Gornja Tresnjevica

Kuda ide srpsko selo?

ISTRAŽIVANjE: Branislav GULAN, analitičar i publicist

 

Stanovništvo u naseljima – selima  Srbije na početku 2021. godine:

Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g):

  • 2.487,886 domaćinstava;
  • 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam

                           Branislav Gulan

    miliona žitelja;

  • Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto);
  • Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo od 100 godina unazad!Nastavljanje trenda gubitaka stanovništva traži radiklanu preorijentaciju javnih politika u pogledu ključnih pitanja kao što su promena strategije razvoja i stavljanja akcenta na ravnomerniji regionlni razvoj, na razvoj poljoprivrede i sela i na masovno zapošljavanje;
  • Da su podsticajna sredstva koja se daju stranim investitorima data za razvoj malih i srednjih domaćih preduzeća i za podsticaj rađanja sada bi imali drugačiju demografsku sliku. Ovako smo stigli u stanje demografske katastrofe!
  • U Srbiji svake godine umre oko 102.000 žitelja, a rodi se do 65.000 beba. Dakle, više umre nego što se rodi oko 35.000 do 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000! Dakle, nestane po jedna varoš, kao što je Negotin, Bečej, Bačka Palanka… Rađanje je na nivou Prvog svetskog rata, 1914. godine!

NATALITET: Ko će biti poslednji da ugasi svetlo!

                             Bosuta danas

  • Prošle 2020. godine u Srbiji je rođeno 61.693 dece, što je za 2,8 odsto ili 1.791 manje nego u 2019. godini kada je rođeno 63.484 beba, objavio je Republički zavod za statistiku. Samo u tri prošlogodišnja meseca i to u januaru, junu i septembru rođeno je više dece nego u istim mesecima 2019. godine, dok je u svim ostalim mesecima zabeležen manji broj rođene dece. Lane, 2020. godine je umrlo 114.954 ljudi, što je za 13, 9 odsto ili 13.991 više nego 2019. godine. Dakle, dvostruko više i još iznad toga je umrlo nego što se rodilo. U većem broju sela sad se čeka ko će biti poslednji da ugasi svetlo!
  • Najveća razlika u broju umrlih zabeležena je u decembru 2021. godine. Naime, u decembru 2020. je umrla 17.321 osoba što je skoro duplo više nego u decembru 2019. kada je umrlo 8.803 ljudi;
  • Naime, Republički zavod za statistiku Srbije objavio je da je broj živorođenih u Republici Srbiji u 2016. godini iznosio 64.734, dok je broj umrlih tada bio 100.834 lica. Samo u toj godini negativan prirodni priraštaj je 36.100. U periodu od 2006. do 2016. godine broj stanovnika u Republici Srbiji je samo po osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 385.000. Stopa prirodnog priraštaja u Srbiji iznosi -5,1 promila (smanjenje za 0,2 promila u odnosu na vrednost iz 2015). Od ukupnog broja opština (169), stopa prirodnog priraštaja u 2016. godini pozitivna je u samo pet opština – Sjenica, Novi Sad, Preševo, Novi Pazar i Tutin;
  • Veoma su nepovoljni i novembarski podaci, jer je u novembru prošle godine takođe umrlo više od 10.000 ljudi, tačnije 10.835 što je za 2.843 više nego u istom mesecu godinu dana ranije 2019. godine.
  • Sela su bila glavna baza za rađanje dece, a u 2017. godini rođeno je samo 64.734 bebe, što je najmanje za poslednjih 100 godina! To je bilo za 1.000 beba manje nego godinu dana ranije! Procena da je tako bilo i u 2018. godini!
  • To su poražavajući podaci i ako se tako nastavi, za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi. Ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživljavaju, nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo;
  • U Srbiji više od 260.000 momaka i 100.000 devojaka sa u životnom dobu između četiri i pet decenija nisu zasnivali porodice;
  • Ako se tako nastave natalitet i mortalitet, Srbija već 2225. godine neće imati svojih žitelja. Na tim prostorima živeće neki drugi ljudi;
  • Dakle, već za dva veka, što je za obične smrtnike puno, ali za istoriju nije, samo na osnovu mortaliteta, na njenom području živeće neki drugi narodi! Ako se tome dodaju i oni što odu  sa kartom u jednom pravcu, onda se takva sudbina teško može izbeći! Potrebna je radikalna agrarna i socijalna reforma;
  • Pored svega toga oko 35.000 do 40.000 mladih godišnje ode sa kartom u jednom pravcu, znači bez povratka! U 2017. i 2018. godini, prema grubim procenama otišlo je po 60.000 mladih!

Stanje u naseljima-selima:

  • U Srbiji postoji 4.709 naselja, odnosno sela (po Ustavu nepostoji kategorija sela)!
  • U 86 odsto naselja opada broj stanovnika;
  • 1.200 je u fazi nestajanja;
  • U 1.034 naselja je manje od po 100 žitelja;
  • U 550 ima manje od po 50 stanovnika;
  • U Srbiji je danas oko potpuno 100 praznih naselja, a još toliki broj ima manje od po deset stanovnika;
  • Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlji živi na selu;
  • Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom;
  • U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice! Žitelji moraju na put da kupe hranu;
  • U 2.000 sela nema pošte!
  • U Srbiji čak 73 odsto sela  nema dom kulture ni biblioteku;
  • U naseljima se nalazi 150.000 praznih kuća bez vlasnika, a na još 50.000 piše da trenutno niko u njima ne živi;
  • Poštu nema oko 2.000 sela;
  • U 230 sela nema osnovne škole;
  • Oko 200 osnovnih škola imaju po jednog đaka;
  • U 2.760 sela nema vrtića;
  • Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3);
  • U dve trećine sela nema ambulante;
  • U Srbiji ima oko 570.000 gazdinstava (stočarstvom se bavi oko 330.000 njih);
  • Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 hektara poljoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru poljoprivrednih gazdinstava, prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, obrađuje se, odnosno u upotrebi je 3.476.859 hektara zemljišta. To znači da značajan deo poseda, od više stotina hilajda hektara ostaje i neobrađeno!
  • Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji se kreće između četiri i pet milijardi dolara ili 1.000 dolara po jednom hektaru. Cilj je da to bude bar 10.000 dolara po jednom hektaru;
  • Prosečna veličina poseda iznosi 4,5 hektara, a učešće stočarstva u ukupnoj agrarnoj proizvodnji je oko 30 odsto (u svetu je to više od 60 odsto) čemu teži Srbija;
  • U Srbiji se uzgaja 878.000 goveda, 2,6 miliona svinja, 1,783 miliona ovaca, 196.000 koza, 26,6 miliona živine… Po bo0rju svinja daleke 1866. godine smo bili razvijeniji od SAD. Tada je Srbija na 1.000 stanovnika imala po 1.300 svinja. Sad su bile ispdo Srbiej jer su na 1.000 stanovnika trada imale po 800 do 900 svinja!
  • U 2019. godini prema podacima RZS, Srbija je raspolagala sa 977.000 košnica, što je sedam odsto više nego u odnosu na 2018. Goidinu. Procene pčelareske privrede su da će broj košnica i dalje rasti. Prema Uredbi o raspodlei podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini za sve pčelare predviđeni su podsticaji u iznosu od po 800 dinara po košnici. Srbiaj je 2020. Godine izvezla  2.701 tonu meda u vrednosti od blizu 13,1 milioan evra.- To je bilo za 46 odsto više nego 2019. godine. Med se navjiše izvozio u Italiju, Norvešku i Nemačku. Proizvodnjom meda bavi se oko 9.000 žitelja Srbije;
  • Popisom agrara je utvrđeno da gazdinstva u Srbiji poseduju oko 451.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je stara između dve i tri decenije!
  • Vodni režim je takođe povoljan, ali nedovoljno iskorišćen. Kanal Dunav-Tisa – Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) najveći je i jedinstven hidrosistem u svetu. Veoma malo se koristi i to je velika neiskorišćena, odnosno promašena investicija. Kada je završen 1977. godine saopšteno je da je iskopano 135 miliona kubika zemlje. Danas u njemu postoji više od 15 miliona kubina mulja;
  • Od ukupno obradivih površina, navodnjava se oko 1,5 odsto njiva ilit tek nešto više od 50.000 hektara! Istovremeno u svetu se navodnjava u proseku 17 odsto površina! Sad je u toku izgradnja oko 14 novih zalivnih sitema koji bi trebalo da pokriju oko 30.000 hektara;

NAVODNjAVANjE U 2020:  Rast za 11,9 odsto

  • Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji su 2020. godine navodnjavane povšrine bile  veće za 11,9 odsto  nego u 2019. godini.  Kako se navodi u Srbiji je 2020. godine navodnjavano samo 52.441 hektara poljoprivrednih površina! Za navodnjavanje je upotrebljeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto.

