Posts in category: Poljoprivreda

• Mere suzbijanja obuhvataju primenu agrotehničkih, mehaničkih, bioloških I hemijskih mera kao I gajenje otpornih hibrida.

Najveće štete pravi na kukuruzu ali i na drugim ratarskim i povrtarskim kulturama. Usled jačeg napada ove štetočine prinos kukuruza može biti smanjen do 25 % i više.

                             Leptir kukuruznog plamenca

Kod leptira je izražen polni dimorfizam gde su ženke krupnije, svetlije boje, sa rasponom krila 20-30mm. Kod kukuruznog plamenca broj generacija varira od 1 do 5, dok je u našim uslovima  to 1-2 generacije godišnje. Prezimljava u stadijumu gusenice u kukuruzovini ili drugim biljnim ostacima. Masovni let leptira počinje u doba metličenja kukuruza. Aktivni su noću i u večernjim satima. Posle parenja, ženke polažu jaja na naličje listova, pretežno uz glavni nerv liske. Položena jaja su sitna, složenaj jedno do drugog, veličine do 0,5 mm. Gusenice koje se ispile u u početnim stadijumima belosive dok kasnije potamne. Njihova dužina je 2,5 cm.

Štete koje pravi prva generacija se ispoljavaju na metlici, dršci klipa koja se lomi i ubušenja u stabljiku. Gusenice druge genaracije oštećuju listove, hrane se zrnom i buše stabljiku koja se lomi i pada. Ukoliko je usev zakorovljeniji I ako je vlažnost viša, štete su veće. Ovako oštećeni klipovi su podložni napadu fitopatogenih gljiva.

Mere suzbijanja obuhvataju primenu agrotehničkih, mehaničkih, bioloških I hemijskih mera kao I gajenje otpornih  hibrida. Jedna od značajnijih mera je uništavanje kukuruzovine odmah posle berbe kukuruza I duboko jesenje oranje. U toku vegetacije brojnost ove štetočine se utvrđuje vizuelnim pregledima biljaka, postavljanjem feromonskoh klopki, utvrđivanjem jajnih legala. Preporuka poljoprivredim proizvođačima je praćenje brojnog stanja ove štetočine redovnim obilaskom useva. Prag štetnosti je 10 % biljaka sa jajnim leglima kod merkantilnog kukuruza I 5 % biljaka sa jajnim leglima kod semenskog I kukuruza šećerca. Na početku piljenja larvi moguća je primena nekog od registrovanih insekticida za ovu namenu:

Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) u količini 0,1-0,15 l/ha ili

Ampligo 150 ZC (a.m. hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin) u količini 0,20.25 l/ha ili

Avaunt 15-EC (a.m. indoksakarb) u količini 0,25 l/ha.

                                                                                                  Mihailović Tamara dipl. Ing.

                                                                                                        PSSS Beograd

• Pri izboru sorti voditi računa o nameni, kao i o mogućnosti realizacije na tržištu, što uključuje kvalitet plodova, vreme cvetanja i zrenja, transportabilnost i mogućnost uspešnog čuvanja.

Podizanje komercijalnih zasada šljive je složen proces praćen velikim ulaganjima. Greške koje se načine tokom podizanja zasada veoma teško mogu da se otklone u toku njegove eksploatacije. Pre podizanja zasada šljive potrebno je uraditi analize klimatskih, zemljišnih i agroekonomskih  uslova.Izbor sorti, podloga i sistema gajenja spada u grupu činilaca od presudnog značaja za rentabilnu proizvodnju šljive.

Pri izboru sorti voditi računa o nameni, kao i o mogućnosti realizacije na tržištu, što uključuje kvalitet plodova, vreme cvetanja i zrenja, transportabilnost i mogućnost uspešnog čuvanja. Za plasman na udaljena tržišta biraju se sorte čvršćeg mesa i dobre transpotabilnosti. U područjima sa razvijenom prerađivačkom industrijom gajiti visokoprinosne sorte pogodne za preradu. Za sorte namenjene stonoj potrošnji potrebno je birati sorte vremena zrenja kada se postižu najviše cene. Veoma bitan aspekt je raspoloživost radne snage, pošto se plodovi namenjeni stonoj potrošnji beru ručno. Za lokalitete koji se odlikuju čestim prolećnim mrazevima birati sorte kasnijeg vremena cvetanja.

Kod nas se za šljivu koriste skoro isključivo generativne podloge, najčešće sejanci džanarike. Takva stabla su bujna,kasnije prorode, daju sitnije plodove i osetljivija su na mrazeve. Stabla šljive na džanarici daju dobre rezultate kod sorti slabije bujnosti u vinogradarskoj zoni i aridnim područjima. Zbog velikih dimenzija stabala otežano je izvođenje pomotehničkih mera, naročito rezidbe i berbe što čini proizvodnju manje ekonomičnom. Zbog toga se u intezivnoj proizvodnji šljive u svetu sve više koriste vegetativne podloge manje bujnosti Da bi proizvodnja šljive bila konkurentna na stranom tržištu potrebno je sniziti cenu koštanja plodova, a jedan od najednostavnijih načina je podizanje intezivnih zasada na slabije bujnim podlogama.

