Glovo

Donesi je sada Glovo u skoro 30 gradova u Srbiji

 

 

Donesi je prestao da vrši dostavu, ali korisnici će moći da naručuju svoju omiljenu hranu putem Glova

 

Beograd, 31. avgust, 2021 – Platforma za dostavu hrane, Donesi, prestala je sa dostavom porudžbina, a njihovo poslovanje preuzima Glovo, jedna od vodećih svetskih kompanija u oblasti dostave.

 

Donesi od danas prestaje sa poslovanjem u skoro 30 gradova*, a sav sadržaj aplikacije i web sajta već je prebačen na Glovo. Isto će se kroz nekoliko dana desiti i u glavnom gradu Srbije, Beogradu.

 

Korisnici Donesi aplikacije u Srbiji će biti preusmereni na Glovo kroz personalizovane linkove, gde će jednostavan proces prijavljivanja biti moguć u samo nekoliko koraka. Istovremeno, korisnici Donesi web sajta će biti preusmereni na Glovo web sajt.

 

Svi restorani koji su prethodno bili deo Donesi ponude sada su dostupni na Glovo aplikaciji, tako da korisnici Donesi platforme mogu i dalje uživati u svojoj omiljenoj hrani, piću i grickalicama. Glovo aplikacija sadrži više od 2.500 restorana u Srbiji, a pored hrane, Glovo se udružio sa Idea supermarketima i brendovima kao što su Tehnomanija, Aksa, Laguna, DM, Dr.Max i Gazprom  i Vulkan, a omogućava i dostavljanje namirnica i domaćih proizvoda, poput mesa i ribe, poklona, cveća, osvežavajućih pića i proizvoda za lepotu i negu, proizvoda za bebe, knjiga.

 

Branimir Đurović, direktor Glovo Srbija, ovim povodom je izjavio: „Zadovoljstvo nam je da objavimo lepu vest, a to je da smo završili preuzimanje Donesi platforme u skoro svakom gradu i opštini u Srbiji. Naporno smo radili kako bismo obezbedili sav omiljeni sadržaj korisnika u najkraćem  vremenskom roku. Čvrsto  verujemo da ćemo spajanjem Glovo i Donesi sadržaja i operativne ekspertize u jednu platformu, uz minimalne promene u korisničkom iskustvu i sa više ponuda i promocija, korisnicima pružiti još bolji sveukupni  doživljaj i zadovoljstvo.“

 

Glovo je u maju najavio da su sprovedena preuzimanja kompanija Delivery Hero grupe kako bi se proširio u centralnoj i istočnoj Evropi.

 Glovo i u Arandjelovcu

*Gradovi u Srbiji koji su u potpunosti prešli na Glovo platformu su: Niš, Novi Sad, Kragujevac, Pančevo, Subotica, Leskovac, Pirot, Smederevo, Sombor, Čačak, Šabac, Zrenjanin, Jagodina, Kraljevo, Kruševac, Požarevac, Sremska Mitrovica, Užice, Aranđelovac, Valjevo, Vranje, Vrbas, Vrnjačka Banja, Vršac, Zaječar.

 

###

 

O Glovu

 

Glovo je pionirska aplikacija za dostavu više kategorija proizvoda i jedna od vodećih svetskih platformi za dostavu. Osnovan u Barseloni 2015. godine, posluje u jugozapadnoj Evropi, istočnoj Evropi i podsaharskoj Africi. Aplikacija povezuje korisnike sa restoranima, lancima prehrambenih proizvoda, apotekama i maloprodajnim objektima, a obuhvata i kategoriju „bilo šta“ koja omogućava korisnicima da naruče sve što žele.

 

Za više informacija posetite: https://about.glovoapp.com/en/

 

PR

 

 

DSC02689 00

Šumadija koju volim

Sa Nenadom Blagojevićem, autorom knjige “50 najlepših mesta u Šumadiji”

 

  • Zeleni turizam je novi trend u svetu, gde turista putuje lagano, oseti mirise i ukuse, priča sa lokalnim stanovništvom, kaže za portal “Ar PRESS“ Nenad Blagojević autor knjige „50 najlepših mesta u  Šumadiji“

Svako mesto lepo je za sebe. Nenad Blagojević, autor poznatih “Priča sa dušom” izabrao je 50 najlepših mesta u Šumadiji i pretočio ih u knjigu. Time su više osvetljena neka manje poznata,  a zanimljiva mesta. Bio je to povod za razgovor sa ovim stvaraocem.

  • Kako ste izabrali 50 mesta?

