Elka

Treća prodaja „Elke“

Rok za otkup prodajne dokumentacije “Elke Elektrokeramike”u stečaju ističe u ponedeljak 11.01.2021.godine.

Treću prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica javnim prikupljanjem ponuda , Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom“Elka –Elektrokeramika DOO ,u stečaju , Bukovik bb,Arandjelovac oglasila je Agencija za licenciranje stučajnih upravnika za 19.januar 2021.godine.

Za preuzimanje prodajne dokumentacije  treba uplatiti  50.000,00 dinara.

Procenjena vrednost stečajnog dužnika je 55,510.000,00  dinara a javno otvaranje ponuda održaće se 19. januara 2021. godine u 11 časova u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika,u Beogradu,Terazije 23/III sprat ,sala 301.Depozit za učešće na prodaji iznosi 11.102.000,00 dinara.

Najznačajniju imovinu stečajnog dužnika čine objekti na kp 995/1 KO Bukovik i zemljište upisano listu nepokretnosti,kao i postrojenja ,oprema i zalihe gotovih proizvoda.

Zainteresovani  kupci ponudu u zatvorenoj koverti mogu dostaviti Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika najkasnije do 19.01.2021.godine do 10,45 časova.

 

(Ar PRESS)

 

Elka

„Elka“ na prodaju

Oglas za prodaju Elke u dnevnom listu Alo

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je  treću prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica javnim prikupljanjem ponuda , Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom“Elka –Elektrokeramika DOO ,u stečaju , Bukovik bb,Arandjelovac.

Procenjena vrednost stečajnog dužnika je 55,510.000,00  dinara a javno otvaranje ponuda održaće se 19. januara 2021. godine u 11 časova u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika,u Beogradu,Terazije 23/III sprat ,sala 301.Depozit za učešće na prodaji iznosi 11.102.000,00 dinara.

Najznačajniju imovinu stečajnog dužnika čine objekti na kp 995/1 KO Bukovik i zemljište upisano listu nepokretnosti,kao i postrojenja ,oprema i zalihe gotovih proizvoda.

Otkup prodajne dokumentacije je 50.000,00 i krajnji rok za njeno preuzimanje je 11.01.2021.godine.

Zainteresovani  kupci ponudu u zatvorenoj koverti mogu dostaviti Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika najkasnije do 19.01.2021.godine do 10,45 časova.

 

(Ar PRESS)

Pcele neznaju za Koronu

  • Dok mi ne shvatimo kao društvo znacaj pcela u prinosu poljoprivrednih kultura,voca i prirodi necemo ni ceniti rad pcelara,kaže Milan Paripovic

 

Pcelari u Srbiji ovog proleca su u nevolji.Na jednoj strani je vanredno stanje u cilju suzbijanja Korona virusa a na drugoj strani veliki broj pcelara je starije od 65 godina što ih vec mesec dana drži kod kuce u izolaciji.

-Na pcelinjaku radim samo ja,nema ko drugi da pomogne.Kad je vanredno stanje svi su drugi bitniji od pcelara starije dobi.Situacija je takva da se vrlo malo može raditi zbog nemogucnosti kretanja pa se snalazimo na razne nacine,kaže Milan Paripovic,pcelar iz Arandjelovca,cija porodica se sa pcelama druži više od 70 godina.

                                       Med iz prirode

-Prošla godina je bila slaba,gotovo nikakva.Veliki broj pcelara je uspeo samo da sakupi zimnicu za p?ele.Viška je malo bilo.Bagrema nije bilo uopšte.Ko je selio na lipu nešto je bilo.Sucokret svake godine sve tanja je i tanja paša.Ko je stacionarno p?elario taj se morao dobro pomuciti da osigura zalihe za zimu,istice Paripovic,i dodaje;

-Zima je bila relativno blaga,sa jedne strane da nisu zabeleženi neki veci gubitci.Svi oni pcelari koji su osigurali dovoljne kolicine hrane nisu imali problema sa zimskim gubitcima.Zima je bila blaga i nije bilo odmora za biljke tako da smo imali situaciju da je leglo dosta dugo trajalo.Prolece je rano stiglo.Pcelari koji su tokom zime pcelama davali prihranu medno šecerne pogace  podsticali   su je da dodje do ranijeg kretanja legla.Nije bilo hladnog vremena da ostavi traga na pcelinjim društvima jer su uspeli da održe temperaturu u košnicama za pravilan razvoj.Dženerika je prva cvetala ali su je pcele vrlo malo koristile ali tu su bili maslacak koga ima u izobilju,sada je cvetala divlja trešnja,šljiva,jabuka…Bagrem verujem nije izmrzao i u nižim predelima sticice krajem aprila a u višim pocetkom maja.

                        Milan Paripovic

-Pcelari  65+ su u velikom problemu. Po  službenim podacima koji su clanovi SPOS-a(Savez p?elarskih organizacija Srbije) takvih ima 2800 koji su vlasnici velikog broja košnica i oni nemaju mogucnost da izlaze,pogotovu oni ciji su pcelinjaci dislocirani od mesto stanovanja.Ima preporuka da mladi pcelari to odrade ali ima i ona naša narodna,necu biti prost ;“Tudja ruka svrab ne ceše“! pa prema tome nemože mi na pcelinjaku raditi neko ko nema moj nivo znanja,nema moj nacin rada…Drugo,pcelinjaci koji se ne obilaze su potecijalni izvori zaraze.Zašto?Zato što je trebalo izvršiti prihranu, preraspodelu  hrane,dodati za prošrenje legla…Ako se to ne uradi na vreme dolazi do pojave grabeži,do prenosa svega:Mislim da to nije uredu.Uredba koja je dozvoljavala pcelarima starijim od 65 godina da mogu da idu na pcelinjak vredele je dva tri dana.Ministarstvo poljoprivrede je izašlo u susret ali MUP koji izdaje dovole nije dozvolilo,kaže Paripovic.

