KNJIGA MIH

Evropa zna ko je ko

Intervju Radovan B. Milić

 

 

  • -Pisanje je za mene izazov. Izazov sa namerno osmišljenim ciljem da današnjim mladim ljudima i generacijama koje će doći posle njih na neki način »otežam« put ubrzanog odbacivanja tradicionalnih srpskih vrednosti koji su oni u ovom galopirajućem vremenu totalno bacili pod noge, u zapećak i zaborav prihvatajući nova »savremena« saznanja o životu. Danas se sve manje čita, uči skoro nikako i ništa, ili ako se i uči, uče se totalno pogrešne stvari,kaže za portal »Ar PRESS« Radovan B.Milić.

 

Radovan B Milić

Iako je pre nje napisao devet knjiga ni jedna, nije  izazvala pažnju javnosti kao poslednja, deseta Ko ste ,vi, Hrvati? Radovana B. Milića. Milić poslednjih decenija živi i radi na relaciji Slovenija-Srbija,Slovenske Konice-Arandjelovac.

Nedavno je u Narodnoj biblioteci »Sveti Sava« u Arandjelovcu predstavljeno njegovo književno stvaralaštvo.

 

  • Deset knjiga ste napisali  u periodu od 2008.do 2021.godine. Koja Vam je bila najdraža?

Radovan B. Milić;- Svaka od deset objavljenih knjiga je posebna i svaka ima svoju aktuelnu priču i tematiku koja je na neki način nezaobilazna i potrebna. Kada su u pitanju romani: Kad pamet zakasni i Zagledan u nebo, bilo je potrebno u obliku dramskog, a u isto vreme i bajkovitog prikaza sa svim elementima basne opisati i spasiti od zaborava vreme devedestih godina prošlog veka ispunjeno strahovitim događajima, razornim političkim igrama i stranačkim orijentacijama u Šumadiji, srcu Srbije,  i sve to sa jasnom antiratnom porukom. Ili, kada je reč o knjizi »Svetski rat protiv jednog čoveka – akademik Burović disident br. 1« trebalo se kroz život i delo akademika Burovića uhvatiti u koštac sa jalovošću srpske naučne političke misli i pokucati na zadremalu savest srpskih intelektualaca, ne bi li postali svesni svoje posvećenosti. S obzirom da mi je ova knjiga 2012 godine donela zvanje Srpskog Viteza, po nekim merilima bi mi trebala biti i najdraža, ali to nije tako. Jer, kako okrenuti leđa knjizi »Poverenik gospodara Zlog« posvećenoj palim braniocima slobode i pravde, srpskim domaćinima, pre svega, koji su se latili oružja braneći svoja ognjišta i ognjišta svojih komšija od 1914 -1918 godine, nudeći odgovor na pitanje: da li postoji opravdanje za čoveka koji izgubi obraz zbog izmišljene istorijske priče, a odnosi se na slovenačkog dramaturga i esejistu Dragu Jančara. Kako okrenuti leđa i knjigama ljubavne poezije: »Pesnik i devojka«, ili »Nema te, a u meni si više nego ikad«, kada se i poezija može svrstati u istorijsko kontekst Itd, itd. Ništa manje nije vredan ni objavljeni »Vodič za bivše državljane SFRJ u R. Sloveniji«, sa mnogim vrednim uputstvima za strane radnike u ovoj podalpskoj zemlji, a u cilju njihove lakše integracije u slovenačko društvo. Zbog svega nabrojanog ne bih mogao, a niti bih se smeo opredeliti za bilo koju od mojih knjiga niti reći da mi je draža ova ili ona.

  • Šta za Vas predstavlja pisanje? Gde nalazite inspiraciju,teme?

