Posts in category: Poljoprivreda

• Od velike važnosti za bezbednost je ispravnost svih svetlosnih uređaja, da bi traktor drugim učesnicima u saobraćaju bio vidljiv

U jeku sezone poljoprivrednih radova ukoliko je  moguće, krećite se traktorom po atarskim putevima, a u naseljima putevima i ulicama nižeg ranga. Poželjno je da što je više moguće izbegavate glavne saobraćajnice i prometne putne pravce. Traktori  se ne smeju kretati brže od 40, odnosno 30 km/h ukoliko se u priključnom vozilu koje vuče traktor prevozi najmanje jedno lice.

                                                   Traktori moraju da imaju ispravnu svetlosnu signalizaciju

Traktor sme da vuče samo jedno priključno vozilo za traktor.Na njemu se može prevoziti najviše pet osoba. Oni ne smeju stajati ili sedeti na stranicama karoserije, na nestalnom teretu ili teretu  koji prelazi visinu tovarnog sanduka. Mlađi od 14 godina smeju se prevoziti  samo u pratnji punoletnih osoba.

Željko Lazić

Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima definisano da traktor mora imati uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo u noćnim uslovima saobraćaja, u uslovima smanjene vidljivosti i kada ima priključke za izvođenje radova na najisturenijoj tački tih uređaja. Od velike važnosti za bezbednost je ispravnost svih svetlosnih uređaja, da bi traktor drugim učesnicima u saobraćaju bio vidljiv. Takođe je važna redovna provera ispravnosti uređaja za upravljanje i zaustavljanje. Ono što u velikom  broju situacija spasava život, a zakonom je obavezno, je posedovanje kabine ili zaštitnog  rama na traktoru.

Traktor i priključna vozila za traktor moraju biti registrovani, odnosno moraju posedovati registracionu nalepnicu, koja se izdaje na godišnjem nivou nakon izvršenog obaveznog tehničkog pregleda.

U kišnom periodu, traktorima se često iznosi blato na glavni put, što dovodi do saobraćajnih nezgoda. Zato je važno da pre uključenjanaglavni put vozači traktora skinu blato sa pneumatika traktora i priključnog vozila.

Za ostale učesnike u saobraćaju važno  je da na putevima kojima se kreću traktori i poljoprivredne mašine poštuju ograničenje brzine kretanja, pretiču  ta vozila na mestima gde je to dozvoljeno i bezbedno, kao i veća opreznost s obzirom da veliki broj tih vozila nije obeležen na odgovorajući  način, nije dovoljno vidljiv, gabaritan je i sporo se kreće.

Srbija po broju poginulih  I povređenih traktorista spada u red najugroženijih zemalja u Evropi. Ne dozvolite da se ovaj broj u sezoni važnih radova u poljoprivredi poveća .Poštujte propise, ne samo da biste izbegli plaćanje kazne za prekršaje koje za vozače traktora, zavisno od težine prekršaja, iznose od tri do trideset hiljada dinara, nego da biste zaštitili svoj i život drugih ljudi.

Željko Lazić dipl.ing

PSSS Beograd

• Najbolje vreme za tretiranje je novembar mesec i to kad opadne 70 % lišća

Iskusni voćari znaju da u jesen, nakon završene berbe, počinje priprema za narednu vegetaciju. Radovi u voćnjaku počinju održavanjem higijene u voćnjaku. To obuhvata: sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje, uklanjanje polomljenih, starih grana. Svi ovi biljni delovi treba da se iznesu iz voćnjaka i spale. Prskanje voća i vinove loze je obavezna mera zaštite. „Plavim prskanjem“ se suzbijaju uzročnici mnogih bolesti. Suzbija se rogač šljive, monilioze koštičavog voća (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugog voća, kovrdzavost lista breskve, eskorioze vinove loze.. Svi navedeni patogeni prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak-ranama, trulim organima i drugim skrivenim mestima. Da se infekcija ne bi ostvarila tokom kasne jeseni i blagih zimskih meseci, neophodno je obaviti prskanje bakarnim preparatima kako bi se uništili patogeni na mestu njihovog prezimljavanja i kako bi se smanjio infekcioni potencijal. Najbolje vreme za tretiranje je novembar mesec i to kad opadne 70 % lišća. Temperatura treba da bude iznad 10 0 C, vreme bez vetra. Stabla treba „okupati“ kako bi preparat pokrio sve biljne delove. Sva sredstva za „plavo prskanje“ pripadaju grupi bakarnih preparata. To su Bordovska čorba 1,5-2 %, Blauvit 1%, Bakarni oksihlorid 0,5-0,75 %, Funguran OH 0,3%, Cuprablau Z 0,5 %, Cuproxat 0,5 %.

                                                                                                     Tamara  Mihailović

                                                                                                         PSSS Beograd

• Broj povredjenih pri rukovanju traktorima iz godine u godinu se povećava I pored brojnih upozorenja

Nepovoljni uslovi u kojima se koristi poljoprivredna mehanizacija uz nedovoljnu stručost i obučnost rukovaoca najčešći su uzroci povreda. Uz to opasna je i rutina kojom se pristupa u izvršenju određenih poslova, nedovoljna pažnja itd. Broj povređenih lica  iz godine u godinu ukazuje na to da upozorenja nikad dosta.  Ujedno, ukoliko je povređeni poljoprivrednik i nosilac prihoda u porodici to je vrlo često težak problem za budućnost i egzistenciju porodice.

Mere bezbednosti pri radu sa traktorima:

             Željko Lazić,dipl.ing

Pre pokretanja dizel-motora treba da bude uključna parkirna kočica, poluga priključog vratila (PV) treba da bude u položaju „Isključno“, poluga promene stepena prenosa u položaju „Neutral“.

Ne pokrećite dizel-motor i ne koristite poluge upravljanja, ako se ne nalaze na radnom mestu rukovaoca.