Nenad Blagojević

– Ja sam se potrudio da to bude deo Šumadije: Aranđelovac, Topola i Kragujevac. Aranđelovac, gde je moja firma, gde radim i odakle potiče moja porodica, Topola, kao mesto gde dovodim turiste iz Francuske i Kragujevac kao najveći grad u ovom kraju. Želja mi je bila da te tri opštine obradim. Da sam uzeo više, bilo bi to sigurno 100 mesta. Izabrao sam turistička mesta na koja turisti mogu da dođu i odmore se: skrivena mesta Šumadije.

  • Da li Vam je bilo teško da izaberete ta skrivena mesta?

– Bilo je teško. Ponekad čitaoci pitaju kako ste pronašli ovaj umetnički atelje, kako ste pronašli restoran sa dobrim ćevapima… U poslednje četiri godine mnogo sam putovao ovim krajem, ugošćavao domaće i francuske turiste, beležio mesta u kojima gost može da se oseća lepo, da upozna Šumadiju na pravi način, da proba nešto što nema u Beogradu, Novom Sadu, Parizu… I onda je izbor pao na tih 50. Mesta su i etno-sela, kuće sa bazenima, pešačke staze. Park Bukovičke banje je jedno od njih, drugo je crkva u Gornjoj Trešnjevici, treće crkva brvnara u Darosavi, zatim manastir u Brezovcu, mesta oko Topole, lokacije na kojima se jede najbolje pečenje, pečenjare, kafići koji uz kafu daju i kolače, umetnički ateljei dve slikarke iz Aranđelovca. One su ovde nedovoljno poznate, ali su njihovi radovi otišli u svet. Gledao sam da predstavim mesta u krugu od 70 kilometara, uključujući i Aranđelovac.

  • To su mesta koja ne treba zaobići?

– Upravo tamo. To su mesta gde se uživa u tom zelenom turizmu. To je novi trend u svetu da turista putuje lagano, da oseti mirise i ukuse, da priča sa lokalcima. Turisti žele da budu smešteni u porodicama, a ne u hotelima, da to ne bude turizam na “visokoj nozi” već život kakav zaista jeste: upoznavanje jedne zemlje kroz lokalne ljude, kroz domaćine.

  • Mesta o kojima pišete iz okoline Aranđelovca,Topole i Kragujevca nisu puno predstavljena strancima?

– Šumadija je protočna destinacija koja nije mnogo zastupljena u medijima. A treba da je bude više. Njena velika prednost je što je blizu Beograda. Za manje od sat i po se stiže do mesta iz knjige. Mi nekako Šumadiju povezujemo samo sa Prvim i Drugim  srpskim ustankom. Retko ko zna da tu ima i skrivenih « dragulja ».Pre svega mislim na prirodu, manastire. Neke koje sam spomenuo nalaze se u okolini Šatornje i Stragara. Manastir Nikolje Rudničko je do pre nekoliko godina i meni je bio nepoznat…

  • Koliko se za poslednjih nekoliko godina povećalo interesovanje  za sva ta mesta?

– Povećalo se dosta, s tim što moram da kažem da tu veliki udeo imaju oni koji dovode turiste. Ja radim sa strancima i ako im ja ne preporučim, na primer Aranđelovac i  Topolu, oni ne bi ni znali za to i ne bi sami došli. Statistički gledano Aranđelovac nema neki porast inostranih gostiju, ali gledano kroz Francuze koji putuju sa mojom agencijom beleži se povećanje, u tri godine pre korone.

  • Da li će ih u narednom periodu biti sve više? Da li se oni koji su bili već ovde ponovo vraćaju ili dolaze novi?

Crkva u Gornjoj Trešnjevici

– Reklama se prenosi od usta do usta i prenose je mediji. Naši ljudu na internetu pregledaju gde mogu da putuju, ili nađu ovu knjigu i kupe je, dok stranci gledaju gde su njihovi sunarodnici putovali. Pola sata pre našeg razgovora ugostio sam dvoje Francuza u „Lovačkom raju“. Oni su toliko oduševljeni hranom da će pričati nekoliko dana o tome. Njihovi prijatelji iz Strazbura, koji će doći iza njih, opredeliće se za Srbiju na osnovu njihovih utisaka.

  • Šta zapravo traže stranci?

– Stranci traže, kao što sam rekao, „spor turizam“, oni žele da osete život. Ne žele samo da dođu u hotel sa pet zvezdica, a da ne vide Srbiju. Oni hoće da budu kod domaćina, da vide kako domaćini slave, da vide ikonu na zidu, da probaju domaća jela. Oni neće da jedu lignje u Aranđelovcu, već ono autentično. Šumadijski restorani treba da nude šumadijska jela.

  • Da im ne nudimo bečku šniclu u Šumadiji?

– Tako je. Imao sam primer u jednoj vinariji kod Topole da nam je ponuđen pačiji batak i torta švarcvald. Ironično sam pitao kuvara sa koje topolske farme je ova patka, a on je sagnuo glavu i rekao da je iz Budimpešte uvezena zamrznuta. Turista hoće da dođe ovde i da proba čvarak, kajmak i ajvar, a onda i sve ostalo što nema kod njega. Zbog toga on i putuje.