Vegetativne podloge omogućavaju veću gustinu sadnje, ranije stupanje na rod i veće prinose po jedinici površine u odnosu na džanariku, pritom se značajno smanjuju troškovi rezidbe, zaštiite i berbe.

U proizvodnim zasadima šljive dominantni su klasični uzgojni oblici, kao što su poboljšana piramida, kotlasta i kombinovana kruna, gde je gustina sklopa veoma mala, a prinosi po hektaru u punoj rodnosti sa optimalnom agrotehnikom kreću se od 20 do 30t/ha.

                                                                 Poboljšana piramidalna kruna/ Kotlasta kruna

U savremenim, intezivnim sistemima gajenja podrazumevano je korišćenje vretenastih uzgojnih oblika i primenu guste sadnje sa 1000 i više stbala po hektaru. Radi se o zasadima na dohvat ruke koji daju prinose od 30 do 50t/ha.

Problem u širenju intezivnog šljivarstva predstavlja nedostatak sadnica na vegetativnim, slabo bujnim podlogama po pristupačnim cenama. Kod nas, u rasadničkoj proizvodnji još uvek dominira džanarika kao podloga, zbog čega je potrebno  povećanje udela vegetativnih podloga u proizvodnji sadnica šljive kroz benefite i stimulisanje podizanja zasada na slabije bujnim podlogama. Samo intezivni zasadi šljive mogu obezbediti visoko profitabilnu proizvodnju.

                                                                                         Zoran Janković,dipl.ing

                                                                                                            PSSS Beograd

• Čuvanje plodova u hladnjačama sa normalnom atmosferom može odložiti plasman za 1 do 6 nedelja. a dužina trajanja čuvanja zavisi od sorte

Plodovi šljive veoma su osetljivi. U procesu berbe, prilikom transporta, klasiranja i pakovanja dolazi do različitih oštećenja, koji dovode do omekšavanja, dehidratacije i pojave truleži. Da bi se sprečilo propadanje plodova, potrebno ih je u što kraćem roku, transportovati do skladišta i rashladiti. Rashlađivanje ubranih plodova je obavezna mera, ako se planira čuvanje plodova u hladnjači ili njihov transport na udaljena tržišta duži od 24 časa.

Postoji nekoliko načina za rashlađivanje plodova. Najednostavniji način je držanje plodova u hladnjači na temperaturi od 0 do1⁰C. Hlađenjem i povećanjem RVV se smanjuje disanje i transpiracija plodova. Drugi način je rashlađivanje pomoću forsiranog vazduha veće brzine kretanja od 1 do 6 m/s, koji protiče između boksova sa plodovima. Na ovakav način plodovi se hlade 2 do 5 puta brže u odnosu na pasivno hlađenje. Najefikasniji način rashlađivanja .je potpanje plodova u hladnu vodu. Nedostatak hidrohlađenja je veća pojava truleži plodova u toku čuvanja.

Plodovi šljive nakon berbe brzo dozrevaju i imaju ograničenu trajašnost, tako da je vreme skladištenja ograničeno na nekoliko nedelja. Na površini plodova evropske šljive nalazi se voštana prevlaka (pepeljak), koja ima ulogu u smanjenju gubitka vode u plodovima. Uklanjanjem pepeljka dolazi do značajnog gubitka vode u toku čuvanja.

                               Šljiva nakon berbe brzo dozreva i ima ograničenu trajnost

Čuvanje plodova u kontrolisanoj atmosferi odlikuje se smanjivanjem inteziteta disanja tako što se količina kiseonika smanji na 1 do 3%, dok se količina ugljen dioksida poveća na 2 do 5 %. Takvi uslovi doprinosen dužem i kvalitetnijem čuvanju voća usled smanjenja inteziteta disanja i produkcije etilena. Ukoliko se sadržaj kiseonika smanji ispod 1% mogu se javiti oštećenja na plodovima usled pojave anaerobnog disanja.

Čuvanje plodova u hladnjačama sa normalnom atmosferom može odložiti plasman za 1 do 6 nedelja. a dužina trajanja čuvanja zavisi od sorte.Temperatura u hladnjačama kreće se od -1 do 0⁰C, pošto se tačka smrzavanja ploda kreće, u zavisnosti od sadržaja rastvorljive suve materije, od -2 do -1⁰C. Pre iznošenja plodova iz hladnjača, temperaturu je potrebno povećati na 10 do 12⁰C, kako bi se sprečila kondezacija na plodovima.

