i češće), a u Srbiji uglavnom jednom do pet puta godišnje. Oni koji to rade nedelјno u Srbiji imaju kao i razvijeni. Ima ih ali je mali broj takvih. Za poslednje tri i po decenije rast agrarne proizvodnje je samo 0,45 odsto. Godinama pa i decenijama godišnja vrednost agrarne proizvodnje se kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Ponekad se samo približimo brojci od šest milijardi.

U strategijama su bile mnogo veće nerealne i neostvarive želјe. Na svim tim površinama i u ovako skromnoj prozvodnji Srbija ima dvostruko više hrane svake godine nego što joj je potrebno! Jer, treba nam 1,55 miliona tona tona pšenice, i oko četiri miliona tona kukuruza za skroman stočni fond (proizvodimo i do osam miliona tona kukuruza, ali nema stoke da ga jede). Trenutno u stajama imamo zvanično 891.055 goveda (stočari kažu da nema ni 500.000 grla) oko 2,8 miliona svinja (poznavaoci prilika kažu da imamo manje od dva miliona, 1,7 miliona ovaca, 14.000 konja 1.000 magaraca). Stručnjaci kažu da bi morali da imamo bar 1,6 miliona goveda, oko 6,5 miliona svinja, tri miliona ovaca, 95 miliona pilića, više desetina hilјada konja, bar nekoliko hilјada magaraca…

U svim budućim projektima razvoja Srbije polјoprivreda mora postati strateška grana. Znači, zvanično a ne samo deklarativno kao do sada! To znači da treba da dobijemo novi koncept realnu dugoročne agrarne politike, strategiju, nacionalni  ili akcioni program, nazovimo ga kako god hoćemo, ali da živi u praksi. Sadašnja Strategija razvoja polјoprivrede Srbije, doneta je krajem jula 2014. godine i važi do 2024. godine. Predviđala je godišnji rast proizvodnje od 9,1 odsto, ili 6,1 odsto, u otežanim uslovima. To je bila nerealna i netačna strategija, štetna po državu i to se pokazalo tačnim. To je prognozirao dr Kovilјko Lovre, nekadašnji savezni ministar polјoprivrede.  Nјu je napisalo 200 naših eksperata na 145. strana. Ništa se nije ostvarilo pozitivno, jer je već prve godine njene primene 2015.,  bio pad proizvodnje od osam odsto, zatim rast od osam odsto u 2016. godini, pa je 2017. godine suša odnela trećinu proizvodnje u vrednosti od 1,5 milijardi dolara i imali smo zanuična pad od 10,7 odsto, u 2018. godini je država proglasila rast od 18 odsto, u 2019. godinji bio je pad od 0,1 odsto, a u godini korone (2020. g) rast od 4,6 odsto!? Potom već u 2022. godini Republički zavod za statistiku Srbije je javio da u 2021. godini imamo pad proizvodnje u agraru od pet odsto! Za protekle tri i po decenije agrar ima prosečan rast od samo 0,45 odsto! Sadašnje stanje pokazuje da su nam pune mesare, ali prazne staje i obori.  To je veoma opasno i kritično. Jer, su mesare jedino pune posle bojkota selјaka ili uvoza zamrznutog mesa iz EU. To je slučaj i ove godine.

Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže da najviše uvozimo svinjskog mesa iz Španije, a da je u Evropi dozvolјena upotreba GM sojine sačme, čime se te svinje hrane. Naša zemlјa ne zna da li je neko i ko je upotreblјavao ovo meso, i da li je imao problema. U prva tri meseca 2021. godine uvezli smo 61.000 komada prasadi, a svinjskog mesa u vrednosti od 18,8 milioan evra. Proizvode od mesa, trajne i polutrajne platitli smo iz uvoza 18,5 miliona dolara. Živi prasići najviše stižu iz Danske i Holandije. Procenjuje se da je proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u prvom kvartalu 2022. godine manja za 48,2 odsto u odnosu na isto vreme 2021. godine. Ovu godinu smo dočekali samo sa 180.000 krmača, a pre nekliko godina ih je bilo čak 1,1 miliona! U pokolјu matičnog stada se i nalaze uzroci zašto su nam obori pusti i u punim i u praznim kućama. Rezultat toga je brojka koja kaže da je desetogodišnja proizvdonja svinja smanjena za 6,5 odsto. Zato sad i važi preporuka potrošačima da kupujudomaće proizuvode, a to važći za meso koje je proizvod naših selјaka, a ne iz uvoza. Jer, sigurno nije GMO proizvod. Jer je u Srbiji zabranjen uzgoj, promet i prodaja bilo čega što ima veze sa genetičkom modifikacijom.

