Jezero u Garasima 011

Zatvoren most u Garašima

Rešenjem republičkog inspetora za puteve

 

  • Iz odgovora JP Putevi Srbije portalu Ar PRESS ne može se zaključiti da će radovi na sanaciji mosta u Garašima biti obavljeni brzo I do kraja godine.Da li je pravac preko Živkovaca I Darosave najbliža veza Bosute i Jelovika sa Arandjelovcem?

             Odgovor JP Putevi Srbije Portalu Ar PRESS

JP Putevi Srbije saopštilo je da je od 06.maja ove godine postavljanjem privremene saobraćajne signalizacije i opreme potpuno  obustavljen  saobraćaja na državnom putu II A reda broj 150, preko mosta na  Garaškom jezeru ,zbog ugroženog bezbednog odvijanja saobraćaja usled većih oštećenja mosta a po Rešenju republičkog inspektora za puteve.

U  odgovoru JP  Putevi Srbije portalu  Ar PRESS  navodi se da putnički automobile I kamioni dok se sanacija ne završi  mogu koristiti alternativne pravce.

– državni put I B reda broj 27, deonica Aranđelovac-Darosava i državni put II B reda 365, deonica Darosava-Živkovci-Belanovica, kao i državni put II B reda broj 365, deonica Belanovica-Živkovci-Darosava i dalje, državni put I B reda broj 27, deonica Darosava-Aranđelovac.

U JP Putevi Srbije ističu  da sve ažurne i pouzdane informacije o stanju na putevima mogu se pogledati na naslovnoj strani njihovog veb sajta, na linku:

https://www.putevi-srbije.rs/index.php/%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0

“JP „Putevi Srbije“ je završilo  proces izrade neophodne projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju drumskog mosta preko Garaškog jezera na državnom putu II A reda broj 150, deonica: Aranđelovac (Bukulja) – Belanovica, početkom aprila 2022. 

U toku je postupak dobijanja građevinske dozvole za koju je potrebno rešiti određene imovinsko – pravne odnose, što je u nadležnosti lokalne samouprave, nakon čega će  JP „Putevi Srbije“ raspisati javnu nabavku za odabir najboljeg ponuđača za izvođenje radova i početi sanaciju mosta”,stoji u odgovoru JP “Putevi Srbije” portalu  Ar PRESS.

                                                                     Most izmedju Jelovika i Vukosavaca

Za većinu Bosućana I Jelovičana Arandjelovac je bliži preko Vukosavaca I Gornje Trešnjevice nego preko Živkovaca I Darosave.

Iako je ranijih godina bilo obećanja o povezivanju Bosute sa Gornjom Trešnjevicom asfaltnim putem to se nije dogodilo.Uzgred rečeno put preko Trešnjevice I Bosute ima I regionalni značaj I to  je najkraća veza izmedju Valjeva I Kragujevca!Ovaj put za neometano odvijanje putničkog saobraćaja  treba podnasuti I asfalitrati u dužini od nekoliko kilometara.

Drugi pravac iz Jelovika preko Vukosavaca nešto je kraći.Na potoku izmedju Jelovika I Vukosavaca pre nekoliko godina izgradjen je most.Asfaltiran uspon ali nije sastavljen sa raskrsnicom u Jeloviku,odnosno u Vukosavcima.Radi se o dužini od ukupno jednog do 1,5 km.

Iz odgovora JP Putevi Srbije portalu Ar PRESS ne može se zaključiti da će radovi na sanaciji mosta u Garašima biti obavljeni brzo I do kraja ove godine.

Zašto se o alternativnim pravcima nije razmišljalo ranije?

Foto;M.Petrović©

(Ar PRESS)

300

Riba hrana budućnosti

INTERVJU:Branislav Gulan,agrarni analitičar

 

  • -Srbija ima mogućnosti da u proizvodnji ribe I u ribarstvu osvari značajne finansijske efekte.Šanse su kroz povećanje površina pod ribnjacima I u proizvodnji kavijara I slatkovodne ribe,kaže za portal “Ar PRESS” Branislav Gulan ,agrarni analitičar

    Branislav Gulan

Gradjani Srbije nisu preterani ljubitelji ribe.Dok gradjani Evropske nuije godišnje pojedu prosečno 20 kilograma ribe u Srbiji to je četiri-pet puta manje.

U Srbiji ima oko 15000 hektara pod ribnjacima.I pored toga Srbija uvozi 2/3 ribe.

Gde je ribarstvo danas u Srbiji I svetu I da li ova grana poljoprivrede može biti profitabilna za portal “Ar PRESS” razgovaramo sa agrarnim analitičarem iz Novog Sada Branislavom Gulanom.

  • Gde je Srbija danas u proizvodnji ribe I koje su nam mogućnosti?

Branislav Gulan;- U Srbiji danas postoji 149 registrovanih ribnjaka. Od toga je najviše šaranskih, čak 77, zatim 68 pastrmskih i četiri ribnjaka RAS sisema a to je  gajenje kečiga.