Pakovanjem plodova u modifikovanoj atmosferi (MAP) može se produžiti čuvanje plodova šljive za 3 do4 nedelje. MAP predstavlja novi tehnološki postupak pakovanja plodova u kese sa određenim osobinama u pogledu propustljivosti gasova. Cilj je da se zadrži CO2 u kesi nastao disanjem, kao i vlaga nasala transpiracijom plodova uz smanjivanje sadržaja O₂ i etilena. Problem kod ovakvog čuvanja je pojava anaerobnog disanja, koje uslovljava kvarenje plodova. Najčešće nastaje usled korišćenja neodgovarajućeg materijala za izradu kesa.

U cilju poboljšanja čuvanja voća u novije vreme se koriste inhibitori etilena, koji za sebe vezuju i neutrališu etilen i na taj način blokiraju njegovo dejstvo produžavajući vreme čuvanja plodova.

                                                                                                Zoran Janković ,dipl.inž.

                                                                                                PSSS Beograd

• Najznačajnije preventivne mere suzbijanja rogača su sakupljanje i uništavanje obolelih plodova i orezivanje zaraženih grančica, ali se to retko radi jer je teško razlikovati obolele grančice od zdravih

Rogač šljive je ekonomski značajno oboljenje šljive. U ,,godinama rogača“ štete mogu biti i do 80%. Vremenski uslovi koji pogoduju razvoju ovog patogena su prohladna i kišovita proleća, u vreme zametanja plodova. Simptom rogača je međutim uočljiv kasnije (slika 1). Fitopatogena gljiva prouzrokovač rogača zaražava plodove, ali može zahvatiti i lišće, cvetove i lastare. Interesantna je pojava je da zaraženi plodovi brže rastu od zdravih. Zaraženi plodovi dobijaju zeleno bledu boju, imaju sunđerastu konzistenciju i znatno su veći od zdravih. Plodovi se izdužuju, krive i podsećaju na rog pa otuda narodni naziv oboljenja rogač. U nekim delovima Srbije ovako deformisane plodove nazivaju nanule ili papučice. Plodovi mogu biti zaraženi delimično ili potpuno (slika 2). Svi zaraženi plodovi propadaju što se znatno odražava na prinos. Parazit prezimljava na grančicama. Tafrina pruni je monociklični parazit što znači da nema sekundarnih zaraza u toku vegetacije.

                                                  Delimićno zaražen plod u sredini Foto:M.Šević

Najznačajnije preventivne mere suzbijanja rogača su sakupljanje i uništavanje obolelih plodova i orezivanje zaraženih grančica, ali se to retko radi jer je teško razlikovati obolele grančice od zdravih.

Hemijskim tretmanima u fazi mirovanja se suzbijaju spore koje prezimljavaju na grančicama. Za zimske tretmane se mogu koristiti preparati na bazi bakra (Cuprozin, Funguran-OH, Kocide, Bakarni oksihlorid i Cuproxaт).

U toku vegetacije vrši se zaštita tek zametnutih plodova odmah po precvetavanju. Pogodan momenat za tretman je kada se 75% kruničnih listića osuši i dobije mrku boju. Najbolje rezultate daju za tretman tokom vegetacije preparati na bazi aktivne materije ciram (Fitociram, Agrociram i Diziram) koja se sa uspehom koristi i u zaštiti breskve od kovrdžavosti lista.

dr Milan Šević,savetodavac

PSSS Beograd

• Vremenske prilike sa čestim padavinama podstiču  bolesti paradajza i krastavca i zahtevaju primenu specifične zaštite

Jun mese 2022. godine je na prostoru cele zemlje okarakterisan većom sumom padavina i višom sumom srednjih dnevnih temperatura u trećoj dekadi u odnosu na višegodišnji prosek. Ovakve vremenske prilike se odražavaju na bolesti paradajza i krastavca i zahtevaju primenu specifične zaštite.

Crna pegavost lista paradajza Foto PIS Srbija

Paradajz – Zbog toplih vremenskih uslova koji su okarakterisali treću dekadu juna, rizik za pojavu plamenjače još uvek bisok na otvorenom polju, ne treba oklevati sa zaštitom već treba primeniti preventivne fungicide, odnosno preparate na bazi bakra: Cuprozin, Funguran-OH, Kocide 2000, Bakarni oksihlorid i Cuproxat, ili neki od preventivnih preparata: Antracol, Dithane i Mankogal.  Ukoliko se kišni period nastavi a dnevne temperature budu visoke stvoriće se uslovi za jaču infekciju lista prouzrokovačem plamenjače i tada treba primeniti neki od sistemičnih  fungicida: Ridomil gold, Alijansa, Curzate i Equation.