Pre nego sto pokrenete traktor sa mesta, upozorite signalom ljude koji se nalaze oko njega i one koji rade na priključim mašinama.

Ne napuštajte traktor dok se on kreće.

Pre izlaska iz kabine zaustavite dizel-motor i PV i uključte parkirnu kočicu.

Ne zaustavljajte traktor na padinama. Ako ga treba zaustaviti, uključte 1. stepen prenosa i zakočite ga parkirnom kočicom.

Ne radite na traktoru u zatvorenoj prostoriji bez neophodne ventilacije. Izduvni gasovi mogu biti uzrok smrti.

Ako su dizel-motor ili sistem za upravljanje zatajili, odmah zaustavite traktor, jer se njime teško upravlja.

Priključite druge mašine tek kada se hidraulična kuka, vučni uređaj ili poprečna poteznica nalaze u donjem položaju. Koristite klin, koji mora biti osiguran.

Ne radite ispod podignutih pogonskih mašina. Pri dugotrajnom stajanju traktora ne ostavljajte priključu mašinu u podignutom polozaju.

Ako se prednji deo traktora podiže od zemlje prilikom priključvanja teških mašina i oruđa u tri tačke, montirajte prednje tegove ili tegove na prednje točove.

Pre podizanja ili spuštanja nošenog oruđa, kao i pri zaokretanju traktora, prethodno se uverite da ne postoji opasnost da će te nekoga zakačti ili naići na  neku prepreku.

Kardansko vratilo, koje prenosi rotaciono kretanje od priključog vratila traktora na radne organe mašine ili oruđa treba da bude zaštićeno.

Budite oprezni prilikom posluživanja akumulatora, jer ako elektrolit dospe na kožu, izaziva opekotine.

Uverite se da su pravilno namešteni svi pomoćni uređaji ili dopunske opreme i da su oni namenjeni  za korišćenje sa traktorom.

Željko Lazić  dipl.ing

PSSS Beograd

• U cilju efikasne biološke kontrole neophodno je pratiti ekološku interakciju između štetnih stenica i njihovih prirodnih neprijatelja, prvenstveno nativnih populacija, a u slučaju introdukcije novih vrsta, neophodno je sprovoditi istraživanja koja bi obezbedila selekciju efikasne vrste za biološku kontrolu.

Prema podacima Prognozno-izveštajne službe iz vise regionalnih centara,beleži se izrazito visoka aktivnost štetnih stenica. Među dominantnim vrstama ističe se zelena povrtna stenica (Nezaraviridula) i braon mramorasta stenica (Halyomorphahalys).Povoljni vremenski uslovi izuzetno pogoduju razvoju ovih invazivnih štetočina, te je njihovo prisustvo registrovano u brojnim ratarskim i povrtarskim usevima, kao i u voćarskim zasadima. Navedene štetočine su izrazito polifagne, a štete nanose isisavanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljaka, pri čemu sa ekonomskog aspekta najveće štete uzrokuju oštećujući plodove, koji gube na kvalitetu i postaju tržišno neupotrebljivi.

Prema podacima RC Kikinda, koji su vršili preglede useva soje na lokalitetu Novi Kneževac registrovano je prisustvo parazitiranih jaja povrtne stenice. Preliminarna identifikacija eklodiranih jedinki, bazirana na morfološkim karakteristikama, pokazala je da su parazitirana jaja posledica aktivnosti parazitoida iz roda Trissolcus (Hymenoptera). U okviru roda Trissolcus postoji nekoliko vrsta koje se primenjuju u biološkom suzbijanju štetnih stenica poput: Trissolcusbasalis, T. thyantae i T. brochymenae i T. euschisti, dok se upravo Trissolcusbasalis ističe kao najzastupljeniji i najvažni prirodni neprijatelj N. viridula. Literaturni podaci ističu da je ova vrsta registrovana na Evropskom kontinentnu, ali i u našem podneblju, te da pored zelene povrtne stenice parazitira jaja i drugih štetnih Hemiptera (Euschistusservus, Podisusmaculiventris), ali i jaja braon mramoraste stenice koja u našem agroekosistemu sve više dobija na značaju.

             Parazitirana jaja povrtne stenice

Vrsta T. basalis je u svetu široko rasprostranjena i važan je predstavnik brojnih prirodnih biocenoza.Pored toga, prisutna je u svim usevima koje nastanjuje zelena povrtna stenica, pa se neretko susreće u usevima pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i drugih leguminoza, ali i u zasadima povrća i voća.

Vrsta pripada familiji Scelionidae i poput drugih predstavnika roda Trissolcus odlikuje se malim dimenzijama tela (≈2 mm).Najčešće je crne boje sa glavičastim antenama, koje su naročito izražene kod ženki. U pitanju je solitarniendoparazitkojispada u grupuparazitoida, jer parazitira jaja drugih insekata.Ženka prilikom ovi pozicije legalicom probija horion jajeta domaćina i polaže svoja jaja.Nakon završene ovipozicije ženka osice semio hemikalijam aobeležava parazitirana jaja.Vrsta kompletan ciklus razvića završava u nutar jajeta domaćina, pri čemu iz parazitiranog jajeta najpre eklodiraju mužjaci, a zatim ženke.Neposredno nakon eklozije imaga započinje razmnožavanje.Trissolcusbasalis se uspešno primenjuje kao biološki agens u Australiji, Novom Zelandu, Sjedinjenim Američkim Državamaali i na Evropskom kontinentu (Italija, Francuska, Holandija).

