Biblioteka 01

Novima besplatna članarina 23.aprila

 

Narodna biblioteka „Sveti Sava“ iz Arandjelovca povodom Svetskog dana knjige koji se obeležava svakog 23.aprila, pripremila je poklon članarine za nove korisnike i popust za stare,saopštila je Narodna biblioteka.

Za sve postojeće korisnike Narodne biblioteke „Sveti Sava“, obnova članarine koja ističe tog dana, iznosi 300 dinara.Za nove korisnike koji do sada nikada nisu bili članovi,članarina je besplatna. Ova pogodnost važi samo na Svetski dan knjige, u petak, 23. aprila.

Svetski dan knjige i autorskih prava koji je pokrenuo UNESKO u novembru 1995. godine, obeležava se svakog 23. aprila zbog simbolike datuma – 1616. godine preminuli su Šekspir, Servantes I De la Vega, ali je to i datum rođenja Šekspira, Nabokova i još nekih književnika,navodi  u saopštenju Narodna biblioteka”Sveti Sava”.

(Ar PRESS)

Danko Popovic 01

Konkurs za književnu nagradu „Danko Popović“

 

Narodni muzej u Aranđelovcu raspisao je  Konkurs za dodelu književne nagrade „DANKO POPOVIĆ“.

Književna nagrada „Danko Popović“, ustanovljena odlukom Upravnog odbora Fonda  „Prvi srpski ustanak“ od 9. septembra 2011. godine i ima za cilj da doprinese razvoju srpske proze i neguje ono što je najbolje u slobodoljubivoj srpskoj tradiciji.

Pod pokroviteljstvom SO Aranđelovac dodeljuje se svake godine za najbolju knjigu proze (roman, knjiga pripovedaka) domaćih autora na srpskom jeziku, objavljenu u protekloj godini (prvo izdanje).

Pravo predlaganja imaju izdavači, kulturne institucije, udruženja, organizacije i pojedinci.

Predlagači dostavljaju po pet primeraka predloženog dela(koji se ne vraćaju predlagaču), objavljenog od 1. januara do 31. decembra 2020. godine,  na adresu:

Narodni muzej Aranđelovac,

34300 Aranđelovac,

Mišarska 19,

sa naznakom: za književnu nagradu „Danko Popović“.

Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa.

Nagrada će biti uručena u Aranđelovcu, na manifestaciji Razgovori pod lipom Danka Popovića, između 25 i 30. avgusta 2021 . godine.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavljivanja (24. marta 2021), a žiri će svoju odluku saopštiti najkasnije do 31. jula 2021. godine.

 

 

Narodni muzej u Arandjelovcu

800.000 DINARA OD MINISTARSTVA KULTURE

Na konkursu Ministarstva kulture i informisanja za sufinansiranje projekata iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, Narodnom muzeju su za projekat “Učitaj, saznaj i sačuvaj…” dodeljena sredstva u iznosu od 800.000,00 dinara,saopštio je Narodni muzej u Arandjelovcu.

 Predmet projekta je digitalizacija i prezentacija jedinstvene zbirke skulptura na otvorenom, u parku Bukovičke banje.

(Ar PRESS)

 

 

(Ar PRESS)

Zlata Kocic i Doploma

Nagrada podsticaj i obaveza

Intervju Zlata Kocić,dobitnik nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću“

 

  • -Ako ne lišavamo mlade da čuju najbolje što je sazdano u našem jeziku, onda će ih vući da čitaju. A čitanje je veliki preduslov pisanju,kaze za portal Ar PRESS Zlata Kocić

Zlata Kocić

Dobitnik ovogodišnje,26. nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću“, koju  tradicionalno  dodeljuje Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ iz Orašca za rodoljubivo pesništvo je Zlata Kocić,pesnikinja iz Beograda.

Žiri kome je predsedavao akademik Matija Bećković u obrazloženju napisao je da se priznanje dodeljuje „za topao, prefinjen i sugestivan lirski izraz savremenog rodoljublja, koje kosmičkom simbolikom i maternjom melodijom ovaploćuje mitske, folklorne i zavičajne slike, hvatajući oslonac i tvoreći uporište u duhovnoj i hrišćanskoj narodnoj tradiciji, po čemu je dostojna sledbenica slavnog uzora pesnika bune“.

Dosadašnji dobitnici Nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću“ su: Tanasije Mladenović, Matija Bećković, Stevan Raičković, Miodrag Pavlović, Slobodan Pavićević, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Slobodan Rakitić, Rajko Petrov Nogo, Dragan Kolundžija, Đorđe Nikolić, Dragomir Brajković, Dobrica Erić, Petar Pajić, Milosav Tešić, Đorđo Sladoje, Dragan Lakićević, Vladimir Jagličić, Ranko Jovović, već pomenuta Milena Marković, Đorđe Nešić, Krstivoje Ilić, Miroslav Maksimović, Dragan Hamović , Manojle Gavrilović i za ovu godinu Zlata Kocić…

Uz nagradu objavljen je i izbor pesama Zlate Kocić pod naslovom „Slamke Sunčeve” sa pogovorom koji je napisao Marko Paovica.