-Nјihov izlov je zabranjen na pet godina 2018. godine. Sad se u restoranima služi, kečiga proizvedena u ribnjacima. Sve više riba proizvodi na registrovanim polјoprivrednim gazdinstvima, a takvih ima čak  518. Od toga riba se gaji na 392 gazdinstva, a ostali se bave ratarstvom, voćarstvom, stočarstvom. U proizvodnji riba sa više od 90 osto dominiraju šaran i kalfirnijska pastrkma. Gaji se i som, smuđ, štuka, beli i sivi tolstolobik, beli amur i liplјan. U izlovu iz otovrneih voda korsiti se 50 vrsta riba.

-Riba se najviše proizvodi u Vojvodini. Tu postoje šanse da se površina pod ribnjacima poveća za više od 100.000 hektara. To znači da se proizvodnja može povećati za 100 odsto. Posebna šansa je da se dobro osmisli izvoz prerađevina od slatkovodne ribe.

  • Srbija je značajan i uvoznik ribe?

Branislav Gulan;-Srbija jeste redovan uvoznik ribe, ali poslednjih godina je i izvoznik. Izvoz se bazira na prerađevinama  morske ribe, pa beleži i rast, tako je 2018. godine izvezeno blizu 2.100 tona u vrednosti od 17,5 miliona dolara.

-Dakle, beležimo značajan deficit od oko 85 miliona dolara!

-Srbija bi ponovo mogla da bude veliki izvoznik kavijara kao pre nekoliko decenija, kada je u SAD i mnoge druge zemlјe izvozila godišnje dve do tri tone ovog specijaliteta. Jedan kilogram se prodavao po 900 dolara, pa je u zemlјu stizalo oko 2,5 miliona dolara. Ali, to je sve bilo pre gradnje hidroelektrane Đerdap. Tako se nekada kladovski kavijar služio i na evropskim dvorovima.

  • Kao član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije preporučivali ste povratnicima iz inostranstva u Srbiju da ulažu  u ribarstvo koje može da bude veoma isplativo.Zašto?

 Ribnjak porodice Vuković u Gornjoj Trešnjevici

Branislav Gulan;- Ribarstvo u Srbiji odvija kroz akvakulturu gajenje riba, ribarstvo otvorenih voda i preradu riba. Akvakultura se realizuje u toplovodnim (šaranskim), hladnovodnim (pastrmskim) ribnjacima i RAS sistemima (recirkularni sistemi za proizvodnju ribe).
-Proizvodnja ribe u Srbiji poslednjoj deceniji varira izmedju 7.278 tona 2017. godine i 13.013 tona u 2011. godini. Prema količini proizvodene ribe Srbija je negde u sredini u poredjenju sa članicama EU, a manju proizvodnju od Srbije ima 12 članica EU.

-Prosečna potrošnja ribe u Srbiji po glavi stanovnika je pet od šest kilograma po zvaničnim (odnosno sedam kilograma po nezvaničnim) podacima, što je tri do četiri puta manje od evropskog i svetskog proseka. Ukupna potrošnja ribe u Srbiji poslednjih godina kreće se izmedju 35.000 i 50.000 tona godišnje, a uvoz te namirnice beleži stalni rast.
-U poslednjoj deceniji uvoz se kretao od 23.336 tona (2008. godine) u vrednosti od 69 miliona dolara, do 36.089 tona (2018. godine) u vrednosti od 102 miliona dolara.
-Izvoz ribe iz Srbije uglavnom je baziran na ribljim prerađevinama (i to na preradi uvezene morske ribe) i poslednjih godina beleži značajan rast, od 697 tona u vrednosti od 4,1 milion dolara 2012. godine, do 2.095 tona, izvezene 2018. godine u vrednosti od 17,5 miliona dolara.

  • Ribarstvo ima svoje mesto I u pristonim pregovorima Srbije sa EU.To je Poglavlje 13?

Branislav Gulan;- Srbiju očekuje izrada akcionog plana, kojim će se osigurati usklađenost sa zahtevima EU zakonodavstva do dana pristupanja. Najvažnije u ovoj oblasti je uređenje tržišta, razvoj akvakulture, prikupljanje podataka, kao i kontrola protiv nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova. Neophodno je uspostavljanje sistema za korišćenje EU fondova u ribarstvu, kao i formiranje proizvođačkih organizacija. Takođe, očekuje se izmena zakonodavstva u pogledu standarda i kvaliteta proizvoda. Neophodno je podizanje administrativnih kapaciteta, a pravilna primena uredbi osiguraće se kroz pethodno prilagođavanje nacionalnog zakonodavstva.
-Iako Srbija nema more proizvodnja ribe je značajna grana privrede, pa je samim tim otvaranje Poglavlјa 13 – Ribarstvo veoma važno za naše privrednike.  Otvaranje ovog Poglavlјa je za našu državu bitno, jer po ulasku u Evropsku uniju Srbija može da računa na fond za ribarstvo, koji je jedan od trenutno najvećih unutar zajedničke polјoprivredne politike, a koja je oko 50 odsto svih fondova EU.