Radovan B.Milić;- Pisanje je za mene izazov. Izazov sa namerno osmišljenim ciljem da današnjim mladim ljudima i generacijama koje će doći posle njih na neki način »otežam« put ubrzanog odbacivanja tradicionalnih srpskih vrednosti koji su oni u ovom galopirajućem vremenu totalno bacili pod noge, u zapećak i zaborav prihvatajući nova »savremena« saznanja o životu. Danas se sve manje čita, uči skoro nikako i ništa, ili ako se i uči, uče se totalno pogrešne stvari. Generacijama preokupiranim društvenim mrežama i te kako je lako podvaliti, naročito kada se tiče porekla i postojanja Srba. Istorijsko pamćenje skoro da više i ne postoji. E, upravo zbog toga je moja misija, misija koju sam sam sebi postavio, da svojim knjigama, istorijskim činjenicama i argumentima u njima, podstaknem i izazovem mlade ljude koji budu pročitali neku od mojih knjiga, da razmišljaju sopstvenom glavom i odbace  novokomponovanu teoriju o Srbima kao zlim momcima i o srpskom istorijskom nasleđu kao nasleđu nekog divljačkog plemena, koje je po kreatorima zla, odnekud došlo na Balkan i ponaša se divljački. Zaboravljaju pri tom i to namerno čine, da je srpski narod najstariji narod na zemljinom šaru. Ako bih uspeo zainteresovati makar jedno mlado biće za istorijsku istinu kojom moje knjige kipe, i ako bi u tom biću proradio srpski ponos koji se tiče povratka na pravi put, i poštovanje pravih, a danas zaboravljenih vrednosti, ja bih bio  srećan čovek. Istrajavanje na istini, istorijskoj istini i dokazivanje onog što svet zna, ali o tome ćuti, jer im istina ne ide u prilog, nije ni malo lak posao. Zbog toga, svaki pripadnik mlađe generacije koji se zainteresuje da korača putem istine, a poučen mojim knjigama, mora biti svestan da će nailaziti na mnoge prepreke, ali da će na kraju životnog puta biti zadovoljan postignutim, baš kao što sam danas ja zadovoljan. Živeti u narodu i biti pripadnik naroda sa izuzetno istorijskom bogatom prošlošću je samo po sebi inspiracija koja izvire svuda, pa čak i na najmanje očekivanim mestima, po šumadinskim livadama, bečkim metroima ili slovenačkim gorama, a to, priznaćete, ne sme ostati nezabeleženo.

  • Sa kojim sve preprekama ste se suočavali dok Vaša knjige nisu ugledale  svetlost dana?
Naslovna strana knjige Ko ste ,Vi ,Hrvati?

Radovan B.Milić;- U uređenoj zemlji kao što je Slovenija, zaista nisam imao nikakvih problema niti prepreka oko objavljivanja svojih književnih ostvarenja. Kao prvo, oni su prepoznali novo osveženje na kulturnoj i književnoj sceni i vrednost pojavljivanja Slovenačko srpskog kulturnog društva Sretenje, pa su nesebično znali priskočiti u pomoć i kada se radilo o objavljivanju mojih knjiga. Tu su recimo prednjačili Javni fond R. Slovenije za kulturne aktivnosti, ali veliki doprinos su davali Centar za kulturu iz Slovenskih Konjica i sama opština Slovenske Konjice.

  • Šta je bio povod da napišete knjigu Ko ste ,vi ,Hrvati? Kako je prihvaćena, pre svega u Hrvatskoj?

   Radovan B.Milić;-Putujući svetom i krećući se u raznom društvu, pa i društvu Hrvata, nisam mogao ne zapaziti njihovo izrazito ispoljavanje mržnje prema svemu srpskom uključujući i nas Srbe, a niti sam mogao ostati slep i nem na njihovo sve češće ispoljavanje ekspanzionističkog nastojanja prekrajanja istorije. Zbog toga sam knjigom  »Ko ste, vi, Hrvati?« traktatom o kulturocidu i genocidu rimokatoličkog hrvatskog naroda i hrvatskih ustaša nad srpskim kulturnim nasleđem i Srbima pružio otpor hrvatizaciji svega srpskog, pa čak i prisvajanjem ljudskih biografija, a zaslužnih srpskih istorijskih ličnosti.

– Naravno da me je moj celokupan rad, a naročito sve ovo što piše u knjizi i dokumentovana istina koja je u njoj izneta, dovelo u poziciju da mi sledbenici ustaške ideologije, ali i sledbenici Crnogorca Sekule Drljevića  crtaju metu na čelu. Ipak, Evropa je više moja nego njihova, tako da me, bar za sada, nihova larma ne zanima, jer ipak se zna ko je ko.

  • Koliko ste bili u prilici da koristite istorijske podatke, koliko su oni pouzdani i proverljivi iz više izvora?