Bio je to povod za intervju sa ovim plodnim književnim stvaraocem I prevodiocem.

Ar PRESS;- Prošle godine dobili ste nagradu  „Milica Stojadinović Srpkinja“ koju Kulturni centar Vojvodine , ove Odzivi Filipu Višnjiću a pre neku godinu Disovu.Šta za vas predstavljaju nagrade?

-Nagrade su odgovori –  odazivi, da se poslužimo srećnom formulacijom iz povoda ovom našem razgovoru. To je dar koji može izostati, s kojim ne računate, ali kad je tu primate ga kao oblik razumevanja, čin podrške od strane  merodavnih kolega. Sličan odgovor je i tekst pobuđen onim što pišemo, koji pokazuje dubinu razumevanja. Ne kaže se zalud „odjek“ nekog dela, ili pesničkog glasa: može se i bez njega, ali ako zazvuči, dragocen je i dodatno podsticajan. Nagrada uvek bude povod za neko dublje uranjanje u lik i delo prethodnika čije ime ona nosi.

Ar PRESS;- Stvarate pola veka. Ovo je Vasa 17 knjiga pesama ako se ne varam.Najveći problem književnika i pesnika koji stvara je da mu delo ili pesma ugleda svetlo dana.Da li ste uspeli sve vaše pesme da objavite,da ih pročitaju i drugi?

-Nije, naravno, presudan broj knjiga. Niti tu ima pravila. Ali ako već brojimo, onda pesničkih knjiga imam 11, a 3 poetsko prozne. Dva izbora na stranim jezicima, jednu knjigu prevedenu u celosti. Eto, lepim sticajem okolnosti došli su i izbori kod nas, o kojima nije bilo moje da razmišljam. Jedan izbor povodom „Disove“, drugi je u pripremi povodom „Srpkinje“, treći ovaj, povodom „Filipa Višnjića“. A sve pesme…Ne, ne uđe u knjigu sve što napišemo, naprotiv, mnogo je odbacivanja. Imala sam sreće s izdavačima, posebno s tumačima: išlo je to postupno i  neusiljeno. Kad bi se sabrali ti izvrsni tekstovi, tri zbornika i značajan niz izvan njih, ne bi, mislim, stalo u jedne korice. Ali ako bi sad neko poželeo da pročita neku od mojih knjiga, prosto ne znam gde bi je našao, takva je danas, uglavnom, sudbina pesničkih knjiga. Zato je tiraž ovog izbora utešan, u izvesnoj meri.

Ar PRESS;- Bavite se I prevodjenjem na ruski I sa ruskog.Osim što su veća zemlja da li imaju I više pesnika nego mi I ima li razlike u onome o čemu pevaju naši I njihovi pesnici?

=Da ih ima više, ima, naravno, još su i rasejani po svetu. A razlika i ima i nema. Po pitanju forme, verniji su versifikaciji, ucelo uzev, ali ima i tzv. slobodnog stiha. Imaju ogromno književno nasleđe tradicije ranijih vekova, početkom dvadesetog snažnu avangardu. A razlike, i inače, nalazimo ne samo upoređujući  „o čemu“ se peva nego pre svega – kako. Kako  se sublimiše vreme i duh, kako se osećanje, misao, ritam, zvuk,  stope u poetski iskaz, to je ključno, uvek individualno, uvek u zavisnosti od talenta i urođenog nekog majstorstva.

Ar PRESS;- Svaki književni stvaralac priča je za sebe,tu ubrajam i pesnike.Kada pišete pesme,kada dodje ideja,inspiracija…?

-Rečeno je: Duh diše gde hoće, podrazumeva se i kad: kad se steknu ti čudesni uslovi nadahnuća njime. Naše je samo da budemo dovoljno osetljivi i ujedno jaki da primimo nalet, sačuvamo zanos kao vrstu blagodati, a da smo bezazleni kao deca, i posvećeni, odgovorni kao zreli stvaraoci.

Ar PRESS;- Čini se da se danas mladji manje interesuju za lepu reč i pisanje pesama?Zašto?

-Ako možemo na časak otkloniti na stranu svu agresiju, svu neselektivnu zatrpanost koju nameću glasila, onda ćemo se nužno vratiti  ulozi roditelja, školstva, kao i odnosu društva prema kulturi. Čoveku je urođena potreba za ritmikom, skladom, lepotom govora, pesma je detetu dar nad darovima, za ukupno oblikovanje i razvoj, da ne nabrajam čega sve, znamo svi, od pamćenja i govora do buđenja estetsko-etičkog bića. Ako ne lišavamo mlade da čuju najbolje što je sazdano u našem jeziku, onda će ih vući da čitaju. A čitanje je veliki preduslov pisanju.

Ar PRESS;- Koja bi bila Vaša poruka mladim pesnicima koji tek počinju da pišu?