                                                            I  njih nema u selima

  • Ali, ako ne bude u Vojvodini novih 100.000 junadi, dakle, krupne stoke, već za tri decenije će to biti pustinja jer nema stajskoh đubriva;
  • Poslednjih godina i poplave ugrožavaju sela. Jer, je funkcija D-T-D bila da odvodi suvišne vode sa milion hektara (što je funkcionisalo do 2005. godine) i da navodnjava 500.000 hektara (što je bio samo neostvareni plan želja!
  • Što se tiče agrara osigurava se samo desetak odsto površina i imanja!
  • U ovom trenutku ima oko 370.000 lica koji su obveznici PIO za poljoprivrednike, od čega 74.000 nije u sistemu, odnosno ili su umrli ili imaju penzijsko osiguranje po drugom osnovu. Problem je i to što mnoga poljoprivredna gazdinstva ne prave ekonomsku vrednost da bi mogli da izvrše obavezu prema PIO: samo od 50.000 do 70.000 poljoprivrednika može da svojim radom obezbedi plaćanje te obaveze, koja iznosi od 80.000 do 90.000 dinara godišnje. Podsetimo na to da važeći penzioni sistem za poljoprivrednike postoji od 1986. godine, kao i da je u 2018. godini postojalo 184 milijarde dinara, što je oko 1,5 milijarda evra, neplaćenih obaveza. Što je još gore, čak 95 odsto tih obaveza je nenaplativo. Zbog toga je nužan novi penzioni sistem za poljoprivrednike koji će biti održiv u budućnosti;
  • Po podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, trenutno ima 184.430 poljoprivrednih penzionera, a prosečna paorska penzija u 2018. godini bila je 11.805 dinara, što je više od 3.000 dinara manje od najmanje prosečne penzije u Srbiji, koja iznosi oko 15.000 dinara. Manje čak i od tog proseka za penzionisane paore ima njih 28.776, što je 15,6 odsto od ukupnog broja penzionera u Srbiji. Najniži iznos penzije od 11.272 dinara prima 139.557 penzionisanih paora, ili 75,67 procenata svih penzionera u držav;
  • Po opštim propisima, protekloih godina, u paorsku penziju u Vojvodini otišlo je 27.077 paora, što je 99,6 odsto od ukupnog broja penzionisanih poljoprivrednika. Među penzionisanim paorima u Vojvodini ima ih 29 koji su bili borci pre 9. septembra 1943. kao i 74 koji su to postali posle tog datuma;
  • Porodična penzija je 8.472 dinara (2020. godine)
  • Od ukupno 27.180 penzionisanih poljoprivrednika u Vojvodini, njih 19.095 ima starosnu penziju, 2.573 invalidsku i 5.512 porodičnu. Podaci Fonda PIO pokazuju da je prosečna porodična paorska penzija u Vojvodini svega 8.472 dinara, dok starosna iznosi 13.282. Prosečna penzija je 10.800 dinara (manje od 100 evra). Svega 68 zemljoradnika u Srbiji prima mesečno 62.380 dinara (podatak iz 2018.);

POLjOPRIVREDA

  • Dug koji poljoprivrednici imaju prema državi na osnovu neplaćenih penzijskih doprinosa na početku 2018. godine dostigao je gotovo 100 milijardi dinara. Ministar poljoprivrede sredinom 2018. godine je izjavio da bi poreska uprava formalno i pravno već mogla da krene u naplatu i oduzima kuće i njive dužnicima. Mali poljoprivrednici trenutno se nalaze u bezizlaznoj situaciji, a najveći problem je neodgovarajući odnos države prema njima;
  • U selima nema ko da radi, u gradovima nema šta da se radi;
  • Od 1950. do 2000. godine iz sela u gradove je prešlo osam miliona stanovnika (podaci za SFRJ); U razvijenim zemljama za takav proces je trebalo 90 – 120 godina;
  • Prema istraživanju ,,Global politiks“ Srbija je prva u vrhu lestvice po padu populacije, a ispred nje su, kao tri jedine evropske zemlje koje bi mogle da izgube više stanovnika od naše u naredne tri decenije jedino Letonija, Litvanija i Moldavija. Dakle, Srbija se nalazi u stanju demograske katastrofe. Zbog niske stope nataliteta, etničke asimilacije, loše obavljenog popisa stanovništva, ali i promene identiteta, Srba je u rasejanju sve manje, ali nažalost i u samoj Srbiji. Prema istraživanju može se videti da Srbi polako nestaju;
  • Primera radi osamdesetih godina prošlog veka u Čikagu je bilo oko 300.000 Srba, a pre deceniju i po oko 50.000. Danas je Beč novi centar Srba u svetu i prestonica srpske dijaspore. U njemu živi oko 200.000 registrovanih Srba. Prema poslednjem popisu iz 2016. godine u Makedoniji ih ima oko 35.940. Pre građanskog rata 1991. godine u Hrvatskoj je bilo 581.663 Srba i u ukupnom broju stanovništva su učestvovali sa 12,2 odsto, a danas prema poslednjem popisu 2001. godine bilo ih je svega 186.633. U Bosni i Hercegovini sada živi 1.086.733, što je u odnosu na 1991. godinu  znatno manje jer je tada bilo 1.366.104 Srba;

ŠKOLE

  • Svaka peta škola u Srbiji ne zadovoljava osnovne higijenske uslove, a u 73 škole deca

                       Zgrada nekadašnje Osnovne škole u Vukosavcima

    nemaju ni gde da operu ruke, a u najboljem slučaju imaju samo poljski toalet. A, i đaka je sve manje. U 2015. godini 173 škole su imale samo po jednog učenika. Trećina ih se do 2019. godine ugasila. Nepostoje ni osnovni infrastrukturni uslovi, nema puteva, dobar deo škola nema ni vodu, elektro mreža je slaba, pokrivenost mobilnim signalom skoro nikakva. U okolnim zemljama (Slovenija, Austrija) ohrabruju ljude da ostaju na selu, ravnomerno razvijaju celu teritoriju, dovodeći u svako selo svu infrastrukturu, od puta do brzog interneta. Pored toga grad i male fabrike u kojima uglavnom rade žene, su uslovi da bi ostale i zasnovale porodice.

BUDUĆNOST

  • Postavlja se pitanje šta nas očekuje u budućnosti? Na osnovu agroekonomskih i ruralno sociolških istraživanja i predviđanja međunarodnih institucija, evropsku poljoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini i broju farmi, zemljišne reforme bazirane na ukrupnjavanju poseda i poboljšanju kvalitta zemljišta, veće korišćenje biološke, informatičke i komunikacione tehnologije, povećanje multifunkcionalnosti, ravnomerniji regionalni razvoj i redistribucija novca, podizanje kontrole kvaliteta i standarda prehrambene bezbednosti…

Naselja sa manje od 100 stanovnika

  • 1948 – 1961 oko 80
  • 1971. 140
  • 1981 . 280
  • 1991.                                                     487
  • 2002. 713
  • 2011. 986
  • 2015. 1.034

Izvor: RZS 2016.g.