Radovan B.Milić;- Najveći broj arhivskih dokumenata danas se nalazi u Beču, Berlinu, a posebno u Vatikanu. Svi oni, osim vatikanskih dokumenata su u svakom trenutku dostupni arhivskim istraživačima pod uslovom da su ispoštovali propisanu proceduru. Ja sam je ispoštovao, i ulaz u bečki arhiv mi je neometano dozvoljen. Svaki od navedenih dokumenata koje sam koristio pišući knjigu »Ko ste, vi, Hrvati?«, svaki znalac  može u svakom trenutku proveriti i uveriti se u verodostojnost istih. Dovoljno je proučiti rad  i zaključke Međunarodnih komisija za istinu o Jasenovcu, a bilo ih je sedam samo u periodu od 1997 do 2018 godine, plus one iz 1964 i 1946 i sve one govore da je u Jasenovcu stradalo 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma, među kojima je bilo 110.000 dece ispod 14 godina starosti. Činjenica da je recenzent moje knjige Prof. dr Srboljub Živanović akademik, koji preko pedeset godina živi u Londonu, bio član komisije 1964 godine za utvrđivanje istine o Jasenovačkim stradalnicima dovoljno govori samo za sebe da su izneti podaci u knjizi verodostojni nalazima komisija.

– Ujedno bih se zapitao, a ko je taj u Srbiji koji danas može osporiti verodostojnost dokumenata iz 16 veka koje sam doneo u Aranđelovac iz bečkog ariva, a odnose se na despota Pavla Bakića, ili dokumenta o Hugo Loreru komandantu grada Aranđelovca od 1941 – 1945 za koja se nadam da ću ih u septembru mesecu ove godine pronaći u tom arhivu i doneti u grad?

 Potpisivanje knjiga
  • Pisanje može da bude hobi ali za početnike je ipak skup. Na koji način obezbedjujete sredstva za štampanje knjiga , pa makar to bilo I malom  tiražu?

Radovan B.Milić;- Naravno, celokupni moj profesionalni rad, bilo da se radi o književnom ili istraživačkom »poslu« je izuzetno skup i zahteva značajnu sumu finansijskih sredstava. Na žalost, Srbija, a posebno Aranđelovac, ne osećaju potrebu da finansijski pomognu ova izuzetno vredna dostignuća. Napisati knjigu sa temom kakve se sreću u moji knjigama zahteva ogroman trud, znanje, sistematičnost, preciznost i mnogo utrošenog vremena da bi rad konačno rezultirao. Posebno je skup arhivsko istraživački rad, ali koga to u ovoj zemlji zanima? Ipak, kao i do sada, tu su srećom moji Slovenci da priskoče u pomoć, jer za razliku od nas Srba koji se ne znam iz kog razloga ne brinemo o mnogim značajnim događajima iz prošlosti, Slovenci i te kako svoju prošlost i uvažavaju i poštuju. Tragajući za dokumentima o Pavlu Bakiću, otkrio sam i dokumenta o Kranjskom kapetanu Ivanu Kacijaneru, Bakićevom komandantu, što je nama iz Slovenačko srpskog društva Sretenje i te kako otvorilo nove puteve u Sloveniji. I još nešto. Primetio sam da ovde u Srbiji mladi retko šta čitaju i da su im obično telefoni u rukama, dok to nije slučaj u Sloveniji, a niti u Austriji. Ovde će se radije dati novac za flašu piva, ili neku falš šminku, nego za knjigu, dok se u bečkom metrou i te kako mogu sresti mladi ljudi sa knjigom u ruci. U takvoj društvenoj atmosferi i klimi koja je zaokupljena nekim zadrugama i farmama, u zemlji u kojoj su tkzv. starlete na naslovnim stranama časopisa, naravno da je teško obezbediti sredstva za publikovanje bilo kojeg gradiva, bez obzira na njegovu vrednost. Ipak, imao sam sreću da ovde u mojem rodnom gradu upoznam ljude, neke nove, a stare ljude, koji se i te kako zanimaju za teme o kojima i pišem i govorim, što uliva neku novu nadu u budućnost Srbije, jer oni svoja pokoljenja vaspitavaju u duhu pravih vrednosti, u kojima i knjiga ima svoje mesto.

 

  • Poslednjih decenija živite  i u Sloveniji. Koliko se Srbi i Slovenci druže u Sloveniji i imaju li Srbi  mogućnosti da sačuvaju svoj identitet? Da li se ugasila žal za bivšom državom?

