Narodno pozoriste u Beogradu 01

I gledaoci će biti glumci !?

Na Badnji dan  2021.navršava se dve decenije od smrti dr Dušana Mihailovića

 

  • Treba raditi na tome da gledalac bude aktivan učesnik u predstavi i da čak izadje na scenu i kaže šta misli o toj i toj ulozi i kako bi je on odigrao.Tada se ne bi znao kraj predstave i to je budućnost pozorišta,bila je ideja prof.dr Dušana Mihailovića

 

Dr Dušan Mihailović

Na Badnji dan ove, 2021. godine navršiće se dve decenije od smrti profesora dr Dušana Mihailovića(1932.2001. pozorišnog  i televizijskog reditelja, pedagoga,teatrologa i pisca  rodjenog u Vukosavcima kod Arandjelovca kao prvo dete Savke  I  Dragoslava  Mihailović.

Potpisnik ovih redova imao je čast I  sretao se sa njim I beležio neke njegove ideje.Jedna od njih je I o pozorištu u novom milenijumu  o kome je govorio na Sterijinim susretima,sada već davne  1997.godine.

Pre 23 godine prilikom jednog od brojnih  susreta obrazložio mi je ideju o tome.Taj razgovor objavljen je u dnevnom listu “Blic” (12.12.1997.strana 12/Kultura)   koji prenosimo u celini.

“U novom milenijumu u pozorišnim predstavama pored glumaca igraće I gledaoci.To je ideja koju je na ovogodišnjim Sterijinim susretima izneo prof.dr Dušan Mihailović,reditelj i profesor na Katedri za teoriju drame Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Bio je to povod da profesora Mihailovića zamolimo da malo bliže obrazloži tu svoju ideju.O njoj dr Mihailović za „Blic“ kaže;-

-Do sada su pozorište činili;pisac,reditelj,glumac i gledalac.Ako njih četvoro nema to nije pozorište.Medjutim,glumac može da bude i reditelj.Dakle ostaju samo glumac i gledalac.U dve ipo hiljade godina dugoj istoriji pozorišta sve ovo je isprobano,ali ostao je zid izmedju glumca i gledaoca,zid iza koga sedi publika i gleda predstavu i eventualno aplaudira ili zviždi.

Tekst u Blicu od 12.12.1997.

-Pozoripte ima jednu prednost  koju nema ni film ni televizija,kaže dalje naš sagovornik.-Živ čovek nešto pred vama glumi!Zar definicija pozorišta nije;društvena igra,a uglavnom se misli na igru glumaca izmedju sebe.Tu treba nešto promeniti i dodati;pozorište je igra glumaca i gledalaca!

-Treba raditi na tome da gledalac bude aktivan učesnik u predstavi i da čak izadje na scenu i kaže šta misli o toj i toj ulozi i kako bi je on odigrao.Tada se ne bi znao kraj predstave i to je budućnost pozorišta-podvlači profesor Mihailović.

-Ako bi bio upravnik jednog takvog pozorišta,jasno bih napisao;“Ako ne želite da igrate sa našim glumcima,idite u drugo pozorište“.Od publike se očekuje da bude aktivan učesnik a ne dodje na predstavu i drema,da ih bude aplauzi.Publika je veliki djavo,dve hiljade lica,očiju i sigurno ima mnogo više pametnijih od ovoga što igra,Hamleta na primer,kaže nam na kraju prof.dr Dušan Mihailović.”

Ta ideja profesora dr Dušana Mihailovića još nije zaživela a kada će –nezna se.

Bata Duša

Dušan Mihailović,rodjen je 10 aprila 1932.godine u Vukosavcima  a umro 06.januara 2001,godine u Beogradu. Bio je pozorišni  i televizijski reditelj,teatrolog,pedagog i pisac.

Na Akademiji za pozorište,film,radio i televiziju u klasi profesora Jovana Kulundžića diplomirao je 1957.godine.Doktorat je odbranio na Filozofskom fakultetu.Režirao je niz pozorišnih predstava.Autor je više teorijskih rasprava o Šekspiru.

Bio je predsednik i potpredsednik Jugoslovenskog Šekspirovog društva.U Engleskoj je proveo godinu dana na usavršavanju.Osnovao je Pozorište bez blagajne u Leskovcu 1970,Pozorište Sunce u Beogradu 1982. i Sobno pozorište u Beogradu. 