-Šta ce biti dalje neznam ni sam.Dolazi vreme za selenje pcela.Mladji pcelari dobiju dozvolu,na mesec dana.Oni sami nemogu seliti moraju tražiti dozvolu i za pomocnike…

-Dok mi ne shvatimo kao društvo znacaj pcela u prinosu poljoprivrednih kultura,voca i prirodi necemo ni ceniti rad pcelara.Važno je da ovo prodje.Nešto ce se dogoditi.Stariji pcelari pretrpece gubitke i problem je što su oni emotivno vezani za te pcele, i sve, jer dobar deo njih, nije ono  da im je to egzistencija ali sam boravak u prirodi i sa pcelanja i pcelinjim proizvodima donosi jedno bogatstvo u zdravlju,zakljucuje na kraju Milan Paripovic.

VAROA U PCELINJACIMA

U pcelinjacima u Šumadiji i pored preduzimanja odredjenih mera godinama prisutna je varoa.

-Zimski gubitci ako su bili posledica su nepravovremenog tretiranja protiv glavnog pcelinjeg neprijatelja a to je varoa.Varoa je prisutna i kao što volim da kažem ona je postala domaca životinja.Nema tog pcelara koji može da kaže da nema varoe.Varoe uvek ima ali samo je pitanje koliko preduzimamo mera  mi kao pcelari i dozvolimo joj da se proširi ili ne.Tokom cele godine mora se permanentno voditi bitka protiv nje što na biološki nacin, što sredstvima za tretiranje protiv varoe,podvlaci Paripovic.

 

Tekst,deo teksta i fotografije bez saglasnosti Ar PRESS-a nije dozvoljeno preuzimati.

 

(Ar PRESS)

 

 

Novo radno vreme

NOVO RADNO VREME

 

ARANDJELOVAC,(22.03 .)-Prodavnice,kioski I pekare danas su na podrucju Opstine Arandjelovac  radile od 8 do 15 casova shodno Zakljucku Štaba za vanredne situacije.Ovo radno vreme vazice I  u narednom periodu nedeljom.Radnim danom I subotom radno  vreme prodavnica  bice od 8 do 18 casova dok traje vanredno stanje u cilju sprecavanja I sirenja virusa “Covid 19”.

Kontrolu sprovodjenja ovog Zakljucka kontrilisace Odelenje za inspekcijske poslove.

(Ar PRESS)

U STRAZBUR PO STAŽ I PLATU

Nevolje radnika u Aran|elovcu I Srbiji iste

U STRAZBUR PO STA@ I PLATU

Mnogi su privatizovana preduze}a shvatili kao Alejbegovu slamu.I bila su to.

Aran|elovac je decenijama bio razvijen industrijski grad,grad nemetala,mermera I vode.Privatizacija privrednih subjekata u gradu pod Bukuljom od 2000 do 2010  godine okon~ana je kako tako I stavila ta~ku na njega!

Krajem 90- ih godina pro{log veka u aran|elova~koj privredi je radilo gotovo 14000 radnika I jo{ dve hiljade u vanprivredi.Na`alost,danas ne postoje ni [amot,ni FEP,Konfekcija Rudnik,Avala,[tamparija Napredak,Strela [umadija,Kolektiv…

Za razliku od zaposlenih u Knjazu I Ven~acu koji su dobili kakve-takve otpremnine I ve} ih potro{ili  bez istih ali I zarada od nekoliko godina ostali su nekada{nji radnici [amota I Fepa.Ne samo zarada ve} I bez povezanog sta`a I penzije.Okupljanja zaposlenih I {etnje vremenom su prestale.Neki nisu do~ekali svoju pravdu preselili su se na onaj svet.

Posle tra`enja pravde pred ovda{njim sudovima mnogi su presavili tabak I potra`ili je pred Sudom za ljudska prava u Strazburu.Ni tamo iako su imali iste probleme na koje su se `alili nisu svi isto tretirani.Prvi koji su se `alili sudu njihovi zahrtevi su prihva}eni I uspeli su da naplate zaostale zarade.Kasnijima `albe su odbijane!?Da li su tome krive sudije koje su se u me|uvremenu promenile pa nisu imale isti ar{in ili je tome kumovala dr`ava nije poznato.Sumnja ipak ostaje.

Privatizacija je ozbiljan posao ali u nju se u{lo neozbiljno.Firme su kupovane bez sopstevnog novca I bez dovoljne garancije.Za pojedine bile su  dovoljne garancije biv{ih ministara.Mnogi su privatizovana preduze}a shvatili kao Alejbegovu slamu.I bila su to.U pojedinim firmama,pa I kod nas koje su dobile nove vlasnike na zalihama bilo je toliko robe da samo za to na|e kupca I ve} je otplatio.Ma{ine I oprema prodavani su u staro gvo`|e .Neki se nisu sna{li ni  u tome pa su firme zavr{avale u ste~aju I na dobo{u!Raskidane su privatizacije.

Blizina Beograda od samo  70-ak kilometara nije nam puno pomogla.Neki su se `alili da [amot zaga|uje park I banju.Danas tog problema nema.[amot je uga{en  a nema ni ko da se `ali.Nekada{nji gosti promenili su destinaciju I oti{li u neku drugu banju.

Gde je pogre{eno?U koracima za po~etak…

(Ar PRESS)

  • Preuzimanje tekstova,delova tekstova i fotografija bez saglasnosti  Ar PRESS-a  nije dozvoljeno.