Kada je u pitanju braon mramora stastenica, vrsta Trissolcusmitsukurii spada u grupu najznačajnijih priodnih neprijatelja ove invazivne štetočine. T. mitsukuri i vodi poreklo iz Azije i na Evropskom kontinentu je prvi put determinisana 2016. godine u Italiji. Od tada pokazuje obećavajuće rezultate u biološkoj kontroli H. halys, štetočine koja pokazuje dramatični uticaj na širok spektar gajenih biljaka širom sveta. Istraživanjasprovedena u Italiji ukazuju da se T. mitsukuri i ističe kao efikasan biološki agens sa mnogo većom stopom parazitizma prema H. halys u odnosu na druge korisne insekte koji se već primenjuju u biološkom suzbijanju štetnih stenica (Anastatusbifasciatus, Trissolcusbasalis, Trissolcuskozlovi).

U mnogim regionima u kojima štetne stenice nanose velike ekonomske gubitke strategija suzbijanja se prvenstveno temelji na primeni hemijskih sredstava. Praksa vrlo često pokazuje da su hemijske mere suzbijanja kratkoročnog efekta i neretko nedovoljno efikasne u kontroli ovih invazivnih štetočina.Implementacija bioloških mera zaštite se pokazuje kao nužna metoda upravo zbog nedostatka prirodnih populacija korisnih insekata, što je istovremeno glavno obrazloženje ekspanzije, ali i štetnog uticaja egzotičnih vrsta štetnih insekata. U cilju efikasne biološke kontrole neophodno je pratiti ekološku interakciju između štetnih stenica i njihovih prirodnih neprijatelja, prvenstveno nativnih populacija, a u slučaju introdukcije novih vrsta, neophodno je sprovoditi istraživanja koja bi obezbedila selekciju efikasne vrste za biološku kontrolu. U ovom momentu neophodno je sprovoditi poljoprivrednu praksu koja će sačuvati nativnu populaciju korisnih insekata (konzervacija) i pospešiti njihov uticaj na štetočine. Ovakav pristup zaštiti useva podrazumeva upotrebu selektivnih insekticida koji ne deluju na korisne insekte. U suprotnom, upotreba neselektivnih insekticida pored štetnog organizma uništava i korisne insekte, pa samim tim njihov doprinos u očuvanju korisne entomofau ne izostaje.

Istaknuta fotografija: parazitoidi iz rodaTrissolcus

Izvor PIS Srbija www.pissrbija.com

Priredio BojanMijatović,dipl.inž.zaštite bilja

PSSS Beograd

• Kvalitet setve zavisi od više elemenata: setvene norme, preciznosti sejalice, postizanja dobrog ulaganja semena na zadatu dubinu itd. Smatra se da je setva kvalitetna ako je 80% semena posejano na dubinu 4-5 cm. Kada su uslovi suvlji treba sejati na nešto veću dubinu – oko 5-5,5 cm.

Setvu psenice i ostalih strnih  zita treba po mogucnosti obaviti u optimalnom roku tj. od 5. do 25. oktobra. Za proizvodnju strnih žita najbolji predusevi su oni koji ranije napuštaju njive i oslobađaju površine za obradu i pripremu, a to su grašak, pasulj, krompir,kukuruz. Kao nepovoljni usevi smatraju se kasni hibridi kukuruza, monokultura i sl. U slučajevima kada nije moguće izbeći kasni predusev, treba sejati sorte tolerantne prema roku setve i predusevu. Od preduseva, količini žetvenih ostataka i vlažnosti zemljišta zavise način i dubina osnovne obrade.

                                                            Od pripreme zemljišta sve počinje

Priprema zemljišta mora da bude kvalitetna, a pokrivač semena u sloju 5-8 santimetara mrvičasto zrnaste strukture.Veće grudve zemljišta nisu poželjne u setvenom sloju. Međutim, ponekad se taj rok tesko moze ispostovati iz vise razloga: seme nije nabavljeno na vreme, nepovoljne vremenske prilike tokom oktobra, osnovna obrada kasnije obavljena, NPK đubriva nisu obezbeđena ili jednostavno nemarnost i nestrucnost poljoprivrednih proizvođaca, ali ako je ipak neki proizvođac zakasnio moze to uraditi i u prvoj polovini novembra. Setva u tom periodu ce verovatno imati za posledicu smanjenje prinosa zrna, ali ako zima ne bude suvise ostra i duga kasnija setva nece imati znatne negativne posledice. U ovom kasnijem roku treba sejati sorte koje su otpornije na mrazeve i birati parcele na juznim i istocnim ekspozicijama, a nikako one parcele koje su okrenute ka severnim i zapadnim ekspozicijama. Ova setva takođe nije moguca na visim nadmorskim visinama i podrucjima u kojima su zime duge i sa puno snega.

Takođe, treba voditi racuna da temperature vazduha ne budu nize od 2 stepena celzijusa jer je minimalna temperatura za klijanje ozimih zita 1 – 2 stepena celzijusa. Ako smo pak, u oktobru imali suvo zemljiste pa kvalitet setve ne bi bio zadovoljavajuci onda je bolje sacekati kisu pa tek onda obaviti setvu. Kasnije posejani ozimi usevi se slabije bokore i u vecini slucajeva prinos je umanjen u odnosu na useve posejane ranije.

Kasnjenje u setvi iz bilo kog razloga povlaci za sobom smanjenje kvaliteta setve i smanjenje prinosa zrna. Posebno se zakasnjenje u setvi negativno odrazi na prinos ozimih zita jer ona imaju duzi vegetacioni period od jarih zita. Iz napred navedenog vidi se da tu kasniju setvu treba izbegavati kad god je to moguce, i uvek treba nastojati da setvu ozimih useva obavimo kvalitetno i u optimalnom roku. Setvom u optimalnom roku regulisemo razvoj biljaka do zime, tj biljke ulaze u zimski period u određenoj kondiciji, jer je upravo ta kondicija preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja, a samim tim i vazan preduslov za dobar prinos. Dakle, period za setvu ozimih useva moze biti dug, ali treba ipak teziti da se setva obavi tokom oktobra, ako je to moguce, jer i u jednom istom rejonu vreme setve se moze razlikovati po godinama u granicama pet do deset dana, u zavisnosti od vremenskih prilika. Isto tako, u godinama kada se predviđa masovni napad stetocina , setvu treba vrsiti nekoliko dana kasnije od predviđenog optimalnog roka, tj. posle masovne pojave stetocina.