Bavio se i pedagoškim radom na Akademiji u Beogradu,Radio u Televiziji Beograd.Bio je i slobodni umetnik.Reditelj je oko 100 pozorišnih predstava od kojih se izvajaju: Sve je dobro što se dobro svrši, , Učene žene , Okamenjeno more, Antigona , Vergilijeva smrt, Ifigenija na Tauridi i Tesla ili prilagođavanje anđela u Narodnom pozorištu u Beogradu  

Režirao je i 10 TV drama, 50 radio-drama, 30 TV emisija među kojima su Školsko pozorište na Varoš kapiji i Oni dolaze; a takođe je bio i koprevodilac 10 engleskih renesansnih drama i Milijerove   komedije. Autor je studija: Sto godina sa Šekspirom , Otvorena dramaturgija , Šekspir i drama u 19. veku ; zatim lirske drame Kobna ljubav lorda Bajrona i komedije Striženo-košeno.

Reditelj je i dokumentarne TV serije od sedam epizoda Srpska revolucija 1804. – 1833.  i serije Antički teatar (za TV Novi Sad).

Zbog Njegovog blagorodnog odnosa i pedagoškog pristupa svakom čoveku, studenti i poštovaoci su ga zvali Bata Duša.

Pored toga, kao poznavalac Viljema Šekspira   smatraju ga  naslednikom dr Huga Klajna.

(Izvor:Wikipedija)

Fotografije M.Petrović

 

Miodrag Petrovic

Vojislav Veselinovic 02

Nagrada „Janko Veselinović“ Vojislavu Vesilinoviću

 

Vojislav Veselinović

Vojislav Veselinović dobitnik je ovogodišnje nagrade „Janko Veselinović“ koju Udruženje književnika Srbije dodeljuje za najbolji istorijski roman napisan na srpskom jeziku.

Žiri u sastavu dr Radovan Kalabić (predsednik) i članovi Snežana Janjić i Ljubomir Ćorolić, književnik, na sednici održanoj juče, 29. decembra 2020. godine, jednoglasno je odlučio da ovogodišnju nagradu „Janko Veselinović“ za najbolji istorijski roman napisan na srpskom jeziku ponese Vojislav Veselinović za dvotomno delo „Poslednji srpski despot Pavle Bakić“,saopštila je Narodna biblioteka“Sveti Sava“ u Arandjelovcu.

Aranđelovački književnik Vojislav Veselinović, rođen je 1950. godine u Novom Sadu. Živi i radi u Aranđelovcu i piše romane i pripovetke. Predsednik je aranđelovačkog Udruženja istraživača „Tragovi“.

Prvi roman, „Danas je novi dan, sutra je malo sutra“ objavio je 2005. godine. Prvu knjigu buduće trilogije o poslednjem srpskom despotu Pavlu Bakiću koji je živeo na Večacu, pod naslovom „Poslednji srpski despot Pavle Bakić – prva knjiga Pod krilom grada Venča“ objavio je 2012. godine, a drugi deo „Venčački konjanici“, 2018. godine. Očekuje se i završni deo o ovom zaboravljenom istorijskom junaku koji je    spasao Evropu od najezde Turaka, krajem 15. i početkom 16. veka.

 

Fotografija S.Marković i Narodna biblioteka „Sveti Sava“

Biblioteka 03

Literarni konkurs za učenike

 

Narodna biblioteka “Sveti Sava” u Aranđelovcu u okviru akcije “Mesec knjige 2020” raspisuje literarni konkurs za učenike osnovnih i srednjih škola.

Za učenike nižih razreda (1 – 4) osnovnih škola tema je:BIBLIOTEKA JE MOJ ČAROBNI SVET. Za više razrede (5 – 8) osnovne škole tema je:BIBLIOTEKA JE BESKRAJNA PRIČA a za učenike srednjih škola tema je:I PROMETEJ JE IŠAO U BIBLIOTEKU

Svaka škola treba da pošalje po tri najbolja rada Narodnoj biblioteci NAJKASNIJE do 25. januara 2021. godine.

Radovi treba da budu ODŠTAMPANI u tri primerka!Nagradjena će biti  po tri najbolja rada. Nagrada za osvojeno prvo mesto je 4000,00 dinara i knjiga, za drugo mesto 3000,00 dinara i knjiga, a za treće mesto 2000,00 dinara i knjiga.