-Ribarstvo u Srbiji sve više razvija i da naša država ima manje posla oko prilagođavanja EU regulativi upravo zato šo nema more, a ima mogućnosti za ozbilјan priliv sredstava iz EU u ovoj oblasti. Naime, članicama EU nedostaje slatkovodna riba za konzum, a upravo takva može najviše da se proizvodi u Srbiji.

  • Gde su naše šanse kada je u pitanju razvoj ribarstva u Srbiji?

Brabislav Gulan;- Treba podsticati udruživanje, jer Srbija danas ima svega tri specijalizovane ribarske zadruge. U Evropi postoji ogroman deficit od više od 1,5 miliona tona ribe i da stalno raste njena konzumacija u Evropi i svetu. „U Srbiji postoje veliki neiskorišćeni raspoloživi vodeni resursi (reke, potoci, jezera, kanali, podzemne vode), a posedujemo i sirovine: pšenicu, kukuruz, ječam, soju za proizvodnju hrane za ribe. Veliki su kapaciteti i za proizvodnju ekstrudirane hrane za ribu.

                                                                                                      Kavijar sa Djerdapa na evropskim dvorovima

-Poljoprivredno ribarsko gazdinstvo svoju egzistenciju moglo bi da obezbedi proizvodnjom najmanje 10 tona ribe, što se u uslovima pastrmske proizvodnje može ostvariti na površini od 250 kvadarata, odnosno pet hektara šaranskog ribnjaka (u poluintenzivnoj proizvodnji), ili 1,5 hektara u intenzivnoj proizvodnji.
-Ulaganja u ribnjake zavise od konfiguracije terena, kvaliteta zemlje, blizine izvora za vodosnabdevanje, blizine puta i mogućnosti „kačenja“ na elektro mrežu, vrste materijala od kojih se gradi… Uložena sredstva u izgradnju ribnjaka se mogu vratiti za četiri do šest godina.

Foto:M.Petrović ©

Miodrag Petrović

DSC06377 00

Počela sezona odbrne od grada

Foto dana

 

 

 

Petnaestog  aprila  počela je 55 sezona odbrane od grada u Radarskom centru na Bukulji kod Arandjelovca.

RC Bukulja je I najveći u Srbiji,pokriva od Kolubare ,na zapadu do  Morave na istoku i od opštine Gornji Milanovac na jugu do Save i Dunara na severu.

U funkciji ove sezone biće 44 automatizovane protivgradne stanice i 80 sa ljudskom posadom.

                                                                                                                     Milan Spasić                                   Jelena Petrović

Sezona odbrane od grada traje do 15 oktobra…

 

Foto;Miodrag Petrović (Ar PRESS)©

 

 

Miljenik potrosaca

 ,,Knjaz Miloš“-Miljenik potrošača

Uručene nagrade u okviru kampanje Najbolje u Srbiji

  • U konkurenciji za nagradu „Moj izbor” ove godine je učestvovalo oko 1.000 domaćih proizvoda i brendova

                Nagradjeni u kampanji Najbolje u Srbiji

U Svečanoj sali Skupštine Beograda,  7. aprila 2022. godine, u okviru kampanje „Najbolje u Srbiji“ svečano su uručena priznanja najboljim kompanijama i organizacijama u našoj zemlji.

Tom prilikom prisutnima su se obratili: Andreja Mladenović, pomoćnik gradonačelnika Beograda, Maja Anokić, predsednica Centra potrošača Srbije i Milan Ristić, predsednik udruženja „Moja Srbija”.

Priznanje Miljenik potrošača”, koje se dodeljuje najboljim brendovima na tržištu Srbije, bez obzira na njihovo poreklo ili poreklo kompanije u čijem vlasništvu se nalaze, osvojili su brendovi: Moja Kravica u kategoriji „Mleko i mlečni proizvodi”, Začin C u kategoriji „Supe, brašno i dodaci jelima”, Frikom u kategoriji „Voće i povrće”, Smoki u kategoriji „Grickalice” i Knjaz Miloš u kategoriji „Mineralne vode”. Kao svoj omiljeni bezalkoholni napitak potrošači su označili neXt, a u kategoriji „Trgovina” najviše glasova potrošača dobio je Maxi.

                                Knjaz Miloš medju nagradjenima

U konkurenciji za ovu nagradu našlo se 1.500 brendova. Nominovani su svi poznatiji brendovi koji se mogu naći na tržištu Srbije. Finalno glasanje je tokom februara i marta, uz poštovanje svih epidemioloških mera, organizovano u deset gradova širom Srbije, metodom „lice u lice”.

