Neda koriceIP_pages-to-jpg-0001

Monografija o Nedi Arnerić

 

 

Narodna biblioteka «Sveti Sava» organizuje predstavljanje monografije o Nedi Arnerić „Čarobna melanolija” autora Anite Panić u četvrtak,26 .maja 2022.godine u 19 časova u čitaonici Biblioteke-

Knjiga je izašla u okviru izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, opisuje Nedin karakter i u 8 poglavlja prikazuje život jedne glumice koja je prvu ulogu dobila sa samo 13 godina („San“ Puriše Đorđevića). U njoj su i svedočenja njenih kolega. Tokom karijere, duge skoro pola veka, odigrala je uloge u četrdest pozorišnih predstava i preko stotinu domaćih i stranih filmova. Njene uloge čine hronologiju jugoslovenskog filma, jer je Neda Arnerić poslednja glumačka heroina koja je uz Milenu Dravić, Dragana Nikolića, Batu Živojinovića i Ljubišu Samardžića, bila najveći simbol filmskog platna nekadašnje države.

Anita Panić, poznati televizijski autor, pisac i dokumentarsta, rođena je 1962. godine. Njeni filmovi dobijali su nagrade na mnogim međunarodnim festivalima. Sa 23 godine televizijskog iskustva, došla je na ideju da napiše knjigu o glumcu Petru Kralju sa kojim je poslovno sarađivala sredinom devedesetih godina, „Kralj“ (Službeni glasnik, 2013). Zatim je nastala i druga biografija „Milena Dravić ili ključ snova“ (Filmski centar Srbije, 2018), a zatim i treća o Nedi. Nedu Arnerić je dobro poznavala i bila upoznata sa njenim bogatim glumačkim stvaralaštvom.

NB PROMOCIJA

Pisma jednoj Steni

 

  • Autor je u formi pisama ostavio svojim potomcima recept za očuvanje porodičnih vrednosti i tradicionalnog nasleđa jednog Šumadinca i njegovim pogledima na svet

             Knjiga Nenada Radojičića

Narodna biblioteka «Sveti Sava», u četvrtak, 19. maja 2022. godine u 19 časova, u čitaonici Biblioteke organizuje predstavljanje knjige „Pisma jednoj Steni“ Nenada Radojičića.

Autor je u formi pisama ostavio svojim potomcima recept za očuvanje porodičnih vrednosti i tradicionalnog nasleđa jednog Šumadinca i njegovim pogledima na svet. Ideja mu je bila da svojoj ćerki, ali i omladini uopšte, olakša odrastanje kroz svoja kazivanja o Reči, Istini, Pravdi i krivdi, o Dobru i zlu, Životu i smrti, trpeljivosti i strpljivosti, svestan razlike u godinama i mladalačke tvrdoglavosti. U knjizi se osvrnuo na našu istoriju, ali je pisao i o sadašnjosti.

Nenad Radojičić, rođen je 1974. godine. Odrastao je u okolini Lazarevca i Aranđelovca, a posle završene lazarevačke Gimnazije, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Radio je kao advokatski pripravnik i odmah po sticanju uslova počeo je advokatsku praksu. Ove godine obeležava 20 godina bavljenja advokaturom tokom kojih se preko hiljadu puta pojavljivao u sudnicama širom zemlje.

„Pisma jednoj Steni“ prva je  knjiga Nenada Radojičića.Živi i radi u Beogradu.

Mile Nedeljkovic 02

Nagrada “Mile Nedeljković“ za 2022.

Udruženje “Baština i budućnost“ 1859. I  ove godine dodeljuje nagradu za najbolje delo iz oblasti savremene srpske folkloristike (etnologije i antropologije, etnomuzikologije i narodne književnosti) “Mile Nedeljković”

 

 

 

  • Konkurs je otvoren do 03. jula tekuće godine a Nagrada “Mile Nedeljković“ biće dodeljena krajem septembra 2022. godine u Aranđelovcu

 

Udruženje građana “Baština i budućnost – Aranđelovac 1859“, I ove godine dodeljuje nagrada “Mile Nedeljković“, za najbolje delo iz oblasti savremene srpske folkloristike (etnologije i antropologije, etnomuzikologije i narodne književnosti),saopštilo je  Udruženje “Baština i budućnost -Arandjelovac 1859″.