U plastenicima ako se ne primenjuje adekvatna zaštita, može se očekivati masovna pojava sive truleži ploda usled visoke vlažnosti vazduha, tako da treba što pre primeniti neki od botriticida: Swich ili Signum. U zaštićenom prostoru može doći i do pojave crne pegavosti i za njeno suzbijanje treba primeniti preparate Score, Sigura ili Sekvenca. Kod primenjenih preparata obavezno poštovati karencu.

Plamenjača na listu krastavca Foto PIS Srbija

Krastavac – Plamenjača je bolest koja kod krastavca može prouzrokovati najveće štete. Usled obilnih padavina u junu plamenjača štetu pravi na otvorenom polju od samog nicanja. Zaštitu treba početi od pojave prvog pravog lista i nastaviti zavisno od vremenskih uslova tretmanima u intervalima od 7-10 dana sve do poslednje berbe. Plamenjača se može preventivno suzbijati kontaktnim  preparatima kao što su Antracol, Mankogal i preparatima na bazi bakra: Cuprozin, Funguran-OH, Kocide, Bakarni oksihlorid i Cuproxat. U slučaju jače infekcije koristiti sistemične i lokalsistemične preparate i to : Ridomil gold, Acrobat, Aliette flash i Quadris. Pre prskanja sazrele plodove obrati, zatim zaliti usev pa tek onda vršiti tretiranje i pri tom  voditi računa o karenci primenjenog preparata.

Pepelnica je manje opasna od plamenjače i retko se javlja na otvorenom polju. Veće štete pravi u zaštićenom prostoru i ako se pojavi treba primeniti neke od preparata: Sercadis plus, Sisthane, Sabithane ili Quadris. Preparat Quadris deluje i na plamenjaču krastavca, a karenca mu je samo četiri dana.

 Dr Milan Šević,savetodavac

PSSS Beograd

• Udruženje pod nazivom „Mašinski prsten“ nastalo je polovinom dvadesetog veka u Nemačkoj. Danas se koristi u 12  zemalja zapadne, severne i srednje  Evrope, a funkcionišu i u Japanu i u zemljama američkog kontinenta

Mašinski prstenovi u suštini su samo organizacioni oblik međuljudske saradnje, koja zauzima veće teritorije i ima jasne principe za obračun rada po unapred  dogovorenim i poznatim cenama. Mašinski prstenovi su kao udruženja ili zadruge, i brinu se o razmeni informacija među potražnjom i ponudom usluga svojih članova. U mnogim zemljama mašinski prstenovi već su nadogradili osnovnu ulogu i postali centralno mesto organizovanja rada i povezivanja poljoprivrednih proizvođača. Principijalno su prihodi iz rada u okviru mašinskih prstenova oslobođeni poreza na prihod i obično se organizacioni rad subvencioniše iz budžeta.

Udruženje pod nazivom „Mašinski prsten“ nastalo je polovinom dvadesetog veka u Nemačkoj. Posle velike teritorijalne ekspanzije u Bavarskoj, tokom sedamdesetih godina, ova organizaciona forma proširila se i u okolnim zemljama. Danas se koristi u 12  zemalja zapadne, severne i srednje  Evrope, a funkcionišu i u Japanu i u zemljama američkog kontinenta.

Mala veličina poseda u Srbiji koja koriste do 2 ha poljoprivrednog zemljišta kojih ima oko 47%, i relativno velika rasparčanost poseda jasno govore o nemogućnosti racionalnog korišćenja savremenih tehničkih sredstava, velikog učinka i visokog kvaliteta obavljanja radnih procesa.

Troškovi upotreba mašina u Srbiji veči nego u razvijenim zemljama

Karakteristika koja bitno utiče na pojavu formiranja mašinskih prestenova u Srbiji je učešće mehanizacije u troškovima proizvodnje. U zavisnosti od tehnološkog nivoa proizvodnje, učešće troškova primene mehanizacije u ukupnim troškovima iznosi 30-40% a u nekim slučajevima i 50%. Zbog toga je ekonomska opravdanost primene poljoprivrednih mašina jedan od glavnih argumenata za formiranje mašinskog prstena. Pri tome treba imati u vidu da su troškovi upotrebe poljoprivrednih mašina u Srbiji znatno veći nego u razvijenim zemljama Evrope, ne samo zbog nedovoljne iskorišćenosti mašina, nego i zbog njihove velike prosečne starosti, što za sobom povlači i povećanje troškova održavanja.

Da bi jedan mašinski prsten „živeo“ i razvijao se, neophodno je obezbediti njegovo pozitivno poslovanje, što se pre svega postiže velikim angažovanjem mašina, odnosno ostvarenjem velikog godišnjeg obima rada mehanizacije mašinskog prstena. Međutim, ne sme se zanemariti uticaj čoveka. Nagomilana loša iskustva stvorila su nepoverenje seljaka prema svemu što je zajedničko. Zbog toga, pored neophodnosti da se odgovarajućim aktima jasno i precizno definišu poslovi i zadaci, prava i obaveze svih članova udruženja, veoma je važno da na čelu mašinskog prstena bude zaista stručan čovek, koji uživa ugled i poverenje svih članova udruženja.

mr Mladen Pavlović

PSSS Beograd

• Na osnovu trenutnog stanja u poljoprivredi ekonomska efikasnost ratarske proizvodnje na porodičnim gazdinstvima je nezadovoljavajuća u odnosu na resurse kojima raspolažu.