U cilju podsticanja razvoja domaće proizvodnje i promocije dobrog kvaliteta domaćih proizvoda, po dvanaesti put su dodeljena priznanja Moj izbor za najbolje domaće proizvode i brendove. Ove godine nagrade su osvojiliDijamant ulje u kategoriji „Ulje, prilozi i prelivi”, Plazma keks u kategoriji „Slatkiši”, Forma Ideale u kategoriji „Nameštaj”, Zaječarsko u kategoriji „Pivo”, Zlatiborac suvomesnati proizvodi u kategoriji „Meso i mesne prerađevine” i Merix deterdžent u kategoriji „Kozmetika i sredstva za higijenu”.

U konkurenciji za nagradu „Moj izbor” ove godine je učestvovalo oko 1.000 domaćih proizvoda i brendova.

Priznanja „Miljenik potrošača” i „Moj izbor” dodeljuju se isključivo na osnovu glasova potrošača.

U okviru svečanosti uručene su i nagrade Dobročinitelj”, za najodgovornije kompanije i organizacije u Srbiji.

Dobitnici priznanja za društveno odgovorne aktivnosti tokom 2020. i 2021. godine su: Coca-Cola HBC SerbiaNIS a.d. Novi SadOTP banka Srbija AD Novi SadForma Ideale d.o.o. i Henkel Srbija d.o.o, dok je Zlatnu plaketu „Dobročinitelj” dobila Novak Đoković Fondacija.

Cilj akcije Dobročinitelj jeste podsticanje organizacija i pojedinaca u Srbiji da ulažu u razvoj zajednice u kojoj žive i rade, da čuvaju životnu sredinu, kao i da pomažu građanima kojima je pomoć neophodna. Takođe, cilj je podsticanje kompanija koje posluju u Srbiji da budu društveno odgovorne i da doprinesu poboljšanju života svojih zaposlenih, njihovih porodica i društva u celini.

Svečana dodela priznanja Miljenik potrošača”, „Moj izbor” i „Dobročinitelj organizovana je u sklopu kampanje Najbolje u Srbiji”, koju sprovodi udruženje Moja Srbija”, uz podršku Grada Beograda i Centra potrošača

New Image

Zbor u Orašcu

U sustet Danu državnosti

 

Skupom u Orašcu,na Sretenje biće obeležena 218-ta  godišnjica od podizanja Prvog srpskog ustanka.Na zboru u Marićevića jaruzi 1804.godine za vodju ustanka izabran je Karadjordje Petrović.

Od zbora u Orašcu teče novija istorija srpskog naroda.Program obeležavanja Dana državnosti u Orašcu  teče već  godinama po ustaljenoj matrici.Posle Svete arhijerejske liturgije u Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Orašcu održava se Centralna proslava Dana Državnosti.Na programu  sretenjskih svečanosti stoji da je Centralna proslava u podne a na Fejsbuk stranici opštine Arandjelovac najavljeno je njeno održavanje  sat ranije,dakle  u 11 časova!

Obeležavanju nacionalnog praznika Sretenja – Dana državnosti Republike Srbije u utorak, 15. februara, u 11 časova u Orašcu prisustvovaće predsednica Vlade Republike Srbije i izaslanica predsednika Republike Ana Brnabić,saopštila je Vlada Srbije danas.

Mediji su ranije javili da će svečanosti u Orašcu prisustvovati  Srpski član predsedništva Bosne I Hercegovine Milorad Dodik  I rukovodstvo Republike Srpske.

Ambasadori EU najavili su da zbog Dodikovog dolaska u Orašac oni neće doći!

 

 

(Ar PRESS)

 

Da dobro ne ostane skriveno_vizual

Traži se dobro delo

Još 10 dana za prijavu za 15. VIRTUS nagradu za filantropiju

 

  • Kapacitet za dobro postoji u svima nama i, ako se potrudimo da ga vidimo, pronaći ćemo ga ili će ono pronaći nas negde u našem okruženju. Dobri ljudi i odgovorne kompanije su svuda oko nas i veoma je važno da ih podržimo, predstavimo javnosti i odamo im priznanje, kako bi postali inspiracija za neka nova dobročinstva.

Beograd, 01. februar 2022 – Ostalo je još deset dana do završetka konkursa za VIRTUS nagradu za filantropiju, koju Trag fondacija ove godine dodeljuje jubilarni, petnaesti put. I ove godine, VIRTUS nagrada se dodeljuje s ciljem da istakne i podrži one pojedince, kompanije i preduzeća, koja su tokom prethodne godine činila dobra dela, pokretala i podržavala filantropske inicijative i na taj način doprinosila razvoju zajednica u kojima žive i posluju.  

Ako ste čuli za neko dobro delo tokom prethodne godine ili želite da vlastitim primerom inspirišete druge na dobročinstvo, pomozite nam da takav gest prepoznamo i nagradimo. Nominujte kompaniju, preduzeće ili osobu iz svog okruženja za neku od kategorija VIRTUS nagrade: Nagradu za korporativnu filantropiju, Nagradu za malo i srednje preduzeće, Nagradu za dugoročno partnertvo između poslovnog i civilnog sektora, Nagradu za individualnu filantropiju ili Nagradu za mlade filantrope.