Nagrada nosi ime jednog od najznačajnijih naših etnologa, proučavaoca narodne tradicije i istorije, publiciste i pedagoga. Nagrada podrazumeva novčani iznos i plaketu, a žiri koji će i ove godine vrednovati prispele naslove, sačinjen je od eminentnih naučnih radnika:dr Branko Zlatković (predsednik),dr Jelena Jovanović i dr Smiljana Đorđević Belić.

Za nagradu mogu konkurisati naučne studije i sakupljačke zbirke objavljene na srpskom jeziku, kao prvo izdanje u protekloj 2021. godini. Konkurs je otvoren do 03. jula tekuće godine, a po 3 primerka knjige treba poslati na adresu: OŠ “Miloš Obrenović“, s naznakom za Nagradu “Mile Nedeljković“, Svetogorska 7, 34300 Aranđelovac.

Nagrada “Mile Nedeljković“ biće dodeljena krajem septembra 2022. godine u Aranđelovcu u okviru programa koji je manifestacionog karaktera.

U realizaciji ove ideje, Udruženje građana “Baština i budućnost – Aranđelovac 1859“ ima, kao i svake godine, podršku Opštine Aranđelovac i svih onih ustanova, udruženja i pojedinaca s kojima je Mile Nedeljković svesrdno sarađivao, ostavivši za sobom znamenito kulturno i naučno delo.

Foto;M.Petrović©

 

(Ar PRESS)

NB SS

Sava Damjanov pred Arandjelovčanima

 

 

Narodna biblioteka „Sveti Sava“ organizuje predstavljanje izabrane proze i stvaralačkog opusa Save Damjanova, pisca, književnog istoričara, esejiste i univerzitetskog profesora.

Promocija knjiga profesora emeritusa Save Damjanova i njegovog stvaralaštva je u sredu, 11. maja 2022. godine u 19 časova, u čitaonici Biblioteke,saopštila je Narodna biblioteka „Sveti Sava“.

Izabrana proza Save Damjanova objavljena je u okviru Izdavačke kuće „Agora“ i sadrži četiri knjige – „Istraživanje savršenstva“ (njegov prvi roman iz 1983), „Kolači, obmane, nonsensi“ (priče, 1989), „Remek-delca“ (priče, 2005) i „Istorija kao apokrif“ (roman-lakrdija ovog dokazanog likovnog provokatora u kojem ne ostaje dužan lažnim moralnim vrednostima, nedodirljivim temama i različitim hijerarhijama).

Sava Damjanov rođen je u Novom Sadu (1956). Profesor je Istorije srpske književnosti i Kreativnog pisanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Priređivao je za štampu dela srpskih pisaca 18, 19. i 20. veka, uređivao je mnoge časopise, biblioteke i antologije (jedan je od urednika edicije Matice srpske „Deset vekova srpske književnosti“). Objavio je dvadesetak knjiga za trideset godina rada – romane, odabrane eseje, književno-istorijske oglede, eseje, kritike. Knjige su mu prevođene na mnoge jezike i dobitnik je brojnih nagrada. Njegova proza je kompleksna, a naučni radovi percipiraju se kao književni, a ne kao teorijski tekstovi.

12

12 film Nikite Mihalkova

 

 

Povodom Dana pobede nad fašizmom, Narodna biblioteka «Sveti Sava» i Udruženje „Besmrtni puk“  u Aranđelovcu organizuju projekciju filma „12“ Nikite Mihalkova, jednog od najpoznatijih ruskih i svetskih režisera, pod pokroviteljstvom Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom“ u Beogradu.

Projekcija filma „12“ Nikite Mihalkova je u ponedeljak, 9. maja 2022. godine u 18 časova, u čitaonici Biblioteke,saopštila je Narodna biblioteka.