Kada je reč o uvoznicima, prerađevine najviše uvoze trgovinski lanci, a meso klaničari za preradu. Recimo samo da je za prva četiri meseca u zemlјu koja se nekada dičila tovom svinja i izvozom ovog mesa, uvezeno je 12.679 tona zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 27,59 miliona evra. Ostvareni uvoz je za 88 odsto veći u odnosi na vrednost uvoza za isti period 2021. godine!

Prasad uvoze farmeri za dalјi tov. Naša zemlјa mora da uvozi, jer inače ne proizvdimo dovolјno svinja za naše potrebe. A daleke 1866. godine smo u priozvodnji svinja bili ispred SAD. Tada je u Srbiji na 1.000 stanovnika bilo 1.300 svinja, a u SAD na isti broj stanovnika je bilo tek 800 svinja. Ili još jedno poređenje 1990. godine je iz Srbije bilo u svet izvezeno svinjskog mesa u vrednosti 762 miliona dolara. Vojska SAD se hranila sa konzervama iz Srbije. Sad je to prošlost i mi naše mesare punimo sa uvoznim svinjskim mesom ili pokolјem domaćeg stočnog fonda!

Međutim, to moramo da činimo jer nam uvek nedostaje oko 10 odsto ovde hrane od potreba. A, naročito sad, kada nemamo dovolјan broj ni prasadi ni krmača! Sve ovo ukazje na stanje u kome se nalazi Srbija koja je od izvoznika postala uvoznik svinjskog mesa! Jer, godišnje prosečno proiozvodimo oko 270.000 tona, nekada to bud ei 330.000 tona. Više mesa imamo samo kada nezadovolјni stočari u znak protesta pokolјu svinje. Tada trenutno prividno budu punije mesa, ali kasnije se to nadoknadi samo uvozom, za koji je u 2021. godini potrošeno 64 miliona dolara.  Ono što nije dobro je činjenica da to meso živih svinja, je proizvod od GMO ishrane tovlјenika.

Traži se zabrana uvoza mesa!

Predsednik Pokreta ,,Da se struka pita“ Vladimir Kovačević, kaže da je u prvom kvartalu ove godine uzgoj tovlјenika u Srbiji manji za 48 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2021. godine. On ističe da je potrebno hitno zabranti uvoz prasadi iz EU, jer to guši domaći tov.

,,Upoređujući poslednji kvartal 2021. godine  sa prvim kvartalom 2022. vidi se da je on u Srbiji smanjen za 48,2 odsto.“

On traži da se hitno zabrani uvoz mesa iz sveta i da se stimuliše domaća proizvodnja koja je ,,puštena niz vodu“. Dodao je da je u Srbiji nekada bilo 1,1 miliona krmača, a da danas ima manje od 180.000. U tome, treba i tražiti uzroke zašto u Srbiji nema domaće prasadi. Zbog pokolјa krmača  smanjen je i broja prasadi za 875.000 komada. Uzgajivači svinja više nemaju gde da kupe prasad. Zbog toga je porastao uvoz iz Danske, ali i drugih zemalјa EU. Samo prošle godine u dva navrata u Srbiju je stiglo 300.000 prasadi iz uvoza. Sve to je razlog za smanjenje domaće proizvodnje.

To znači da se u Srbiji mora stvoriti novi koncept agrara u kome će proizvoditi i donositi profit, umesto gubitaka.  U suprotnom, ostaćemo i bez sela i bez seljaka koji su samo za nekoliko godina ugasili više od 6.000 farmi!

U svakoj delatnosti mora se stvoriti realna mogućnost, a ne plan želјa. Takvo stanje smo imali i do sada. Te želјe nisu ispunjene. U 2021. godini izvoz sirovina za proizvodnju hrane je bio 4,9 milijardi dolara. Decenijama se izvoze sirovine za proizvodnju hrane. Mi to ne zovemo pravim imenom. Primera radi nalazimo se među deset izvoznika kukuruza u svetu. Sa tim se i hvalimo! Izvoz ,,žutog zlata’’ 2021. godini u zemlјu je doneo 557 miliona dolara. Ali, kada se bolјe razmisli, to je za odgovornost, a ne za pohvalu. Jer, od kukuruza može da se proizvede 10.000 različitih proizvoda, pa tada bi imali mnogo veću vrednost u izvozu finalnih proizvoda! Agrar učestvuje u BDP zemlјe sa blizu 10 odsto. Mnogo više nego u razvijenim zemlјama. Subvencije u agraru su u 2022.godini su oko 62 milijarde dinara. Vlasti kažu nikada veće… Ali i sada ispod zakonskih pet odsto državnog budžeta. Ako se dobro rasporede i kontroliše potrošnja novca, mogu doneti pomak u agraru. A, tek decenijama kada bi bilo tako, i rezultate.