“Kapacitet za dobro postoji u svima nama i, ako se potrudimo da ga vidimo, pronaći ćemo ga ili će ono pronaći nas negde u našem okruženju. Dobri ljudi i odgovorne kompanije su svuda oko nas i veoma je važno da ih podržimo, predstavimo javnosti i odamo im priznanje, kako bi postali inspiracija za neka nova dobročinstva. Trag fondacija, dodeljujući VIRTUS nagradu svake godine, kroz izuzetne primere davanja za opšte dobro promoviše pozitivne vrednosti u društvu, ali i ukazuje na probleme u zajednici, doprinoseći tako njihovom sistemskom rešavanju. Dobročinstvo čini svet u kome živimo boljim, a kako ćemo ga ostaviti generacijama koje dolaze, važno je da damo dobar primer ljudima, posebno mladima, upravo onima koji će u budućnosti biti nosioci filantropskih inicijativa”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije. 

Kako bi podstakla ljude da prepoznaju i nominuju dobra dela za VIRTUS nagradu za filantropiju, Trag fondacija je objavila potragu za onim pojedincima, kompanijama i preduzećima, koja su tokom prethodne godine činila dobro.

Više informacija o propozicijama konkursa, kriterijumima za izbor dobitnika, načinima prijavljivanja i sastavu ovogodišnjeg nagradnog žirija možete pronaći na sajtu Trag fondacije i VIRTUS nagrade: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.

VIRTUS nagrada za 2021. godinu dodeljuje se uz finansijsku podršku Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju.

Za sve dodatne informacije molimo kontaktirajte:

Eminent Communications, Emina Ferizović, direktorka

M: + 381 63 7704 876

emina@eminentkomunikacije.rs

 

O Trag fondaciji:

Trag je regionalna fondacija koja deluje u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Već 22 godine podržava i podstiče građane na aktivno učešće u razvoju lokalnih zajednica u kojima žive ili posluju. Trag fondacija osnažuje ljude koji veruju da zajedničke inicijative mogu imati veliki uticaj i koji žele da budu pokretači pozitivnih promena u svojim zajednicama. Tokom prethodne dve decenije Trag fondacija je kroz brojne programe podržala više od 1.700 uspešnih projekata sa preko 15 miliona evra uloženih širom Srbije i regiona.

Izdvojena

Viber u Srbiji 2021.

 

Rast od 12% u broju poziva, 1.000 poruka u sekundi, čet botovi dočekali su svoj trenutak i rast angažovanja korisnika od čak 65%, poslovne poruke poboljšale su komunikaciju sa korisnicima i doživele rast od čak 104% kada je reč o konverzacionim poslovnim porukama – ovako izgleda godina za nama na Viberu.

 

  1. Januar 2022. Beograd, Srbija

 

   Rakuten Viber, jedno od vodećih imena među servisima za glasovne komunikacije i instant razmenu poruka predstavio je detaljni pregled informacija o tome kako su robne marke i korisnici aplikacije u Srbiji komunicirali kroz Viber tokom 2021. Viber se aktivno koristi od strane preko 90% vlasnika pametnih telefona u našoj zemlji, po čemu je prepoznat kao aplikacija broj 1 za četovanje u nas.

U svom poslednjem statističkom izveštaju, Viber je prikazao rast od 12% u broju ostvarenih poziva i poslatih poruka tokom protekle godine. Ovo znači da su Srbi obavili oko 1.5 milijardi poziva, proveli 120 miliona sati u glasovnim i tekstualnim razgovorima na Viberu – i slali u proseku 1000 poruka svake sekunde kroz ovu aplikaciju. Korisnici u našoj zemlji su – očekivano – najčešće pozivali svoje sagovornike i slali najveći broj poruka na dane omiljenih domaćih praznika – na novogodišnje veče, Dan žena i Dan zaljubljenih. 830 miliona stikera je oplemenilo četove među korisnicima u Srbiji tokom 2021. godine.

Tokom protekle godine, Viber je proslavio svoju jedanaestu godišnjicu – i tom prilikom ostvario važnu prekretnicu u vidu 1 milijarde instalacija na Androidu, a predstavio i AR Objektive kroz partnerstvo sa kompanijom Snap Inc. Objektivi su zabeleženi kao još jedan značajan uspeh u razvoju kompanije, jer su korisnici iz Srbije kreirali preko 3 miliona Objektiva od njihovog uvođenja na platformu – avgusta prošle godine. Stvoreni da razvesele komunikaciju među sagovornicima, Viber Objektivi su takođe dostupni brendovima i organizacijama za ostvarenje njihovih marketinških strategija. Objektivi predstavljaju značajno pojačanje već prisutnim kolekcijama stikera na aplikaciji, koji omogućavaju korisnicima da se vizuelno izraze kroz svoje četove – a brendovima mogućnost da na prirodan i neinvazivan način povećaju svest o sebi među svojom potrošačkom publikom i približe ih svojim aktivnostima.