Gradovi u koje se najviše ljudi doselilo

  • Beograd 16.086
  • Novi Sad 4.284
  • Niš 1.998
  • Kraguejvac                  1.017
  • Subotica 980

Izvor: RZS 2016.g

Strah od sela!

Kod nas se ne korsiti šansa da se ti negtivni trendovi zautave, da se razvijaju ruralna područja. Ljudi se plaše povratka u selo. Sada se u ruralna područja vraćaju samo stari ljudi koji su sa 15 ili 16 godina pobegli u najveće gradove. Ljudi moraju da znaju da povratak na selo ne znači vraćanje motici i ralu, već posvećivanje modernoj poljoprivredi koja daje ozbiljnu perspektivu. A, mi danas imamo i oko 800.000 hektara zemlje koju niko ne koristi!

Izgubljena bitka za sela!

Od 1991. do 2012. godine Vojodina je izgubila 110.000 stanovnika, Šumadija i zapadna Srbija 180.000, a  južna i istična Srbija više od 200.000 ljudi! Crna Trava, Majdanpek, Negotin, Rekovac i –Varvarin su najdrastičniej osetili pad natqaliteta i izguibili najveći procenat stanovništva. Stim tri najveća grada (Beograd, Novi Sad i Niš) sa sanovništvom ne kubure mesta sa bošnjačkim stanovništvom, poput Novog Pazara, Tutina i Sjenice, kao i opštione sa albanskim življem na jugu Srbije. Dakle, broj stanovnika je otišao u nepovrat. Sad možemo samo da se bavimo time da se stanovništov ne grupiše u tri tačke, tri grada Beograd, Novi Sad i Niš, već da bude ravnomerno raspoređeno. Da bi se nešto značajnije promenilo potrebno je da prođe 20 pa i 30 godina! Sve ovo govori da smo odavno izgubili bitku za sela. Sad preostaje borba za varošice koje nestaju.

Izumiranje sela u Srbiji

Ruralni krajevi se i dalje prazne. Srbija gubi bitku za seoske sredine, a rastu samo tri najveća grada Beorad, Novi Sad i Niš. Od ukupno 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji čak svako četvrto čini smao jedan član! Najbrojnija su domaćinstva u centralnoj Srbiji, gde je prosečno po 3,06 članova

Prevaga broja umrlih nad rođenima daleko je veći krivac za pusta sela, nego same migracije. Smanjenje broja stanovnika u selima, pokazuju poređenja podataka sa dva popisa. Dramatično se ubrzava smanjivanje u malim sredinama. Brzina kojom se smanjuje broj stanovnika Srbije utrostručena  je u odnosu na vreme od 1991. do 2002. godine, udeo stanovnika tri najveća grada značajno raste. Broj stanovnika u gradovima za 10 godina povećao se za 70.000, a u selima smanjio za više od 310.000. Svake godine oko 250.000 ljudi promeni adresu – iz jednog u drugo mesto, po pravilu iz manjeg u veće.

Popis iz 2002. godine potvrdio je pad broja stanovnika najviše u opštinama koje su već imale staro stanovništvo, i to uglavnom na istoku Srbije. Poslednji popis pokazao je da se broj praznih kuća drastično povećava u opštinama istoka i jugoistoka Srbije, kao i Banata u Vojvodini. Najkritičnije stanje je u Pčinjskom, Topličkom, Nišavskom, Jablaničkom i Pirotskom upravnom okrugu.

                                                Panorama sela iza Bukulje

 

 

Nestalo selo Obornjača

Mora da zabrine da nestaje i nekada najrazvijeniji deo Jugoslavije, sela u Vojvodini. Primera radi, nekada najrazvijeniii deo Bačke, kod Bačke Topole, gde je nestalo sa mape selo Obornjača, koje više nema stanovnika!

Beograd je decenijama unazad glavna destinacija za migrante iz Srbije. U poslednje vreme najveću ekspanziju ima Novi Sad. A, više ni Niš nije zanimljiv, već tek održava broj stanovnika. Novi sad se mnogo više dožiljava kao regionalni centar, dobio je na značaju i povećao broj stanovnika. Ako želimo ravnomerniju naseljenost i da ne ostane pola Srbije prazno, država mora da primeni dugoročne mere. Bilo bi dobro i da se privuku i vrate ljudi koji su otišli u inostranstvo. Ali, kada je država siromašna za to nema šanse!

Stanovništvo u gradovima i opštinama

  1. 2006.                                    2012.

Beograd           1.552.723                    1.602.861                           1.664.218

Novi Sad           268.198                       314.192                              343.648

Sombor                97.274                         92.887                                 85.127

Priboj                 32.753                         29.070                                 26.770

Rekovac                16.075                        12.388                                 10.792

Majdanpek           26.010                         21.691                                 18.454

Crna Trava           3.949                           2.041                                   1.608

Knjaževac            43.300                         34.345                                 31.042

Izvor: RZS – 2013.g

 

                                                                 Cvetale šljive

Promena zadružne mape Srbije

Povratak života u sela Srbije što predstavnja i podršku ravnomernom regionalnom razvoju nazire se kroz revitaliazciju zadrugarstva u Srbiji kroz projekat ,,500 zadruga u 500 sela“ koji sprovodi Kabinet ministra za brigu o selu u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU. Od sredine 2017. do početka 2020. godine kroz razvoj zadrugarstva otvoreno je 152 male fabrike koje posluju u okviru zadružnih preduzeća. Uloženo je bespovratno oko 1,7 milijardi dinara. U tom vremenu osnovano je i 800 novih zadruga. Među novim zadrugama su i četiri složene zadrzuge. One ličen na nekadašnje kombiantge, jer je to udruženje više zadruga. Sve do 2017. godine Srbija je bila zemlja u kojoj se gasilo po 100 zadruga godišnje.  U 2021. godini planira se ulaganje još oko 500 miliona dinara bespovratnog novca. Taj novac posle konkursa koji će uskoro biti objavljen treba da dobije oko 50 do 60 starih i novih zadruga. Nove su do dve godine, a stare koje imaju više od toga. Boljitak tog ulaganja osetilo je do sada 6.120 porodica u Srbiji.

I ove 2021. godine priprema se konkurs koji će uskoro biti objavljen. Ministar za brigu u o selu u Vladi Srbije ističe da je za te namene u ovoj godini u republičkom budžetu za te namene obezbeđeno pola milijarde dinara. Maksimalan iznos bespovratnog novca predviđen po jednoj zadruzi, prema uslovima konkursa, koji će biti uskoro objavljen (sad je sredina februara 2021. godine), za novoformirane  zadruge je 7,5 miliona dinara, a za stare 15 miliona dinara.

Prve 2017. godine, kada je posle sedam decenija krenula obnova zadrugarstva u Srbiji je postojalo 1.543 zadruge. U toj prvoj godini oglednog sprovođenja obnove u 22 zadruge država je bepovratno uložila 197 miliona dinara. U 2018. godini, za 73 zadruge, takođe bespovratno je dodeljeno 800 miliona dinara. Sa tim novcem se direktno utiče na život 4.600 ljudi. Bespovratna podsticajna  sredstva u 2018. godini dobilo je 14 stočarskih, 11 voćarskih, 12 ratarskih, 21 zadruga za više faze prerade, četiri za proizvodnju lekovitog bilja, isto toliko za povrtarske proizvode, kao i pet pčelarskih zadruga… Osnovane su i prve složene zadruge u Srbiji i istoriji zadrugarstva. Do početka 2021. Godien  uloženo je ukupno 1,7 milijardi dinara bespovratngo novca. Njega je dobilo 152 zadruge u zemlji. Tako je po rečima analitičara Riste Kostova, promenjena i zadružna mapa Srbije!

Od početka akcije sredine 2017. godine do 2021. godien osnovano je 780 novih zadruag. Prvi put u istoriji zadrugarstva država je počela da direktno pomaže zadruge sa bespovratnim novcem. Njega su bespovratno dobile 152 zadruge u iznosu od 1,7 milijardi dinara! Na početkiu 2021. godine očekuje se raspisivanje konkursa po kome će se bespovrfatno podeliti oko 500 miliona dinara. Taj novac treba da dobije još između 50 i 60 zadruga iz cele Srbije u 2021. godini.