  • Da mu se organizuje spavanje na slami?

Da bude čisto, da što autentičnije spava u vajatu, na primer, i da doživi  novo iskustvo. To je svrha putovanja.

 

Razgovarao Miodrag Petrović

 

Arandjelovac

Deca preča od Harisovih pesama

 

 

U susret 162 godišnjici Arandjelovca

 

  • Udruženje gradjana „Radnik nije rob“predalo je danas na pisarnici opštine Zahtev da se koncert Harisa Džinovića ne održi u Arandjelovcu a koji bi bio plaćen iz budžeta, novcem svih gradjana već da se planirana sredstva iskoriste za nezbrinutu decu I decu sa posebnim potrebama!

Arandjelovac se priprema da 26.jula obeleži 162 godišjicu kako je naredbom Miloša Obrenovića ušoreni deo Vrbice nazvao  Arandjelovac.Lokalna uprava po tradiciji nizom prigodnih svečanosti koncertima  i izložbama obeležava Dan grada.Tako je planirano i ove godine.Program Julskih svečanosti svuda je vidno istaknut.

U programu Julskih svečanosti izmedju ostalog planirani su  koncerti  Marka Luisa ,na Otvorenoj sceni u parku Bukovičke banje (subota,24.07.2021.u 21 h)i koncert Harisa Džinovića(nedelja,na trgu Venac  slobode,(nedelja,25.07.2021. u 22 h).

Spomenici Miloša Obrenovića u Arandjelovcu

I dok nemo stoje spomenici osnivača grada, Miloša Obrenovića,jedan na rubu parka Bukovičke banje nastao krajem osamdesetih godina prošlog veka  a drugi na nekadašnjem vašarištu u  starom delu varoši,početkom ovog veka ,mnogi se pitaju da li nam je do pesme Harisa Džinovića stalo?

Udruženje gradjana „Radnik nije rob“predalo je danas na pisarnici opštine Zahtev da se koncert Harisa Džinovića ne održi u Arandjelovcu a koji bi bio plaćen iz budžeta,  novcem svih gradjana.

U zahtevu UG „Radnik nije rob“izmedju ostalog se navodi  da se „planirani deo sredstava preusmeri za isplatu neisplaćenih zarada radnicima ili još bolje za izgradnju novog objekta za nezbrinutu decu i decu sa posebnim potrebama“.

                                                       Program Julskih svečanosti

 

„Ako Džinović  hoće da peva neka organizuje turneju,naplati  karte i neka radi šta hoće sa novcem a može da održi i humanitarni koncert a ne mi opljačkani i gladni radnici i gradjani da ga plaćamo,i da se neko bogati u vreme nemaštine“,stoji u zahtevu UG „Radnik nije rob“.

Reagovanje nadležnih danas, do zaključenja ovog teksta -nije bilo.Nema ni saznanje koliko je  iz bužeta planirano da bude plaćen nastup Harisa Džinovića…

Fotografije ;Privatna arhiva i Facebook

(Ar PRESS)

DSC09674 00

Šest konkursa-27 miliona

Opštinsko veće opštine Arandjelovac raspisalo konkurse za podršku poljoprivredi i agraru

  • Konkursom će se sufinansirati kamate na poljoprivredne kredite,regres za reproduktivni materijal(veštačko osemenjavanje),agromeliorativne mere,nabavka sadnica voća i vinove loze,nabavka poljoprivredne mehanizacije i opreme i osiguranje jednogodišnjih i višegodišnjih kultura

 

Opštinsko veće  raspisalo je šest konkursa za sprovodjenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja opštine Arandjelovac za ovu godinu.Konkursom će se sufinansirati kamate na poljoprivredne kredite,regres za reproduktivni materijal(veštačko osemenjavanje),agromeliorativne mere,nabavka sadnica voća i vinove loze,nabavka poljoprivredne mehanizacije i opreme i osiguranje jednogodišnjih i višegodišnjih kultura.

                              Sufinansiraće se veštačko osemenjavanje koza ovaca,junica i krava

Konkursom za poboljšanje reproduktivnog materijala i veštačko osemenjavanje krava,koza i ovaca predvidjen je maksimalni iznos po grlu od 2000 dinara.Jedno gazdinstvo može ostvariti podsticaj  za najmanje 10  a najviše 20 koza i ovaca i neograničen broj grla junica i krava .

Konkursom za subvencionisanu nabavku sadnica voća i vinove loze sufinansiraće se do 40 odsto nabavne cene sadnica bez PDV  a ne više od 100.000 dinara po jednom gazdinstvu.