Povećanje efikasnosti proizvodnje porodičnih gazdinstava jedan je od glavnih pokretača ekonomskog rasta i preduslov za njihov dalji razvoj. Porodična gazdinstva koja efikasnije koriste svoje proizvodne resurse tokom vremena su u poziciji da više investiraju u porodično gazdinstvo i da rastu bez obzira na njihovu početnu veličinu i izazove sa kojima se suočavaju. Samim tim javlja se potreba za pronalaženjem ekonomski efikasnih oblika ratarske proizvodnje na porodičnim gazdinstvima.

Na osnovu trenutnog stanja u poljoprivredi ekonomska efikasnost ratarske proizvodnje na porodičnim gazdinstvima je nezadovoljavajuća u odnosu na resurse kojima raspolažu.

                                                                                           Na proizvodnje mogućnosti gazdinstva utiče mnogo faktora

Postoji veoma polarizovana posedovna struktura poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji sa velikim komercijalnim gazdinstvima na severu i malim porodičnim gazdinstvima u južnom delu zemlje. Istorijski posmatrano, proces razvoja poljoprivrednih gazdinstava snažno su oblikovali državna i agrarna politika pri čemu su tranzicija i restrukturiranje inicirali i ojačali razvoj porodičnih gazdinstava. S tim u vezi, poslednjih godina je sve izraženija pojava stvaranja većih porodičnih gazdinstava, naročito na prostoru AP Vojvodine. Tome je doprinela i činjenica da su u Republici Srbiji mala porodična gazdinstva i tokom komunističkog perioda ipak imala relativno veći značaj, što je predstavljalo dobru polaznu osnovu za razvoj seoskog preduzetništva u smislu ukrupnjavanja poseda. Kao posledica širenja poslovnih operacija preduzetnički nastrojenih vlasnika porodičnih gazdinstava izvršena je redistribucija velikog dela zemljišta i drugih proizvodnih resursa u poljoprivredi ka proizvođačima koji su ekonomski efikasniji i koji su u stanju da ostvare niže troškove proizvodnje i veći profit.

Država svojim merama iz oblasti agrarne politike značajno utiče na razvoj porodičnih gazdinstava a značaj visine podsticaja je svakako veoma veći na većim porodičnim gazdinstvima u odnosu na mala. Takođe veoma veliki uticaj ima i smanjenje troškova proizvodnje koji su prema istraživanjima i do 30% veća u odnosu na gazdinstva koja se ne pridržavaju saveta stručnjaka u organizovanju ratarske proizvodnje uz sagledavanje svih potrebnih parametara proizvodnje. Ovde se posebno ističu troškovi đubriva obzirom da veliki broj poljoprivrednika ne radi redovno analizu zemljišta već na osnovu slobodnog nahođenja nabavlja i koristi u proizvodnji u velikom broju slučajeva neadekvatna đubriva i u često prevelikim količinama u odnosu na potrebe zemljišta i time umanjuje njihov uticaj a povećava cenu proizvodnje. Takođe i sledeći elementi mogu uticati na rezultate proizvodnje: starost nosioca porodičnog gazdinstva, veličina porodičnog gazdinstva izražena površinom korišćenog poljoprivrednog zemljišta, utrošena količina aktivne materije iz mineralnih đubriva, odnos kapitala i zemljišta i odnos kapitala i angažovane radne snage. Ako se imaju u vidu i rezultati koji pokazuju da uz tehnički efikasnu ratarsku proizvodnju prosečno porodično gazdinstvo usmereno na ratarsku proizvodnju može ostvariti isti nivo ratarske proizvodnje sa 18,35% manje površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta, i to uz smanjenje ukupno utrošenih časova rada za 39,29%, onda je sasvim jasno da se mogu identifikovati proizvodni resursi koji ograničavaju ekonomsku efikasnost ratarske proizvodnje na porodičnim gazdinstvima.

mr Mladen Pavlović

 PSSS Beograd

• Mere za suzbijanje prouzrokovača bakteriozne pegavosti paprike obuhvataju primenu plodoreda, setvu zdravog semena poreklom sa nezaraženih plodova, kao i dezinfekciju semena, upotrebu zdravog rasada, odstranjivanje biljnih ostataka, gajenje manje osetljivih sorti i primenu baktericida