Dakle, do početka 2021. godine osnovano je 800 novih zadruga. Do pokretanja akcije Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga! Proces obnove zadrugarstva se nastavlja i narednih godina… Uskoro se očekuiej konkurs za 2021. Godinu po kome će se bespovratno podeliti još oko 500 milioan dinara. Pozivaju se ljudi na udruživanje, kako bi što bolje iskoristili državne podsticaje za zadrugarstvo. Cilj je da se žitelji sela, posebno sa malim posedom udružuju i da postaju robni proizvođači. Prema podacima RZS u selima ima malih proizvođača 217.623 koji su vlasnici poseda do dva hektara. Pored toga više od 120.000 žitelja Srbije, koji imaju više od 70 godina bavi se poljoprivredom i proizvodnjom hrane.

 

(Autor je publicista i književnik, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji)

 

Fotografije Ar PRESS

 

DSC08173 022

Pola milijarde Zadrugama u Srbiji

Uskoro novi program za pomoć zadrugama

  • Ministarstvo za brigu o selu najavilo je da će novi program pomoći zadrugama biti objavljen krajem marta 2021. godine, i koji predviđa pola milijarde dinara za stare i novoformirane zadruge

 

Ministarstvo za brigu o selu I ove godine podržaće nove i stare zadruge u Srbiji. Novina programa,kako je istaknuto su zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge čija je registrovana delatnost bavljenje seoskim turizmom, zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge čija je registrovana delatnost proizvodnja predmeta ili delatnost obavljanja starih I umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti kao i zadruge čiji su osnivači pripadnici osetljivih društvenih grupa, sa registrovanom delatnošću iz oblasti zemljoradnje, poljoprivrede, proizvodnje predmeta, obavljanja starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti.

Za ove tri vrste novih zadruga, staroisti do dve godine,  predviđen je iznos do 7,5 miliona dinara.

– „Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga na čitavoj teritoriji Srbije“ je prvi u nizu programa koje će Ministarstvo za brigu o selu sprovoditi u toku 2021. godine, a prema uslovima programa i javnog konkursa koji će biti uskoro objavljen, naglasava Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Novoformirane zemljoradničke i poljoprivredne zadruge mogu da računaju na maksimalan iznos bespovratnih sredstava do 7,5 miliona dinara po jednoj zadruzi, dok će za stare zemljoradničke i poljoprivredne zadruge biti izdvojeno do 15 miliona dinara po zadruzi.

Inače, akcija ,,500 zadruga u 500 sela” krenula je sredinom 2017. godine. Prema podacima Ministarstva za brigu o selu, do sada je za tri i po godine osnovano oko 830 novih zadruga. A kako je ukazao analitičar i publicista Branislav Gulan, do pokretanja ove akcije, Srbija je bila država u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Ova akcija je vratila zadružni duh u Srbiji u život. Do sada je bespovratni novac od 1,7 milijardi dinara dobilo 152 zadruge u Srbiji. To je prvi put da država na ovaj način podstiče razvoj zadrugarstva. Kako je istaknuto, taj novac je doprineo boljitku života i oko 6.120 porodica u Srbiji, odnosno za oko 30.000 stanovnika u seoskim područjima.  I akademik Dragan Škorić je istakao da poljoprivredu, turizam I prirodne potencijale treba staviti  u funkciju razvoja sela Srbije.

 

 

POGLEDI

Brigu o selu vodi 30 institucija, rezultati katastrofalni!

                                             Branislav Gulan

Član Društva ekonomista Srbije, Nacionalngo tima za preprodosela Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan u ukazuje na to da brigu o ,,razvoju” sela u Srbiji vodi više od 30 različitih institucija.

Rezultati te ,,brige” su katastrofalni jer nestaje četvrtina sela. A, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Nestajanjem sela, nestaje i Srbija. A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. Uostalom, i šta da radimo sa zemlјom bez naroda, kaže Gulan navodeći podatak da je u 1.034 naselјa manje od po 100 žitelјa, da ih 550 ima manje od 50 stanovnika, da u Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku.

,,U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi. Poštu nema 2.000 sela, čak 500 sela nema  asfaltni put ni vezu sa svetom. U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice. Žitelјi moraju na put da kupe hranu. U 2.760 sela nema vrtića, u 230 sela nema osnovne škole, U dve trećine naselјa nema ambulante. Danas u Srbiji ima više od 200 naselјa – sela, bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu’’,  navodi Gulan.

Naglašava da pojam selo ne postoji u Ustavu Srbije, što dovoljno govori o brizi države za selo i njegove stanovnike.

Govoreći o procesu depopulacije sela u Srbiji svakako ne treba gubiti iz vida to da je trend napuštanja ruralnih sredina imanentan i drugim zemljama. Urbanizacija u celom svetu je u neprestanom porastu i to je sasvim legitiman proces koji ne treba zaustavljati. Neke zemlje su urbanizovane i 90 odsto, a Srbija je i dalje izrazito ruralna. Međutim, osnovna razlika je u tome što razvijene zemlje vode politike u kojima je prosperitet ruralnih sredina jedna od prioritetnih oblasti, pa ulažu u infrastrukturu, zdravstvo, poljoprivredu… Srbiji su usta puna sela samo u političke i promotivne svrhe, sva ulaganja su svedena na minimum.

                                                       Sela se gase

Najblaže rečeno, licemerno je pozivati na povratak na selo u uslovima kakve imamo. Hajde da poboljšamo kvalitet života ljudi koji već žive tu. A to znači, da se uloži u savremenu infrastrukturu, u domove zdravlja, u škole, puteve… Postoje li uopšte podaci o tome koliko ova zemlja ulaže u ruralni razvoj? Iz godine u godinu, iz dana u dan, vidimo samo propadanje, nikako prosperitet. Ljudi su demotivisani, ojađeni. Usuđujem se reći i uplašeni sasvim realnog scenarija da ovdašnja sela naseli stanovništvo iz drugih kultura, to jest migranti s Bliskog istoka, kaže Gulan.

Po njemu, probleme sa kojima se suočava seosko stanovništvo generalno uzrokuje to što se “na čelo lokalnih samouprava postavljaju poslušnici a ne ljudi od ugleda izabrani po volji građana”.

Takvi kadrovi rade isključivo po direktivi njihovih centrala, ne vodeći računa o potrebama građana. Naučeni su da nemaju inicijativu već se njihov rad svodi na zadovoljenje partijskih zahteva, kao što je prikupljanje autobusa za miting – ukazuje Gulan.

 

Fotografije M.Petrović

 

SAT 06

Poslednja promena vremena?

 


U nedelju 28. marta, tačnije u noći subotu na nedelju, počeće letnje  računanje vremena u 2021. godini, pomeranjem skazaljke na satu  za jedan čas unapred – vreme u 2:00 računa se kao 3:00 sata,saopštila je Direkcija za mere I dragocene metale.

Praksa je da se svakog poslednjeg vikenda u martu    pomera sat i prelazi na letnje  računanje vremena, a ovo pitanje je regulisano zakonom u većini evropskih zemalja pa  i u Srbiji.

Danas na svetu od 192 države 110 koristi takozvano letnje računanje vremena. Ne koristi se u Japanu, Kini, južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta gde ova mera nikad nije uspela. U većem delu sveta ovaj dogovor se smatra zgodnim načinom da se u letnjim mesecima dnevna svetlost duže zadrži.

Evropski parlament je 4. marta 2019 . godine izglasao da se ukida pomeranje sata od 2021. godine, pa će tako sve zemlje članice EU morati da odaberu letnje ili zimsko računanje vremena. Da li će ovo biti I poslednja  promena vremena ostaje da se vidi jer se članice EU još nisu usaglasile oko toga.