Sudska drama „Dvanaest“ (2007) je moderna ruska adaptacija poznatog američkog filma „Dvanaest gnevnih ljudi“, prvenca slavnog režisera Sidnija Lumeta. Ključni motiv samog filma je isti, ali su radnja i scenario prilagođeni ruskom podneblju i preseljeni u kontekst savremene Rusije. Poznati ruski režiser Nikita Mihalkov stvorio je impresivno delo sumornog ugođaja, namerno pozorišno postavljenih sudskih prizora te priče velike napetosti usred neizvesnosti hoće li glavni lik biti spašen ili ne. Film je osvojio Zlatnog lava na festivalu u Veneciji i bio je nominovan za Oskara za najbolji film na stranom jeziku.

Pozdravnu reč uputiće Elena Adamović, koordinator Udruženja „Besmrtni puk“ u Aranđelovcu.Ulaz je slobodan.

 

Biblioteka 03

Rezultati litararnog konkursa“Mesec knjige 2021″

 

  • Na konkursu  je učestvovalo 38 učenika iz 7 osnovnih (6 aranđelovačkih  i 1 mladenovačka škola)  i 3 srednje škole (2 aranđelovačke i 1 beogradska škola).

 

Literarnom konkurs za učenike osnovnih i srednjih škola koji je Narodna biblioteka „Sveti Sava” u Aranđelovcu raspisala prošle godine povodom Meseca knjige 2021 završen je.Na konkursu  je učestvovalo 38 učenika iz 7 osnovnih (6 aranđelovačkih  i 1 mladenovačka škola)  i 3 srednje škole (2 aranđelovačke i 1 beogradska škola).

U mlađem uzrastu bilo je 14 učesnika, srednjem 18 i starijem uzrastu 6 učenika,saopštila je Naqrodna biblioteka “Sveti Sava”.

Učeničke radove je ocenjivao žiri u sastavu profesora srpskog jezika i književnosti, Biljane Knežević Proković i dr Ivan Zlatković, kao i predstavnika Narodne biblioteke „Sveti Sava“. Žiri je i obrazložio radove svakog uzrasta.

Za učenike nižih razreda (1 – 4) osnovnih škola tema je:

Biblioteka je mesto gde knjige nikada ne spavaju

Svi učesnici ovog uzrasta su odgovorili na temu. Đački radovi su bili inspirativni i kreativni i opšte je vidljiva ljubav prema knjizi i čitanju.

Radovi su veoma pismeni, a najbolji su bili:

  1. Anđelija Lazović, 4/1, OŠ „Milan Ilić Čiča“
  2. Lazar Antonijević, 4/2, OŠ „Živomir Savković“, Kovačevac, Mladenovac (učiteljica Svetlana Savković; bibliotekar, Aleksandra Stojanović)
  3. Andrej Marković, 4/2, OŠ „Miloš Obrenović“

Za učenike viših razreda (5 – 8) osnovne škole tema je bila:

Biblioteka je dom najlepših ideja

Radovi koji su stigli u srednjem uzrastu su iznenađujuće zreli . I kod ovih učesnika se primećuje da vole da čitaju i da shvataju značaj knjige,  biblioteke i čitanja.

Najbolji radovi su bili:

  1. Irina Teodosić, 5/3, OŠ „Milan Ilić Čiča“, (Nina Rakonjac)
  2. Elena Bulatović, 8/1, OŠ „Svetolik Ranković“, (Nikola Nastić)
  3. Neda Jakovljević, 8/2, OŠ „Miloš Obrenović“

Za učenike srednjih škola tema je bila:

Odlazak u biblioteku je kao hodočašće

Stiglo je najmanje radova, ali kvalitet nije izostao. U radovima se vidi potencijal za buduće romanopisce. Zanimljiv je esejistički pristup i odlično poznavanje literature. Velika je mogućnost da se od ovih učesnika konkursa izdvoje prozni stvaraoci.