Uručenje nagrada je na Dan biblioteke, 19. februara 2021. godine,saopštila je Narodna biblioteka “Sveti Sava” u Arandjelovcu.

 

(Ar PRESS)

Vek i po knjige pod Bukuljom

 

 

  • Prvo citalište u našem gradu otvoreno je 5. januara 1869. godine, samo deset godina pošto je ušoreni deo sela Vrbice proglašen za varoš i dobio ime Arandjelovac.
  • Na kraju 2019. godine, Biblioteka je raspolagala fondom od 82.000 knjiga, kada je upisan korisnik pod clanskim brojem 8600.

 

Nagli razvoj kulture i izgradnja odgovarajucih kulturnih ustanova poceo je tek u prvoj polovini 19. veka. Sredinom 1832. godine zabeležen je rad prve štamparije u Srbiji, te je razvoj ove delatnosti uslovio pojavu bibliotekarstva. Knjizi je u to vreme pridavan veliki zna?aj pa se javila i potreba za otvaranjem javnih ustanova gde bi ljudi lakše mogli da dodju do pisane reci i sticanja novih znanja. Te prve biblioteke nazvane su citališta. Prvo i najzna?ajnije otvoreno je u januaru 1846. godine – citalište beogradsko.

Prvo citalište u našem gradu otvoreno je 5. januara 1869. godine, samo deset godina pošto je ušoreni deo sela Vrbice proglašen za varoš i dobio ime Arandjelovac. Zasluge za otvaranje prve citaonice kod nas pripadaju Panteliji Panti Lunjevici, ocu Drage Mašin koji je tada bio sreski nacelnik u Aran?elovcu.

Odmah po osnivanju u citaonicu se uclanilo 55 clanova koji su dali prilog od 40 dukata. Odredjena je i kuca za citaonicu, dogovoreno koji ce se listovi uzimati i odredjena lica koja ce se o njoj starati. Za predsednika je izabran Panta Lunjevica, za delovodju Luka Cvetkovic, a za staratelje trgovci Ivan Tadic i Joksim Dobricic. U tom prvom momentu citaonica se pretplatila na 10 listova.

Da je citaonica bila u funkciji, vidi se iz jednog izveštaja o njenom radu datom Ministarstvu prosvete 1874. godine gde se kaže da je citaonica imala 72 clana, 40 raznih knjiga na srpskom jeziku i da je primala 11 naslova periodike: Budu?nost, Vidovdan, Domišljan, Zastava, Istok, Javnost, Javor, Korespodencija, Rad, Srbske novine i Težak. Imala je svoje prihode i rashode. clanarinom od 16 groša i dobrovoljnim prilozima banjskih gostiju uspevala je da podmiri troškove kirije i pretplate za novine i casopise.

Dalji rad citaonice ostaje nerasvetljen jer nema pisanih dokumenata. I  najstarija kulturna ustanova, doživljavala je sudbinu svoje zemlje, imala uspone i padove, pa je i prestajala sa radom. Zna se da je od osnivanja Gimnazije 1920. godine Biblioteka radila u sastavu ove obrazovne institucije i da je za vreme Drugog svetskog rata znatan broj knjiga sacuvan u hotelu „Staro zdanje“.

Posle Drugog svetskog rata, pedesetih godina, osnovan je Radnicki klub koji je, pored drugih sadržaja, imao i biblioteku. Pocelo se od jedne knjige, a za osnivanje ove Biblioteke najveci broj knjiga dala je knjižara “Nolit” u Aran?elovcu. Knjižnicar u toj biblioteci bila je Jela Gacic iz Arandjelovca. Nažalost, i ova biblioteka prestaje sa radom, a najveci deo knjižnog fonda prenet je u Gimnaziju. Vrlo mali broj knjiga iz biblioteke Radnickog kluba nalazi se i danas u našoj Biblioteci.

Današnja Biblioteka prvi put je registrovana 19. februara 1958. godine kada je Narodni odbor opštine Arandjelovac doneo Rešenje o osnivanju Narodne biblioteke i citaonice u Arandjelovcu i proglasio je maticnom za podrucje Opštine Arandjelovac. Prvi direktor, bio je Radovan Nikolic.