U godini 2021.Viber je postao izabrana platforma za više važnih društvenih organizacija i inicijativa. Među njima se ističu Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, čiji originalni stikeri su doprineli nastanku zajednice koja redovno informiše preko 100,000 njenih članova – kao i UNICEF u Srbiji. Premijerno u Srbiji je predstavljen napredni čet bot City & Me Niš – koji građanima najvećeg grada na jugu Srbije pruža ažurirane gradske servisne, transportne i zdravstvene informacije, vesti iz oblasti kulture i ekologije – i mogućnost njihove konstruktivne interakcije za dobrobit grada. Širenje ponude ovog čet bota i na druge gradove Srbije nalazi se u aktuelnom razvojnom planu Vibera.

Viber u Srbiji je prepoznat i kao omiljena platforma za promociju kreativnih poslovnih projekata i zabavnih sadržaja. Korisnicima je dostupan poseban sadržaj omiljenih emisija poput Gastronomada i portala Superžena – kao i zabavna interakcija sa zvezdama poput Sergeja Ćetkovića. Saradnja sa vodećim sportskim timovima je proširena kroz nove Viber zajednice KK Crvena zvezda i KK Partizan, Odbojkaškog saveza Srbije i nastavkom uspešne saradnje sa Olimpijskim komitetom Srbije.

Istovremeno sa povećanjem korišćenja Vibera među privatnim korisnicima, brendovi takođe prikazuju povećanje interesovanja za Viberova rešenja za razmenu poruka poslovne prirode – kako bi ojačali komunikaciju sa svojim potrošačima podigli je na viši nivo u njihovoj omiljenoj aplikaciji. Tokom 2021. godine, Viber je zabeležio u Srbiji:

  • Rast od 21% u broju čet botova, uz povećanje od 65% u segmentu interakcija sa čet botovima;
  • Povećanje od 41% u broju otvorenih novih naloga za poslovnu razmenu poruka (uz globalno povećanje od 55%);
  • Sveopšte povećanje od 66% u broju isporučenih Viberovih poslovnih poruka. Broj transakcionalnih poruka (porudžbina, praćenja isporuke pošiljki, podsetnika za sastanke) porastao je za 25%, promotivnih poruka (posebenih ponuda, popusta) za 71% i konverzacijskih poruka (podrška kupcima) za impresivnih 104%.

Više od 8500 brendova širom sveta se danas oslanja na Viberova rešenja za poslovnu komunikaciju kako bi najneposrednije održavala svoje odnose sa kupcima i korisnicima svojih usluga.

I konačno – brendovi su u mogućnosti da plasiraju svoje reklamne sadržaje kako bi povećali njihovu primećenost i privukli nove korisnike. Prošle godine, ukupni broj impresija Viberovih reklama se povećao za 74% u Srbiji i 70% na globalnom nivou, čime je na najbolji način potvrđeno značajno interesovanje od strane oglašivača. Među vodećim vertikalama u smislu rezultata našli su se zdravlje i fitnes – sa rastom od 90%, energetika sa rastom od 56% i transportne usluge – koje su porasle za 51%. Primećen je i značajno učešće novih kategorija oglašivača na Viberu – poput firmi za zapošljavanje i manjih lokalnih biznisa, čime se vidi jasan uticaj pandemije na poslovni ambijent i tržište rada.

„Pandemija virusa Covid-19 je promenila društvenu agendu i međuljudske odnose u kontekstu nove stvarnosti u minulom periodu i na ulasku u 2022.godinu. Drago mi je da su privatni korisnici, privredni subjekti i brendovi prepoznali Viber kao glavnu platformu za društveno povezivanje koja pruža jasnu korist njihovim ličnim i poslovnim životima u ovim teškim vremenima”, napomenuo je Atanas Rajkov, Viši direktor za region EMENA u kompaniji Rakuten Viber. “Strateško usmerenje Vibera već duže vreme je razvoj u super-aplikaciju, čime bismo pružili najveći mogući broj usluga sa dodatnom vrednošću u svakodnevici naših korisnika – kao i da brendovima učinimo dostupnim više mogućnost da uspostave interakciju sa svojim kupcima i potrošačima u prirodnom ambijentu. Pokazatelji i brojke koje smo podelili sa vama predstavljaju potvrdu da razvijamo našu aplikaciju u pravom smeru – pošto i korisnici i brendovi sve više koriste Viber u svakodnevnoj komunikaciji i u okviru svojih redovnih navika.”

Uz razvoj novih funkcija za pogodno korišćenje i komunikaciju od strane brendova, bezbednost naših korisnika i privatnost njihovih podataka predstavljaju bitan deo DNK kompanije. Viber je potvrdio posvećenost zaštiti podataka svojih korisnika primenom enkripcije sa-kraja-na-kraj kao operativnog standarda – od 2016. U prilog tome, Viber je  tokom 2021. godine primio zvanične pohvale od strane Mozilla Fondacije, ZDNET-a i Tom’s Guide-a za posvećenost korisničkoj privatnosti i bezbednosti.