                             Poštovati setvenu normu

Setva i njen kvalitet su bitni elementi svake uspešne proizvodnje strnih žita. Kvalitet setve zavisi od više elemenata: setvene norme, preciznosti sejalice, postizanja dobrog ulaganja semena na zadatu dubinu itd. Smatra se da je setva kvalitetna ako je 80% semena posejano na dubinu 4-5 cm. Kada su uslovi suvlji treba sejati na nešto veću dubinu – oko 5-5,5 cm.

Jedan od bitnih elemenata setve jeste brzina kretanja sejalice (ako se setva vrši mašinski) i ona je, u zavisnosti od tipa sejalice im traktora koji je agregatiran, od 7 do 9 kilometara na čas. U kvalitetnu setvu spadaju i radnje drljanja ili valjanja glatkim valjcima, zavisno od uslova pripreme parcele. Količina semena po jedinici površine zavisi od sorte, krupnoće zrna, mase hiljadu zrna, klijavosti 4. i čistoće semena.

Povećanje količine semena, potrebno je ako je priprema zemljišta nekvalitetna, a seme ostaje na površini setvenog sloja, zatim ako je veća zakorovljenost parcele, ili je smanjena upotreba azotnih hraniva. Broj klijavih zrna, odnosno kg/ha, zavisi od fizičkih pokazatelja semena, sorte, nivoa agrotehnike, roka setve itd. Bez obzira na kvalitet obrade, predsetvene pripreme i setve,bez mineralnih đubriva nemavisokih i stabilnih prinosa strnih žita. Najčešće se u zemljište unose kompleksna NPK đubriva različitih formulacija (15:15:15,8:16:24, dr). Fosfor i kalijum se unose isključivo pod osnovnu obradu, jer je njihova pokretljivost ne znatna, dok se jedan deo azota, kao nosioca prinosa, unosi pod osnovnu obradu, a drugi deo se koristi za prihranjivanje. Za uslove beogradskog  okruga  predlog je da se pred osnovnu obradu najčešće koriste NPK min. đubriva sa većim sadržajem fosfora (na osnovu višegodišnjih agrohemijskih analiza) kao šro su formulacije 8:24:16, 10:30:20 ili MAP,i slično u količini od 100-200kg/hauz dodatak 1/3 azotnih đubriva.

Za prihranjivanje se najčešće koriste samo azotna đubriva KAN i Urea. Na kiselim zemljištima obavezno izbegavati veće količine ili izostaviti UREA-u, a koristiti KAN. Prvo prihranjivanje se izvodi krajem zime (krajem februara do polovine marta), a drugo u fazi pred vlatanje ili u ranom vlatanju. Prihranjivanje se vrši radi ishrane biljaka, a ne radi đubrenja zemljišta.

Violeta Veličković

PSSS Beograd

• Pod optimalnim datumom berbe ne podrazumeva se dan kada mora da se obere čitav prinos, već je to srednji datum oko koga treba da se organizuje berba

Berbom počinje realizacija jabuke i od toga zavisi finansijski uspeh proizvodnje. Berba je najsloženija i najskuplja agrotehnička operacija, čija uspešnost zavisi od niza faktora koji su međusobno isprepleteni i zavise jedan od drugih. Da bi berba bila pravovremeno i kvalitetno obavljena potrebno je obaviti procenu prinosa po sortama i kvalitetu, kako bi se obezbedila dovoljna količina kvalitetne radne snage, potrebne ambalaže, transportnih sredstava i obezbedio plasman. Berbu plodova jabuke treba organizovati tako da se troškovi svedu na minimum, ali ne na račun kvaliteta plodova. Najveća količina jabuke namenjena je čuvanju u hladnjačama, kako bi bila dostupna na tržištu u mesecima kada je ponuda svežeg voća nedovoljna.

Da bi proizvedena jabuka bila kvalitetna i privlačna potrošaču, mora biti obrana u najpovoljnijem trenutku. Prerano ubrani plodovi nisu dostigli punu veličinu, zrelost i obojenost, što uslovljava niži prinos i plodove koji nisu atraktivni. Kasnijom berbom gubi se deo plodova koji predhodno opadnu, a ubrani plodovi se ne mogu čuvati dovoljno dugo. Plodovi jabuke namenjeni čuvanju, moraju biti obrani u optimalnom momentu, čime se smanjuje rizik pojave fizioloških bolesti. Momenat berbe određuje se na osnovu stepena zrelosti i namene plodova.

Postoje dva stepena zrelosti plodova jabuke:

• botanička (fiziološka) zrelost
• potpuna (konzimna) zrelost

Botanička je određena sazrevanjem semenki ploda, koje prelaze iz bele u mrku boju, a plodovi prestaju da rastu, jer se prekida fiziološka veza peteljke sa stablom.

Puna zrelost je momenat kada je odnos šećera i kiselina u plodovima najoptimalniji.

                                   Refraktometar za odredjivanje šećera u mostu  i digitalni refraktometar

Pod optimalnim datumom berbe ne podrazumeva se dan kada mora da se obere čitav prinos, već je to srednji datum oko koga treba da se organizuje berba. Postoji više metoda za određivanje optimalnog vremena berbe, ali se većina ne može pouzdano koristiti u svim okolnostima. Neki od metoda su:

-Broj dana od punog cvetanja do berbe.

-Broj dana od T stadijuma do berbe.

-Suma temperatura od punog cvetanja do berbe

Karakteristika ovih jednostavnih metoda je što su orijentacione pošto zavise od klimatskih karakteristika pojedinih proizvodnih godina.

