Specijalna bolnica 01

185 godina „Bukovičke banje“

 

 

  • Mineralna voda, lekovita glina i klimatski faktori su tri prirodna lekovita faktora koje koristi Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Bukovička banja”Aranđelovac, i njih bi trebalo koristiti u većoj meri u svrhu lečenja I rehabilitacije ,kaže za portal “Ar PRESS” dr Slobodan Prodanović, direktor Specijalne bolnice “Bukovička banja.”

 

-Za lekovita svojstva kisele vode iz Bukovika znalo se od davnih dana, ali za godinu nastanka

dr Slobodan Prodanović

Bukovičke banje uzima se 1836. godina, kada je dr Lindermajer izvršio detaljnu analizu  vode u Beču.   Još tada je utvrdjeno da ta voda ima potencijal po pitanju lekovitosti, da može da se koristi za lečenje oboljenja organa za varenje, mokraćnih puteva i naravno za šećernu bolest, kaže na početku razgovora za portal  Ar PRESS  dr Slobodan Prodanović,direktor Specijalne bolnice “Bukovička banja.”

 

  • Skoro dva veka zna se za lekovita svojstva Bukovičke kisele vode.U kojoj meri smo iskoristili do sada taj potencijal?

-Svih ovih godina vodu smo koristili na način u koji su nas uputila ispitivanja iz 1836.godine,  ali koristili smo je i za lečenje degenerativnih promena, sportskih povreda, reumatskih i drugih tegoba lokomotornog sistema, kupanjem.

-Naša ustanova u svakom pogledu koristi ovaj prirodno lekoviti faktor a pored njega koristi i glinu koju dobijamo mešanjem  sa mineralnom vodom i na taj način aplikujemo na odredjene delove tela kroz pakovanja-kataplazme, za lečenje raznih bolesti (ortopedsih i reumatskih). Pored ova dva faktora koristimo i našu  klimu koja takodje ima ispitano delovanje kao prirodni lekoviti faktor.Voda,glina i klima su tri faktora koje koristi Specijalna bolnica „Bukovička banja“.To su  prirodni faktori koje  treba koristiti u najvećoj mogućoj meri.

-Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Bukovička banja“  svih ovih godina nastoji da se  razvije u renomiranu zdravstvenu ustanovu a sve naše napore opravdava i  sertifikat Agencije za akreditaciju na najduži period, od sedam godina, dobijen u oktobru 2020.godine .

  • Na dolazak na oporavak u Specijalnu bolnicu Bukovička banja čeka se na red. Ima li uslova za neko proširenje I stvaranje uslova za nove smeštajne kapacitete?

Kapaciteti uvek popunjeni

-Specijalna bolnica “Bukovička banja je u planu mreža zdravstvenih ustanova Republike Srbije sa 90 postelja.Od toga 40 postelja je za lečenje dece obolele od šećerne bolesti a 50  je za stacionarnu rehabilitaciju dece I odraslih.Pored ovoga mi raspolažemo sa  dodatnih 30 postelja koje su na tržištu. Sa 120 postelja kojima raspolažemo, imamo potrebe za proširenje I otvaranje novih smeštajnih kapaciteta.

-U ovom momentu mi najviše radimo rehabilitaciju  za osiguranike Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Da bi bili adekvata takmac svim ostalim specialnim bolnicama, koje imaju znatno veće kapacitete od naših, nama je potrebno još smeštajnih kapaciteta.

-Usluge koje mi možemo da pružimo iz oblasti zdravstvene zaštite, oslonjene su na prirodno lekoviti faktor i fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.U potpunosti smo zadovoljni i planom detaljne regulacije koji je u završnoj fazi  usvajanja i u narednom periodu omogućava nam proširenje smeštajnih kapaciteta, kroz izdradnju depadansa na prostoru kotlarnice, koja više nije u funkciji. Za proširenje dobili smo i podršku Ministarstva zdravlja. Čim se usvoji plan detaljne regulacije raspisaćemo konkurs za idejno urbanističko  rešenje novog objekta, koji bi bio na prostoru stare kotlarnic, a zatim, ćemo krenuti u izradu glavnog  projekta i zatražiti pomoć Ministarstva zdravlja oko sredstava za izgradnju objekta.

  • Na obodu parka Bukovička banja pre četiri decenije započeta je izgradnja novog RH centra.Izgradnja je stala.U čijem je vlasništvu taj objekat I da li je bilo zainteresovanih da  ga stave u funkciju?