U posleratnom periodu sve do 1961. god. zna se da se naša Biblioteka cesto selila iz jedne u drugu zgradu. Poznato je da je bila u kuci Ljube Mesarovica, zatim u kuci doktora Adžemovica, pa u zgradi pored nekadašnje robne kuce “Kolektiv” koju je delila sa tadašnjom štamparijom, da bi se 1961. godine uselila u zgradu u Jadranskoj ulici br. 4 i tu ostala punih 20 godina. U tom prostoru od 54 kvadratna metra, bilo je smešteno oko 20 000 knjiga. Ocigledno je bilo da je ovaj prostor postao tesan i za knjige i za radnike i za posetioce. Kada je rec o rukovodstvu, od 1970. godine funkciju direktora Biblioteke punih deset godina obavljao je Dobrivoje Stevanovic.

Na inicijativu Nade Radašinovic, koja je postavljena za direktora ove ustanove 1980. godine i razumevanjem tadašnjeg opštinskog rukovodstva, zaveden je Mesni samodoprinos iz cijih sredstava je kupljen prostor u zgradi u ulici Rada Kon?ara 1 (danas Ljubicka 1) i 12. februara 1982. godine Biblioteka se useljava u te prostorije. Po useljenju, ovaj prostor, u kome je ranije bila banka,  je renoviran i prilagodjen biblioteckim potrebama. Deset godina kasnije, 1992. godine, Biblioteka menja i ime i dobija naziv Narodna biblioteka „Sveti Sava“.

U fondu preko 82000 knjiga

Do useljenja u ovu zgradu 1982. godine, Biblioteka je imala 20 000 knjiga. Danas, 2020. godine Biblioteka ima  preko 52000 knjiga, 2 645 casopisa i dnevne štampe koju je koricila i sacuvala sa malim prekidima, od 1945. godine.

Bibliotecki fond se iz dana u dan uvecava u najvecoj meri poklonom ili kupovinom. Broj kupljenih knjiga poslednjih godina opada jer su cene knjiga u stalnom porastu, a sredstva izdvojena za ovu namenu najcešce nedovoljna. Veci broj knjiga Biblioteka dobija na poklon što od Ministarstva za kulturu, što od svojih sugradjana, a manji broj donatorstvom što govori da je ve?i broj knjiga dobijen poklonom nego kupovinom.

Citaonica biblioteke je i dalje veoma popularno mesto. Kao i pre 150 godina i danas postoje ljudi koji ovde rado dolaze da nešto procitaju, porazgovaraju, razmene mišljenja. Omiljeno je mesto studenata koji, nakon adaptacije 2017. godine, ovde imaju zaista odlicne uslove za rad. U ovom lepom dogradjenom prostoru održavaju se i razne radionice, predavanja, književni skupovi, tribine i promocije knjiga.

U okviru te adaptacije, konacno je otvoreno i Decije odeljenje „Panta Lunjevica“ u kojem najmladji citaoci danas ulaze u svet knjige i citanja. Godinama se besplatno upisuju djaci prvaci i predškolci u Biblioteku. To se radi organizovano sa školama, a veliki doprinos ovoj akciji daju u?itelji koji sa svojim odeljenjima povremeno posecuju najstariju kulturnu ustanovu.

Zaposleni u biblioteci „Sveti Sava“ idu u korak sa vremenom, pa u svoj rad unose i primenjuju sve novine i najviša tehnološka dostignuca u ovoj oblasti. Od 1995. godine primenom kompjutera, mogucnost dobijanja informacija o odredjenoj knjizi ili korisniku je mnogo brža i tacnija.

Za svoje najsvetlije trenutke u radu Biblioteka je dobijala i odgovarajuca priznanja. Tako je 1986. dobila najvišu nagradu u ovoj oblasti, nagradu „Milorad Panic-Surep“. Za znacajan doprinos u radu i razvoju bibliotekarstva dobila je Plaketu Narodne biblioteke Srbije, a Nagradu grada Arandjelovca za 140 i 150 godina postojanja. Radnici Biblioteke prisustvuju svim strucnim skupovima biblioteckih radnika organizovanih od strane viših strukovnih organizacija i tako stecena znanja primenjuju u svom radu. Veliki doprinos daljem razvoju i unapre?enju ukupnog bibliotekarstva daju odredjene službe u Narodnoj biblioteci Srbije sa kojima gradska Biblioteka ima vrlo uspešnu saradnju, a posebno sa Službom za unapre?enje bibliote?ke delatnosti, kao i sa odeljenjem za medju bibliotecku pozajmicu.