-Lakoća odvajanja peteljke ploda od grančice je jendostavna i pouzdana metoda kojom se utvrđuje da je nastupila botanička zrelost plodova.

-Promena boje pokožice ploda. Promena osnovne boje ploda iz zelene u svetlo zelenu i žuto-zelenu. Praćenje promene osnovne boje pouzdanije je od praćenja dopunske boje, koja se pojedinih godina javlja ranije, a nekad i kasnije u odnosu na optimalan momenat berbe. U proizvodnoj praksi mnogih zemalja postoje tablice boja koje pomažu u utvrđivanje optimalnog vremena berbe, a koje su prilagođene svakoj sorti ponaosob. Ova metoda se ne može koristiti kod sorti koje su u potpunosti prekrivene dopunskom bojom.

                           J-S skala

-Promena boje semena, odnosno semenjače.

– Čvrstoća mesa ploda. Određuje se pomoću mehaničkog aparata penetrometra, a princip se zasniva na činjenici da zreliji plodovi postaju mekši. Orijentaciona čvrstoća mesa ploda pri optimalnom datumu berbe kod većine sorti jabuke kreće se u rasponu od 7,0 do 8,0 kg/cm².

– Jodno skrobna metoda je najprihvaćenija metoda u praksi, koja je zasnovana na razgradnji skroba u vreme zrenja plodova i smanjivanju njegove količine. Prisustvo skroba se kvantifikuje na poprečnom preseku najšireg dela ploda pomoću jodnog rastvora ( rastvora 3g joda i 10g kalijum jodida u 1l destilovane vode). Delovi preseka koji sadrže skrob u dodiru sa rastvorom boje se u tamno plavo. Pomoću skale za određivanje stepena razgrađenosti skroba utvrđuje se stepen zrelosti ploda.

– Rastvorljiva suva materija. Određuje se pomoću refraktometra koji se zasniva na fizičkoj osobini soka da prelama svetlost u zavisnosti od koncentracije šećera. U botaničkoj zrelosti plod jabuke sadrži maksimalnu količinu suve materije, što može služiti kao kriterijum za određivanje optimalnog vremena berbe. U praksi su u sve većoj upotrebi digitalni refraktometri koji su jednostavniji za upotrebu.

Potrebno je istaći da ni jedna od navedenih metoda pojedinačno ne može  da posluži kao pouzdani pokazatelj. Međutim, istovremenо praćenje većeg broja metoda u toku niza godina omogućava da se utvrde praktični kriterijumi za optimalan trenutak berbe plodova jabuke u određenom rejonu.

dipl. inž. Zoran Janković

                                                                                                                                                PSSS Beograd

• Po zasnivanju povrća treba stalno pratiti pojavu šteočine,postavljanjem feromonskih klopki.Suština u praćenju je na vreme uočiti štetočinu i pravovremeno delovati da ne dođe do preklapanja generacija, kojih može biti do 10 godišnje.

Bela leptirasta vaš (Trialeurodesvaporariorum)je rasprostranjena polifagna vrsta insekta, prisutna je u svim krajevima Srbije.Štete nanosi na povrtarskim kulturama: paradajz, kupus, paprika, salata, u plasteničkoj proizvodnji i na otvorenom polju.Ova štetočina naseljava I razne vrste cveća.Najznačajnije štete nanosi na paradajzu gajenom u zaštićenom prostoru, gde često dolazi do prenamnoženja ove štetočine. U našoj zemlji pri povoljnim uslovima može imati 8 do 10generacija u toku godine koje se međusobno preklapaju.Odrasli insekt je sitan veličine do 2 mm,telo i krila su prekrivena belom voštanom prevlakom. Larve i jaja ovog insekta se golim okom teško uočavaju.Štetu nanose odrasli insekti i larve sisanjem sokova floemskih ćelija, izazivajući hlorozu i ukupno slabljenje biljke domaćina, dok njihova sekrecija medene rose stvara povoljne uslove za razvoj saprofitnih gljiva čađavica koja smanjuje fotosintezu biljaka. Indirektne štete bela leptirasta vaš nanosi kao vector biljnih virusa.Upotreba insekticida i dalje je glavni pristup suzbijanju T. vaporariorum.Međutim, izložene pritisku selekcije učestalim tretmanima prskanjem I nsekticidima,populacije bele leptiraste vaši razvijaju otpornost na insecticide prve generacije (organofosfate, karbamate, piretroide), kao i na neonikotinoide i druge novije insekticide. Održiva dugoročna strategija zasuzbijanje ove vrste štetočina mora se zasnivati na integraciji različitih preventivnih, agrotehničkih bioloških i hemijskih mera.

Mere zaštite: Suzbijanje je dosta komplikovano i treba ga izvoditi cele godine, počevši od preventivnih mera, koje se odnose na higijenu u plasteniku,postavljanja mreža na svim ulazima u zaštićen prostor,tretiranje dezinfekcionim sredstvima konstrukcije i stolova u plastenicima i staklenicima, dezinfekcija zemljišta, unošenje zdravog sadnog materijala, uništavanje korovskih i preostalih gajenih biljaka u zaštićenom prostoru tokom zime na kojima prezimljava ova štetočina.Relativno nova metoda je primena predatora bele leptiraste vaši.Po zasnivanju povrća treba stalno pratiti pojavu šteočine,postavljanjem feromonskih klopki.Suština u praćenju je na vreme uočiti štetočinu i pravovremeno delovati da ne dođe do preklapanja generacija, kojih može biti do 10 godišnje. Ako dođe do prenamnoženja ove štetočine zaštita je dosta otežana i delovanjem insekticida samo se privremeno smanji brojnost. Sa hemijskim merama treba otpočeti kada se uoči jedan leptir na sto biljaka.Suzbijanje je otežano zbog istovremene pojave raznih razvojnih stadijuma, koji su različito osetljivi prema insekticidima.Telo larvi i lutki je obavijeno voštanom navlakom koja ih štiti od delovanja insekticida.