Novi RH zavod čeka investitore

-Objekat na Zvezdari ili kako mu je pravi naziv Zavod za rehabilitaciju endokrinoloških obolenja, je objekat koji je počeo da se gradi još 1978.godine. Izgradnja je trajala do 1984 godine, kada je objekat konzerviran. Zbog nedostatka sredstava nije nastavljena njegova gradnja. To je objekat koji je bio dodeljen Specijalnoj bolnici “Bukovička banja”ali je po tužbi Republičkog fonda penzionog osiguranja, na drugom ročištu, pripao ovom PIO fondu.

-O budućnosti ovog objekta treba razgovarati sa PIO fondom i verujem da će on biti veoma raspoložen da taj objekat proda u nekom narednom periodu ali se i nadamo da PIO fond uslovi budućeg kupca da delatnost tog objekta  bude upravo  ona koja mu je bila namenjena, a to je lečenje I rehabilitacija.

 

  • Poslednjih godina, često puta, pominje se privatizacija RH zavoda po Srbiji ,u koji spade I Specijalna bolnica.Da li je ona neophodna I kako Vi gledate na taj proces? Šta se dobija a šta gubi?

-U Srbiji se često pominje privatizacija banja ali su veoma često i neprecizni kada govore toj privatizaciji. Nama je poznat stav  Ministarstva zdravlja, da ustanove koje mogu da funkcionišu i ne prave, gubitke ne treba  privatizovati, a da ustanove koje imaju problem sa funkcionisanjem, treba da budu privatizovane. U javnosti se veoma često pominju i one Specijalne bolnice za rehabilitaciju koje dobro posluju, kao  predmeti privatizacije a to se objašnjava činjenicom da bi država mogla dobiti više novca njihovom prodajom. Još uvek ni Vlada nije zvanično saopštila koje će Ustanove za rehabilitaciju biti privatizovane, kao ni po kojem modelu privatizacije.

-Kada se govori o privatizaciji banja, često se podrazumeva, privatizaciji hotela koji ne funkcionišu, započetih RH zavoda kao što je ovaj naš na Zvezdari i td. Jasna politika oko privatizacije Specijalnih bolnica za rehabilitaciju, u ovom momentu nije jasno definisana. Smtram da će se privatizovati najpre oni objekti za koje postoji iskazano interesovanje investitora. Država će donositi neke pojedinačne odluke i prodavati ih, kao što je slučaj sa Vranjskom i Kuršumlijskom banjom.

-Moje lično mišljenje je da Specijalne bolnice za rehabilitaciju, koje mogu same da opstanu poslujući pozitivno, treba ostaviti ostaviti u državnom vlasništvu. Ovo su Ustanove koje se pre svega bave rehabilitacijom u stacionarnim i ambulantnim uslovima i koje u svom sastavu imaju oko 3000 ležajeva namenjenih lečenju i rehabilitaciji osiguranika Republičkog fonda za zdravstvo. Prodajom ovih Ustanova, država bi ostala bez kapaciteta za stacionarnu rehabilitaciju, što bi u budućem period predstavljao veliki problem. Obučen i osposobljen kadar je najteže napraviti i zbog toga je mislim da će predstavnici države imati ovo na umu, kada budu donosili odluke o privatizaciji rehabilitacionih centara. U ovo sam siguran, naročito posle iskustva sa Kovid-om, kada je veliki broj banja, tj Specijalnih bolnica za rehabilitaciju bio uključen u sistem Kovid Ustanova, u kome ni jedna privatna bolnica nije bila.

U rangu najboljih banja

  • U Srbiji sve više je obolelih od šečerne bolesti a posebno medju mladima.Ima li uslova da se prošire kapaciteti za taj uzrast?

-Naši kapaciteti za lečenje dece obolele od šećerne bolesti su 40 postelja i sva deca iz Srbije koja boluju od šećerne bolesti dolaze kod nas na edukaciju, lečenje I rehabilitaciju. Svake godine oboli novih 180 do 200  dece. Tako da ukupan broj dece sa šećernom bolesti se održva na nivou oko 3500, duži niz godina. Stoga nema potrebe da se kapaciteti za lečenje ovih pacijenata povećavaju. Međutim,  deo Specijalne bolnice za lečenje I rehabilitaciju odraslih, iziskuje nove kapacitete a samim tim i bolje uslove za lečenje I rehabilitaciju.

  • Korona traje skoro 10 meseci kako se ona odražava na rad Vaše bolnice?