Radovan B.Milić;- Da, u Sloveniju sam otišao nekako odmah po povratku iz rata na srpskom Kosmetu u kojem sam aktivno, na poziv otadžbine, učestvovao kao dobrovoljac ondašnje Vojske Jugoslavije.  Vrativši se u firmu, »Termogradnja – Šamot d.o.o.« iz koje sam i otišao u rat, zatekavši toatlno rasulo uzrokovano nezakonitim prisvajanjem društvene imovine od strane tadašnjih rukovodilaca firme, šta mi je drugo preostalo, već da uzmem za ruku svog mlađeg sina, tada maloletnog dečaka i da zajedno napustimo Srbiju. U Srbiji, a ni u Aranđelovcu, tada tih poratnih godina, a evo i dan danas, nikoga nije zanimala činjenica da sam se iz rata vratio sa obeležjem pripadnika jedinice odlikovane Ordenom narodnog heroja. Ali ne žalim se. Sin je danas uspešan »poslovnež« – poslovni čovek u Sloveniji i uspešan sportista, osvajač GrandPrix Slovenije 2016 godine u boksu – teška kategorija.

Ako izuzmemo političku Sloveniju, Slovenci će uvek reći da smo mi i oni jedan narod. O tome bi najbolje posvedočio Zmago Jelinčič Plemeniti, poznat po tvrdom stavu prema Hrvatima, koji i dan danas žali što Slovenija nema bar 5 km. zajedničke granice sa Srbijom, uz priznanje da nije bilo Srba, ne bi bilo ni Slovenaca. Ali, ne treba zaboraviti ni činjenicu da je slovenački kompozitor Davorin Jenko komponovao srpsku himnu Bože pravde, kao ni učinak slovenačkih dobrovoljaca u srpskim redovima za vreme Prvog svetskog rata, na Ceru, Vladisava Fabjančiča,  i Augustina Jenka. Takvih dobrovoljaca u srpskim redovima je bilo 567 koji su se borili u tri vojske, a u Srbiji čak jedni protiv drugih.

– I kada sve to znamo, i oni i mi, imamo li pravo da jedno drugom okrećemo leđa, bilo to u Sloveniji, ili u Srbiji? Slovenci su ljudi koji ne vole prazne priče, već cene rad. Kada shvate da »zidarluk« mislim na književno stvaralaštvo, nije zidanje bez maltera, na suvo, spremni su da prihvate svakog dobronamernika u njihovoj sredini, ceneći njegov rad i rezultate u radu. Valjda, iz tog razloga, a iz kojeg bi drugog, 2017 godine su me uvrstili u biografski leksikon značajnih ličnosti Celjsko zasavske regije koji su svojim radom obeležili vreme u Sloveniji. Znači, odgovor na pitanje »Koliko se Srbi i Slovenci druže u Sloveniji, bio bi da se i te kako druže: u zavisnosti od potrebe povodom koje se okupljaju i vremena kojim raspolažu, jer se u EU radi mnogo više nego na Balkanu i mnogo manje je slobodnog vremena.

Kao dugogodišnji aktivista na srpskoj sceni u Sloveniji, kao osnivač Slovenačko srpskog društva »Sretenje« u Slovenskim Konjicama i kao odličan poznavalac te iste scene, slobodno smem tvrditi da Srbi u Sloveniji dobijaju onoliko od Slovenije koliko od nje traže i zahtevaju, ni manje ni više.

– Za činjenicu da je očuvanje srpskog identiteta u Sloveniji zaista teško očuvati, ne treba upirati prstom u Slovence, već u međuljudske srpsko – srpske odnose i »prilagodljivost« Srba zbog lične koristi, a koji se nalaze na čelnim pozicijama srpskih saveza u Sloveniji. O svemu tome i mnogo više, može se čitati u mojoj knjizi ili hronici Srbi u Sloveniji, koju sam objavio 2017 godine, a nastala je na temeljima orginalnih dokumenata od 1995 godine i dalje.

– Srbija dvadeset prvog veka je poodavno skrenula sa puta i pravca. U njoj se poodavno, za razliku od nekadašnje Srbije, ne može, ili se retko sretne čovek koji drži datu reč, baš kao što se danas u crkvi, za razliku od nekad, retko ili nikako ne sreće Bog, ipak, Srbija je moja otadžbina i kud god da odem uvek joj se vraćam i iskreno se radujem sustretu sa njom.

  • Šta I kada  možemo očekivati nešto novo iz Vašeg pera?