Konkursom za osiguranje jednogodišnjih i višegodišnjih zasada u sektoru povrća ,voća i ratarske proizvodnje. Sufinansiraće se do 10 odsto polise osiguranja bez PDV a najviše 100.000 dinara po gazdinstvu.

Konkursom za nabavku poljoprivredne mehanizacije i opreme predvidjeno je sufinansiranje  do 40 odsto po šifri investicije  a ne više od 100.000 dinara po jednom gazdinstvu u sektoru mleko,meso,voće,povrće,pčelarstvo i ostala ratarska proizvodnja.

Sufinansiranje kamata na poljoprivredne kredite  mogu očekivati  oni podnosioci koji su ih realizovali posle 01.08.2020.godine  sa rokom otplate od 24 meseca stim da najveći         iznos sufinansiranja može biti 50.000 dinara po zahtevu.

Konkurs  za agromeliorativne mere namenjen je kao podrška setvi višegodišnjih leguminosznih i leguminoznotravnih smeša od 80 do 100 odsto investicije a ne više od 20.000 dinara po gazdinstvu.

Obrasci za prijavu i sami konkursi obajvljeni su na zvaničnoj internet stranici Opštine Arandjelovac(www.arandjelovac.rs) Konkursi traju do 01.09.2021.godine               Budžetom za ovu godinu planirano je da bude izdvojeno 27 miliona dinara.

 

(Ar PRESS)

 

 

 

DSC02322 00

Nema meda bez pčela!

INTERVJU;Vlastimir Spasić,Glavni i odgovorni urednik„Srpskog pčelara“ za portal „Ar PRESS“

                       

  • -Jedan od pouzdanih parametara provere kvaliteta meda na tržištu je cena. Ako je cena meda izrazito niska, odnosno značajno odstupa od uobičajene cene na tržištu, to svakako izaziva sumnju da je u pitanju lažni ili med lošeg kvaliteta,kaže za portal „Ar PRESS“ Vlastimir Spasić,Glavni i odgovorni urednik„Srpskog pčelara“

 

 

Proizvodnja meda u Srbiji pa I svetu poslednjih godina u ekspanziji je.Nažalost,natržištu je sve više meda sumnjivog kvaliteta.Ko su najveći proizvodjači falsifikovanog meda I gde je Srbija u tome samo su neke od tema za razgovor sa inž.Vlasimirom Spasićem,Glavnim i odgovornim urednikom„Srpskog pčelara“,stručnog časopisa za pčelarstvo koji pod ovim nazivom izlazi od 1934.godine. „Srpski pčelara“izdaje Savez pčelarskih organizacija  Srbije (SPOS).

  • Ar PRESS: –Koliko se godišnje u svetu proizvede meda legalno, a koliko ilegalno? Ko su danas najveći falsifikatori meda i gde je Srbija u tome?

 Vlastimir Spasić

Vlastimir SPASIĆ; – Procenjuje se da se u svetu pčele gaje u preko 90 miliona košnica, iz kojih se dobija oko 1,9 miliona tona meda, u vrednosti oko 2,3 milijardi američkih dolara.

– Dаnаs se nа svetsko tržište ne isporučuje sаmo velikа količinа fаlsifikovаnog medа, već i opremа i tehnologija zа njegovu proizvodnju.

– Izveštаji o fаlsifikovаnju u Evropi, Kаnаdi, Austrаliji i Indiji, kаo i brojni izveštаji u kineskoj i indijskoj štаmpi ukаzuju dа se fаlsifikovаni med prodаje potrošаčimа širom svetа.

– Inspekcijske kontrole u EU ukazale su na masovno falsifikovanje meda. Interna naučna služba Evropske komisije testirala je 893 uzoraka meda u prodavnicama na malo i otkrila da je 127 uzoraka, tj.14% sadrže dodatke šećernih sirupa.Ima podataka koji govore  da je u SAD  čak 70 posto je falsifikovanog meda.

Nedavno su američki pčelari uputili peticiju Američkoj komisiji zа međunаrodnu trgovinu  i  Ministаrstvu trgovine SAD, u kojoj su optužili pet zemаljа zbog dаmping cenа medа iz: Argentine, Brаzilа, Indije, Ukrаjine i Vijetnаmа, koje čine 90%  аmeričke ponude medа u 2020. godini. Sasvim je sigurno da su pored Kine,koja je na prvom mestu po proizvodnji lažnog meda, ovo i najveći proizvođači lažnog meda.

– Kada je Srbija u pitanju, trebareći da je pri kraju je velika akcija otkrivanja lažnog meda, u koju je uključena veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, a predvodi  je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Preliminarni rezultati su pokazali  da oko 40 odsto meda na domaćem tržištu nije ispravno. Ovo je značajan napredak, u odnosu na samo pre neku godinu kada se govorilo da je oko 90% uzoraka meda na domaćem tržištu bilo neispravno.