-Tokom 2020. godine korona nas je izbacila iz  normalnog poslovanja. U periodu  vanrednog stanja prestali smo sa obavljanjem delatnosti .Tada smo radili samo sa decom obolelom od šećerne bolesti. Nakon toga ,do danas radimo sa 50 do 60 odsto kapaciteta. Očekujemo, da će nakon vakcinacije, jedan deo pacijenata, koji su bili naši korisnici usluga, prethodnih godina, ponovo doći na lečenje i da će ustanova normalno početi da funkcioniše. Pretpostavljamo da će i 2021. godina, biti  kao i 2020., a da sa normalnim funkcionisanjem počnemo tek 2022.godine.

  • Gde vidite Specijalnu bolnicu u narednom periodu?

-Specijalnu bolnice za rehabilitaciju “Bukovička banja “ Aranđelovac vidimo rame uz rame sa najboljim ustanovama ovog tipa u Srbiji. Blizina Beograda I areodroma, izgradnja autoputa i otvaranje ka stranim tržištima, uz izgradnju naših novih smeštajnih kapaciteta i rekonstruisan hotel, “Šumadija” i hotel “Izvor”,  predstavljaće značajne komparativne prednosti naše banje. Rekonstrukcijom hidro-terapijskog bloka  uz proširenje  i izgradnju novog objekta – Depadansa, potpuno ćemo zaokružiti celinu, što će uz stručno usavršavanje na primeni novih zdravstvenih procedura i tehnologija, a uz primenu prirodnog lekovitog faktora, omogućiti našoj Ustanovi da bide konkurentna na tržištu. Našu Ustanovu vidim kao nosioca razvoja banjske delatnosti, a to je osnov razvoja i napretka svake banje.

 

Fotografije Specijalna bolnica BB  I Arhiva Ar PRESS-a

 

Miodrag Petrović

 

 

 

 

Elka

Treća prodaja „Elke“

Rok za otkup prodajne dokumentacije “Elke Elektrokeramike”u stečaju ističe u ponedeljak 11.01.2021.godine.

Treću prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica javnim prikupljanjem ponuda , Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom“Elka –Elektrokeramika DOO ,u stečaju , Bukovik bb,Arandjelovac oglasila je Agencija za licenciranje stučajnih upravnika za 19.januar 2021.godine.

Za preuzimanje prodajne dokumentacije  treba uplatiti  50.000,00 dinara.

Procenjena vrednost stečajnog dužnika je 55,510.000,00  dinara a javno otvaranje ponuda održaće se 19. januara 2021. godine u 11 časova u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika,u Beogradu,Terazije 23/III sprat ,sala 301.Depozit za učešće na prodaji iznosi 11.102.000,00 dinara.

Najznačajniju imovinu stečajnog dužnika čine objekti na kp 995/1 KO Bukovik i zemljište upisano listu nepokretnosti,kao i postrojenja ,oprema i zalihe gotovih proizvoda.

Zainteresovani  kupci ponudu u zatvorenoj koverti mogu dostaviti Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika najkasnije do 19.01.2021.godine do 10,45 časova.

 

(Ar PRESS)

 

Elka

„Elka“ na prodaju

Oglas za prodaju Elke u dnevnom listu Alo

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je  treću prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica javnim prikupljanjem ponuda , Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom“Elka –Elektrokeramika DOO ,u stečaju , Bukovik bb,Arandjelovac.

Procenjena vrednost stečajnog dužnika je 55,510.000,00  dinara a javno otvaranje ponuda održaće se 19. januara 2021. godine u 11 časova u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika,u Beogradu,Terazije 23/III sprat ,sala 301.Depozit za učešće na prodaji iznosi 11.102.000,00 dinara.

Najznačajniju imovinu stečajnog dužnika čine objekti na kp 995/1 KO Bukovik i zemljište upisano listu nepokretnosti,kao i postrojenja ,oprema i zalihe gotovih proizvoda.

Otkup prodajne dokumentacije je 50.000,00 i krajnji rok za njeno preuzimanje je 11.01.2021.godine.

Zainteresovani  kupci ponudu u zatvorenoj koverti mogu dostaviti Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika najkasnije do 19.01.2021.godine do 10,45 časova.