 

O kompaniji Rakuten Viber

 

Rakuten Viber povezuje ljude. Bez obzira na to ko su, ili odakle su. Sa preko milijardu preuzimanja sa Google Play-a širom sveta, Viber nudi svojim korisnicima niz funkcija kao što su četovi jedan na jedan, video pozivi, grupne poruke i ažuriranja i diskusije sa omiljenim brendovima i poznatim ličnostima. Viber obezbeđuje svojim korisnicima bezbedno i besplatno okruženje za deljenje svojih emocija. Rakuten Viber je deo Rakuten Inc., svetskog lidera u e-trgovini i finansijskim uslugama. Zvanični jje komunikacioni kanal FK Barselone i zvanična aplikacija za razmenu poruka i poziva Golden State Warriorsa.

 

DSC05207 01

Olovka piše srcem

U susret referendumu  za ustavne promene

  • Danas ,juče I nedeljama unazad gradjanstvo je zasipano sa svih medija I društvenih mreža   porukama da se zaokruži DA ili NE.

Manje od dva dana ostalo je do otvaranje glasaških mesta na kojima će gradjani Srbije moći da se izjasne za prihvatanje ili odbijanje predloga da se promeni deo ustava u oblasti pravosudja.Danas ,juče I nedeljama unazad gradjanstvo je zasipano sa svih medija I društvenih mreža   porukama da se zaokruži DA ili NE.Običnom čoveku neda se ni da razmisli za koji predlog da se odluči.Zna on šta je bolje za njega ali pritisci,koje trpi  mu to ne dozvoljavaju.

Zaposleni u državnim organima I državnim preduzećima  I ako su kojim slučajem tu “uhlebljenje” našli posle izbora ili „preko veze”  I  sa sumnjivom diplomom nepostojećeg ili večernjeg fakulteta već je sugerisano šta treba da zaokruže.Na njih se računa kao siguran glas!Na tome se nije stalo.Podsetili su ih da posao mogu da izgube ako budu neposlušni  I njihovi rodjaci,deca I bračni drugovi.Sva sredstva se koriste u očuvanju (stečene)  vlasti!

Poruka”za njihovo dobro” preneta je I u tajkunska preduzeća sa kojima je vlast u “bliskoj vezi” jer ako ne budu slušali preporuke vlasti, može ih posetiti inspekcija I platiće veliku  globu!Rekli bi, “što mi to treba”!Tajkunima je dobro bilo koja vlast da dodje.

Sindikata nema,od kako za pre dve decenije započeta privatizacija.Radnici su prepušteni samo sebi.Za njihova prava,da li ih još uvek imaju nema ko da poturi ledja.Novoosnovani sindikati nemoćni su za borbu!

Zato  ,kada ostanete sami sa papirom na kome levo piše ZA a desno NE.Zastanite malo I razmislite.Odluka ne sme biti ishitrena.Odluka može puno da promeni.Da li ćemo levo ili desno,pitanje je sad. Olovka piše srcem I zato hrabro zaokruži,Iza paravana gde te  ne vidi niko!

Glasanje I izlazak na nedeljni referendum biće prvi test u susret aprilskih izbora…

(Ar PRESS)

 

Da dobro ne ostane skriveno_vizual

15 godina zajedno stvaramo bolji svet

Počinje nominovanje za nagradu  Virtus za 2021.godinu

 

  • Objavljen je konkurs za petnaestu, jubilarnu VIRTUS nagradu za filantropiju i on će trajati od 13.januara do 10 .februara 2022.godine

 

Beograd, 13. januar 2022 – Trag fondacija je objavila početak konkursa za petnaestu, jubilarnu VIRTUS nagradu za filantropiju. Cilj VIRTUS nagrade je da podrži kompanije, mala i srednja preduzeća i pojedince, koji su tokom prethodne godine činili dobra dela, pokretali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica. VIRTUS nagrada dodeljuje se s namerom da se njihovo dobročinstvo predstavi javnosti i da dobro ne ostane skriveno. VIRTUS nagrada za 2021. godinu dodeljuje se uz finansijsku podršku Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju.

„Već petnaest godina tragamo za dobročiniteljima koji su svojim humanim delima pomogli ljudima kojima je to bilo potrebno i tako doprineli rešavanju problema zajednica u kojima žive i posluju. Cilj nam je da njihovo dobročinstvo podržimo i istaknemo, kako bismo im odali priznanje i inspirisali druge da iniciraju slične filantropske aktivnosti u budućnosti. Veoma smo ponosni na to što je VIRTUS nagrada za filantropiju prepoznata kao prestižno priznanje za sve dobre ljude i predstavnike poslovnog sektora. Svake godine povećava se broj prijava, što pokazuje da je VIRTUS nagrada stekla ugled u društvu. Mi želimo da verujemo i da je dala doprinos razvoju ideje filantropije u Srbiji i stvaranju nekog boljeg sveta”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije. Ona je pozvala građane i građanke, neprofitne organizacije, medije, PR i marketinške agencije, kao i kompanije i preduzeća da nominuju kandidate za VIRTUS nagradu za filantropiju u narednih mesec dana.