Krupnije nekrotične površine nastale spajanjem pega na listu paprike

Zahavaljujući pogodnim klimatskim uslovima, bogatom sortimentu, kao i plodovima velike hranljive vrednosti  i višestruke namene, paprika pripada najznačajnijim povrtarskim vrstama gajenim u Srbiji. Neretko je proizvodnja paprike u nas ugrožena pojavom bolesti i štetočina koje u pojedinim godinama mogu da dovedu do smanjenja prinosa ove kulture. Poslednjih godina značajne štete na paprici prouzrokuju bakterioze. Izrazito povoljni vremenski uslovi, odnosno topla leta sa obilnim padavinama, uslovili su pojavu bakterioza skoro u svim regionima gde se paprika tradicionalno gaji. Xanthomonas euvesicatoria je prouzrokovač najrasprostranjenije i ekonomski najštetnije bakterioze paprike. Bakterija  napada sve nadzemne delove biljaka: list, stablo, cvet i plod. Prvi simtomi pojavljuju se na naličju lista paprike. U početku simtomi se manifestuju u obliku sitnih pega, nepravilnog oblika, tamnozelene boje, vlažne i blago ispupčene (slika 1). Kasnije se šire i postaju poligonalne usled ograničavanja lisnim nervima (slika 2). Središte pega postaje svetlije i suvo, okruženo uzanom tamnomrkom zonom. Obolelo lišće sve više žuti i opada. Ako se ne štite, jako napadnute biljke ubrzo ostaju bez lišća. Parazit napada i cvetnu peteljku. Tada cvetovi kao i mlađi plodovi zajedno s napadnutom peteljkom otpadaju, usled čega se prinos paprike znatno smanjuje. U kasnijim fazama razvoja paprike zaraza se prenosi i na plodove , što umanjuje kako prinos tako i kvalitet.

Parazit se prenosi semenom i obolelim biljnim ostacima, na kojima se održava do sledeće vegetacije, kada nastaju zaraze – prvo sejanaca, a kasnije i odraslih biljaka. Bakterija prodire kroz stome. Kišne kapi, vetar, a naročito voda prilikom zalivanja useva, potpomažu širenju bolesti. Zalivanje sistemom tifon i sistemima za navodnjavanje sa rasprskivačima (veštačkom kišom) pomaže širenju bolesti pa se  preporučuje zalivanje natapanjem u brazde ili upotreba sistema „kap po kap“.

Mere za suzbijanje prouzrokovača bakteriozne pegavosti paprike obuhvataju primenu plodoreda, setvu zdravog semena poreklom sa nezaraženih plodova, kao i dezinfekciju semena, upotrebu zdravog rasada, odstranjivanje biljnih ostataka, gajenje manje osetljivih sorti i primenu baktericida. Bakterija prezimljava na biljnim ostacima tako da papriku ne treba gajiti na istoj parceli 2-3 godine. Bakterija parazitira i na paradajzu, tako da on ne sme biti predusev. U blizini parcele ne treba postavljati plastenike i tople leje. Upotrebom deklarisanog semena rešava se problem prenošenja bakterije semenom.

Sa suzbijanjem bakteriozne pegavosti lišća paprike treba početi preventivno, još u rasadu. Prvo prskanje rasada obaviti u fenofazi četiri stalna lista paprike a naredna svakih sedam dana do iznošenja paprike na stalno mesto. Tretiranje se obavlja   preparatima na bazi bakra. Nakon ukorenjavanja paprike, zavisno od vremenskih uslova, usev treba redovno tretirati svakih 7-10 dana preparatima kojima je aktivna supstanca neko od jedinjenja bakra: Cuprozin 35WP, Funguran-OH, Blauvit, Kocide 2000, Bakarni oksihlorid-50, Cuproxat, Blue bordo, Fungohem SC, Champ DP, Everest itd. Nešto bolje rezultate u suzbijanju bakterioza paprike daju preparati na bazi bakra u kombinaciji sa mankozebom (Ditan DG Neo Tec, Mankogal 80, Pinozeb M-45).

Fotografije :M. Šević (Na izdvojenoj fotografiji; Sitne pojedinačne pege sa oreolom na listu paprike)

 Dr Milan Šević ,savetodavac

PSSS Beograd

• Pri sprovođenju letnje rezidbe kao osnovne koriste se isti principi kao i u zimskoj rezidbi, koji zavise od kondicije stabala, uslova sredine i osobine sorte

Rezidba višnje se može obavljati u toku zimskog mirovanja, od novembra do aprila meseca, ili u toku perioda vegetacije. Rezidba višnje se u Srbiji sprovodi najčešće u toku zimskog mirovanja. Letnja rezidba se primenjuje u veoma malom procentu i najčešće se izvodi posle berbe plodova, u toku jula meseca.