 

(Ar PRESS)

Pcele neznaju za Koronu

  • Dok mi ne shvatimo kao društvo znacaj pcela u prinosu poljoprivrednih kultura,voca i prirodi necemo ni ceniti rad pcelara,kaže Milan Paripovic

 

Pcelari u Srbiji ovog proleca su u nevolji.Na jednoj strani je vanredno stanje u cilju suzbijanja Korona virusa a na drugoj strani veliki broj pcelara je starije od 65 godina što ih vec mesec dana drži kod kuce u izolaciji.

-Na pcelinjaku radim samo ja,nema ko drugi da pomogne.Kad je vanredno stanje svi su drugi bitniji od pcelara starije dobi.Situacija je takva da se vrlo malo može raditi zbog nemogucnosti kretanja pa se snalazimo na razne nacine,kaže Milan Paripovic,pcelar iz Arandjelovca,cija porodica se sa pcelama druži više od 70 godina.

                                       Med iz prirode

-Prošla godina je bila slaba,gotovo nikakva.Veliki broj pcelara je uspeo samo da sakupi zimnicu za p?ele.Viška je malo bilo.Bagrema nije bilo uopšte.Ko je selio na lipu nešto je bilo.Sucokret svake godine sve tanja je i tanja paša.Ko je stacionarno p?elario taj se morao dobro pomuciti da osigura zalihe za zimu,istice Paripovic,i dodaje;

-Zima je bila relativno blaga,sa jedne strane da nisu zabeleženi neki veci gubitci.Svi oni pcelari koji su osigurali dovoljne kolicine hrane nisu imali problema sa zimskim gubitcima.Zima je bila blaga i nije bilo odmora za biljke tako da smo imali situaciju da je leglo dosta dugo trajalo.Prolece je rano stiglo.Pcelari koji su tokom zime pcelama davali prihranu medno šecerne pogace  podsticali   su je da dodje do ranijeg kretanja legla.Nije bilo hladnog vremena da ostavi traga na pcelinjim društvima jer su uspeli da održe temperaturu u košnicama za pravilan razvoj.Dženerika je prva cvetala ali su je pcele vrlo malo koristile ali tu su bili maslacak koga ima u izobilju,sada je cvetala divlja trešnja,šljiva,jabuka…Bagrem verujem nije izmrzao i u nižim predelima sticice krajem aprila a u višim pocetkom maja.

                        Milan Paripovic

-Pcelari  65+ su u velikom problemu. Po  službenim podacima koji su clanovi SPOS-a(Savez p?elarskih organizacija Srbije) takvih ima 2800 koji su vlasnici velikog broja košnica i oni nemaju mogucnost da izlaze,pogotovu oni ciji su pcelinjaci dislocirani od mesto stanovanja.Ima preporuka da mladi pcelari to odrade ali ima i ona naša narodna,necu biti prost ;“Tudja ruka svrab ne ceše“! pa prema tome nemože mi na pcelinjaku raditi neko ko nema moj nivo znanja,nema moj nacin rada…Drugo,pcelinjaci koji se ne obilaze su potecijalni izvori zaraze.Zašto?Zato što je trebalo izvršiti prihranu, preraspodelu  hrane,dodati za prošrenje legla…Ako se to ne uradi na vreme dolazi do pojave grabeži,do prenosa svega:Mislim da to nije uredu.Uredba koja je dozvoljavala pcelarima starijim od 65 godina da mogu da idu na pcelinjak vredele je dva tri dana.Ministarstvo poljoprivrede je izašlo u susret ali MUP koji izdaje dovole nije dozvolilo,kaže Paripovic.

-Šta ce biti dalje neznam ni sam.Dolazi vreme za selenje pcela.Mladji pcelari dobiju dozvolu,na mesec dana.Oni sami nemogu seliti moraju tražiti dozvolu i za pomocnike…

-Dok mi ne shvatimo kao društvo znacaj pcela u prinosu poljoprivrednih kultura,voca i prirodi necemo ni ceniti rad pcelara.Važno je da ovo prodje.Nešto ce se dogoditi.Stariji pcelari pretrpece gubitke i problem je što su oni emotivno vezani za te pcele, i sve, jer dobar deo njih, nije ono  da im je to egzistencija ali sam boravak u prirodi i sa pcelanja i pcelinjim proizvodima donosi jedno bogatstvo u zdravlju,zakljucuje na kraju Milan Paripovic.

VAROA U PCELINJACIMA

U pcelinjacima u Šumadiji i pored preduzimanja odredjenih mera godinama prisutna je varoa.