Subvencije bez rezultata!

                                                       Subvencije nedovoljne

Subvencije za agrar Srbije po hektaru nedavno su povećane sa 4.000  na 8.000 dinara po hektaru! To je oko tek 70 evra po hektaru.  U EU one su od 480  pa do 900 evra po hektaru. Agrar Srbije sa tim subvencijama ne može biti konkurentan u proizvodnji sa zemalјama EU. Sada kada se moramo uklapati i u politiku EU, i to se mora izjednačiti. U novom programu o subvencijama mora se narodu i reći gde je ,,nestalo“ 54 milijarde dinara namenjenih (28 milijardi stočarstvu plus 26 za ruralnom razvoju) u vremenu od 2016.do 2020. godine. To su pare od 457 miliona evra. Pare su utrošene su ili nestale, ali nisu donele boljitka niti  rezultate za šta su bile namenjene. Nema para, a ni povećanja proizvodnje u stočarstvu, ali ni bolјeg života na selu od tog novca!

Kolika je to vrednost samo da se zna da je u 2021. godini Agrarni budžet Srbije bio u vrednosti od oko 400 miliona evra. On ove godini iznosi 62 milijarde dinara ili 525,4 miliona evra.  Da su namenjene pare, odnosno subvencije stigle do stočara, sigurno bi ova grana, koja se nalazi na izdisaju, osetila bolјitak i danas bi drugačije izgedala! Na to je ukazala prilikom kontrole i Državna revizorska institucija Srbije u svoja dva izveštaja. Ona je prilikom kontrole utrošenog novca namenjnog stočarstvu utvrdila da nema rezultata u ovoj grani. Ni u povećanju broja grla, kvalitetu, stoke, povećanju proizvodnje u tonama i izvozu mesa…  A, navodno je uloženo 28 milijardi dinara (ili 237 miliona evra) od 2016. do 2018. godine. za dve godine.

Slično je utvrđeno i prilikom kontrole trošenja novca od 26 milijardi dinara (što je oko 220 miliona evra) za ruralni razvoj preko Ministarstva polјoprivrede,  u vremenu od 2018. do 2020. godine. Dakle, nema rezultata, ali ni para. Da je taj novac otišao do stočara i sela kojima je bio namenjen stanje u ovim granama bi bilo mnogo bolјe. A, i u državi i narodu koji sad jede najskupnju hranu u regionu!

Voda i navodnjavanje

Prema izveštaju RZS statistiku za 2021.godinu u Srbiji se navodnjavalo samo nešto više od 52.236 hektara njiva, što je manje za 0,4 odsto nego godinu dana ranije! Inače, od njiva koje se obrađuju u Srbiji, a to je 3.476.000 hektra navodnjava se samo 1,4 odsto! A, svaki dan slušamo o izgradnji novih sistema za navodnjavanje na više stotina hilјada hektarara. Sad u 2022. godini agrar Srbije vodi 13 ministar polјoprivrede od 2000. godine. Da je svaki od njih izgradio sisteme na po 10.000 hektara, sad bi u Srbiji bilo novih sistema na 130.000 hektara. A, najveća promašena investicija u Evropi D-T-D je završena 1977. godine. Tada je rečeno da će se navodnjavati najmanje 510.000 hektara samo iz ovog sistema i odvodnjavati milion hektara. Tog obećanog navodnjavanja nije nikad bilo, dok je odvodnjavanje  funkcionisalo do 2005. godin kada sistem nije mogao da primi suvušne vode.  Prošle  2021. godine u Srbiji je bilo i 14.000 hektara poplavlјenih obradivih površina. Kada je građen hidrosistem D-T-D iz njega je iskopano voko 135 miliona kubika zemlјe, a sad ga treba očistiti od najmanje 15 miliona kubika mulјa, kako bi mu vratili plovne funkcije.