                                                  Sa zaštitom početi kada se uoči jedan leptir na 100 biljaka

Efikasna zaštita u zaštićenom prostoru se postiže sa primenom insekticidima kratke karence iz grupe piretroida (Fobos i Talstar),neonikotenoida (Comfidor i Afinex),blokatora ishrane (Chess) i na bazi nove grupe insekticida dimaidi aktivna materija Cijanotraniprol – Ciazapir(Exirel). Problem je jer ova štetočina dostiže maksimu mbrojnosti u zaštićenom prostoru u vreme berbe.Pre tretiranja obrati plodove u tehnološkoj i biološkoj zrelosti, pa tek nakon berbe uradi titretman insekticidom uz obavezno poštovanje karence.

Dr Milan Šević

PSSS Beograd

• Pojam optimalnog roka berbe treba ipak posmatrati fleksibilno, s obzirom da se stono grožđe bere kada je pogodno za potrošnju u svežem stanju

Proizvodnja stonog grožđa postavlja posebne zahteve u pogleda ekoloških uslova, agro i pomotehnike, zaštite, kao i izbora optimalnog roka berbe i pakovanja.Maksima kojom se rukovode proizvođači i trgovci u svim ovim operacijama jeste izgled i kvalitet ubranog i konfekcioniranog stonog grožđa, koji mora biti besprekoran, tj. najvišeg kvaliteta.

Određivanje stepena zrelosti grožđa od velikog je praktičnog značaja za određivanje pravovremenog momenta berbe, a to je trenutak kada je grožđe po svojim organoleptičkim i tehnološkim svojstvima najpogodnije za stonu upotrebu. Određivanje pravog momenta berbe kroz utvrđivanje kvalitativnih parametara grožđanog soka (šire) jeste jedan od ključnih koraka za određivanje početka berbe stonih sorti grožđa.

Kod stonog grožđa možemo razlikovati tzv. tehnološku zrelost(uglavnom se podudara sa momentom kada je grožđe najkvalitetnije i najatraktivnije za izlazak na tržište, pri čemu je ovaj period sortno specifičan i različito traje), zatim fiziološku zrelost (označava fiziološku zrelost ili sposobnost semenke da klija), koja nije od većeg značaja s obzirom na neklimakterični karakter stonog grožđa tj. nemogućnost njegovog dozrevanja u hladnjači, i naposletku puna zrelost koja označava stanje kada ne dolazi do daljeg nakupljanja šećera i organskih kiselina u bobici.

Metode za određivanje sadržaja šećera su različite. Organoleptička metoda određivanja stepena zrelosti stonog grožđaje najčešće primenjivana i zasniva se na praćenju većeg broja parametara na čokotu uz pomoć čula vida, dodira, ukusa i mirisa (gustativna ocena slasti). Ovo je subjektivan način određivanja jer se zasniva na upotrebi čula i u velikoj meri zavisi od iskustva lica koje vrši procenu stepena zrelosti, pa se ne može uzeti kao pouzdan već samo kao orijentacioni metod procene vremena berbe. Sve bobice u grozdu, svi grozdovi na čokotu i svi čokoti u jednom vinogradu ne sazrevaju istovremeno. Pri organoleptičkom ocenjivanju posmatraju se i vizuelne promene na listovima, peteljci grozda, pokožici bobice. U momentu berbe stono grožđe treba da ima prijatan ukus i miris, da bude dovoljno zrelo (ali ne i prezrelo), da izgled grozda bude lep i s očuvanim pepeljkom, da su bobice normalne krupnoće i ujednačene, s čvrstom i elastičnom pokožicom i da se čvrsto drže za peteljčice što je jedan od uslova za dobru transportabilnost.Boja listova u vreme sazrevanja grožđa podložna je promenama: kod sorti sa obojenom pokožicom poprima crvenu do purpurnu boju dok kod belih sorti najpre pobledi pa se onda pojavljuju nijanse žute do narandžaste. Peteljkai greben grozda takođe menjaju boju (od zelene u mrku), što je praćeno i lignifikacijom peteljke (od sveže do stanja sasušenosti). Stepen lignifikacije peteljke grozda je sortno svojstvo, pa se tako kod nekih sorti javlja lignifikacija cele peteljke, a kod nekih je prisutna samo na određenom delu peteljke. Pokožica bobice poprima tipičnu sortnu boju, postaje tanja i mekana a kod pojedinih sorti i prozirna (Sultatina, Muskat italija). Sa većim stepenom zrelosti veza između bobica i peteljčice slabi i bobice se lakše otkidaju, kao što postaju i mekše. Gustativna proba odaje slatki ukus bobica dok se kiselost smanjuje, miris je intenzivan i sortni, a grožđani sok je pod prstima lepljiv.

Fizičke metode utvrđivanja zrelosti grožđa eliminišu greške koje se mogu napraviti prilikom primene prethodnih metoda određivanja zrelosti, što može biti naročito pogubno pri oceni stepena zrelosti grožđa za proizvodnju vina. Fizičke metode se zasnivaju na utvrđivanju gustine grožđanog soka (šire), tj. koncentracije šećera u njoj. U širi su prisutni prosti šećeri (glukoza u nešto većem procentu u odnosu na fruktozu), disaharidi (saharoza) i pentoze, pored vode i nešećernih komponenti; ukupan sadržaj šećera u širi varira u rasponu 17-25 %, kada se određuje refraktometrijski ili pak širomerima (Bomeov, Babov, Ekslov). Razlika u sadržaju suve materije određene refraktometrijski i stvarnog sadržaja šećera veća je kod nesazrelog grožđa u odnosu na potpuno zrelo i prezrelo grožđe, što se dovodi u red kalibrisanjem refraktometara sa destilovanom vodom i merenjem sadržaja suve materije pri sobnoj temperaturi (20 ^oC).Iako se ukusi tržišta međusobno razlikuju, usvojena je sl. skala donjeg minimuma KV u pogledu vrednosti refraktometrijskog indexa:

– Rane sorte (Kardinal, Viktorija): traže minimum 12 ⁰ Brixa;

– Ostale sorte sa semenkama: 13 ⁰ Brixa;

– Besemene sorte: minimum 14 ⁰ Brixa.