Letnja rezidba, kao osnovna, u odnosu na zimsku ima niz prednosti. Pored mekšeg drveta koje olakšava rezidbu, smanjuje se bujnost stabala, što omogućava da se ukloni izrođeno rodno drvo i bujni, nerodni mladari koji nisu od značaja za rod u narednoj vegetaciji, a čije bi uklanjanje u toku zimskog mirovanja potenciralo bujnost stabala. Rezidbom u vegetaciji se uklanja suvišna lisna masa, kojom se omogućava bolja prozračnost krune. Boljim osvetljenjem krune doprinosi se boljem diferenciranju cvetnih pupoljaka za budući rod. Bolja provetrenost krune smanjuje vlažnost i doprinosi smanjenju mogućnosti za pojavu gljivičnih bolesti. Rezidbom na zeleno, u vreme intezivne fiziološke aktivnosti biljke, preseci grana brzo zarastaju, tako da ne dolazi do pojave smolotočine i sprečava se prodor štetnih organizama koji izazivaju razaranje drveta.

Pri sprovođenju letnje rezidbe kao osnovne koriste se isti principi kao i u zimskoj rezidbi, koji zavise od kondicije stabala, uslova sredine i osobine sorte. U zavisnosti od tipa grančica na kojima pretežno rađaju, kod višnje se mogu izdvojiti tri grupe sorti prema čijim osobinama se projektuje rezidba:

• Sorte koje pretežno rađaju na majskim buketićima, kod kojih je rezidba svedena na minimum i koja za cilj imaobnavljanje rodnog drveta (Montmorensi, Rani meteor, Kraljica hortenzija). Kad se obrastajuće rodno drvo na kome se nalaze majski buketići izrodi, treba ih povratnom rezidbom podmladiti. Potrebno je ostaviti dovoljan broj jednogodišnjih grančica na nižim delovima starijeg drveta na kojima će se formirati novi majski buketići.
• Grmolike sorte višnje koje najveći deo roda nose na jednogodišnjim granama, a karakterišu se oborenim rastom grana (Hajmanova konzervna, Reksele, Šumadinka). Plodonosne grane kod ovog tipa višnje su dužine do 50cm. Sorte iz ove grupe zahtevaju redovnu i oštriju rezidbu. Cilj rezidbe je da se obezbedi dovoljan broj grančica dužine od 20 do 50cm. Pri rezidbi ovih sorti potpuno se uklanjaju bujni letorasti iz unutrašnjosti krune, kao i ogolele tanke viseće grančice. Starije izrođeno rodno drvo se prekraćuje, čime se obezbeđuje obnova vitih rodnih grančica.
• Sorte koje rađaju podjednako na vitim grančicama i na majskim buketićima (Oblačinska, Keleris 14, Keleris 16). Sorte ove grupe zahtevaju intezivnu rezidbu u cilju dobijanja plodova boljeg kvaliteta. Rezidbu bazirati na ostavljanju što veće količine umereno bujnih grana, koje i daju plodove najboljeg kvaliteta. Posebno se preporučuje rezidba jačeg inteziteta u zasadima sa većom gustinom sadnje.

Zoran Janković  dipl.inž.

PSSS Beograd

• F.occidentalis je konstatovan u reonima Srbije gde se odvija visokointezivna proizvodnja bresaka i nektarina
• Ako se nađe 1 trips na 100 cvetova odnosno plodova, moraju se preduzeti mere suzbijanja.

Kalifornijski trips, Frankliniella occidentalis, 1985. godine je cvećem unet iz Severne Amerike u staklare Evrope. Prometom cveća, F. occidentalis se brzo raširio u sve zemlje Evrope, pa i u našu zemlju. Sam ili zajedno sa Frankliniella intonsa i Thrips tabaci konstatovan je u plasteničkoj proizvodnji cveća i povrća.

F.occidentalis je polifagna vrstai hrani se velikim brojem vrsta cveća, povrća, ratarskih useva, korova (nađen je na 11 vrsta Polygonaceae), ali i voća. F. occidentalis se hrani najčešće polenom, ali i cvetnim laticama, lišćem i jajima T. urticae, jajima predatora Phythoseiulus spp., larvama neonatama T. vaporariorum, odnosno F. occidentalis spada i u oligofagne insekte.

F.occidentalis je konstatovan u reonima Srbije gde se odvija visokointezivna proizvodnja bresaka i nektarina. Zbog stalnog insekticidnog pritiska, F. occidentalis je otporan na većinu insekticida. Osim toga, skriveno živi jer polaže jaja u tkivo biljke, hrani se unutar cvetova, hrizalidacija je u površinskom delu zemlje pa insekticid teško dolazi u kontakt s tripsom. Za suzbijanje su preporučeni uglavnom komercijalni insekticidi u registrovanim količinama za folijarnu primenu, pa je efikasnost ograničena.

F.occidentalisje karantinska štetočina za Rusku Federaciju i od posebnog interesa je da se na osnovu njenog ciklusa razvića, vremena pojave na nektarinama i breskvama, atraktivnosti ploda pojedinih sorti i efikasnosti ploda pojedinih sorti i efikasnosti insekticida daju preporuke o suzbijanju.