-Zimski gubitci ako su bili posledica su nepravovremenog tretiranja protiv glavnog pcelinjeg neprijatelja a to je varoa.Varoa je prisutna i kao što volim da kažem ona je postala domaca životinja.Nema tog pcelara koji može da kaže da nema varoe.Varoe uvek ima ali samo je pitanje koliko preduzimamo mera  mi kao pcelari i dozvolimo joj da se proširi ili ne.Tokom cele godine mora se permanentno voditi bitka protiv nje što na biološki nacin, što sredstvima za tretiranje protiv varoe,podvlaci Paripovic.

 

Tekst,deo teksta i fotografije bez saglasnosti Ar PRESS-a nije dozvoljeno preuzimati.

 

(Ar PRESS)

 

 

Novo radno vreme

NOVO RADNO VREME

 

ARANDJELOVAC,(22.03 .)-Prodavnice,kioski I pekare danas su na podrucju Opstine Arandjelovac  radile od 8 do 15 casova shodno Zakljucku Štaba za vanredne situacije.Ovo radno vreme vazice I  u narednom periodu nedeljom.Radnim danom I subotom radno  vreme prodavnica  bice od 8 do 18 casova dok traje vanredno stanje u cilju sprecavanja I sirenja virusa “Covid 19”.

Kontrolu sprovodjenja ovog Zakljucka kontrilisace Odelenje za inspekcijske poslove.

(Ar PRESS)

U STRAZBUR PO STAŽ I PLATU

Nevolje radnika u Aran|elovcu I Srbiji iste

U STRAZBUR PO STA@ I PLATU

Mnogi su privatizovana preduze}a shvatili kao Alejbegovu slamu.I bila su to.

Aran|elovac je decenijama bio razvijen industrijski grad,grad nemetala,mermera I vode.Privatizacija privrednih subjekata u gradu pod Bukuljom od 2000 do 2010  godine okon~ana je kako tako I stavila ta~ku na njega!

Krajem 90- ih godina pro{log veka u aran|elova~koj privredi je radilo gotovo 14000 radnika I jo{ dve hiljade u vanprivredi.Na`alost,danas ne postoje ni [amot,ni FEP,Konfekcija Rudnik,Avala,[tamparija Napredak,Strela [umadija,Kolektiv…

Za razliku od zaposlenih u Knjazu I Ven~acu koji su dobili kakve-takve otpremnine I ve} ih potro{ili  bez istih ali I zarada od nekoliko godina ostali su nekada{nji radnici [amota I Fepa.Ne samo zarada ve} I bez povezanog sta`a I penzije.Okupljanja zaposlenih I {etnje vremenom su prestale.Neki nisu do~ekali svoju pravdu preselili su se na onaj svet.

Posle tra`enja pravde pred ovda{njim sudovima mnogi su presavili tabak I potra`ili je pred Sudom za ljudska prava u Strazburu.Ni tamo iako su imali iste probleme na koje su se `alili nisu svi isto tretirani.Prvi koji su se `alili sudu njihovi zahrtevi su prihva}eni I uspeli su da naplate zaostale zarade.Kasnijima `albe su odbijane!?Da li su tome krive sudije koje su se u me|uvremenu promenile pa nisu imale isti ar{in ili je tome kumovala dr`ava nije poznato.Sumnja ipak ostaje.

Privatizacija je ozbiljan posao ali u nju se u{lo neozbiljno.Firme su kupovane bez sopstevnog novca I bez dovoljne garancije.Za pojedine bile su  dovoljne garancije biv{ih ministara.Mnogi su privatizovana preduze}a shvatili kao Alejbegovu slamu.I bila su to.U pojedinim firmama,pa I kod nas koje su dobile nove vlasnike na zalihama bilo je toliko robe da samo za to na|e kupca I ve} je otplatio.Ma{ine I oprema prodavani su u staro gvo`|e .Neki se nisu sna{li ni  u tome pa su firme zavr{avale u ste~aju I na dobo{u!Raskidane su privatizacije.

Blizina Beograda od samo  70-ak kilometara nije nam puno pomogla.Neki su se `alili da [amot zaga|uje park I banju.Danas tog problema nema.[amot je uga{en  a nema ni ko da se `ali.Nekada{nji gosti promenili su destinaciju I oti{li u neku drugu banju.

Gde je pogre{eno?U koracima za po~etak…

(Ar PRESS)

  • Preuzimanje tekstova,delova tekstova i fotografija bez saglasnosti  Ar PRESS-a  nije dozvoljeno.