-Upravo to: da čitaju. Da istražuju bez kraja i konca: šta im je vekovima ostavljano u nasleđe. Da osluškuju i dublje slojeve jezičkog nasleđa, i govor prirode, i trepet bića, kako sopstvenog tako i drugog. Sve što istinski zavole, progovoriće kroz njih samo.

Miodrag Petrović

 

Biografija Zlate  Kocić

Zlata Kocić (1950). Pesnik, prevodilac, esejist. Filolog (ruski jezik i književnost). Radila kao profesor i kao urednik. Živi u Beogradu.

Objavljuje poeziju, poetsku prozu, dramske poetske tekstove,

studije o domaćoj i inostranoj poeziji i prozi, prevode s ruskog

i na ruski jezik i priređene izbore poetskih tekstova.

Pesme su joj prevođene na ruski, engleski, francuski, nemački, bugarski, kineski, jermenski, poljski, beloruski, slovački, albanski jezik. O njenoj poeziji objavljena su tri zbornika kritičkih tekstova, sa bibliografijom.

Pesničke knjige: Klopka za senku (1982), Oro oko grotla (1990),

Rebro (1993), Gnezdo i kupola (1995), Vazdušne freske (1999),

Lazareve lestve (2003; 2010); Melod na vodi (2008);

Belo pule (2014), Biberče (2014),  Grumen (2020), Galgal  (2020);

Le piéton au large (Pešak na pučini, izbor, na srpskom i francuskom, 2014), Skala Sirina (Sirinova skala, izbor, na srpskom i ruskom, 2014),

Harmon ( izbor, 2017).

Belый oslik (Belo pule) – u prevodu Olega Komkova (2018).

Knjige poetske proze: Polog (1999), Čaura-aura-ura (2016),

Prostori duše (2019).

Knjiga Rtanjska svetila – o poeziji Miodraga Pavlovića (1996).

U preko trideset prevedenih knjiga, i u antologijama, objavila prepeve poezije klasične i avangardne ruske poezije – od Lomonosova, preko Puškina, Ljermontova, Tjutčeva, Bloka, Pasternaka, Cvetajeve, Ahmatove, Hlebnjikova, Brodskog, do Jelene Švarc, Olge Sedakove, Aleksandra Radaškjeviča; kao i knjige

proze Bulgakova, Bunjina, V. Rasputina i dr.

Nagrade: „Zmajeva”; „Disova”,  „Žička hrisovulja”;  „Ramonda Serbica”; „Jefimijin vez”;  „Drainčeva”;  „Nolitova”; „Zlatni krst kneza Lazara” ; „Velika Bazjaška povelja”, „Zaplanjski orfej”, „Gordana Todorović”;„Milica Stojadinović Srpkinja”;  „Jovan Maksimović”; „FEDOR”. Nacionalno priznanje za doprinos srpskoj kulturi.

 

 

 

 

Biblioteka 03

Nagradjeni najbolji literarni radovi

 

  • Na konkursu je učestvovalo  54 učenika iz 9 osnovnih  i 3 srednje škole .  U okviru nižeg uzrasta, stiglo je 20 radova, srednjeg 29 i starijeg  5 radova.

 

Narodna biblioteka”Sveti Sava”iz Arandjelovca  saopštila je rezultate literarnog konkursa za učenike osnovnih i srednjih škola raspisanog u decembru mesecu povodom Meseca knjige 2020.

Na konkursu je  učestvovalo  54 učenika iz 9 osnovnih (8 aranđelovačkih  i 1 beogradska)  i 3 srednje škole (2 aranđelovačke i 1 beogradska).  U okviru nižeg uzrasta, stiglo je 20 radova, srednjeg 29 i starijeg  pet  radova.

Radove je pregledao žiri u sastavu ; Ivan Zlatković, doktor književnosti, Biljana Proković, profesor srpskog jezika i književnosti i predstavnici Biblioteke.

Najbolje radove Biblioteka “Sveti Sava” nagradila je sa 4000,00 dinara i knjigom, 3000,00 dinara i knjigom, 2000,00  dinara i knjigom dok dobitnici Specijalne zahvalnice dobijaju knjigu.

–  U kategoriji učenika nižih razreda (1-4) tema je glasila – BIBLIOTEKA JE MOJ ČAROBNI SVET, a najbolji su bili:

  1. Irina Teodosić, 4/1 , OŠ „Miloš Obrenović“,2. Lara Milosavljević 3/5, OŠ „Milan Ilić Čiča“,3. Milica Pavlović 4/1 , OŠ „Miloš Obrenović“

Specijalna zahvalnica :

  1. Maša Milošević, 3/3 OŠ „Milan Ilić Čiča“,2. Minja Marković, 4 r., OŠ „Vuk Karadžić“, Stojnik

U kategoriji učenika viših razreda (5-8) tema je glasila – BIBLIOTEKA JE BESKRAJNA PRIČA. Pobednici su:

  1. Isidora Milovanović,8/2,OŠ„Svetolik Ranković“,2. Aleksa Radosavljević, 6 r. , OŠ „Vuk Karadžić“, Stojnik,3. Dunja Vulićević, 8/2, OŠ „Ilija Garašanin“