Stalnih  oko 1500 clanova

Narodna biblioteka „Sveti Sava“, tokom 2019. godine proslavila je veoma znacajan jubilej – 150 godina od otvaranja prve citaonice u Arandjelovcu. Stoga je cela godina bila u znaku njegovog obeležavanja kroz razne manifestacije, promocije eminentnih, zavicajnih i decijih pisaca, predavanja, radionice i izložbe. Ukupno je bilo 84 takva dogadjaja. Gostovali su Miomir Petrovic, Dejan Mihailovic, obeležena je godišica bombardovanja („Ovo je zemlja za nas“), Branko Stevanovic i Stefan TicMi, Dušan Miklja, popularan Karavan fantastike, Dejan Ristic, Rade Mrlješ, predstvljene su knjige o velikanima srpske nauke i duhovnosti Aleksandar Gajšek, Aleksandra Ninkovic Tašic, Vlada Arsic, pisci iz Republike Srpske i mnogi drugi. Na kraju 2019. godine, Biblioteka je raspolagala fondom od 82.000 knjiga, kada je upisan korisnik pod clanskim brojem 8600. Broj aktivnih canova na godišnjem nivou iznosi 1487, od cega su jedna trecina predškolci i osnovci. U godini jubileja, prinovljeno je 2023 knjige, što predstavlja blagi porast u odnosu na 2018. godinu. Biblioteku je tokom prošle godine posetilo 13 534 korisnika (od cega 1 697 bilo poseta citaonici).

Narodna biblioteka „Sveti Sava“ je i znacajan kulturno-izdavacki centar. Izdavacka delatnost Biblioteke postoji preko trideset godina i zasniva se na zavicajnom principu, što u osnovi znaci da prednost imaju autori koji su rodom iz arandjelovacke opštine ili dugi niz godina žive i rade na ovom podru?ju, kao i dela koja su tematski vezana za naš kraj. Do sada je objavljeno više od 50 naslova u izdanju naše Biblioteke.

Planovi za bližu buducnost kretace se u pravcu ukljucivanja u mrežu biblioteka Srbije. Od jula 2012. godine u Narodnoj biblioteci „Sveti Sava“ u rad je uveden bibliotecki informacioni sistem BISIS cime je biblioteka povezana sa desetinama biblioteka u Srbiji, pa je ovim omogucena razmena podataka i bibliografskih zapisa i još važnije, omogucen je pristup bazi biblioteke preko internet sajta naše biblioteke, što u mnogome ubrzava proces rada.

Povecanje knjižnog fonda je stalna potreba, ali ne treba izgubiti iz vida da sadašnji bibliotecki prostor polako postaje tesan i da svako povecanje knjižnog fonda zahteva povecanje prostora. Prema mišljenju strucnjaka iz oblasti arhitekture i ocuvanja nepokretnih kulturnih dobara, arhitekte-konzervatora Radeta Mrlješa i istoricara Dejana Ristica, postoji zgrada koja bi zadovoljila potrebe grada, kulturnu baštinu i nasledje, bibliote?ke sadržaje i standarde, a to je zgrada nekadašnje robne ku?e „Prvi maj“. Ona bi svojim položajem i arhitektonskim rešenjima u potpunosti bila u sinergiji sa potrebama jedne biblioteke, kulturnim i turistickim sadržajima koje pruža naš grad. Rešavanje pitanja prostora bice prioritet biblioteke u buducnosti.

Biljana Radašinovic, vd direktor, istice da je ova ustanova imala srecu da je cine strucni ljudi od samih pocetaka i da njenu istoriju obeleže oni koji su bili zaljubljeni u knjigu i znali znacaj ovakve ustanove za razvoj grada.

V.P./Ar PRESS

 

 

In memoriam:Ljubivoje Stefanovic Ljuba Babovac

Ljubivoje Stefanovic Ljuba Babovac (3. jul 1949 – 2. novembar 2020.)

Ljubivoje Stefanovic Ljuba Babovac, rodjen je 3. jula 1949. godine u Vrbici. Kao dete, igrao se sa zmijama, hvatao davždenjake i cekao „da pisnu“. Osnovnu školu i Gimnaziju, završio je u Arandjelovcu i bio medju najboljim djacima. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavljivao je karikature u beogradskim listovima „Student“, „Jež“, „Mladost“, „Stradija“ i drugim. Njegove karikature, zastupljene su u Svetskim muzejima karikature – u Bagrovu u Bugarskoj i u Tolentinu u Italiji. U zemlji je nagradjivan za angažovanu karikaturu. Ucesnik je brojnih domacih i medjunarodnih izložbi.