O novim sistemima samo slušamo priče, a ovo su zvanični rezultati.  Gradi se nešto za pare koje su stigle iz Afrike (pominje se 100 miliona dolara, ali to je još uvek samo u izgradnji. Ono što iznosi RZS je u upotrebi i koristi se za proizvodnju hrane u 2022. godini.)

Dakle, u Srbiji se, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, objavlјenog 9. januara 2022. odine, u 2021. godini navodnjavalo samo 1,4 odsto njiva (to je 3.476.000 hektara koje se koriste)! To je 52.236 hektara! U svetu je to prosečno 17 odsto. U Albaniji recimo, iz koje se u Srbiju uizvoizi dosta povrća, pod sistemima za navodnjavanje nalazi se 380.000 hektara površina. U tome što nema navodnavjanja, čpa nepsotoje ni dve ni tri žetve godišnej kao u svetu kome Srbija teži, treba i tražitii zašto nam proizvodnja stagnira već decenijama i pored toga što nauka nudi dobre rezutlate. Ali, genetske mogućnostim naših kultura se koriste samo od 30 do 50 odsto! Kada kažemo stagnira decenija, to znači da se vrednost agrarne prioizvodnje hrane kreće između tri do pet milijardi dolara godišnje (bude nekad izuzetak) u rodnim godinama, zatim godišnja vrednost agrarne proizvdodnje po hektaru je zbog malog obrta kaptiala tek 1.000 evra. Cilј je da se proizvodnja po tonama i u vrednosti poveća za nekoliko puta pa da se i izvoz udvostruči (u 2021. godini iznosio je 4,9 milijardi dolara), a tada će i vrednost proizvodnje po hektaru biti najmanje bar 5.000 dolara. Cilj je da bude bar 10.000 dolara. To se može postići samo sa punim stajama i oborima i bržim obrtom kapitala.

 Vraćen duh zadrugarstvu

Sumorna je i slika sela u Srbiji. Od 4.700 naselјenih mesta ili sela, u Srbiji nestaje svako četvrto selo. Po Ustavu Srbije u njoj ne postoji nijedno selo, već se zovu naselјena mesta. U fazi nestajanja je njih 1.200, u 1.000 nema prodavnice, 500 nema puta,  u više od hilјadu sela ima manje od po 100 stanovnika.  U 1.034 sela u Srbiji ima manje od po 100 žitelјa na sapavanju!U Srbiji je i oko 200.000 praznih kuća, 2.000 sela nema poštu ni bankomat. U selima je i oko 260.000 neoženjenih momaka koji su u petoj deceniji života, zatim oko 100.000 devojaka… Da su svi oni zasnovali porodice u vremenu optimalnim za to da imaju potomke, danas bi Srbija imala najmanje 500.000 stanovnika više. Prvi boljitak u selu je to što čini Milan Krkobabić pa je za godinu dana otkupio na selima zahvaljujući državnom novcu oko 1.000 praznih kuća. U njih su stigli novi stanovnici koji hoće da žive i da rade u selima. Ali to je sporo da se napune prazna sela. Dok se ne vrate velike izvozne firme, treba osnivati izvozne zadruge, da preuzmu nekadašnju ulogu bivših izvoznika firmi poput ,,Geneksa’’, ,,Generaleksporta’’, ,,Progresa’’…

Jedino je u ovoj oblasti počelo je nešto da se radi od 2017. godine. Pre dve godine formirano je ministarstvo za brigu o selu koga vodi Milan Krkobabić pa je više od 200 zadruga dobilo pomoć od 2,2 miliajrde dinara od 2017. godini, vraćen je duh zadrugarstvu pa je osnovno oko 1.000 novih zadruga. U 2021. godini  čak 651 prazna kuća na selu je dobila nove stanare, a u 479 sela iz 18 lokalnih samouprava rešen je problem prevoza mini busevim, dok se oko 100.000 lјudi iz 961 sela družilo na ,,Miholјskim susretima“.  Akcija je nastavlјena i u 2022.  godini. Ali, da bi se bolјitak više osetio potrebno je da se akcija vodi pola  veka. U nju treba uklјučiti i mviše od 2.500 mladih koji svake godine završavaju srednje polјoprivredne škole. Roditelјi poseduju imanja za pčetak rada. Oni koji odu da studiraju neko će kasnije da se vrati na selo da bude direktor, menadžer zadruge. Jer, selo nije samo polјoprivreda. Kada se izjednači sa urbanim delovima zemlјe za život postaje privlačno za mlade. Cilj je da se 200.000 hektara neiskorišćene državne zemlje (posedujemo oko 510.000 hektara) ustupi na besplatno korišćenje mladim bezemljašima. Dobro bi bilo kada bi se i Srpska pravoslavna crkva kojoj je vraćeno 80.000 hektara oduzetih njiva uključila u tu akciju pa bi bila dobrotvor sa 20.000 hektara svojih njiva.