Srbija je letnje računanje vremena počela da koristi 27. marta 1983.godine.

(Ar PRESS)

Sasa Stosic

Traženje pravde“pojelo“ zaostale plate!

Nevolje bivših radnika”restrukturiranih “I privatizovanih preduzeća u Arandjelovcu

 

 

  • Koliko ima radnika koji su ostali bez zarade i sa pravosudnim sudskim rešenjem ,nekada zaposlenih u Industriji elektoporcelana,Šamotu,Modnoj  konfekciji Rudnik,Kolektivu,Streli Šumadiji, ne zna se .Država je za sada na dobitku jer se  veliki broj „zakinutih radnika“  u medjuvremenu preselio se na onaj svet pa neće moći da traže zaostale zarade…A ako se  bude čekalo,biće na još većem?

 

Saša Stošić,(47)  obućar iz Arandjelovca najlepše godine svog radnog veka proveo je u „Šamot Rudniku“kao jamski električar.Ovo nekada uspešno preduzeće napustio je još 2005.godine  ali ni do danas nije dobio  zaostale zarade.Ta sudbina zadesila je i nekoliko hiljada radnika ovdašnjih „privatizovanih“ preduzeća ali i onih koji iz procesa „restrukturiranja“ nisu se „uspešno“ izbavili i završili u stečaju.Takva sudbina zadesila je i gore spomenuti „Šamot Rudnik“koji je prošle jeseni iz stečaja prodat ovdašnjem preduzeću „Trgošped Ćirić“za 5,25 miliona dinara objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.Početna cena imovine Šamot Rudnika u stečaju bila je 4,87 miliona dinara.

Koliko ima radnika koji su ostali bez zarade i  sa pravosudnim sudskim rešenjem ,nekada zaposlenih u Industriji elektoporcelana,Šamotu,Modnoj  konfekciji Rudnik,Kolektivu,Streli Šumadiji, ne zna se .Država je za sada na dobitku jer se  veliki broj „zakinutih radnika“  u medjuvremenu preselio se na onaj svet pa neće moći da traže zaostale zarade…A ako se  bude čekalo,biće na još većem?

          Sporazum iz 2005 godine              Saša Stošić ispred Opštine Aranjelovac

Stavljanjem potpisa na Sporazum o medjusobnim pravima I obavezama 27.09.2005.godine “Šamot Rudnik” se obavezao da će Stošiću dug od 113.744,89 dinara na ime zaostale zarade izmiriti u  pet mesečnih rata po prestanku radnog odnosa.Ta obaveza ni do danas nije ispunjena.

Pre stečaja ,koji je u “Šamot Rudnik” uveden 2015. godine pokrenuo je  postupak prinudne naplate ali stopiran je od strane suda.

-Sve takse  sam redovno plaćao za svaku pravnu radnju ali uzalud.Umesto da radim nešto korisno ja moram da čitam zakonska I podzakonska akta,kaže Stošić.

Štrajkovao je ispred suda  I opštine više puta …Sprema se za novi štrajk iako je svestan da je do sada traženje pravde pojelo zaostale plate.Podnosio  je prijave  za ne činjenje  I ne izvršavanje Rešenja I odluka ranije donetih  protiv sudija,tužilaca pa sve do predsednika Republike.Sve je do sada bilo uzalud.

Zajedno sa još nekoliko desetina  prevarenih radnika osnovao je Udruženje gradjana “Radnik nije rob” da se udruženo bore za svoja prava,ako bude moglo?

 

M.Petrović (Ar PRESS)

 

 

 

 

GAR 07

Rasadnik najboljih

Matija Bošković iz Arandjelovca medju najboljim studentima Gradjevinskog fakulteta u Beogradu

 

  • Pored rada i zalaganja koje je Matija uložio kako bi savladao gradivo na našem fakultetu,sigurni smo da su od presudnog značaja  bila i temeljna znanja  koja su stekli pohadjajući Vašu cenjenu školu.Ključnu ulogu u tome imali su Vaši profesori,koji su negovali sistem pravih vrednosti i (u vremenima  kada izuzetnost nije uvek prepoznata kao vrlina) izuzetnim angažovanjem uspeli da obrazuju i vaspitaju djake koji na našem Fakultetu  postiži  izvanredne rezultate,napisao je u pismu direktoru Gimnazije Dekan Gradjevinskog fakulteta Prof dr Vladan Kuzmanović

 

Pismo Dekana Gradjevinskog fakulteta

Povodom Dana Gradjevinskog fakulteta u Beogradu koji ove godine obeležava 175 godina postojanja za izuzetan uspeh u studiranju medju 28 stidenata nagradjen je i Arandjelovčanin Matija Bošković (1999.),student treće godine.

Tim povodom  Dekan Gradjevinskog fakulteta u Beogradu  Prof.dr Vladan Kuzmanović uputio je pismo Živoradu Igrutinoviću,direktoru Gimnazije „Miloš Savković“ u Arandjelovcu čiji je učenik bio Matija Bošković.

 „Imam veliko zadovoljstvo da Vas obavestim o uspehu bivšeg učenika Vaše škole,sada studenta Gradjevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu;

-Matiju Boškovića (rodjen 1999.godine),koji je kao student treće godine osnovnih akademskih studija Gradjevinarstva,modul Konstrukcije  ostvario izuzetan uspeh u dosadašnjem školovanju,zbog čega je nagradjen povodom proslave Dana Gradjevinskog fakulteta.

Godina za nama  donela je velika iskušenja za ceo naš obrazovni sistem.Bilo je mnogo poteškoća,ali se po ko zna koji put potvrdilo da sistemski,dugoročan i kvalitetan rad sa djacima daje odlične rezultate čak i u vanrednim okolnostima.Osnove koje su im pregalačkim radom nesebično preneli profesori Vaše škole,kao i vreme provedeno na našem Fakultetu,doveli su do izuzetnih rezultata našeg studenta,a Vašeg bivšeg djaka.Zbog toga smo Vam neizmerno zahvalni i sigurni da će Vaš kolektiv ostati istrajan u svojoj  misiji obrazovanja mladih ljudi i u godinama pred nama.

Pored rada i zalaganja koje je Matija uložio kako bi savladao gradivo na našem fakultetu,sigurni smo da su od presudnog značaja  bila i temeljna znanja  koja su stekli pohadjajući Vašu cenjenu školu.Ključnu ulogu u tome imali su Vaši profesori,koji su negovali sistem pravih vrednosti i (u vremenima  kada izuzetnost nije uvek prepoznata kao vrlina) izuzetnim angažovanjem uspeli da obrazuju i vaspitaju djake koji na našem Fakultetu  postiži  izvanredne rezultate.

Molim Vas da o Matijinom uspehu obavestite sve učenike i članove Vašeg kolektiva i prenesete im našu zahvalnost i čestitke.Nadamo se da će takvo obveštenje podstaći još Vaših učenika da obrazovanje nastave na Univerzitetu u Beogradu,čime će sebi uvećati mogućnost izbora u životu.

Sa radošću očekujemo nove generacije Vaših djaka i nadamo se da će mnogi od njih svoju profesiju potražiti u klupama Gradjevinskog fakulteta.

Gradjevinski fakultet Univerziteta u Beogradu je za novu generaciju studenata,od školske 2021,/2022.godine akreditovao tri nova studijska programa-Gradjevinarstvo,Geodezija i Geoinformatika.Nadamo se da ćete nam,kao i do sada,omogućiti da studiranje na Gradjevinskom fakultetu predstavimo Vašim djacima,a našim budućim studentima,“stoji u pismu koje je potpisao Dekan Gradjevinskog fakulteta u Beogradu  Prof.dr Vladan Kuzmanović.

 

Uspomene iz gimnazijskih dana

 

PRAVI „VUKOVAC“

U Gimnaziji “Miloš Savković” u Arandjelovcu imaju samo reči hvale za Matiju Boškovića ali I njegovu sestru Andjeliju.Matija je Svetosavsku nagradu  dobio 2018. a njegova sestra Anđelija (sada je u četvrtom razredu Gimnazije ) dobila je ove godine.