Niz godina radio je kao novinar, karikaturista i glodur u arandjelovackom fabrickom listu „Elektroporcelan“ i honorarni saradnik „Prosvetnog pregleda“. Pesme je poceo kasno da piše, u maju 2012. godine. Objavljivao je i u zajednickim izdanjima i lokalnim casopisima „Izlog kulture“ i „Zmajevac“. Prva knjiga, „Poslednji plac volova“, izašla je 2013 (Arte, Beograd), druga zbirka „Kosturi hodaju nežno“ 2015. godine (NNK Internacional) i treca zbirka „Iz Keca u Dvojku“ 2018. godine, u okviru beogradske Izdavacke kuce NNK Internacional

Neke od pesama prevedene su na poljski, italijanski i nemacki, a citaju se i na književnim susretima u dijaspori. Jedna je našla mesto i u Antologiji svetske poezije, izdate 2016. godine u Njujorku. Svi ostali detalji vezani za njegov život autora, nalaze se u njegovim pesmama.

Pesme koje napisao dugo su tinjale u njemu. U jednom trenutku, morale su same da se izliju u jednu životnu poeziju koja nikoga nije ostavila ravnodušnim. Bio je dobronameran, požrtvovan i povucen covek, sa istancanim osecajem za život oko sebe. Zabeležio ga je u svojim stihovima.

Živeo je u Arandjelovcu, gde je pisao poeziju. Bio je oženjen Milankom koja je takodje skoro preminula. Iza njih je ostala cerka Bojana.

Poete o 1300 kaplara

 

 

Povodom Trke 1300 kaplara, Sportski savez Arandjelovca i Opština Arandjelovac organizuju u petak, 2. oktobra 2020. godine u 19,30 casova u Citaonici Narodne biblioteke „Sveti Sava“poetsko-istorijsko vece u znak  secanja na Prvi svetski rat i 1300 kaplara,saopštila je Narodna bilioteka „Sveti Sava“.

Želja organizatora je povezivanje patriotizma sa sportom jer je trka posvecena hrabrim mladim oficirima koji su sa arandjelovacke železnicke stanice, preprešacili 10 kilometara do sela Darosava, na putu za Lazarevac,  gde su trebali da pomognu u proboju  Kolubarske bitke.

U programu ucestvuju Života Markovic Puškin, predsednik Udruženja književnika Kragujevca, Emilija Živojinovic, književnik i pesnik i Zvezdana Gromovic, pesnikinja.

 

(Ar PRESS)

TRAGOVI 2 PRED CITAOCIMA

Narodnom bibliotekom «Sveti Sava» , Smotra umetnosti „Mermer i zvuci“ I Udruženje istraživaca „Tragovi“ iz Arandjelovca organizuje predstavljanje drugog Zbornika radova Udruženja „Tragovi“ 2.

Promocija Zbornika „Tragovi 2“ je u sredu, 30. septembra 2020. godine u 17 casova na maloj sceni Školjke u Parku Bukovicke Banje,saopštila je Narodna biblioteka “Sveti Sava”,

Casopis za prirodu, istoriju i kulturu UI „Tragovi 2“ nastavlja sa ulogom da bude pisani trag višedecenijskog rada clanova Udruženja i tribina održanih u Narodnoj biblioteci „Sveti Sava“ od oktobra 2017. pa sve do kraja 2019. godine.

O casopisu govore predsednik Udruženja Vojislav Veselinovic, publicista Vladeta Kolarevi?, clan redakcije Dušan Banjac i glavni i odgovorni urednik Vesna Prokovic.

(Ar PRESS)

Virus zatvorio Biblioteke

„VIRUS“ ZATVORIO BIBLIOTEKE

 

ARANDJELOVAC,(16.03)-Povodom uvedenog vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije zbog epidemije virusa COVID-19, Narodna biblioteka „Sveti Sava“ i Ogranak u Darosavi nece biti otvoreni za korisnike i posetioce od utorka, 17. marta 2020. godine do daljeg,saopstila je Narodna biblioteka.