 

  • Ar PRESS: – Pored šećera od čega falsifikatori prave „med“?

Vlastimir SPASIĆ;–Med se fаlsifikuje nа dvа nаčinа, u košnici – prihrаnom pčelа zа vreme pаše šećernim sirupom i vаn košnice – kаdа se fаlsifikovаnje vrši u „industriji“ lažnog meda, tj. Stvaranjem veštačkih sirupa, koji imaju približne karakteristike prirodnog  meda.

– Ipak,najčešća prevara je razblaživanje pravog meda sirupom, koji se obično proizvodi od šećera od šećerne repe, pirinča i/ili kukuruza.

  • Ar PRESS: – Da li je proizvodnja falsifikovanog meda u svetu negde dozvoljena pa i samo korišćenje naziva „med“?

Vlastimir SPASIĆ;–Zvanično, bar koliko je meni poznato, nigde nije legalizovana proizvodnja lažnog meda.Ima pokušaja da se proizvodnja veštačkog meda legalizije, ali za sada bez uspeha.

Jedno je bitno naglasiti,naziv med može da nosi samo proizvod pčela.Dakle med bez pčela ne postoji.

  • Ar PRESS: – U Rači je prošle godine otvoren pogon za proizvodnju i plasman meda „Naš med“ali u Srbiji,u megamarketima često se pojavljuje med sumnjivog kvaliteta?

Vlastimir SPASIĆ;–Nije redak slučaj da se u rafovima u našim prodavnicama može naći med sumnjivog kvaliteta, kojeg je istina sve manje, s obzirom na široku akciju kontrole, koju sam već spomenuo, a koju je void Uprava za veterinu, Ministarstva poljoprivrede.

Od ove godine na našem tržištu pojavio se i med uvoznog porekla, iz Moldavije i Ukrajine, koji se uvozi po izuztetno niskoj ceni, 1,7 evra, a kao što sam kazao, cena govori o kvalitetu.

                                             U svetu ima oko 90 miliona košnica

  • Ar PRESS: – Kako prepoznati falsifikovani med bez nošenja u laboratoriju?

Vlastimir SPASIĆ;–To je jako teško, odnosno svi praktični i priručni postupci su veoma nepouzdani.

– Načini koji se često prikazuju u medijima, kao što je okretanje tegle naopako, pri čemu se formira vazdušni balon, koji se polako kreće od vrha prema dnu tegle, ili da se med cedi u neprekidnoj niti,mogu samo donekle da ukažu na gustinu, odnosno viskozitet meda, koji zavisi od sadržaja vlage u medu, a koja prema Pravilniku o kvalitetu meda, za sve vrste meda može da bude najviše  20%. Znači med kojii ma 16% sadržaja vlage pokazaće drugačiji viskozitet u odnosu na med sa 20% vlage, a i jedan i drugi  uzorak su ispravni.Takođe, bitno je i na kojoj temperature testirate med na ovaj način, med na temperature višoj od sobne pokazaće drugačiji viskozitet u odnosu na nižu temperaturu.

– Jedan od pouzdanih parametara provere kvaliteta meda na tržištu je cena. Ako je cena meda izrazito niska, odnosno značajno odstupa oduobičajene cene na tržištu, to svakako izaziva sumnju da je u pitanju lažni ili med lošeg kvaliteta.

Primera radi,otkupna cena bagremovog  meda, prošlogodišnje berbe je 7,4 evra, (oko 880 dinara), ima li logike i opravdanja da cena u maloprodaji bude ispod ove cene, a nije redak slučaj da u rafovima viđamo med po ceni od 600-700 dinara, pa čak i nižoj.U ovom trenutku, svaka  cena ispod 1200–1300  dinara za kilogram, opravdano izaziva sumnju u kvalitet.

– Kristalizacija meda je jedan od najpouzdanijih načina provere kvaliteta meda. Poznato je da samo prirodan med kristališe.Nažalost, kod mnogih potrošača vlada predrasuda da je kristalisan med lažni med, pa otuda i nazivu šećeren med, što nikako nije pravilan termin.Opširnije o kristalizaciji meda, čitaoci mogu pročitati na sajtu SPOS-a: https://spos.info/o-kristalisanju-meda.

Miodrag Petrović

 

JUSTICIJA DINARI 07

(Svi)namireni osim radnika!

Kakva je sudbina neisplaćenih zarada bivšim radnicima  društvenih preduzeća?

 

  • Država je uzela svoje,poverioci ono što je imalo a bez svoje zarade,znoja i neuplaćenuh doprinosa  jedino su ostali radnici

 

Rasprodaja nekadašnjih arandjelovačkih industrijskih gigana je završena.Za 20-ak godina rasprodato je sve ono što je pravljeno u predhodnih pola veka.Prodate su fabrike,hale,zemljište,oprema i mašine,zaostale zalihe,staro gvoždje…Sve što je imalo neku vrednost.