– Matija i njegova sestra odlično sviraju klavir (pohađali su i muzičku školu), stalno nastupaju na priredbama škole i zaista su ostavili neizbrisiv trag u Gimnaziji. Matija je 2018. proglašen za Učenika generacije Gimnazije i opštine Aranđelovac.Izuzetno dobar momak, dobar drug, omiljen i kod profesora i kod učenika, pravi primer „Vukovca“ – Učenika generacije,kaže na portal “Ar PRESS” Živorad Igrutinović,direktor Gimnazije “Miloš Savković”.

 

Fotografije  Gimnazija Miloš Savković

Miodrag Petrović

 

 

Evropska unija

Čekamo vas u EU

INTERVJU; dr Emil Erjavec,redovni profesor Biotehničkog fakulteta iz Ljubljane

 

 

 

– Mi nikada ne bi imali tako snažan poljoprivredni budžet da nismo ušli u Evropsku uniju.Iz EU dobijamo više nego što uplaćujemo u zajednički budžet,kaže za portal “Ar PRESS”  dr Emil Erjavec,redovni  profesor na katedri  za poljoprivrednu politiku i ekonomiju Biotehničkog fakulteta iz Ljubljane

 

Emil Erjavec

Slovenija je prva od bivših jugoslovenskih republika ušla u Evropsku uniju još 2004.godine.Devet godina kasnije punopravna članica postala je  i Hrvatska.Srbija čeka svoj red.Dokle,ne zna se.

Zemlje članice Evropske unije imaju brojne pogodnosti pa i kada je poljoprivreda u pitanju.Pre svega subvencije su znatno veće za njihove poljoprivrednike.

U čemu je prednost ulaska u EU i kakav je položaj agrara u Sloveniji zamolili smo za intervju gospodina dr Emila Erjaveca,redovnog  profesora na katedri  za poljoprivrednu politiku i ekonomiju Biotehničkog fakulteta iz Ljubljane.

 

Ar PRESS; -Slovenija je 2004 godine postala  članica EU.Koliko je u momentu pristupanja a koliko danas ima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava?

 

 Emil ERJAVEC;-U Sloveniji registrovani su svi oni koji dobijaju subvencije .Imamo dobru statistiku kao I EU.Kada smo ušli u EU imali smo oko 80.000 registrovanih gazdinstava,seljaka je bilo više.Danas ih imamo oko 66-67.000.Znači svake godine oko 800 manje.To je u Sloveniji vidjeno kao problem.Registrovani su svi oni koji imaju podršku a njih je oko 50.000.

 

AR PRESS;-Koliko iz budzeta Slovenije dobijaju poljoprivrednici godisnje.Slovenja,kao I Srbija jedan deo je brdovit I planinski.Da li su za te poljoprivrednike veće subvencije?

 

Emil ERJAVEC;-Budžet Slovenije je oko 480 miliona evra,znači nešto manje od pola milijarde evra.Za podršku poljoprivredi izdvaja se oko 350 miliona.Slovenija je još iz stare Jugoslavije izašli sa posebnom politikom  za planinska I brdovita područja što smo mi u procesu pristupa još jačali.Slovenija je brdovita I ti rejoni  dobijaju I različite iznose,u zavisnosti od geografskog područja,kvaliteta zemlje,u zavisnosti od bodova, dobijaju od 100 do 300 evra po hektaru.

 

Ar PRESS;- Evropska unija ima svoj budzet namenjen poljoprivredi.Koliko poljoprivrednici Slovenije dobijaju iz njega I da li su subvencije iste kao I za poljoprivrednike koji zive u Nizozemskoj(Holandiji) ili Nemackoj s obzirom na površine I broj poljoprivrednih gazdinstava?

 

Emil ERJAVEC;-EU ima svoj budžet namenjen poljoprivredi ,oko 50 milijardi evra.Potrebno je naglasiti da od 350 miliona koje dobijaju poljoprivrednici Slovenije samo 2% idvaja EU.U principu iz Evropske unije dobijamo više nego što uplaćujemo u zajednički budžet.Mi nikada ne bi imali tako snažan poljoprivredni budžet da nismo ušli u Evropsku uniju.Moram naglasiti da nije toga naš budžet bi bio sličan Srpskom.Kada su u pitanju direktna davanja,Ono što poljoprivrednici dobijaju na ruke ona  su različita  od zemlje do zemlje.Od 150 evra na Baltiku do 450 evra na Malti, po hektaru.Značajan deo sredstava dobijamo I od ruralnog razvoja.Tu smo treći,četvrti po  redu.MI dobijamo više sredstava po hektaru  iz budžeta ruralnog razvoja  nego Nemci recimo.Sa nama su tu negde Hrvati,Malta,Austrijanci…

 

Ar PRESS;- Prosečna penziija poljoprivrednika u Srbiji je ispod 100 evra danas.Veliki problem aktivnih poljoprivrednika u Srbiji su velika dugovanja za Penzijsko I invalidsko osiguranje.Kako  je ono regulisano  u Sloveniji I drugim članicama EU I kolike su njihove penzije?

 

Emil ERJAVEC,-Penzijski  sistem nije deo zajedničke agrarne politike.Svaka zemlja ima svoj sistem.Na primer u Holandiji nema razlike izmedju farmera I ostalih gradjana.Kod nas ima u visini penzija I načinu  plaćanja.Naši farmer plaćaju relativno malo .Nema poteškoća sa dugovanjima ali su penzije značajno niže nego prosečna penzija ali daleko više nego u Srbiji,oko 250 evra.Tu je problem žena koje nisu osigurane.Penziju dobija samo vlasnik gospodarstva.Puno se govorilo o tome što seljaci dobijaju više nego što uplaćuju.

Mislim da bi trebalo izjednačiti seljake sa drugim delom stanovništva ali mislim da  neće biti nekih  promena.

 

Ar PRESS;- U celom svetu je pandemija Korona virusa.Da li su EU ili Slovenija vanredno davali neku pomoć  poljoprivrednicima I kiliko je bilo?

 

Emil ERJAVEC;-To je bilo veliko pitanje u proleće (prošle godine-pri.a.) I još uvek.U Sloveniji imamo sada osmi paket mera.Podrška je bila visoka ali to nije bila stvar EU jer su rekli;to je stvar država.Mi to plaćamo iz budžeta.Subvencije su dobijali govedari,vinari.Oni koji su mogli dokazati gubitak.Smanjeni su porezi.Naša vlada puno radi na tome I sam mislim da malo preteruje.Svi poljoprivrednici nisu pod pritiskom Korone.Hrana se prodavala.Neki političari  su iskoristili to.Problema ima u pojednim sektorima,npr.hoteli,restorani.Ugostiteljstvo je pod velikim udarom.

 

Ar PRESS;- Koja je poruka gradjanima Srbije I poljoprivrednicima  koji  čekaju u predvorju EU?

 

Emil ERJAVEC;-Prvo EU nije med I mleko.Neka obećanja su nerealna.To je oštra konkurencija.Onaj što je jači više dobija.Strukturne se promene pojačajvaju.Nijedna zemlja u Evropi ne izdvaja za poljoprivredu kao EU.Promene su vidljive I kod Srbije.Potrebno je ući.Ja mislim da smo najviše dobili mi pa Italijani pa Grci,pa ostali .Najveća odbrana od autorativnih političkih likova ,protiv diktature, urbanizma I svih negativnih stvari koji se danas dogadjaju u svetu,lažnih vesti  je legalni I demokratski sustav(sistem -prim.a.) kakav smo imali mi .NIje to idealno ali je to više od standard koje smo imali mi na ovim Balkanskim prostorima.Znači,sretno prijatelji,Srbijo.Čekamo Vas u EU.