Specijalna zahvalnica :

  1. Tijana Hil, 7/2 , OŠ „Vuk Karadžić“, Beograd,2. Atanasije Đukić, 6/1, OŠ „Ilija Garašanin“

U kategoriji učenika srednje škole tema je glasila – I PROMETEJ JE IŠAO U BIBLIOTEKU, a najbolji su bili:

  1. Vasilije Pantelić 1/10 ,Treća beogradska gimnazija,2. Milica Ivković, 4/1, Gimnazija „Miloš Savković“,3. Jovana Gajić, 3/3, Ekonomsko-ugostiteljska škola „Slobodan Minić“

Specijalna zahvalnica:

  1. Isidora Moskovljević, 3 r, Gimnazija „Miloš Savković“,2. Tamara Pavlović, 1/1, Gimnazija „Miloš Savković“

Nagrade mogu da se preuzmu od ponedeljka, 22. februara 2021. godine od 9 do 14 časova u Narodnoj biblioteci „Sveti Sava“u Arandjelovcu.

Povodom Dana najstarije ustanove u gradu, 19. februara, Narodna biblioteka „Sveti Sava“ nagrađuje i najaktivnije čitaoce.

Tokom 2020. godine, najaktivniji su bili:penzioner Ilinka Pokrajac, Nemanja Ranković, diplomirani filolog (komparatista) I Lazar Pavlović, učenik OŠ “Milan Ilić Čiča”.Uz zahvalnicu, najaktivniji korisnici dobijaju i knjigu.

(Ar PRESS)

Bukovicka crkva

Arandjelovac na Danima Kragujevačke knjige

 

 

                   Knjiga Tanje Vićentić

Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“ u Kragujevcu u okviru tradicionalne manifestacije Dani Kragujevačke knjige 2021. I Programa „Šumadijski puls kulture“, u četvrtak, 11. februara 2021. godine u 12 časova, predstavlja onlajn zavičajne teme i sa područja opštine Aranđelovac,saopštila je Narodna bilioteka“Sveti Sava“.

Ovom prilikom biće predstavljene tri aranđelovačke publikacije, objavljene tokom 2020. godine sa zavičajnim temama sa područja opštine. Ovim povodom, Narodna bilbioteka „Sveti Sava“ pripremila je onlajn predstavljanje ovih naslova, a sa gostima je razgovarala, Vesna Proković, bibliotekar.

  1. BUKOVIČKA CRKVA SVETOG ARHANĐELA GAVRILA U ARANĐELOVCU : dinastički programi i državne politike u procesima formiranja naselja i parohijskih hramova u unutrašnjosti Srbije u 19. veku, Tanja Vićentić (1977-), (Zajedničko izdanje Crkvene opštine Bukovičke i Narodnog muzeja u Aranđelovcu, 2020).
  2. GARAŠI: HRONIKA SELA, Ljubomir Ivanović (Izdanje NB „Sveti Sava“, 2020)
  3. ŽIVI SVET SPOMENIKA PRIRODE „RISOVAČA“: prvi rezultati projekta „Proučavanje živog sveta zaštićenog područja SP Risovača““, urednici izdanja Marjan Niketić, Ana Paunović (Zajedničko izdanje Narodnog muzeja u Aranđelovcu i Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, 2020)

Svi događaji biće emitovani onlajn na Jutub  kanalu i fejsbuk stranici Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ u Kragujevcu,navodi se u Obaveštenju Narodne biblioteke „Sveti Sava“u Arandjelovcu.

 

(Ar PRESS)

VK 07

Poezija narodnog života

Nova knjiga Vladete Kolarevića“Djavolji ujam“

 

Nova knjiga Vladete Kolarevića

U izdanju Udruženja gradjana Baština i budućnost-Arandjelovac 1859“ iz štampe je izašla nova knjiga Vladete Kolarevića „Djavolji ujam“.To je 13 knjiga ovog književnog stvaraoca iz Brezovca.

„U duhu pesničke poetike Vladete Kolarevića nastaje još jedna knjiga folklornih zapisa s naslovom Djavolji ujam.Tekstove karakteriše autentičnost kazivanja,ali i svojevrsna poetska dimenzija,koja s očituje kroz jezičko,stilsko,semantičko oblikovanje zapisa,ili kroz ironijsko(ili samoironijsko)poimanje sveta,njegovog vekovnog postojanja,duhovne i materijalne baštine srpskog naroda…

…Sakupljač narodnog sećanja Vladeta Kolarević je knjigom Djavolji ujam pružio izuzetan doprinos u očuvanju gradje o narodnom životu centralne Šumadije.Ovaj znameniti kulturni pregalac je prvenstveno pesnik koji živi rečju svoga zavičaja,Djavolji ujam je zbornik tekstova od nedvojbenog značaja za savremenu folklorističku nauku,ali i čitanka i blagočitljivo štivo za svakog poklonika kulture i poezije narodnog života“,napisao je izmedju ostalog  u pogovoru ove knjige dr Ivan Zlatković.