Ponekad je to činjeno i ispod stvarne tržišne cene, kao da su želeli da se što pre  otarase tog tereta.Država je uzela svoje,poverioci ono što je imalo a bez svoje zarade,znoja  i neuplaćenuh doprinosa  jedino su ostali radnici.

Koliko je samo u Arandjelovcu radnika tačno ostalo uskraćeno za zaostale plate,radni staž i druge pripadajuće obaveze ne zna se tačno…Prema nekim procenama radi se o cifri od nekoliko hiljada,samo na osnovu pravosnažnih presuda koje postoje.Veliki broj njih nije dočekao da naplati preselivši se na drugi svet.Mnogi su u potrazi za pravdom iscrpili sva sredstva u Srbiji i pomoć potražili  i od Medjunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu .Oni koji su prvi potražili pravdu bolje su prošli od onih koji su se nećkali i čekali da vide šta će biti.Prvima su  već  isplaćene obaveze a drugima umanjene  ili su odbijeni!Najviše prevarenih radnika bilo je zaposlenu u najvećim preduzećima;Šamotu,Fepu,Konfekciji  Rudnik…

Da li se ovako ide u Evropu?

Sličnu sudbinu imali su zaposleni i u drugim brojnim društvenim preduzećima u zemlji.

Udruženje „Radnik nije rob“ iz  Arandjelovca okuplja radnike bivših ovdašnjih preduzeća koje su nestale u procesu restrukturiranja.

Poslednja saopštenje  koju je objavilo ovo udruženje odnosilo se na neisplaćene zarade i ponuda nekih  advokatskih kancelarija iz Beograda i Niša  da im posreduju u tome, I tu uslugu naplate  od 15 do 20 odsto!

Navodno, pod pritiskom Evropske unije za otvaranje novih poglavlja Srbija u naredne dve godine  mora da isplati  neisplaćene zarade bivšim radnicima društvenih preduzeća  a Elektroporcelan ili Fep ušao je u prvih 50 za isplatu!?

Ivan Ivanović,predsednik Udruženja „Radnik nije rob“ i sam bivši radnik Elektroporcelana  u saopštenju za javnost pita“zašto advokatske kancelarije nude usluge oko isplate zaostalih zarada za tri godine koliko traju sporovi pred Ustavnim sudom ako je Srbija obavezna da to  učini za dve godine“?

-Očigledno da te informacije nisu tačne i udruženje moli bivše radnike da ubuduće pre nego što angažuju bilo koju advokatsku kancelariju  provere tačnost informacije koje nude“,navodi se u saopštenju koje je potpisao Ivan Ivanović,predsednik Udruženja „Radnik nije rob“.

Da li je u pitanju istina ili samo spin pokazaće vreme…

(Ar PRESS)

 

 

 

AK JZ 07

Zadruge vratiti zadrugarima

Dejan B.Komnenović,diplomirani ekonomista i bivši direktor zadruge o zadrugarstvu u Srbiji

 

  • Dominacija političara nad zadrugarima je suštinski problem zadrugarstva a time i poljoprivrede Srbije

 

Svrha svakog privrednog subjekta je povećanje bogatstva vlasnika i to je osnovna poruka u ekonomiji kao profesiji.

Tamo gde nema svrhe postojanja ekonomskog subjekta on će nestati. Upravo bez ekonomske svrhe su po zakonu o zadrugama ostavljene zadruge u Srbiji. Zato nestaju.

Dejan Komnenović

Sve dosadašnje predloge da se u zakon vrati akcionarstvo ili da se raspon uloga u zadrugama propiše na jedan prema tri ili jedan prema trideset (da ne budu jednaki) i slično, su odbačeni od domaćih komunista koji još uvek smatraju da politički a ne ekonomski momenat treba da upravlja zadrugarstvom Srbije.

Preduzetništvo je onemogućeno unutar zadruga zadružnim pravilima o „jednakosti uloga“ i „jednakosti glasa“.

Naravno i predlog da se u zakon uvede posebna banka koja bi emitovala i trgovala zadružnim akcijama je odbačen jer donosi ekonomsku suverenost kao staru tekovinu zadrugarstva koju treba obnoviti.

Zašto ?

Pa valjda zato što bi osnivanje banke koja emituje i kontroliše trgovanje zadružnim akcijama značilo da samo zadrugari mogu da budu vlasnici svojih zadruga a to stranim i domaćim tajkunima ne odgovara.

Zadružna akcija i Poljoprivredna banka Srbije bi trajno isključile strance ali i domaće tajkune iz mogućnosti da uopšte kupuju zadružnu imovinu, zadružno zemljište ili zadružne objekte.