 

 

Fotografije Privatna arhiva

 

Miodrag Petrović

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Branislav Gulan

Nova briga o selu

 

MEDALJA ČASTI NOVOG SADA BRANISLAVU GULANU, PUBLICISTI

  • Član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan, dobitnik je medalje časti Novog Sada, koju dodeljuje Ekološki pokret grada, Sad smo dobili i ministarstvo sad tim imenom, pa se konačno ,,vidi svetlo na kraju tunela“

                             Branislav Gulan

Dobitnik medalje časti Novog Sada 2020. godine, je Branislav Gulan, publicista, novinar i književnik, koji se pola veka bavi agroekonomijom sela u Srbiji. Medalju časti, koju tradicionalno dodeljuje Ekološki pokret Novog Sada, uručio mu je presednik Nikola Aleksić. Priznanja su mu dodeljena za ukupan poluvekovni rad u oblasti, nestajanja i sačuvanja sela u Srbiji. Stvaralačko i naučno delo dobitnika visokog priznanja Novog Sada, Branislava Gulana, je blizu 150 naučnih i stručnih radova koje je prezentovao na naučnim i stručnim skupovima u zemlji  i svetu. Pored toga on je na temu agroekonomije i privrede, kao autor i koautor objavio oko 25 knjiga. Poslednja je ,,Ruralne sredine u Srbiji – spasavanje sela i države“ kao nova razvojna filozofija. Objavljena je prošle godine u izdanju novosadskog ,,Prometeja“. Ova knjiga je od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca proglašena za knjigu godine u ovoj oblasti, a ono što u noj piše bio je i projekat godine. Jer, autor je ukazao na probleme sela u Srbiji, i ponudio rešenja, šta i kako treba raditi da bi se sačuvala  preostala sela i varošice u Srbiji.

Brigu o selima Srbije do nedavno je vodilo oko 35 različitih institucija u zemlјi. Rezultati su bili katastrofalniji. Jer, od 4.700 sela, u kojima živi 40 odsto stanovništva, u fazi nesajanja je 1.200, ili svako četvrto. Posle njegovog poluvekovnog ukazivanja na probleme u ovoj oblasti, nestajanje sela i seljaka (imamo 570.000 gazdinstava), zapostavljenog zadrugarstva, država je uvidela i prihvatila probleme i počela da ih rešava. Dobitnik visokog priznanja Novog Sada, naglašava da pojam selo ne postoji ni u Ustavu Srbije, što dovolјno govori o dosadašnjoj  brizi države za selo i njegove stanovnike. Kako bi se sanej pobolčjšaloMinistiar za brigu o  selu u Valdi Srbije, najsavio je donošenej prvog zakona o selima. Kako je izjavio za javnost iniciraće izmene i dopune zakona o teritorijalnoj organiazciji Srbije, U izmenama Ustava Srbije, u njemu selo mora dobiti svoje mesto. Krkobabić posebno naglašava da moramo precizno da definišemo koje će biti nadležnosti novoformiranih seoskih opština. To znači da domaćine moramo da dovedemo u poziciju da mogu da budu bitni, da se dogovaraju, da planiraju i odlučuju.

,,Publicista Branislav Gulan koji pola veka prati zbivanja u selima Srbije, kroz desetak   hilјada svojih tekstova, analiza, autorskih priloga i informacija, počinjao je baš sa rečima: briga o selu! Dakle, posle pola veka upotrebe te reči u javnosti, sad je i izvršna vlast u zemlјi shvatila kakvo je stanje u selima Srbije pa je te reči ugrađebe u ime ministarstva za brigu o selu Srbije, koje vodi ministar Milan Krkobabić. Nadamo se da je loše stanje u selima u kojima ona nestaju došlo do kritične tačke, pa da se sad vidi ,,i svetlo na kraju tunela’’., rekao je Nikola Aleksić, prilikom uručenja visokog priznanja Branislavu Gulanu. Formiran je i Nacionalni tim za preporod sela u Srbiji, pa će vreme, za nekoliko godina ili decenija pokazati koliko smo bili uspešni. Da li je, i posle formiranja ministarstva za Brigu o selu, zaustavlјeno nestajanje sela (naselјenih mesta kako piše u Ustavu Srbije) i odlazak iz njega. Dakle, dolazui vreme predlaganaj seta zakona o selima i to je imperativ vremena. To zanči da od sela koiaj nesaju, trebha odabrati ona koja imaju šanse za opstanask I ostanak i samoodrživost, pa u njih i ulagati. To je i način za prevaziulaženje oštrih razlika između urbanih ruralnimh delovima Srbije.

Vlast je to shvatila jer, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Nestajanjem sela, nestaje i Srbija. Jer, od 4,709 sela u Srbiji, nestaje svako četvrto ili oko 1.200 njih! A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. Uostalom, i šta da radimo sa zemlјom bez naroda, rekao je Gulan, navodeći podatak da je u 1.034 naselјa manje od po 100 žitelјa, da ih 550 ima manje od 50 stanovnika, da u Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku. Posebmno mesto u preporodu sela imajmu mladi koje treba zadržati u njima. Ciljan grupoa moraju biti mladi,svršeni srednjoškolci iz srednjih poljoprivrednmih škola. Takvih godiošnej ima oko 2.500. Trebgas im stvoriti uslove I ponuditi im da ostanu da žive I rade na selu. Značajan doprinso tome će dati budučća akcija da se oko 200.000 hetkara državen zemlje poseldi mladima po 50 hektara. Ona će biti njihvao sve dok je obrađuju. Predloženop je i da se Srpskja praqvoslavna crkv ukljulči u akciju kao dobrotvor. Da od vraćenih joj 70.000 hektara njiva, priključi se državi i pokloni mladima bar 20.000 hektara svog poseda.

,,U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi. Poštu nema 2.000 sela, čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom. U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice. Žitelјi moraju na put da kupe hranu. U 2.760 sela nema vrtića, u 230 sela nema osnovne škole, U dve trećine naselјa nema ambulante. Danas u Srbiji ima više od 200 naselјa – sela, bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu’’,  naveo je Gulan.

Govoreći o procesu depopulacije sela u Srbiji svakako ne treba gubiti iz vida to da je trend napuštanja ruralnih sredina imanentan i drugim zemlјama. Urbanizacija u celom svetu je u neprestanom porastu i to je sasvim legitiman proces koji ne treba zaustavlјati. Neke zemlјe su urbanizovane i 90 odsto, a Srbija je i dalјe izrazito ruralna. Međutim, osnovna razlika je u tome što razvijene zemlјe vode politike u kojima je prosperitet ruralnih sredina jedna od prioritetnih oblasti, pa ulažu u infrastrukturu, zdravstvo, polјoprivredu… Srbiji su usta puna sela samo u političke i promotivne svrhe, sva ulaganja su svedena na minimum.

 

Najblaže rečeno, licemerno je pozivati na povratak na selo u uslovima kakve imamo. Hajde da pobolјšamo kvalitet života lјudi koji već žive tu. A to znači, da se uloži u savremenu infrastrukturu, u domove zdravlјa, u škole, puteve… Postoje li uopšte podaci o tome koliko ova zemlјa ulaže u ruralni razvoj? Iz godine u godinu, iz dana u dan, poslednjih decenija viđali smo samo propadanje, nikako prosperitet. Ljudi su bili demotivisani, ojađeni. Usuđujem se reći i uplašeni sasvim realnog scenarija da ovdašnja sela naseli stanovništvo iz drugih kultura, to jest migranti s Bliskog istoka, kaže Gulan.

Po njemu, probleme sa kojima se suočava seosko stanovništvo generalno uzrokuje to što se proteklih pola veka  “na čelo lokalnih samouprava postavlјaju poslušnici, a ne lјudi od ugleda izabrani po volјi građana”. Takvi kadrovi rade isklјučivo po direktivi njihovih centrala, ne vodeći računa o potrebama građana. Naučeni su da nemaju inicijativu već se njihov rad svodi na zadovolјenje partijskih zahteva, kao što je bilo prikuplјanje autobusa za miting ukazao je Gulan. 