Unapred vas molimo za razumevanje zbog izmenjenih okolnosti.Za korisnike koji vec imaju iznajmljene knjige kod sebe, rok za vracanje ce automatski biti produžen.Blagovremeno cemo vas obavestiti o normalizaciji režima rada sa korisnicima i zahvaljujemo vam na razumevanju,navodi se u Obavestenju dostavljenom medijija veceras.

(Ar PRESS)

Glasom pisana istorija

PREDSTAVLJANJE KNJIGE “GLASOM PISANA ISTORIJA”

Narodna biblioteka «Sveti Sava» u Arandjelovcu  povodom 151. godišnjice od otvaranja prvog citališta u gradu, organizuje predstavljanje knjige „Glasom pisana istorija“ Dragoslava Simica.

Predstavljanje knjige „Glasom pisana istorija“ Dragoslava Simica zakazano je u cetvrtak, 12. marta 2020. u 19 casova  u citaonici Biblioteke,stoji u Obaveštenju  Narodne Biblioteke Sveti Sava dostavljenog medijima.

Knjiga Dragoslava Simica „Glasom pisana istorija“, nastala je na osnovu izbora iz bogate zaostavštine višedecenijskog serijala radiofonske emisije „Govori da bih te video“. Sagovornike i teme autor je licno otkrivao, prilagodjavao svom mediju i realizovao sa njima razgovore na raznim geografskim meridijanima, cak i tokom sankcija Ujedinjenih nacija i bombardovanja. Istorijske snimke brojnih prica sa znamenitim likovima je sacuvao i pretocio u tekst. Medju njima je i emisija sa Sretenom Božicem Vongarom („Vongar s Bukulje u Australiji“), Tomislavom Karadjordjevicem, sociologom Djurom Šušnjicem, Matijom Beckovicem i mnogim drugim.

Dragoslav Simic je dugogodišnji urednik dokumentarnog programa Radio Beograda 2. Pokrenuo je 1992. godine autorsku ediciju dokumentarnih emisija u 100 naslova „Knjige koje govore“, prvo na kasetama, potom na nosa?ima zvuka CD, o ljudima i doga?ajima iz politicke i kulturne istorije Jugoslavije i Srbije u 20. veku. Dobitnik je brojnih nagrada Radio Beograda u oblasti dokumentarnog radio-novinarstva u periodu od 1968. do 2007. Nagradjivan je na Festivalu jugoslovenskog radija u Ohridu za dokumentarne emisije.

Objavio je više knjiga: „Ženski logor na Golom otoku“, u koautorstvu sa Boškom Trifunovicem, (1990) „Raskol u eteru“, (2006), „Autobiografije uživo od Slobodana Jovanovica do danas“, knjiga i CD (2007) „Dražesni KGB, javi se“ ( 2009). Saradjivao je na knjizi Šezdeset osma – licne istorije (2008). Pisao je za brojne nedeljne i dnevne novine u SFR Jugoslaviji i Srbiji. Dobitnik je nagrade „Zlatni mikrofon“ RTS za 2007.

Pored autora, o knjizi govori i Ranko Stojilovic, novinar i urednik radio Beograda 2 i autor brojnih radio emisija,navodi se u   Obavestenju Narodne biblioteke.

 

(Ar PRESS)

 

.

 

Promocija knjige i takmicenje u recitovanju

Narodna biblioteka “Sveti Sava”u Arandjelovcu povodom 151. godišnjice od otvaranja prvog citališta u gradu, organizuje predstavljanje knjige „Price za odrastanje za velike i male“ tima autora „Pagba Buks“-a (Pagba Books),navodi se u Obaveštenju Narodne biblioteke.

Predstavljanje knjige „Price za odrastanje za velike i male“ je u petak, 6. marta 2020. u 19 casova  u citaonici Biblioteke.

Pored autora,  Branislava Kranjcevica i Pavla Veljkovica, o knjizi govore i Ana Marija Veljkovic i Gordana Veljkovic, saradnici autorskog tima.

Tim autora ove zbirke prica želi da približi roditelje i decu, vrati im interesovanje za knjigu i podstakne divan obicaj citanja prica pred spavanje. Autori  knjige su zapravo roditelji koji su odlucili da daju svoj doprinos i vrate stare porodicne vrednosti i podsete sve, da deci ne treba da bude važniji mobilni telefon od pravog prijatelja.

Promocija knjige ce biti humanitarnog karaktera, a deo sredstava od prodaje knjige bi?e upla?en za pomoc deci oboleloj od dijabetesa.