Beleške iz navodnog života,kako je podnaslov ove knjige, zabeležene su izmedju 1976. i 1983. godine.To je svojevrsna beleška o ljudima koji su živele oko Venčaca ali i šire i dogadjajima koji su obeležili,svaki na svoj način  jedno vreme.Time je njena vrednost veća i vredno ju je pročitati.

 

(Ar PRESS)

NAGRADA FILIP VISNJIC

Nagrada „Odzivi Filipu Višnjiću“ za 2021.godinu Zlati Kocić

 

 

  • Zlata Kocić posle Milene Marković, druga je žena koja je laureat pesničke nagrade Zadužbinskog društva

 

Zlata Kocić

Zlata Kocić,pesnikunja iz Beograda dobitnik je nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću“ za 2021. godinu, koju  tradicionalno  dodeljuje Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ iz Orašca za rodoljubivo pesništvo.

„Priznanje se dodeljuje „za topao, prefinjen i sugestivan lirski izraz savremenog rodoljublja, koje kosmičkom simbolikom i maternjom melodijom ovaploćuje mitske, folklorne i zavičajne slike, hvatajući oslonac i tvoreći uporište u duhovnoj i hrišćanskoj narodnoj tradiciji, po čemu je dostojna sledbenica slavnog uzora pesnika bune“stoji u Obrazloženju žirija .

Odluku o Nagradi koja se dodeljuje 26. put, doneo je    žiri u sastavu: akademik Matija Bećković (predsednik); članovi: akademik Milosav Tešić, Dragan Lakićević, Vladimir Jagličić i dr Ivan Zlatković.

Povodom Nagrade objavljena je zbirka pesama Zlate Kocić Slamke Sunčeve (Orašac, 2021, 136 str.). Pogovor knjizi napisao je Marko Paovica.

U skladu s epidemiološkom situacijom, odluke o održavanju književne akademije posvećene Zlati Kocić i njenoj najnovijoj knjizi, kao i o  svečanom uručenju Nagrade, naknadno će biti objavljene.

Zlata Kocić je rođena 1950. u Željevu, osmogodišnju školu završila u Svrljigu, gimnaziju u Knjaževcu. Diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za ruski jezik i književnost. Usavršavala se na studijskim boravcima u Rusiji. Bila je profesor u Drugoj beogradskoj gimnaziji, radila je u redakciji „Nolita“, bila u statusu slobodnog umetnika. Živi u Beogradu od 1969.

Od 1971. objavljuje poeziju, poetsku prozu, dramske poetske tekstove, studije o domaćoj i inostranoj poeziji i prozi, prevode s ruskog i na ruski jezik i priređene izbore poetskih tekstova.

                        Korice Slamke sunčeve

Pesničke knjige: Klopka za senku (1982), Oro oko grotla (1990), Rebro (1993), Gnezdo i kupola (1995), Vazdušne freske (1999), Lazareve lestve (2003, 2010), Melod na vodi (2008), Belo pule (2014), Biberče (2014), Grumen (2020), Galgal (2020).

Knjige izabranih pesama: Le piéton au large (Pešak na pučini, izbor, na srpskom i francuskom, 2014), Skala Sirina (Sirinova skala, izbor, na srpskom i ruskom, 2014), Harmon (izbor, povodom „Disove nagrade“, 2017).

Knjige poetske proze: Polog (1999), Čaura-aura-ura (2016), Prostori duše (2019).

Pesme su joj prevođene na ruski, engleski, francuski, nemački, bugarski, kineski, jermenski, poljski, beloruski, slovački, albanski jezik. O njenoj poeziji objavljena su tri zbornika kritičkih tekstova, sa bibliografijom.

Dobitnica je brojnih pesničkih nagrada, kao i Nacionalnog priznanja za doprinos srpskoj kulturi.

Kocić je posle Milene Marković, druga žena koja je laureat pesničke nagrade Zadužbinskog društva. Dosadašnji dobitnici Nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću“ su: Tanasije Mladenović, Matija Bećković, Stevan Raičković, Miodrag Pavlović, Slobodan Pavićević, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Slobodan Rakitić, Rajko Petrov Nogo, Dragan Kolundžija, Đorđe Nikolić, Dragomir Brajković, Dobrica Erić, Petar Pajić, Milosav Tešić, Đorđo Sladoje, Dragan Lakićević, Vladimir Jagličić, Ranko Jovović, već pomenuta Milena Marković, Đorđe Nešić, Krstivoje Ilić, Miroslav Maksimović, Dragan Hamović i Manojle Gavrilović…

(V.P./Ar PRESS)

 

 

IVAN I ROMAN

O razdoblju izmedju dva svetska rata

Novi roman Ivana Zlatkovića “I živ I mrtav”

 

 

-Moje bavljenje umetnošću je spoj svih književnih manifestacija, pri čemu nikada sebe ne stavljam samo u jednu ulogu. Prava književnost je tekstualna i žanrovska raznovrsnost, pri čemu ni sami ne znate da li ste napisali stih, ili se predali beskrajnoj priči. Ne razmišljate o tome šta je jednostavnije i lakše, već šta je bolje i kvalitetnije. Potpuno zadovoljstvo nakon završenog teksta osećaju samo licemeri,kaže na portal “Ar PRESS” Ivan Zlatković

Pred kraj prošle godine iz pera Ivana Zlatkovića iz Arandjelovca  ,u izdanju “Lagune” izašao je novi roman “I živ I mrtav”.Bio je to povod za intervju  sa Ivanom Zlatkovićem o ovom romanu I njegovom književnom radu.