Nema nikakve uspešne državne strategije razvoja bez banaka, sa svrhom svog postojanja na državnom nivou, u pravcu realizovanja zadate državne ekonomske strategije.

Priča o Poljoprivrednoj banci Srbije (sa svrhom strategije obnove sela) je i istorijski i ekonomski i kulturološki složena … a ne samo politički … Ekonomski deo je možda najzahvalniji kao tema.

Poljoprivredna ili seoska banka Srbije bi imala za cilj emitovanje zadružnih akcija i isključivo pravo trgovanja istim akcijama …

Bez zadružnih akcija (kao na izdvojenoj slici gore-prim.a.) – na kojima piše ime i prezime vlasnika i iznos uloženog, nema obnove zadrugarstva kao ni obnove sela i poljoprivrede u celom reproduktivnom lancu. Zadrugari danas ne doživljavaju zadruge kao svoje vlasništvo i zbog zakonskih zavrzlama one to suštinski i nisu.

Komunistički monopol, po kom samo država (političari) ima mogućnost da ulaže u obnovu sela i poljoprivrede odnosno u zadruge nas je doveo dovde.

Samo za političare ne važi pravilo „jednakosti uloga“ i „jednakosti glasa“ !

Istisnuli su zadrugare upravo političari, iz mogućnosti ulaganja u zadruge … nameštaljkama u zakonu. Dominacija političara nad zadrugarima je suštinski problem zadrugarstva a time i poljoprivrede Srbije.

Ilustracije radi, kad posle 30 godina zadružnu hladnjaču ili mlin ili farmu ili plantažu ili običan kombajn ili traktor treba obnoviti – zakon o zadrugama to onemogućava i mora se čekati na pomoć države. Pravilo „jednakosti uloga“ onemogućava obično preduzetnu manjinu zadrugara da uloži u obnovu osnovnih sredstava jer ostareloj i nezainteresovanoj većini ta obnova ne treba i preglasavaju manjinu koja želi ekonomski opstanak zadruge.

To je suludo komunističko zakonsko rešenje – onemogućavanja privatne inicijative.

Postoji knjiga Frederika Bastije „Zakon“ koja govori o tome da nikakva redestribucija i ulaganje ne mogu da uspeju ukoliko je – zakon – naopak.

Tito je ulagao u zadruge desetostruko više nego danas Krkobabić … pa je sve propalo … jer imamo komunistički zakon o zadrugama.

U leto 1995. godine je održan 35. kongres Međunarodnog zadružnog saveza, na kom su zadruge definisane kao „posedovno i demokratski vođena preduzeća“. Naši domaći komunisti su 1996. godine doneli „nov“ zakon o zadrugama … kojim se ništa nije izmenilo. Sve je ostalo isto kao od 1945-te u zadrugarstvu. Zadružne akcije nisu vraćene u zakon, posed u zadrugama nije u svojini zadrugara već se i dalje definiše kao zadružna imovina (imovina pripada pravnom licu – zadruzi a ne zadrugarima, živim ljudima i po prestanku zadruge se daje zadružnom savezu na upravljanje), zadruge nisu vođene kao preduzeća već kao politička transmisija stranaka na vlasti … kako onda tako i danas.

Zadruge čekaju na političare kao na „sunce“ jer ih je zakon onemogućio da samoinicijativno ulažu u zadruge i doživljavaju ih kao svoje vlasništvo.

Na žalost, iz zadruga je potisnuta ekonomija a politika zadnjih 76 godina (od izbora do izbora) ima glavnu reč. Zakon je problem. Uzalud su ulaganja i pokloni zadrugama … od strane političara a iz budžeta svih nas, kad zadrugari ne mogu da ostvare privatnu inicijativu ulaganjem u svoje zadruge.

Poljoprivredna banka Srbije treba da reši upravo pitanje forme i zadataka, načina emitovanja i trgovanja zadružnim akcijama.

Zadrugarstvo kao privredni sistem počiva na četiri stuba : 1. svojini, 2. motivacionom sistemu. 3. sistemu delegiranja odgovornosti i 4. koordinacionom (tržišnom) mehanizmu.

Sva četiri privredna stuba zadrugarstva, počev od svojine, i dan danas su uređeni kao komunistički jer zakon o zadrugama suštinski nije menjan zadnjih 75 godina, počev od 2.000 radnih zadruga pa do zemljoradničkih.

Zadružne akcije treba vratiti u zadrugarstvo kako bi se ozdravio prvi od četiri privredna stuba zadrugarstva – svojina.

Svrha svakog privrednog subjekta je povećanje bogatstva vlasnika.

Svi privredni subjekti u Srbiji imaju pravo na tu svoju svrhu izuzev zadruga koje su plen političara. Depolitizacija je put za ozdravljenje zadrugarstva a time i poljoprivrede i sela Srbije.