VIRTUS nagrada za 2021. godinu biće dodeljena u 5 glavnih kategorija: Nagrada za korporativnu filantropiju, Nagrada za malo i srednje preduzeće, Nagrada za dugoročno partnertvo između poslovnog i civilnog sektora, Nagrada za individualnu filantropiju i Nagrada za mlade filantrope.

Više informacija o propozicijama konkursa, kriterijumima za izbor dobitnika, načinima prijavljivanja i sastavu nagradnog žirija možete naći na sledećem linku: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.

Poziv za nominacije biće otvoren od 13. januara i trajaće do 10. februara 2022. godine. Dobitnici VIRTUS nagrada za 2021. godinu biće proglašeni 12. aprila 2022. godine.

 

O Trag fondaciji:

Trag je regionalna fondacija koja deluje u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Već 22 godine podržava i podstiče građane na aktivno učešće u razvoju lokalnih zajednica u kojima žive ili posluju. Trag fondacija osnažuje ljude koji veruju da zajedničke inicijative mogu imati veliki uticaj i koji žele da budu pokretači pozitivnih promena u svojim zajednicama. Tokom prethodne dve decenije Trag fondacija je kroz brojne programe podržala više od 1.700 uspešnih projekata sa preko 15 miliona evra uloženih širom Srbije i regiona.

Ilustracija

Apel za pomoć;Siromaštvo kakvo nikada niste videli…

 

Humanitarna organizacija “28 jun” iz Novom Sada dostavila nam je apel za pomoć porodici  Stevanović iz sela Lipovca kod Despotovca koji u celosti prenosimo;

 

 

·        Ćerka je preminula, žena otišla, a poslednja želja oca je da spasi svog sina

Golub Stevanović i njegov sin Luka, iz sela Lipovica kod Despotovca, bukvalno gladuju i žive u uslovima koji nisu dostojni čoveka u 21. veku. Stevanović je učesnik ratova devedesetih, dve godine je proveo na području Krajine. Takođe, osam meseci bio je i na Kosovu i Metohiji u borbama sa teroristima OVK.

Godine na ratištima ostavile su posledice na njegovo zdravlje, a sada je u veoma teškoj i kritičnoj situaciji, te nije u mogućnosti, kako sam kaže, ni da preživi. Situacija u vezi njegovog zdravlja se dodatno pogoršala kada je Golub svom sinu Luki donirao koštanu srž, te se od tada otežano kreće, ne sme da ustaje, a zbog posttraumatskog stresnog sindroma tresu mu se ruke i ne može da kontroliše mnoge pokrete. Luka je sada zdrav, ali ne ide u srednju školu, već ispite polaže vanredno, kako bi mogao da brine o bolesnom ocu.

„Živim sa maloletnim sinom koji je morao i školu da napusti, jer nemamo uslove da pohađa nastavu, nemamo čak ni za hranu, ni ogrev, bukvalno gladujemo. Nemam ni za lekove, a da moja muka bude još veća, pre pet godina sam izgubio ćerku od 19 godina. Ona je poginula, bio je to nesrećan slučaj, pala je iz traktorske prikolice. Od nje imam unuče koje živi sa ocem. Ja sam Srbin i vojnik i uvek ću stati na branik otadžbine moje Srbije. Ako je neko u mogućnosti i želi od srca da mi pomogne, hvala mu. Mnogo mi je teško i žao što se moje dete muči“ dodaje Stevanović.

On i sin Luka žive u kući koju je sagradio još njegov pradeda, koji se borio na Solunskom frontu. Kuća je stara i oronula, bez kupatila, u jednom od zaseoka Lipovice, u brdima, na tridesetak kilometara od Despotovca. Njih dvojica ovde žive sami, izolovani, bez komšija, bez asfaltnog puta, prevoza i svega drugog, a jedina tekovina civilizacije koja je do njih stigla je struja.

Luka kaže da mu je hladno, da stara peć ne može da zagreje sobu u kojoj boravi sa ocem. „Želim da tata ozdravi i da preživimo zimu, a ostalo nekako će doći na svoje. Školu ću završiti vanredno, to sad nije problem, već lekovi koji pomažu tati“ kaže Luka.

Svi koji žele da pomognu, mogu to da urede uplatom na sledeći način:

Online Donations:

PayPal: https://www.paypal.me/28jun

Credit Card: https://28jun.org/donate

SMS: Pošalji 1 na 1733

Tekući račun:

Ime: 28. JUN

Dinarski racun broj: 265111031000342797

Raiffeisen banka Srbije

Copyright (C) 2021 28. Jun. All rights reserved.
28. Jun is an international humanitarian organization in Special Consultative Status with the Economic and Social Council of the United Nations. Founded in 2012, to date we have delivered 235 tons of humanitarian, medical and disaster relief aid worth $9.7 million to the Western Balkans.

Our mailing address is:

  1. Jun

Dunavska 14

Novi Sad21101

Serbia