Radovan B,Milić;- Planova je dosta. Bio bih rad da u toku ove godine uredim i objavim monografiju pronađenih arhivskih dokumenata u austrijskom nacionalnom arhivu o poslednjem srpskom despotu Pavlu Bakiću koji je stolovao na planini Venčac u 16. veku. Posedujem oko četrdesetak dokumenata sa preko 130 papira koji su sve do mojeg ulaska u bečki arhiv 2019 i 2021 godine ležali netaknuti i neistraženi, a i dan danas su nepoznati srpskoj istorijskoj i naučnoj sceni.

Fotografije;Privatna arhiva Radovana B Milića

Miodrag Petrović

IMG_20220715_123953 r

Radovan B.Milić pred čitaocima

 

 

Udruženje istraživača „Tragovi“ u saradnji sa Narodnom bibliotekom «Sveti Sava» organizuje književno veče posvećeno stvaralaštvu   Radovana B. Milića,u utorak 19. jula 2022. godine u 19 sati u čitaonici Biblioteke.

Naš sugrađanin, publicista, pisac, pesnik, istraživač, humanista i kulturni poslenik rođen je na Sretenje 15. februara 1955. godine u Aranđelovcu. Posle završene osnovne škole u Banatu je završio Trgovačku školu. Bio je zaposlen u preduzećima „Kolektiv“ i „Šamot“. Od osamdesetih godina prošlog veka živeo je u Švajcarskoj, Grčkoj, Italiji, Austriji, Nemačkoj i drugim zemljama, a danas živi na relaciji između Srbije i Slovenije, u svom rodnom gradu i Slovenskim Konjicama između kojih je uspostavio i kulturnu saradnju.

Bogato životno iskustvo pretočio je u priče. Bio je dobrovoljac u odbrambenom ratu na Kosovu. Dobitnik je brojnih nagrada, redovni je član Matice srpske i Udruženja Književnika Srbije, urednik dvojezičnog časopisa »Tragovi-Sledi“, osnivač i predsednik Srpsko slovenačkog kulturno humanitarnog društva »Sretenje“ iz Slovenskih Konjica u kojem je okupio i Srbe i Slovence.

Do sada je objavio roman »Kad pamet zakasni“ (2008), „Vodič za državljane Srbije sa boravkom na prostoru R. Slovenije“ (2009), „Ko pamet zamuja“ – slovenačko izdanje knjige „Kad pamet zakasni“ (2010), „Zagledan u nebo“ (2010), „Svetski rat protiv jednog čoveka – akademik Burović disdent br. 1“ (2011), „Poverenik gospodara Zlog“ (2013), „Pesnik i devojka“ (2016), „Srbi u Sloveniji – hronika“ (2017), knjiga ljubavne poezije „Nema te, a u meni si više nego ikad“ (2018) i knjigu traktat „Ko ste, vi, Hrvati?“ (2021).

Pored autora, o Milićevom stvaralaštvu govore Vojislav Veselinović, predsednik Udruženja istraživača „Tragovi“ i Omer Petojević, pesnik.

Dejan Milic Mix

„Končić u čvor“ Dejana Milića

 

 

Narodna biblioteka «Sveti Sava» u četvrtak, 14. jula 2022. godine u 19 sati u čitaonici Biblioteke organizuje promociju svog novog izdanja, zbirke priča „Končić u čvor“ Dejana Milića koja je izašla krajem juna.

U ovoj knjizi kratke proze koja je nastajala čitavu deceniju, nalaze se ostavljeni tragovi o ljudima, susretima i prilikama, koje su uticale na autora. Milić je od svog oca i čitaocima preneo istinu, da je pamet bez srca isto što i „ram bez sliku“. Prema rečima kritičara, knjiga je ispričana u dahu, skoro ispovedno, a priče su iznikle iz svakodnevnih zgoda i nezgoda i autorove zamišljenosti nad životom. Pitko i slikovito, Milić čitaoca uvodi u svet koji smo pomalo zaboravili.

Dejan Milić, pravnik po obrazovanju, rođen je 1972. godine u Pirotu. Piroćanac „na privremenom radu u Beogradu“, jedan je od najboljih govornika među pravnicima i dobitnik brojnih nagrada u oblasti retorike i govorništva. Pored tri monografije i tridesetak stručnih radova iz oblasti prava i retorike, autor je knjiga „U ime pravde“, „Politička beseda moderne Srbije“ (2004), „Srpski politički govor modernog doba“ (2006), romana „Ugrizao sam mesec“ (2002), dokumentarnog romana „Noć duga godinu dana“ (2009), zbirke kolumni „Dva cvancika“ (2014) i drugih. Objavljivao je i brojne tekstove, prikaze i intervjue o retorici, istoriji i politici u mnogim časopisima.