 

Dejan B.Komnenović

dipl.ekonomista

Fotografije:privatna arhiva

 

 

 

Dragan Todorovic 6

Mr Dragan Todorović član UO UNS

 

Mr Dragan Todorović

Skupština udruženja novinara Srbije(UNS) izabrala je većinom glasova  Živojina Rakočevića iz Gračanice za novog predsednika UNS-a i 40 članova novog  Upravnog odbora.

Rakočević je dobio 263 glasa,dosadašnji predsednik Vladimir Radomirović 241,a pet glasova je bilo nevažećih,saopštila je Izborna komisija UNS.

Medju izabranim članovima novog  UO UNS-a je i Mr Dragan Todorović iz Arandjelovca,vlasnik  i Glavni i odgovorni urednik portala E Stvarnost.

Skupština UNS izabrala je i Nadzorni odbor i Sud časti koji će brojati po pet članova.

(Ar PRESS)

Djurdjevak

Djurdjevdan

Sveti Dordje se slavi dva puta godišnje.Stradao je za veru 303 godine

 

Danas,6 maja je Dan velikog pobedonosca Georgija u narodu poznat kao  Djurdjevdan .Djurdjevdan je četvrta slava po brojnosti slavara .

Koliko je poštovan govori činjenica da se on slavi dva puta godišnje-kao prenos moštiju  svetitelja(Djurdjic,16 novembra) i  6 maj kada se obeležava dan njegove smrti- Djurdjevdan.

Svaki dom u kome se obeležava ova slava krasi prepoznatljiva ikona Svetog Djirdja koji ubija aždaju.

U narodu je ostalo verovanje   da aždaja simbolizuje mnogobožačku silu, koja je proždirala hrišćanske žrtve. Sveti Djordje je svojom mučeničkom smrću pobedio tu aždaju i zadao joj smrtonosni udarac. Ženska prilika koja se uočava na ikoni je carica Aleksandra, i može se smatrati da ona predstavlja mladu Hristovu Crkvu, koju je Sveti Djordje izbavio od aždaje, nakon čega je ona dobila slobodu da se razvija.

Priča se i da je Georgije bio istorijska ličnost, kao i da je služio caru Dioklecijanu sve do trenutka kada mu se hrabro suprostavio i rekao da je hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru. Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića da se neprestano, usrdno i iskreno moli.  Kada je molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima i careva zena Aleksandra…

U Srbiji Djurdjevdan se obeležava na razne načine.Krsna je slava mnogih porodica.U Šumadiji na Djurdjevdan se pletu venčići od poljskog cveća,lome grane listale bukve  čime se smatra da je zima prošla.

 

(Ar PRESS)

DSC09665

Svima po malo,nikom dovoljno!

Šta Šumadija može očekivati od Nacrta Prostornog plana Republike Srbije od 2021.do 2035.godine?

 

  • Javna rasprava traje od 5 .aprila do 5. maja 2021.godine a dokumenta mogu se naći na internet stranici Ministarstva gradjevinarstva,saobraćaja I infrastrukture

                       Proizvodnja šljiva u Šumadiji raste

U senci vakcinacije protiv  Kovid 19, u Srbiji  sudu javnosti  na uvid  iznet je  Nacrt Prostornog plana Republike Srbije i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine na životnu sredinu.

Ovi dokumenti sa kartama izneti su u digitalnom formatu na internet stranici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

 

                                                                 Plan razvoja turizma i putna infrastruktura

Komplet materijala koji se izlažu na javni uvid, dostupan je  zainteresovanima na internet prezentaciji  Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture https://www.mgsi.gov.rs/cir/dokumenti-list/137/180.

Primedbe na predloženi nacrt prostornog plana mogu se dostaviti jedinicama lokalne samouprave ili direktno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture, Sektoru za prostorno planiranje i urbanizam, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd do 05.maja 2021.godine  .

Primedbe mogu biti, kao prilog, dostavljene i elektronskom poštom na e-mail: pprs@mgsi.gov.rs.

Umesto komentara  na uvid Vam stavljamo  nekoliko karti I tabela koji sve govore.U nacrtu Prostornog  plana nije predvidjena ekspatacija litijuma na Bukulji,cinka u Lipovcu,u Mladenovac stiže voda sa Save,u planu je autoput Vožd Karadjordje…

 

                                            Plan zaštite životne sredine i upravljanje otpadom i zaštita prirodnih dobara

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Šumadijske opštine Nacrtom novog  Prostornog plana  dobile su  po sistemu “Svima po malo,nikom dovoljno!”…

Izvor;Nacrt Prostornog plana Republike Srbije 2021-2035.

(https://www.mgsi.gov.rs/cir/dokumenti-list/137/180)

 

(Ar PRESS)