  • Ar PRESS;- Krajem prošle godine iz štampe je izašao Vaš novi roman I živ i mrtav na kome ste radili nekoliko godina. Koliko ste u njegovom pisanju koristili priče o hajducima i čuvarima zakona ovog kraja?

Ivan Zlatković

Ivan ZLATKOVIĆ;-U romanu ‘’I živ i mrtav’’ koji se pojavio u decembru prošle godine, u okviru izdavačke kuće Laguna, pokušao sam da na realistačan, ali i ekspresivan način dočaram vreme pred početak Drugog svetskog rata. Osnovu naracije čini priča o hajdučiji, odmetništvu, poharama i zločinima u našem šumadijskom kraju. Koristio sam postojeće hajdučke biografije, članke iz tadašnjih novina, druge dostupne publikacije, kao i saznanja onih savremenika koji su mi u neposrednom razgovoru otkrivali zanimljivosti u vezi s ovom temom. Roman kazuje o hajducima, ali i onim ljudima koji su u to vreme predstavljali službenu vlast, a to su žandari.

  • Ar PRESS;- “Postupkom književnog alhemičara, pisac živopisnu dokumentarnu građu pretvara u fantazmagoričnu i dramatičnu prozu“, napisao je o Vašem romanu Dragan Lakićević. Koliko su važne reči kritičara za roman, ili one predstavljaju samo odškrinuta vrata od onoga što je unutra? Šta je najvažnije za jedan roman?

Ivan ZLATKOVIĆ;-Dragan Lakićević, moj dragi prijatelj, odličan pisac, urednik, i veoma pronicljivi analitičar književnosti, u ovih nekoliko rečenica razotkrio je moju ‘’alhemijsku ulogu’’ i uspostavio precizan odnos između pisca i dela. Dokumentaristička građa je osnova na kojoj nastaje moj romaneskni svet. Navedene reči su samo deo Lakićevićeve recenzije, kojom on otkriva poetičku i tematsku stranu knjige. Ona je važna jer je njena funkcija da Vas zainteresuje da se knjizi predate i spoznate njene tek naslućene svetove. Za jedan roman je važno sve, kao i za svako umetničko delo. Izbor teme, način oblikovanja, misaoni i idejni nivo.

  • Ar PRESS;- Pišete pesme, književnonaučne knjige i romane? Šta vas više ispunjava i šta je lakše, da li završetak stiha ili priča bez kraja?

Ivan ZLATKOVIĆ;-Svaki romanopisac i knjževni analitičar je u svojoj biti pesnik. Poezijom sam se najmanje bavio, ali sam od onih pisaca koji, pripremajući se da pišu roman, posegnu prvo za knjigom poezije. Istovremeno, o svakom svom romanu razmišljam kao književni kritičar. Moje bavljenje umetnošću je spoj svih književnih manifestacija, pri čemu nikada sebe ne stavljam samo u jednu ulogu. Prava književnost je tekstualna i žanrovska raznovrsnost, pri čemu ni sami ne znate da li ste napisali stih, ili se predali beskrajnoj priči. Ne razmišljate o tome šta je jednostavnije i lakše, već šta je bolje i kvalitetnije. Potpuno zadovoljstvo nakon završenog teksta osećaju samo licemeri.

  • Ar PRESS;- Dvadest i pet godina je prošlo od izdanja Antologije narodnih pesama o Marku Kraljeviću kome ste se vraćali i pre deset godina . Koliko se Vaš pogled za ove dve i po decenije promenio?

Ivan ZLATKOVIĆ;-Pisac i naučnik u meni stalno doživljavaju promene. To je prirodan intelektualni proces jer dolazite do novih saznanja, otkrivate nove naučne i estetske istine. U međuvremenu sam magistrirao i doktorirao, moj književni svet je postao bogatiji, kompleksniji. Ono što se nije promenilo to je da je moj pogled na literaturu i umetnost i dalje humanistički i oslobodjen bilo kakvih ideoloških dogmi.

  • Ar PRESS;- Korona virus tokom prošle i ove godine nije Vam dozvolio da načinite promociju novog romana na pravi način. Da li ste zadovoljni interesovanjem čitalaca za njega? U kom tiražu je štampan?