Najbolji su bili:

  1. Vasilije Pantelić 2/10, Treća beogradska gimnazija (Nenad Gugl)
  2. Isidora Moskovljević, 4 r., Gimnazija „Miloš Savković“, (Julijana Zlatković)
  3. Marija Vasiljević, 3/1, Gimnazija „Miloš Savković“, (Ana Čakarević)

Dodela nagrada biće organizovano tokom sledeće nedelje, navodi se u Obaveštenju Narodne biblioteke “Svet Sava”.

Ivan Negrisorac 022

„Žeravica s ognjišta“

Intervju:Ivan Negrišorac(Dragan Stanić) dobritnik nagrade “Odzivi Filipu Višnjiću” za 2022.godinu

 

 

  • -Nikada nisam žurio sa objavljivanjem, a uvek sam voleo da pesme dugo čame u mojoj fioci, da se tim čekanjem osuše i prepeku, da ih još donekle doradim i ulepšam, pa da time postanu bar malo jestivije. Ako za trenutak nekome nalikuju na naforu, te na tajnu koja se iza te krušne mrve skriva, onda sam postigao pravi cilj,kaže za portal Ar PRESS Ivan Negrišorac(Dragan Stanić)

 

Ivan Negrišorac,pesnik ,književnik, književni teoretičar i kritičar iz Novog Sada dobitnik je 27.  Nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću“, koju  tradicionalno dodeljuje Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“za rodoljubivo pesništvo.

Odluku o Nagradi, doneo je žiri u sastavu: akademik Matija Bećković (predsednik); članovi: akademik Milosav Tešić, Dragan Lakićević, dr Dragan Hamović i dr Ivan Zlatković. Povodom Nagrade objavljena je pesnička knjiga Ivana Negrišorca „Žeravica s ognjišta“ za koju je pogovor  napisao je dr Dragan Hamović.

Ivan Negrišorac je umetničko ime Dragana Stanića. rođenog  1956. u Trsteniku. Živi u Novom Sadu, gde je redovni profesor Filozofskog fakulteta i predsednik Matice srpske.

Nagrada”Odzivi Filipu Višnjiću” se tradicionalno uručuje, u Marićevića jaruzi, na Sretenje, 15. (2) februara, na mestu znamenitog Orašačkog zbora

Bio je to povod za intervju sa ovim stvaraocem.

  • Šta za Vas znači nagrada „Odzivi Filipu Višnjiću“ za rodoljubivo pesništvo koja će Vam biti uručena u Orašcu,na Sretenje?

-Znači mi toliko da nisam siguran jesam li ja to zaslužio? A ako sam zaslužio, nisam siguran hoću li i u budućnosti biti dostojan tih zasluga? A ako se ne skršim pod takvim teretom, nisam li odviše lakomisleno prihvatio tu obavezujuću ocenu? Nisam li ipak nesvestan šta to sve ona znači?

  • Pišete i objavljujete pesme već četiri decenije.Da li je teže napisati pesmu ili je objaviti i izneti pred publiku?

-Na svu sreću pišem, i to posvećenički i strasno, preko pola veka, a činio sam to ne zbog objavljivanja i ne zbog nekog drugog čoveka, nego zbog obaveze koje pisanjem preuzimam pred nekakvim Višnjim silama. Nikada nisam žurio sa objavljivanjem, a uvek sam voleo da pesme dugo čame u mojoj fioci, da se tim čekanjem osuše i prepeku, da ih još donekle doradim i ulepšam, pa da time postanu bar malo jestivije. Ako za trenutak nekome  nalikuju na naforu, te na tajnu koja se iza te krušne mrve skriva, onda sam postigao pravi cilj.

  • Kako je nastala vaša „Žeravica s ognjišta“?Koliko ste na njoj radili dugo?