Pored autora, o knjizi govore dr Nemanja Dević, istoričar i pisac, Branislav Maksimović, advokat, Marina Grujić, pravnik i prvakinja u govorništvu. Odlomke čitaju Omer Petojević, pesnik i Nina Milić, glavna junakinja iz zbirke priča.

000

Tri knjige Petra Pece Popovića

Narodna biblioteka «Sveti Sava», u četvrtak, 30. juna 2022. godine u 19 časova, u čitaonici Biblioteke. organizuje predstavljanje tri naslova novinara, publiciste i rok kritičara Petra Pece Popovića „Proleća u Topčideru“, „Tragovi u beskraju“ i „Čuvar buvlje pijace“.

Zbirku Pecinih kolumni, takozvanu Petrilogiju, objavila je Književna opština Vršac (KOV) koja ove godine slavi pet decenija postojanja. Najlepši muzej u Srbiji je memorija Petra Pece Popovića, čoveka koji je ceo život posvetio svetoj umetnosti muzike i koji je zahvaljujući sopstvenoj visokoj, estetizovanoj moralnosti uspeo da sačuva one retke vrednosti, rekla je Sanja Domazet.

Knjiga „Proleća u Topčideru“ (2019) sadrži 173 teksta o Beogradu, „Tragovi u beskraju“ (2021) 53 sećanja na  strane i domaće muzičare koji su nas napustili, a „Čuvar buvlje pijace“ predstavlja mesto Pecinih emotivnih uspomena.

Rođeni hroničar velikog vremena i legenda rok novinarstva Srbije i nekadašnje Jugoslavije, Peca Popović, rođen je i odrastao na Dedinju, u porodici u kojoj se slušala kvalitetna muzika. Studirao je istoriju umetnosti, bio je novinar Radio Beograda, urednik i osnivač brojnih listova, glavni urednik listova „Džuboks“ i „Rok“. Uvek se bavio savremenom kulturom, putovao je po svetu, intervjuisao slavne ličnosti, a mnogim, danas poznatim muzičarima, pomogao je da brže izađu iz anonimnosti. Objavio je i „Rokopisi“ (2008) i „Biti rokenrol“ sa Mihajlom Pantićem (2012).

Pored autora, o knjigama govori i Mihajlo Mika Pantić, univerzitetski profesor, književnik, roker i autor brojnih knjiga priča, eseja, antologija i ogleda. U muzičkom delu programa učestvuje Mladen Cicović, kantautor i pesnik.

Igor MIX

Prva zbirka Igora Nikitovića

 

 

                     Igor Nikitović

Narodna biblioteka «Sveti Sava» organizuje predstavljanje zbirke pesama „Jedina“ Igora Nikitovića u četvrtak, 23. juna 2022. godine u 19 časova u čitaonici Biblioteke.

Ovo je Igorova prva zbirka pesama u izdanju Kulturnog -izdavačkog centra „Srpska kuća“ iz Požarevca. Pomoću ove zbirke,autor želi svetu da pokaže njegovo istinsko shvatanje života iljubavi.

Naš mladi sugrađanin, Igor Nikitović rođen je 7. Decembra 2002. godine u Aranđelovcu od oca Slaviše i majke Marije. Završio je Osnovnu školu „Svetolik Ranković“ i Ekonomsko ugostiteljsku školu „Slobodan Minić”. U srednjoj školi prvi put je otkrio svoj talenat za pisanje i zavoleo književnost. Igor se u svojim školskim

sastavima izdvajao svojim izrazima i rečima. Njegova podrška su bili njegovi prijatelji koji su prvi otkrili njegov talenat i professor srpskog jezika, među kojima je bio i Filip Marinković, koji mu je pružio podršku slanjem njegovih pesama na konkurs Kulturno – izdavačkog centra „Srpska kuća“ u Požarevacu.

Igor je danas kulinarski tehničar i zaposlen kako bi ostvario svoje snove. Veliki je romantik, i lepo vaspitan momak. Njegova pesma nalazi se i u Zborniku književnog stvaralaštva mladih Srbije i dijaspore podnazivom „Pomračenje sunca“.

Pored autora, o knjizi govore Bratislav Bata Golić, urednik Kulturnog – izdavačkog centra „Srpska kuća“ iz Požarevca, Filip Marinković, profesor srpskog jezika i književnosti, stihove čita Milica Stanić, a u muzičkom delu programa nastupa Justina Teodosić na gitari.