Ivan ZLATKOVIĆ;-Nažalost, mnogo toga se korenito promenilo u našim životima tokom ovog pandemijskog perioda. On nam je ostavio praznine koje nikada nećemo moći ni svojim najboljim delima da ispunimo. U suštini, predstavljam pisca koji uživa u promovisanju svojih knjiga i ozbiljno radi na njihovim pripremama. U ovom trenutku takvog zadovoljstva nema, ali spoj pisca sa čitaocem zasnovan je na knjizi, ona je najdublja njihova estetska i duhovna veza. Raduje me što postoji interesovanje za romanom  I živ i mrtav, i što o njemu pozitivno misle i mnogi ljudi koji se na najneposredniji način bave književnošću. To vas bodri, ali i obavezuje. Inače, tiraž ove knjige je 2500 primeraka, što ukazuje na to da je reč o ozbiljnom srpskom izdavaču.

  • Ar PRESS;- Koliko književnici i pesnici u malim sredinama (pa i iz Arandjelovca) imaju mogućnosti da predstave svoj rad na pravi način? Imaju li podršku lokalne zajednice (i ustanova), ili sve moraju sami, što bi se reklo ‘’na mišiće’’?

Ivan ZLATKOVIĆ;-Današnji tehnološki napredak je omogućio da možete delovati iz svih delova sveta, pa i iz malih sredina. Ne morate biti velegradski umetnik, a možete biti globalno poznati i priznati. Pisac treba da živi tamo gde može najbolje da stvara. Za prave i velike umetnike ne postoje barijere ni u kom smislu. Naravno, pisac je danas i sopstveni menadžer, promoter, od čega često i zavisi njegova pozicija u umetničkom svetu. Lokalna zajednica kojoj pripada treba da ima pozitivnu ulogu u tome, da prepozna, podrži i promoviše sve što je kvalitativno i vredno. U onoj meri u kojoj je ona spremna na to, i napredak tog društva je izvesniji.

  • Ar PRESS;- Dok se radi jedno delo već se razmišlja o nečem novom. Da li će to ponovo biti roman, ili nešto drugo? Da li Vas privlači istorija?

Ivan ZLATKOVIĆ;-Radim na tekstu romana. Tema je sirotište za decu u Aranđelovcu, Paviljon kraljice Marije u Bukoviku. Takođe, jedna fingirana priča, zasnovana na dokumentarističkoj građi, uz svu slobodu umetničkog oblikovanja. Roman  I živ i mrtav i knjiga koju pišem, deo su zavičajne trilogije. Razdoblje između dva svetska rata mi se učinilo zanimljivim. Ne smatram sebe piscem istorijskih romana, više me privlači tema i srž priče koja može imati svoje univerzalno značenje u ma koje doba naših civilizacijskih, socijalnih, moralnih uzdignuća i padova. Istorija je samo senka naše budućnosti.

 

Miodrag Petrović

O autoru Ivanu Zlatkoviću

Novi roman Ivana Zlatkovića

Ivan Zlatković je rođen 1962. godine u Nišu. Diplomirao je, specijalizirao, magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Objavio je do sada sledeće knjige:
Antologija narodnih pesama o Marku Kraljeviću (koautorska knjiga s Milanom Lukićem), Beograd 1996; Zavod za udžbenike, Beograd, 2005 (drugo izdanje).
Povratak (roman), Plato, Beograd, 2003, 2005 (drugo izdanje).
Epska biografija Marka Kraljevića,  Rad, KPZ, Institut za književnost i umetnost, 2006, Beograd; Zavod za udžbenike, Beograd, 2011 (drugo izdanje).
Šuma (pesnička zbirka), Rad,  Beograd, 2007.
Sintetičari (roman), Laguna, Beograd, 2010.
Crno pile koje beži (roman), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo, 2013.

Čestoskok (Antologija narodnih bezobraznih priča), Laguna, Beograd, 2016.

Ka poetici smeha (O humoru u srpskoj narodnoj prozi), Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, Beograd, 2017.

Likovi u šaljivim pripovetkama (Prilizi topologiji i indeksaciji likova u srpskoj usmenoj prozi), Srpski genealoški centar, Beogard, 2017.

Antologija šaljivih narodnih pripovedaka, RTS – Prometej, Beograd – Novi Sad, 2018.

I živ i mrtav (roman), Laguna, Beograd, 2020.Živi i radi u Aranđelovcu.

 

 

Narodno pozoriste u Beogradu 01

I gledaoci će biti glumci !?

Na Badnji dan  2021.navršava se dve decenije od smrti dr Dušana Mihailovića

 

  • Treba raditi na tome da gledalac bude aktivan učesnik u predstavi i da čak izadje na scenu i kaže šta misli o toj i toj ulozi i kako bi je on odigrao.Tada se ne bi znao kraj predstave i to je budućnost pozorišta,bila je ideja prof.dr Dušana Mihailovića

 

Dr Dušan Mihailović

Na Badnji dan ove, 2021. godine navršiće se dve decenije od smrti profesora dr Dušana Mihailovića(1932.2001. pozorišnog  i televizijskog reditelja, pedagoga,teatrologa i pisca  rodjenog u Vukosavcima kod Arandjelovca kao prvo dete Savke  I  Dragoslava  Mihailović.