Biologija F. occidentalis

Prezimljujuća imaga  izleću  ispod lišća na zemlji, iz površinskog sloja zemlje, ili ispod ljuspica na pupoljcima voća na proleće kada su temperature između 10 i 15 stepeni. U ovo vreme, u decembru, neke sorte nektarina i bresaka su u fazi roze balona. Imaga se hrane cvetovima, posebno polenom ili nešto kasnije ovarijama.

Ženke ubadaju jaja u tkivo lista ili ploda. Ishranom ovarijama i oštećenjem tkiva dolazi do nekroze tkiva i do deformacija na plodu.

Ove nekroze su prvi tip oštećenja na breskvama ili nektarinama. F. occidentalis se razmnožava obično partenogenetski iako su prisutni u manjoj meri i mužjaci. Ženke polažu neoplođena ili oplođena jaja u tkivo biljaka koristeći testerastu legalicu kojom rasecaju tkivo. Ženke polože od 30 do 50 jaja bubrežastog oblika. Razviće embriona I formiranje larvi L1 odvija se unutar horiona u tkivu biljke. Njihov razvoj je uslovljen usvajanjem hranljivih materija iz sokova biljaka koji prolaze kroz horion, pa plodovi moraju da u izvesnoj meri fotosintetišu.

Posle pilenja, larve L1 se intezivno hrane sisanjem sokova u cvetu odnosno na plodovima voća. Larve i imaga F. occidentalis imaju testerasti usni aparat kojim prorezuju kutikulu biljnog tkiva i sišu sokove.

U prazne ćelije ulazi vazduh, od čega pokožica ploda dobija boju srebra, što je u stručnoj literaturi označeno kao ,,silvering” (od engleske reči ,,silver” za srebro). Larve L2 obično padaju na zemlju (ređe ostaju na plodu) i u površinskom delu ili ispod opalog lišća formiraju se predlutke sa kraćim krilima, a zatim lutke koje imaju nešto duža krila pomoću kojih se vraćaju na biljku i nastavljaju ishranu na plodu, listu ili cvetu. Razviće predlutke i lutke traje kratko, a nankon toga izleću imaga sa dužim resastim krilima i potpuno razvijenim antenama, i drugim morfološkim karakteristikama za F. occidentalis.

Imaga dobro lete I preleću sa biljke na biljku hranitelju i ovo je period intenzivnog širenja u poljskim uslovima. F. occidentalis u plastenicima ima 10 i više generacija, a u polju nešto manje jer broj generacija zavisi od ishrane i vremenskih uslova.

Suzbijanje F. occidentalis u zavisnosti od faza razvića nektarina i bresaka

1. Roze baloni nektarina ili bresaka. Brojnost tripsa se utvrđuje na uzorku od 2 x 50 cvetova. Ako se nađe jedan ili više tripsa u uzorku, prag štetnosti je pređen jer je  occidentaliskarantinska štetočina.Koristi se Dicarzol sa 1,5 l/ha ili Lasser 240 SC u količini 0,7 – 0,8 l/ha. Insekticidu se dodaje Movento 100 SC 1,5 l/ha da bi se obezbedila dužina delovanja insekticida. Tretiranje se izvodi predveče kada nema pčela. Donje dizne se usmeravaju ka zemlji.
2. Početak zrenja plodova crvenih sorti bresaka i nektarina.Odmah u početku bojenja plodova kod sorti ranijeg i srednjeg vremena zrenja, pregleda se 2 x 50 plodova nakon toga postupak se ponavlja svakih 7 do 10 dana do pred branje. Prag štetnosti je 1 trips na 100 plodova. U ovoj fazi su značajnije štete, a može se izvesti efikasnije suzbijanje jer su tripsi na plodovima. Za prvi tretman u vreme početka obojavanja ili doletanja imaga F. occidentalis koristi se Lasser 240 SC u količini 0,8 – 1,0 l/ha sa dodatkom Momento 100 SC 1,5 l/ha. Kao i ranije, da bi se sprečilo izletanje tripsa posle hrizalidacije, donje dizne se usmeravaju ka zemlji.

Vreme primene insekticida se određuje na osnovu pregleda plodova u vreme doletanja. Ako se nađe 1 trips na 100 cvetova odnosno plodova, moraju se preduzeti mere suzbijanja. U vreme sazrevanja plodova, F. occidentalis ima samo jednu generaciju na nektarinama ili breskvama.Za suzbijanje se koriste insekticidi na bazi formetanata, spinosada, spirotetramata i metiocarba, uz obavezno alterniranje mehanizma delovanja.

Istaknuta fotografija: preuzeta sa www. boljazemlja.com

Priredila Marija Milenković

PSSS Beograd