Danica MIX

Danica-Vesne Mihailović

 

 

Narodna biblioteka «Sveti Sava»i Udruženje istraživača „Tragovi“, u četvrtak, 16. juna 2022. godine u 19 časova  u čitaonici Biblioteke organizuje predstavljanje romana „Danica“ Vesne Mihailović.

Autobiografski roman „Danica“ izašao je u okviru čačanske IK „Legenda“, a izmenjeno izdanje u okviru izdavačke delatnosti paraćinske Književno-umetničke asocijacije „Artija“. Govori o teškom položaju i životu žene i ljudi u jednom vremenu koji su učesnici i nosioci jednog teškog tradicionalnog bremena. Sa ove vremenske distance, sve izgleda neverovatno, ali su događaji istiniti.  Prema rečima autorke, knjigu je napisala da bi njena deca mogla da razumeju nju, a ona svoje roditelje.

Vesna Mihailović rođena je 1969. godine u Čačku. Živi i radi na Rudniku kod Gornjeg Milanovca. Radi kao sekretar generalnog direktora u firmi „Rudnik”. U slobodno vreme bavi se slikarstvom. Tehnikom pirografije izrađuje ikone i portrete. Ovo je njen prvi roman.

Pored autora, o knjizi govori i Omer Petojević, pesnik.

 

Neda koriceIP_pages-to-jpg-0001

Monografija o Nedi Arnerić

 

 

Narodna biblioteka «Sveti Sava» organizuje predstavljanje monografije o Nedi Arnerić „Čarobna melanolija” autora Anite Panić u četvrtak,26 .maja 2022.godine u 19 časova u čitaonici Biblioteke-

Knjiga je izašla u okviru izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, opisuje Nedin karakter i u 8 poglavlja prikazuje život jedne glumice koja je prvu ulogu dobila sa samo 13 godina („San“ Puriše Đorđevića). U njoj su i svedočenja njenih kolega. Tokom karijere, duge skoro pola veka, odigrala je uloge u četrdest pozorišnih predstava i preko stotinu domaćih i stranih filmova. Njene uloge čine hronologiju jugoslovenskog filma, jer je Neda Arnerić poslednja glumačka heroina koja je uz Milenu Dravić, Dragana Nikolića, Batu Živojinovića i Ljubišu Samardžića, bila najveći simbol filmskog platna nekadašnje države.

Anita Panić, poznati televizijski autor, pisac i dokumentarsta, rođena je 1962. godine. Njeni filmovi dobijali su nagrade na mnogim međunarodnim festivalima. Sa 23 godine televizijskog iskustva, došla je na ideju da napiše knjigu o glumcu Petru Kralju sa kojim je poslovno sarađivala sredinom devedesetih godina, „Kralj“ (Službeni glasnik, 2013). Zatim je nastala i druga biografija „Milena Dravić ili ključ snova“ (Filmski centar Srbije, 2018), a zatim i treća o Nedi. Nedu Arnerić je dobro poznavala i bila upoznata sa njenim bogatim glumačkim stvaralaštvom.

NB PROMOCIJA

Pisma jednoj Steni

 

  • Autor je u formi pisama ostavio svojim potomcima recept za očuvanje porodičnih vrednosti i tradicionalnog nasleđa jednog Šumadinca i njegovim pogledima na svet
             Knjiga Nenada Radojičića

Narodna biblioteka «Sveti Sava», u četvrtak, 19. maja 2022. godine u 19 časova, u čitaonici Biblioteke organizuje predstavljanje knjige „Pisma jednoj Steni“ Nenada Radojičića.

Autor je u formi pisama ostavio svojim potomcima recept za očuvanje porodičnih vrednosti i tradicionalnog nasleđa jednog Šumadinca i njegovim pogledima na svet. Ideja mu je bila da svojoj ćerki, ali i omladini uopšte, olakša odrastanje kroz svoja kazivanja o Reči, Istini, Pravdi i krivdi, o Dobru i zlu, Životu i smrti, trpeljivosti i strpljivosti, svestan razlike u godinama i mladalačke tvrdoglavosti. U knjizi se osvrnuo na našu istoriju, ali je pisao i o sadašnjosti.