Potpisnik ovih redova imao je čast I  sretao se sa njim I beležio neke njegove ideje.Jedna od njih je I o pozorištu u novom milenijumu  o kome je govorio na Sterijinim susretima,sada već davne  1997.godine.

Pre 23 godine prilikom jednog od brojnih  susreta obrazložio mi je ideju o tome.Taj razgovor objavljen je u dnevnom listu “Blic” (12.12.1997.strana 12/Kultura)   koji prenosimo u celini.

“U novom milenijumu u pozorišnim predstavama pored glumaca igraće I gledaoci.To je ideja koju je na ovogodišnjim Sterijinim susretima izneo prof.dr Dušan Mihailović,reditelj i profesor na Katedri za teoriju drame Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Bio je to povod da profesora Mihailovića zamolimo da malo bliže obrazloži tu svoju ideju.O njoj dr Mihailović za „Blic“ kaže;-

-Do sada su pozorište činili;pisac,reditelj,glumac i gledalac.Ako njih četvoro nema to nije pozorište.Medjutim,glumac može da bude i reditelj.Dakle ostaju samo glumac i gledalac.U dve ipo hiljade godina dugoj istoriji pozorišta sve ovo je isprobano,ali ostao je zid izmedju glumca i gledaoca,zid iza koga sedi publika i gleda predstavu i eventualno aplaudira ili zviždi.

Tekst u Blicu od 12.12.1997.

-Pozoripte ima jednu prednost  koju nema ni film ni televizija,kaže dalje naš sagovornik.-Živ čovek nešto pred vama glumi!Zar definicija pozorišta nije;društvena igra,a uglavnom se misli na igru glumaca izmedju sebe.Tu treba nešto promeniti i dodati;pozorište je igra glumaca i gledalaca!

-Treba raditi na tome da gledalac bude aktivan učesnik u predstavi i da čak izadje na scenu i kaže šta misli o toj i toj ulozi i kako bi je on odigrao.Tada se ne bi znao kraj predstave i to je budućnost pozorišta-podvlači profesor Mihailović.

-Ako bi bio upravnik jednog takvog pozorišta,jasno bih napisao;“Ako ne želite da igrate sa našim glumcima,idite u drugo pozorište“.Od publike se očekuje da bude aktivan učesnik a ne dodje na predstavu i drema,da ih bude aplauzi.Publika je veliki djavo,dve hiljade lica,očiju i sigurno ima mnogo više pametnijih od ovoga što igra,Hamleta na primer,kaže nam na kraju prof.dr Dušan Mihailović.”

Ta ideja profesora dr Dušana Mihailovića još nije zaživela a kada će –nezna se.

Bata Duša

Dušan Mihailović,rodjen je 10 aprila 1932.godine u Vukosavcima  a umro 06.januara 2001,godine u Beogradu. Bio je pozorišni  i televizijski reditelj,teatrolog,pedagog i pisac.

Na Akademiji za pozorište,film,radio i televiziju u klasi profesora Jovana Kulundžića diplomirao je 1957.godine.Doktorat je odbranio na Filozofskom fakultetu.Režirao je niz pozorišnih predstava.Autor je više teorijskih rasprava o Šekspiru.

Bio je predsednik i potpredsednik Jugoslovenskog Šekspirovog društva.U Engleskoj je proveo godinu dana na usavršavanju.Osnovao je Pozorište bez blagajne u Leskovcu 1970,Pozorište Sunce u Beogradu 1982. i Sobno pozorište u Beogradu. 

Bavio se i pedagoškim radom na Akademiji u Beogradu,Radio u Televiziji Beograd.Bio je i slobodni umetnik.Reditelj je oko 100 pozorišnih predstava od kojih se izvajaju: Sve je dobro što se dobro svrši, , Učene žene , Okamenjeno more, Antigona , Vergilijeva smrt, Ifigenija na Tauridi i Tesla ili prilagođavanje anđela u Narodnom pozorištu u Beogradu  

Režirao je i 10 TV drama, 50 radio-drama, 30 TV emisija među kojima su Školsko pozorište na Varoš kapiji i Oni dolaze; a takođe je bio i koprevodilac 10 engleskih renesansnih drama i Milijerove   komedije. Autor je studija: Sto godina sa Šekspirom , Otvorena dramaturgija , Šekspir i drama u 19. veku ; zatim lirske drame Kobna ljubav lorda Bajrona i komedije Striženo-košeno.

Reditelj je i dokumentarne TV serije od sedam epizoda Srpska revolucija 1804. – 1833.  i serije Antički teatar (za TV Novi Sad).

Zbog Njegovog blagorodnog odnosa i pedagoškog pristupa svakom čoveku, studenti i poštovaoci su ga zvali Bata Duša.

Pored toga, kao poznavalac Viljema Šekspira   smatraju ga  naslednikom dr Huga Klajna.

(Izvor:Wikipedija)

Fotografije M.Petrović

 

Miodrag Petrovic