 

****

Narodna biblioteka “Sveti Sava” u Arandjelovcu organizuje opštinsko takmicenje u recitovanju.

Na opštinskoj smotri recitatora ucestvuju:- recitatori mladjeg uzrasta  – od I do IV razreda,recitatori srednjeg uzrasta- od V do VIII razreda i recitatori starijeg uzrasta- ucenici srednje škole.

Takmicenje za ucenike osnovnih škola bice održano u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” u sredu, 25. marta 2020. godine, i to – u 10 casova za ucenike od I do IV razreda, a za ucenike od V do VIII razreda istog dana sa pocetkom u 12 casova .

Takmicenje za ucenike srednjih škola bice održano u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” u cetvrtak , 26. marta 2020. godine u 10 casova.

Kriterijumi po kojima komisija prati i vrednuje recitatore sadrže sledece elemente:izbor pesme primeren uzrastu,akcentuaciju i dikciju,misaono-emotivni doživljaj,prirodnost, izražajnost i sugestivnost kazivanja.

Recitatori sva tri uzrasta govore samo po jednu pesmu, po svom izboru, i to uvek istu pesmu na svim smotrama za koje se plasiraju.

Pesma se govori napamet i njena interpretacija za mla?i i srednji uzrast može trajati najviše do tri minuta.

Osnovne škole treba za takmicenje da pripreme po jednog ucenika za svaki uzrast,navodi se u pozivu Narodne biblioteke”Sveti Sava” dostavljenog našem portalu.

(Ar PRESS)

 

 

Nagradjeni ucenici

Biblioteka nagradila 43 u?enika iz šest osnovnih I dve srednje škole koji su u?estvovali na literarnom konkursu.

Narodna biblioteka Sveti Sava u Aran?elovcu,povodom meseca knjige I 150 godišnjice postojanja biblioteke nagradila je 43 u?enika iz šest osnovnih I dve srednje škole koji su u?estvovali na literarnom konkursu. U okviru nižeg uzrasta, stiglo je 12 radova, srednjeg 20 i starijeg 11 radova,saopštila je Biblioteka.

– U kategoriji u?enika nižih razreda (1-4) tema je glasila – Moj prvi susret s bibliotekom, a najbolji su bili:

  1. Irina Teodosi?, 3/1, OŠ „Miloš Obrenovi?“,2. Andrea Vukovi?, 4/3, OŠ „Milan Ili? ?i?a“,3. Dimitrije Milijanovi?, 2/3, OŠ „Sveti Sava“.

– U kategoriji u?enika viših razreda (5-8) tema je glasila – Biblioteka je magi?no ostrvo mog detinjstva. Pobednici su:

  1. Vasilije Panteli?, 8/3, OŠ „Ilija Garašanin“,2. Vuk Aran?elovi?, 5 razred, OŠ „Dušan Radonji?“ Banja,3. Aleksa Radosavljevi?, 5 razred, OŠ „Vuk Karadži?“, Stojnik.

– U kategoriji u?enika srednje škole tema je glasila – Biblioteka je moj hram, a najbolji su bili:

  1. Ljubica ?irovi?, 2/2, Gimnazija „Miloš Savkovi?“,2. Željko ?orlija, 4/1, EUŠ „Slobodan Mini?“,3. Aleksija Tucakovi?, 1/4, Gimnazija „Miloš Savkovi?“.

– Specijalnu zahvalnicu za izuzetno zapažen sastav, dobili su:

Višnja Vukovi?, 4 razred, OŠ „Vuk Karadži?“, Stojnik,Teodora Mateji?, 7/2, OŠ „Ilija Garašanin“,Dunja Vuli?evi?, 7/2, OŠ „Ilija Garašanin“ iDanica Milijanovi?, 2/1, Gimnazija „Miloš Savkovi?“.

 

Radove je pregledao žiri u sastavu – Ivan Zlatkovi?, doktor književnosti, Biljana Prokovi?, profesor srpskog jezika i književnosti i predstavnici Biblioteke. Nagrade su: – za osvojeno prvo mesto nagrada je 4000,00 dinara i knjiga, za drugo mesto 3000,00 dinara i knjiga, a za tre?e mesto 2000,00  dinara i knjiga, dok u?enici sa specijalnom zahvalnicom dobijaju knjigu.

Nagrade  su im uru?ene na Dan biblioteke, 19. februara 2020. godine.

(Ar PRESS)