Traktori stariji od vlasnika

                      Dotrajala mehanizacija

Treba obnoviti polјoprivrednu mehanizaciju jer imamo više od 400.000 traktora i 25.000 kombajna koji su stariji od svojih korisnilka. Treba otvarati mala i srednja preduzeća u selima, formirati razvojnu banku za agrar, više uklјučiti lјude iz dijaspore.  Računa se da  u svetu na svim meridijanima živi oko četiri miliona lјud iz ovihkrajeva koji raspolažu sa kapitalom od oko 80 milijardi dolara. Stimulisati rađanje dece, jer Srbija nestaje!

Samo u 2021. godini u Srbji je više umrlo nego što se rodilo čak 75.000 stanovnika. Sličan trend nastavlјen je i u 2022. godini pa je za prva četiri meseca više umrlo nego što se rodilo 24.000 žitelјa Srbije. Dakle, samo za četiri meseca nestala je jedna varošica, manji gradić.

Za sve ovo potreban je novi koncept funkcionisanja polјoprivrede. Ako ne napravimo zaokret, ostaćemo bez sela i biti sirotinja. To se posebno odnosi na 2,6 miliona lјudi koji su neposredno i posredno i žive od agrara.  Novi koncept treba da podrazumeva odmicanje od primarne proizvodnje, odnosno zaokruživanje celog ciklusa od njive do trpeze, što podrazumeva prerađivačku industirju koju Srbija nema. Da ona bude u okviru zadruga i u vlasništvu neposrednih proizvođača hrane. Jer, ta prerađivačka indsutrija je uništena u plјačkaškoj privatizaciji koja je obavlјena uz pomoć države. Tada je oko 400 firmi dobilo nove vlasnike. Bez posla je osalo i oko 100.000 lјudi. U toj plјačkaškoj privatizaciji, selјaci, oni koji su gradili kombinate, nisu postali vlasnici te prerađivačke industrije. Pa nemaju ni uticaj na kreiranje politike u toj oblasti. A, decenijama su ulagali novac u nju. Da oni imaju uticaja, to bi donelo mnogo veći obrt kapitala i veću zaradu. Tada bi se pobolјšala zainteresovanost lјudi za ostanak na selu, ali i drugih da se orijentišu na taj vid biznisa. Cilјna grupa tu mora biti i 2.500 srednjoškolaca srednjih polјoprivrednih škola. Jer, potiču sa sela, roditelјi im već imaju polјoprivredna imanja, pa će im biti lakši početak u bavlјenju ovim poslom. Postojeće stanje je potrebno menjati jer sadašnji koncept nekorišćenja skupe nauke u polјoprivredi daje slabe rezultate.  Treba nam sistem transfera nauke preko instituta čiji su vlasnici farmeri.

Ljudi od nauke će farmere ,,hraniti“ pravovremenim i krajnje konkretnim znanjem koje će moći odmah da primene u proizvodnji. To je i put da se poveća proizvodnja količinski i novčano, pa i da se krene ka berićetu i bolјoj budućnosti agrara u SrbijiTaj bolјi život u agrara koji se čeka već decenijama. Jer, hrana će biti sve skuplјa, odnosno nikada više neće biti jeftina. A, Srbija ima mogućnosti da je proizvodi znatno više nego što je potrebno za ishranu sopstvenih stanovnika, kojih je na žalost sve manje. I ne samo za samodovlјnost nego i da se izvoz za koju godinu već udvostruči, da bude veći od 10 milijardi dolara godišnje. To će se moći samo uz novi koncept agrarne politike. On treba da bude zasniva na bržem obrtu kapitala. On je u agraru najsporiji na ovakan način koji se vodi u Srbiji agarna politika. Ona treba da bude zasnovana na zadružnom udruživanju i povezivanju proizvođača i prerađivača, kao i većem i bržem obrtu kapitala.

                                                                                        (Autor je analitičar i publicista)