Nenad Radojičić, rođen je 1974. godine. Odrastao je u okolini Lazarevca i Aranđelovca, a posle završene lazarevačke Gimnazije, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Radio je kao advokatski pripravnik i odmah po sticanju uslova počeo je advokatsku praksu. Ove godine obeležava 20 godina bavljenja advokaturom tokom kojih se preko hiljadu puta pojavljivao u sudnicama širom zemlje.

„Pisma jednoj Steni“ prva je  knjiga Nenada Radojičića.Živi i radi u Beogradu.

Mile Nedeljkovic 02

Nagrada “Mile Nedeljković“ za 2022.

Udruženje “Baština i budućnost“ 1859. I  ove godine dodeljuje nagradu za najbolje delo iz oblasti savremene srpske folkloristike (etnologije i antropologije, etnomuzikologije i narodne književnosti) “Mile Nedeljković”

 

 

 

  • Konkurs je otvoren do 03. jula tekuće godine a Nagrada “Mile Nedeljković“ biće dodeljena krajem septembra 2022. godine u Aranđelovcu

 

Udruženje građana “Baština i budućnost – Aranđelovac 1859“, I ove godine dodeljuje nagrada “Mile Nedeljković“, za najbolje delo iz oblasti savremene srpske folkloristike (etnologije i antropologije, etnomuzikologije i narodne književnosti),saopštilo je  Udruženje “Baština i budućnost -Arandjelovac 1859″.

Nagrada nosi ime jednog od najznačajnijih naših etnologa, proučavaoca narodne tradicije i istorije, publiciste i pedagoga. Nagrada podrazumeva novčani iznos i plaketu, a žiri koji će i ove godine vrednovati prispele naslove, sačinjen je od eminentnih naučnih radnika:dr Branko Zlatković (predsednik),dr Jelena Jovanović i dr Smiljana Đorđević Belić.

Za nagradu mogu konkurisati naučne studije i sakupljačke zbirke objavljene na srpskom jeziku, kao prvo izdanje u protekloj 2021. godini. Konkurs je otvoren do 03. jula tekuće godine, a po 3 primerka knjige treba poslati na adresu: OŠ “Miloš Obrenović“, s naznakom za Nagradu “Mile Nedeljković“, Svetogorska 7, 34300 Aranđelovac.

Nagrada “Mile Nedeljković“ biće dodeljena krajem septembra 2022. godine u Aranđelovcu u okviru programa koji je manifestacionog karaktera.

U realizaciji ove ideje, Udruženje građana “Baština i budućnost – Aranđelovac 1859“ ima, kao i svake godine, podršku Opštine Aranđelovac i svih onih ustanova, udruženja i pojedinaca s kojima je Mile Nedeljković svesrdno sarađivao, ostavivši za sobom znamenito kulturno i naučno delo.

Foto;M.Petrović©

 

(Ar PRESS)

NB SS

Sava Damjanov pred Arandjelovčanima

 

 

Narodna biblioteka „Sveti Sava“ organizuje predstavljanje izabrane proze i stvaralačkog opusa Save Damjanova, pisca, književnog istoričara, esejiste i univerzitetskog profesora.

Promocija knjiga profesora emeritusa Save Damjanova i njegovog stvaralaštva je u sredu, 11. maja 2022. godine u 19 časova, u čitaonici Biblioteke,saopštila je Narodna biblioteka „Sveti Sava“.

Izabrana proza Save Damjanova objavljena je u okviru Izdavačke kuće „Agora“ i sadrži četiri knjige – „Istraživanje savršenstva“ (njegov prvi roman iz 1983), „Kolači, obmane, nonsensi“ (priče, 1989), „Remek-delca“ (priče, 2005) i „Istorija kao apokrif“ (roman-lakrdija ovog dokazanog likovnog provokatora u kojem ne ostaje dužan lažnim moralnim vrednostima, nedodirljivim temama i različitim hijerarhijama).

Sava Damjanov rođen je u Novom Sadu (1956). Profesor je Istorije srpske književnosti i Kreativnog pisanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Priređivao je za štampu dela srpskih pisaca 18, 19. i 20. veka, uređivao je mnoge časopise, biblioteke i antologije (jedan je od urednika edicije Matice srpske „Deset vekova srpske književnosti“). Objavio je dvadesetak knjiga za trideset godina rada – romane, odabrane eseje, književno-istorijske oglede, eseje, kritike. Knjige su mu prevođene na mnoge jezike i dobitnik je brojnih nagrada. Njegova proza je kompleksna, a naučni radovi percipiraju se kao književni, a ne kao teorijski tekstovi.