Na poslu 011

„Oči u oči“ sa koronom

 

 

 

 

 

Intervju Dr Dušan Vujnović,epidemiolog iz Arandjelovca

  • Veoma važno da se izvuče pouka iz ove epidemije i da svi naučnici sveta preduzmu sve mere u budućnosti jer ova epidemija nema samo zdravstveni uticaj na ljude već i ekonomski,politički uticaj ,migracije ljudi u svetu,kaže epidemiolog  Dr Dušan Vujnović za portal”Ar PRESS”

 

Devet meseci je prošlo kako je zabeležen prvi slučaj korone kod nas.Isto toliko traje epidemija.Prvi koji se sreću sa ovim virusom su lekari epidemiolozi.Dr Dušan Vujnović ,epidemiolog iz Arandjelovca otišao je zvanično u penziju ali kao epidemiolog sa iskustvom devet meseci je u prvim redovima borbe protiv ovog nevidljivog neprijatelja..

  • Kakav je bio Vaš prvi utisak kada je počela epidemija i danas 9 meseci kasnije?

Dr Dušan Vujnović

-Na početku epidemije uključujući i nas zdravstvene radnike,svi smo bili zbunjeni,mada smo očekivali da če epidemija po nekoj analogiji i po modelu da se odvija kao mnoge predhodne epidemije ali kako je vreme prolazilo ispostavilo se da se radi o nekom potpuno novom,nepoznatom virusu o kome nismo imali nikakva naučna saznanja.Druga stvar epidemija se nije ponašala i reagovala na pojedine sezone,klimatske uslove.Mnogo se pričalo o tome na početku kako će sa povećanjem temperature virus da isčezne,medjutim ništa se nije dogodilo.Sa velikom nepoznanicom smo se našli pred virusom,veoma zbunjeni.Sećate se da smo na početku epidemije morali da nosimo i maske,rukavice i dezinfekcija …

Kako je vreme prolazilo mi smo ulazili u suštinu epidemije,upoznavali smo bolje ponašanje virusa i kasnije se to pokazalo kao jedan dobar sistem rada koji se i dan danas sprovodi stime što su neke mere sa početka epidemije i danas ostale iste.

  • Svaki drugi dan ste bili angažovani u Lazarevcu,kako je to izgledalo?

-Lazarevac je industrijski grad u kome radi puno radnika iz susednih opština.Kada to kažem mislim da ima radnika iz Valjeva,Uba,Lajkovca,Ljiga,Obrenovca i Arandjelovca koji rade u sistemu „Kolubara“.Sasvim je normalno da gde je tamo veliki broj ljudi velika je transmisija pa lako dolazi i do zaražavanja.Od 20.marta kada je počela epidemija u Lazarevcu počeli smo sa jednom ambulantom a danas ih imamo četiri.Od svih meseci najteži nam je bio decembar jer smo samo u njemu od početka do danas(27,12.) imali preko 1500 zaraženih ljudi i negde oko šest umrlih.Od početka epidemije na ovom području je umrlo 22 ljudi.Uglavnom to su starija lica a ima i onih mladjih.Dom zdravlja u Lazarevcu u epidemiju je ušao  sa 95 lekara i 154 medicinskih tekničara i sestara.Tokom epidemije priključili su se i lekari drugih specijalizacija.

Predah za slikanje

  •  Sa koronom ste se susretali svaki dan kada ste išli na posao ,u kakvom stanju su bili pacijenti.Da li se bolest mogla prepoznati bez nekog testiranja?

-Bolest se nije mogla prepoznati jer je na početku ova bolest ličila na običan sezonski grip.Medjutim zahvaljujući Institutu za javno zdravlje „Batut“ koji je doneo takozvane algoritme i procedure kod dijagnostikovanja i lečenja lekari su polako ulazili u problematiku,izveštili se i lako vršili trijažu pacijenata što je pomoglo da se se svi pacijenti ne šalju ka Infektivnoj klinici u Beogradu nego da se oni sa lakšim kliničkom slikom budu kod svojih kuča uz strogu izolaciju dok su oni  sa težom kliničkom slikom slati u Infektivnu kliniku i druge klinike koje su bile u Kovid sistemu u Beogradu.

  • Za epidemiologe ovo nije uobičajena slika.Na fakultetima se uči jedno a u praksi je nešto drugo?

-Da,Ja sam epidemiolog koji punih 40 godina radi ovaj posao i svojevremeno sam na Kosovu učestvovao u gašenju mnogih epidemija.Bile su dve epidemije trbušnog tifusa,jedna epidemija dečije paralize i jedna epidemija hemoragične griznice sa bubrežnim sindomom  koja se pojavila u to vreme.To iskustvo sam preneo i ovde.Terensko  iskustvo je veoma značajno kada lekar upozna ceo tok bolesti na licu mesta ili samo gleda i sluša.

  • Da li će u narednim godinama čovečanstvo imati slične epidemije i da li je na ovu bilo ljudskog uticaja?

Ako podjemo od toga da je ova epidemija bila delo laboratorijskih ispitivanja onda u narednom periodu možemo da očekujemo slićne epidemije i sa mnogo težim posledicama.Zato je veoma važno da se izvuče pouka iz ove epidemije i da svi naučnici sveta preduzmu sve mere u budučnosti jer ova epidemija nema samo zdravstveni uticaj na ljude več i ekonomski,politički uticaj ,migracije  ljudi u svetu…

  • Od ovih devet meseci koliko traje epidemija kada Vam je bilo najteže?

Najteže je bilo na početku epidemije,kada mo bili zatečeni,bez ikakvog iskustva,kada smo trebali da utvrdimo strategiju borbe protiv ovog virusa a bilo je i trenutaka kada je epidemija dostizala svoj vrh ili „pik“,kada smo npr. U Lazarevcu imali 114 zaraženih u jednom danu.Trebalo je sve to pregledati,dijagnostikovati ,izvršiti trijažu,nekoga poslati u bolnicu a nekoga na kućno lečenje a pri tom raditi pod zaštitnom opremom.Kao što ste videli veoma je teško raditi u skafanderima,kada se teško diše,kada se nemožete presvlačiti ,prati ruke ili obavljati fiziološke potrebe.

  • Da li je skafander težak?

-Skafander je težak,kroz njega se teško diše,ograničava kretanje onoga ko ga nosi i celo vreme mora da vodi računa ne samo da bi sebe zaštitio već i druge i zato su oni koji rade u njima radili samo četiri sata!

Fotografije Ar PRESS i Privatna arhiva

Miodrag Petrovic

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje intervjua ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno…

 

PISTOLJI I MUNICIJA

Porez na oružje od 3.730 do 18.550 dinara

 

Poreska uprave Srbije počela je od 14 decembra da dostavlja rešenja za porez na oružje za 2020 godinu. Porez na registrovano oružje plaća se u godišnjem iznosu za svaki komad oružja.

Obveznik poreza na oružje prema Zakonu o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, je lice na koje glasi oružni list, odnosno kolekcionarska dozvola, kao i dozvola za nošenje oružja.

Poreska uprava utvrdjuje visinu poreza na registrovano oružje I donosi rešenje, na osnovu podataka koje joj  dostavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je izdalo oružani list za držanje, kolekcionarsku dozvolu ili  dozvolu za nošenje oružja.

Porez za oružje za ličnu bezbednost za 2020 godinu za koje je izdat oružni list za držanje oružja, odnosno kolekcionarska dozvola iznosi 3.730, dinara, a ukoliko je uz to izdata i dozvola za nošenje treba izdvojiti  18.550 dinara.

Za automatsku pušku porez iznosi 13.730 dinara, a za poluautomatsku 5.510 dinara.

Za obveznike poreza za više komada registrovanog oružja za ličnu bezbednost, kojima su izdate isprave za nošenje oružja, rešenja će biti doneta naknadno.

Rok za plaćanje te obaveze je 15 dana od dana dostavljanja rešenja, podsećaju iz Poreske uprave.

Ilustracija/Fotografija PU Kragujevac/

 

(Ar PRESS)