-To je knjiga izabranih rodoljubivih, patriotskih, istorijom i duhovnošću inspirisanih pesama koje su nastale u poslednje tri decenije. Ona je nastala tako što sam pregledao sve zbirke od „Veznika“ iz 1995, pa do „Ogledala Oka Nedremana“ iz 2019. godine, te načinio ovakav izbor koji svedoči kako se u mojoj glavi i srcu, u kostima i krvotoku razvijala, negovala i širila svest o tome kakvom narodu pripadam, kakva je naša kultura, u čemu smo valjani a u čemu rđavi, šta nas nosi da poletimo, a šta nas prizemljuje i guši, šta nas deli i međusobno svađa? Ova je knjiga svedočanstava o tugama i radostima, o usponima i padovima na putu po kojem kao zajednica hodimo, a tu zajednicu sam sagledavao od srednjovekovnih dubina našega naroda, pa do naših dana.

  • Ko je plodniji pesnik Dragan Stanić ili Ivan Negriširac?

-Njih dvojica žive u punoj ljubavi i slozi, a po strogoj deobi poslova vidi se i da lepo sarađuju. Siroti Dragan samo priprema ono što će milosrdni Ivan umeti da iskoristi. Ivan se zato pojavljuje pred javnošću, ume ponekad da se pomalo šepuri i pravi važan, ali ga onda Dragan blago prekori, pa se ovaj zastidi. Dok u svakom od nas ima pregnuća i zanosa, pameti i ljubavi, odgovornosti pred narodom i bogotražiteljstva, ali i kajanja i stida, molitve i praštanja, biće od nas nekakav čoek! I nekakva zajednica ljudi!

  • Gde nalazite inspiraciju za vaše rodoljubive pesme?

-Bukvalno na svakom koraku, u svakom gestu, svakom tekstu ili životnoj situaciji. Neke od tih pesama su mi ispričali moji dedovi, babe, stričevi, strine, teče i tetke! Neke su mi ispričali mravi, ili vredne i dobre pčelice, ponekad i još nezrele smokve! A tek šta sam sve čuo od pasa, konja, volova, petlića, od glista sa bunjišta, ili od oblaka na nebu, zvezda i meseca, to vam nikad neću moći opisati! A onda dolaze oni najneposrednije vezani za takvo pregnuće: pesnici, pisci, guslari, istoričari i filosofi, čak i novinari, slučajni prolaznici, pa beskućnici, skitnice, potukači, svi oni koji čuvaju neka dragocena sećanja!  Kad bih pisao reč zahvalnosti na svojim pesničkim knjigama, taj bi spisak bio potpuno nepregledan i beskrajan! 

  • Zadužbinsko društvo je objavilo Vašu zbirku pesama kao leauratu nagrade.Na čemu još radite,šta će najpre ugledati svetlost dana?

-U taj redosled budućih događaja nikada i nikako ne mogu biti siguran. Nekoliko mojih kritičkih studija je već na čekanju, ali šta ću prvo pustiti, to ne mogu znati. Jedino znam da ću pustiti neku knjigu tek kad njome budem zadovoljan i kad budem siguran da je to ono što treba da bude. Ta odluka je poput onoga trenutka kad, u molitvi, osetite da je vaša reč legla u srce Božje milosti i da ste baš vi postali nosilac te milosti. Onda više ništa ne znate osim toga da je urađeno ono što treba. I to je sve! Ništa više i ništa manje!

 

Miodrag  Petrović

 

Izdvojena Kultura 01

IVAN NEGRIŠORAC – LAUREAT NAGRADE  „ODZIVI FILIPU VIŠNjIĆU“ 

 

Ivan Negrišorac,pesnik iz Novog sada dobitnik je  Nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću“ iz Orašca za 2022. godinu, koju  tradicionalno dodeljuje Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“za rodoljubivo pesništvo.

Ivan Negrišorac je zapravo umetničko ime Dragana Stanića (1956), novosadskog pesnika, književnika, književnog teoretičara i kritičara.

Priznanje se dodeljuje „za epski ozaren i lirski obasjan iskaz ovovremenog rodoljublja, koje na poetski upečatljiv način oslikava i uznosi reprezentativne prizore produbljene srpske povesne, kulturne i duhovne vertikale, po čemu je dostojan sledbenik slavnog uzora pesnika bune“,stoji u obrazloženju.