                                             Stono groždje se bere kada je pogodno za potrošnju

Pojam optimalnog roka berbe treba ipak posmatrati fleksibilno, s obzirom da se stono grožđe bere kada je pogodno za potrošnju u svežem stanju. Kod vrlo ranih i ranih sorti poput Kardinala vreme komercijalne berbe nastupa pre optimalne tehnološke zrelosti jer se radi o prvom stonom grožđu koje izlazi na tržište, pa njegova berba i plasman može ići i do 10 dana ranije.

Hemijske metode su zasnovane na hemijskim reakcijama šećera sa odgovarajućim reagensima isluže za veoma precizno ali i tehnički složeno određivanje udela šećera u grožđanom soku. Ove metode međutim predstavljaju jedini način za određivanje ukupnih kiselina u soku, koje se određuju putem titracije sa NaOH. Dobijeni podatak odnosi se na neutralisanu količinu vinske kiseline koja se preraučunava u određenu količinu ukupnih organskih kiselina u širi.Odnos sadržaja šećera i ukupnih kiselina kod stonih sorti definiše tzv. indeks zrelosti, koji služi za određivanje početka berbe i specifičan je za svako vinogorje.  Kod Smederevke npr. on iznosi 3,6 dok je kod Afus-alija referentna vrednost 2,2.

dr Dejan Marinković

PSSS Beograd

• Integralna proizvodnja voćaka (IPV) predstavlja poseban aspekt ovog vida proizvodnje, s obzirom da je voćarska proizvodnja tehnološki najintenzivnija, što pored specifične agro- i pomotehnike zahteva i veću primenu pesticida

Razvoj poljoprivredne proizvodnje i gajenje malog broja biljnih vrsta u uskom plodoredu sve više menja i narušava prirodne ekosisteme. Proizvodnja hrane organizovana u monokulturama sa razvijenom tehnologijom intenzivne mineralne ishrane, navodnjavanja i primene pesticida stvara vrlo osetljive (nestabilne) ekosisteme koji su izloženi velikom pritisku različitih organizama, koji u ovako stvorenim životnim uslovima nalaze veoma povoljan životni prostor. Boreći se protiv njih,agronomija je otkrilaistvorila različita pre svega hemijska sredstva za njihovo uništvanje. Intenzivna primena pesticida, pored koristi koje je pokazala, ima i niz negativnih posledica po čoveka i životnu sredinu: pojava rezistentnih sojeva favorizuje razvoj novih štetnih organizama putem uništavanja njihovih predatora, što uz zagađenje životne sredine sveukupno nepovratno dovodi do narušavanja različitih ekosistema sa dugoročnim posledicama. Stoga su se u poljoprivrednoj struci i nauci pojavile nove ideje u vidu ‘harmonizacije proizvodnje hrane i primene pesticida’, koje u su se suštini bavile razradom koncepata različitih mera biološke borbe, uz definisanje programa tzv. integralne zaštite. Ona podrazumeva primenu svih agrotehničkih, ekoloških i toksikoloških mera kojima se štetni organizmi održavaju ispod praga ekonomske štetnosti, uz naročito favorizovanje svesnog korišćenja njihovih prirodnih ograničavajućih činilaca.

            Integralna proizvodnja voća podrazumeva                            upotrebu pesticida

Integralna proizvodnja voćaka (IPV) predstavlja poseban aspekt ovog vida proizvodnje, s obzirom da je voćarska proizvodnja tehnološki najintenzivnija, što pored specifične agro- i pomotehnike zahteva i veću primenu pesticida. Sve ovo nameće izražene zahteve za racionalnom primenom i ograničavajućim korišćenjem pesticida. Favorizuju se ekološki najsigurnije metode koje minimiziraju nepoželjne efekte i upotrebu agrohemikalija u cilju zaštite životne sredine i zdravlja čoveka. Da bi se ovo ostvarilo tehnologija proizvodnje se prilagođava povećanju stabilnosti na nivou zasada, voćke i plodova, uz poštovanje sl. principa: minimalna (racionalna) primena agrotehnike, uravnotežena mineralna ishrana (naročito azotom); navodnjavanje isključivo po potrebi; primena hemijskih sintetičkih pesticida za korekciju dejstva prethodno upotrebljenih pesticida, uz favorizovanje dr. (biloških) mera borbe.

Osnovne mere IPV-a su sažete u nekoliko odrednica:

1. Stručna obuka proizvođača i njihova opredeljenost ka očuvanju životne sredine podrazumeva upoznatost proizvođača sa ciljevima i principima IPV-a, uključujući tu i standarde i regionalna uputstva. U tom smislu nophodno je organizovanje permanentne obuke proizvođača vezane za aktuelnu voćarsku problematiku (aktuelan izbor sorti/podloga, sistema gajenja, nove metode praćenja bolesti i štetočina, primena novih linija pesticida, itd.).
2. Izbor lokaliteta, kombinacije sorta/podloga i sistema gajenja mora biti selektivan i usklađen sa zahtevima za održivim prinosom u kvantitativnom i kvalitativnom smislu, uz što manju primenu agrohemikalija (đubriva, pesticida). Ovo podrazumeva sisteme gajenja sa niskim stablima (’na dohvat ruke’) zbog efikasne tehnike prskanja, uz obezbeđenje dovoljnog životnog prostora biljkama u datom sistemu gajenja, bez primene regulatora rasta i oštre rezidbe.
3. Održavanje zemljišta i ishrana voćaka po konceptu IPV-a podrazumeva favorizovanje ekološke ravnoteže uz minimalnu upotrebu herbicida (ne pre 4. godine života zasada), hraniva (njihovo dodavanje se vrši shodno rezultatima agrohemijske analize zemljišta, folijarne analize i projektovanog prinosa, a nakon korekcije pH vrednosti zemljišta) i vode za navodnjavanje (prioritet su sistemi sa racionalnom upotrebom vodnih resursa, poput sistema kap po kap). Struktura zemljišta i održavanje plodnosti, uključujući i mikro-floru i faunu su prioriteti.
4. Podizanje i održavanje biljnih pojaseva (aleja) podrazumeva setvu atraktivnih biljaka za korisne insekte oko voćnjaka ili u rednom-međurednom prostoru, uz nenarušavanje prohoda mehanizacije niti održivog prinosa. Ova mera omogućuje značajno smanjenje upotrebe herbicida i odsustvo stalne obrade zemljišta u zasadima (izuzev na peskovitim zemljištima) u funkciji sprečavanja dalje erozije zemljišta.
5. Racionalna upotreba vodnih resursa obezbeđuje odgovarajuću vlažnost biljkama kako bi se podržaonjihov stalan porast i održivi prinos, kvalitativno i kvantitativno. Preterana zemljišna vlažnost rezultira u lošem kvalitetu plodova, ispiranju hraniva i zaostajanju biljaka u razvoju.
6. Održavanje stabala i rezidba putem primene pomotehničkih zahvata obavlja se u cilju uspostavljanja odgovarajuće i ujednačene visine stabala, kao i dovođenja u ravnotežu bujnosti i rodnosti stabala, prosvetljenosti krune i obezbeđenja potpunog prodora pesticida kroz krunu u cilju adekvatne zaštite od bolesti i štetočina.
7. Kontrola rodnosti je u funkciji postizanja optimalnog prinosa i kvaliteta plodova, uz minimalnu upotrebu agrohemikalija. Preobilno zametanje plodova zahteva njihovo proređivanje, a IPV koncept dozvoljava upotrebu tzv. regulatora rasta biljaka za hemijsku proredu plodova (sintetički preparati na bazi auksina-NAA, NAD, IBA; citokinina-BA i giberelina-GA4, GA7), dok upotreba sintetičkih regulatora rasta za povećanje sjaja, obojenosti i ubrzanog dozrevanja plodova(na bazi etilena) nisu dozvoljeni.
8. Integralna zaštita voćaka podrazumeva upotrebu pesticida koji obezbeđuju ekonomsku proizvodnju visokog kvaliteta, u trenutku kada brojnost štetnih organizama pređe ekonomske pragove tolerantnosti. Svi pesticidi moraju biti lokalno i nacionalno identifikovani na osnovu kriterijuma IPV-a i razvrstani u zelenu (zadovoljava kriterijume), žutu (delimično zadovoljava kriterijume i njihova upotreba je dozvoljena u programima zaštite samo ukoliko nema preparata sa zelene liste) i crvenu listu (pesticidi koji se ne smeju koristiti).
9. Berba, čuvanje i kvalitet plodova podrazumeva pravovremenu berbu (shodno sorti i nameni plodova), uz poštovanje sl. kriterijuma: dopadljiv spoljašnji izgled; dobro čuvanje u hladnjači i održivost plodova po iznošenju iz hladnjače (dobar tzv. shelf-life); dobar ukus, aroma, povoljan odnos šećeri/kiseline, zadovoljavajući sadržaj vitamina i higijeničnost plodova; tehnologija čuvanja, manipulacije i plasmana plodova u funkciji održanja propisanog visokog unutrašnjeg i spoljnog kvaliteta; probirna berba, shodno stepenu zrelosti, obojenosti plodova i visini projektovanog prinosa uz momentalno iskladištenje i prodaju krupnih plodova koji se po pravilu loše čuvaju.
10. Čuvanje životne sredine voćnjaka predstavlja jedan od najznačajnijih ciljeva i zahteva IPV-a, a ono se postiže osavremenjavanjem tehnologije zaštite. Atomizeri sa radijalnim protokom vazduha iz jednog centra težiće da se zamene prskalicama sa paralelnim protokom ili tunelom koje obezbeđuju što manje i nekontrolisano rasipanje rastvora pesticida (tzv. drift). Upotreba dizni koje proizvode kapi manje od 90 mikrona nije dozvoljena. Adekvatna tehnologija zaštite podrazumeva upotrebu valjane doze pesticida shodno veličini biljnog sklopa.

                  Standardi poboljšali kvalitet voća

Uvođenje IPV koncepta teoretski i praktično je zaživelo tokom druge polovine XX veka u oblasti Južni Tirol, najintenzivnijem voćarskom proizvodnom regionu u Evropi. Glavni oslonci ovom sistemu standarda bila su upravo tamošnja savetodavna služba za voćarstvo i vinogradarstvo koja je poznata širom sveta i koja danas broji preko 6000 članova, kao i svetski poznat stručni časopis Obstbau i Weinbau. Poljoprivrednici iz Južnog Tirola pridaju veliki značaj svežini i kvalitetu svojih proizvoda pored transparentne tehnologije gajenja, zbog čega se pridržavaju strogih smernica radne grupe AGRIOS za integralno voćarstvo odnosno proizvodnju jabuke prema organskim principima. Principi ove proizvodnje definisani su maksimom ’Upotreba pesticida treba da bude u interesu proizvođača, zdrave okoline i zaštite proizvođača’.

dr Dejan Marinković

PSSS Beograd