Odluku o Nagradi, koja se dodeljuje 27. put, doneo je žiri u sastavu: akademik Matija Bećković (predsednik); članovi: akademik Milosav Tešić, Dragan Lakićević, dr Dragan Hamović i dr Ivan Zlatković. Povodom Nagrade objavljena je pesnička knjiga Ivana Negrišorca „Žeravica s ognjišta“ (Orašac, 2022, 160 str.). Pogovor pesničkoj knjizi napisao je dr Dragan Hamović.

Književna akademija posvećena ovogodišnjem laureatu biće održana 10. februara 2022. godine, u 19 časova, u Narodnoj biblioteci „Sveti Sava“ u Aranđelovcu. O pesniku i o njegovoj novoj knjizi govoriće književni kritičar i pisac Pogovora dr Dragan Hamović.

Nagrada”Odzivi Filipu Višnjiću” se tradicionalno uručuje, u Marićevića jaruzi, na Sretenje, 15. (2) februara, na mestu znamenitog Orašačkog zbora

Ivan Negrišorac rođen je 1956. u Trsteniku. Živi u Novom Sadu, gde je redovni profesor Filozofskog fakulteta i predsednik Matice srpske.

                                                                       Korice nagradjene knjige Ivana Negrišorca

Objavio knjige pesama: Trula jabuka (1981), Rakljar. Želudac (1983), Zemljopis (1986), Toplo, hladno (1990), Abrakadabra (1990, Hop (1993), Veznici (1995), Prilozi (izabrane i nove pesme, 2002), Potajnik (2007, 2011), Svetilnik (2010), Kamena čtenija (2013, 2014), Čtenija (izabrane pesme, 2015), Matični mleč (2016), Izložba oblaka (izabrane i nove pesme, 2017), Ogledala Oka Nedremana (2019).

Dosadašnji dobitnici Nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću“ koja se dodeljuje od 1996. godine su: Tanasije Mladenović, Matija Bećković, Stevan Raičković, Miodrag Pavlović, Slobodan Pavićević, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Slobodan Rakitić, Rajko Petrov Nogo, Dragan Kolundžija, Đorđe Nikolić, Dragomir Brajković, Dobrica Erić, Petar Pajić, Milosav Tešić, Đorđo Sladoje, Dragan Lakićević, Vladimir Jagličić, Ranko Jovović, Milena Marković, Đorđe Nešić, Krstivoje Ilić, Miroslav Maksimović, Dragan Hamović i Manojle Gavrilović i Zlata Kocić.

 

 

 

 

Vetruška koje opet ima

 

Narodna biblioteka „Sveti Sava“u Arandjelovcu organizuje promociju knjige „Vetruška koje opet ima“ Mirjane Nikić u četvrtak, 23. decembra 2021. godine u 18 časova u čitaonici Biblioteke,objavila je Narodna biblioteka.
Peta knjiga autorke koja je izašla u izdanju beogradske IK „Čigoja štampa“ je drugi roman koji je napisala i nastavak je dela „Izlet ptice iz tvrđave“ iz 2002. godine. Naslovljena je prema vetruški, iščezloj ptici koja je živela na Ratnom ostrvu i govori o opstanku i žilavosti junaka sa ovih prostora. Vetruška, simbolizuje glavnog junaka koji je pomislio da je odlaskom u daleku zapadnu zemlju uspeo da pobegne od loših uspomena.
Mirjana Nikić je pisac i novinar dnevnog lista „Politika“, član je Udruženja književnika Srbije, autor većeg broja naslova i dobitnik mnogih nagrada i priznanja. Rođena je u Beogradu i završila je svetsku književnost. Napisala je i zbirke poezije „Plašljiva reč“ (1998) i kratke proze „Hiljadu lica Beograda“ (2001) i „Mudrost iz bačije“ (2012).