Drozofila suzuki 01

Azijska voćna mušica u proizvodnji voća

  • Trenutno se u zasadima trešanja i remotantnih sorti malina registruje i preko 100 jedinki azijske voćne mušice u lovnim klopkama, na nivou nedeljnog ulova

 

Tokom ove nedelje, na lovnim klopkama za monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) došlo je do naglog povećanja ulova ove štetočine u odnosu na protekli period kada su se registrovale samo pojedinačne brojnosti.

Trenutno se u zasadima trešanja i remotantnih sorti malina registruje i preko 100 jedinki azijske voćne mušice u lovnim klopkama, na nivou nedeljnog ulova.

S obzirom da nailazi period sa padom temperature i povišenjem vrednosti relativne vlažnosti vazduha, očekuje se dodatno podizanje populacije ove štetočine, s obzirom da upravo ovi uslovi favorizuju njen brz razvoj i razmnožavanje. Zbog navedenog, postoji rizik od nastanka šteta u zasadima malina, kupina, borovnica i kasnih sorti bresaka i nektarina.

                                              KLopka u zasadu (levo) i Šema klopki u zasadu (desno)

U pomenutim voćnim vrstama predlaže se primena svih raspoloživih mera kontrole:

  1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja odraslih jedinki. Kao klopke se mogu koristiti plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za sudove. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki, na ivičnim delovima parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.
  2. Uništavanje prezrelih plodova koji predstavljaju idealnu podlogu za razvoj ove štetočine. Predlaže se njihovo skupljanje i odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana. Na taj način sprečava se razvoj štetočine i pojava odraslih jedinki nove generacije.
  3. Skraćivanje intervala berbe radi što bržeg sklanjanja zrelih plodova sa parcele.
  4. Uklanjanje divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ovoj štetočini sa ivica parcela.
  5. Krčenje napuštenih zasada koji predstavljaju idealno mesto za neometano umnožavanje ove veoma opasne štetočine.
  6. Hemijske mere zaštite u zasadima maline, kupine i borovnice se ne preporučuju jer je berba u toku (malina, borovnica) ili se uskoro očekuje (kupina). U zasadima sa kasnim sortimentom bresaka i nektarina gde se berba ne očekuje u narednom periodu, aktuelna je zaštita od breskvinog smotavca, te će se primenom insekticida usmerenim na suzbijanje ove štetočine, smanjiti i populacija azijske voćne mušice.

Izvor: PIS Srbija, www.pissrbija.com

 

Priredio Bojan Mijatović, dipl.inž. zaštite bilja,

PSSS Beograd

Stolbur na paprici

Savet dana:Stolbur-fitoplazma paradajza I paprika

 

  • Jednom zaražena cicada ostaje doživotni prenosilac fitoplazme

Stolbur fitoplazma je jedna od značajnih bolesti uglavnom zaražava biljke iz familije Solanaceae – krompir, paradajz, paprika i plavi patlidžan. Ova bolest je karakteristična za biljke gajene napolju mada se javlja I u zaštićenom prostoru. Veće štete nanosi u godinama sa izuzetno toplim letom. Tipična je bolest mediteranskog područja.Direkno je povezana sa eklozijom cicakada, insekata vektora ove fitoplazmoze. Tako da u godinama koje pogoduju razvoju insekata, dolazi do masovnogširenjaovogoboljenja.Eklozijacikada se redovnoprati u okviru Prognozno izveštajne službe Srbije.Najčešće cikade prenosioci su Hyalesthes obsoletus, Aphrodes bicinctus, Euscelis plebejus i Macrosteles laevis.

   Stolbur na paradajzu

Na obolelim biljkama paradajza cvetovi zauzimaju uspravan položaj i zelenu boju.Ranije formirano lišće dobija zelenožutu boju, dok mlađi listovi sve više žute i ostaju sitniji, često ivicama povijenim na gore. Listovi su zadebljali, postaju krti i prilikom previjanja karakteristično pucketaju.Biljka, a naročito vršni delovi zaostaju u porastu, deformišu se, žute i prerano izumiru.Vrhovi paradajza mogu umesto žute dobiti crvenkastu boju.Kod paprika dolazi do tipičnog žutog uvenuća biljaka koje se razlikuje od zelenog uvenuća koje prouzrokuje fitopatogena gljiva Verticillium albo-atrum.

Jedan od značajnih rezervoara infekcije su zaražene  biljke poponca. Tako da zakorovljeni usevi češće obolevaju od ovog štetnog oboljenja.Larva cicada prezimljava na korenu i drugih korovskih biljaka (lobodi, štiru, palamidi). U drugoj polovini juna larve se preobražavaju u imaga, koji izlazi iz zemlje i najveću brojnost u našim uslovima postiže polovinom avgusta.Imago se hrani korovskim i gajenim biljkama. S obzirom da on već sadrži fitoplazmu, hraneći se samo nekoliko minuta na zdravim biljkama ostvaruje njihovu inokulaciju. Od tada, do pojave prvih simptoma bolesti, prođe 30-35 dana. Imaga cikade su dosta pokretna, tako da mogu da zaraze više biljaka domaćina.Nezaražen imago, hraneći se nazaraženim biljkama, za najmanje 15 minuta usvaja fitoplazmu i za nekoliko dana postaje infektivan. Jednom zaražena cicada ostaje doživotni prenosilac fitoplazme.Oplođene ženke polažu jaja na površini zemljišta u blizini biljaka domaćina. Iz legle larve se hrane korenom ovih biljaka, a pred zimu se povlače u zemlju na dubinu 30-35 cm. Ako su zaražene biljke zimski domaćini cicada larve postaju nosioci fitoplazme i tokom daljeg razvoja ih prenose na imaga, čime se godišnji ciklus razvoja cikade i fitoplazme završava.

Ovo oboljenje se ne može direktno suzbijati.Ne postoje registrovani preparati.Od mera zaštite preporučuje se suzbijanje insekata vektora i uništavanje korova koji su rezervoar infekcije. Hemijske mere suzbijanja insekata daju rezultate ali se sasuzbijanjem insekata mora početi pre nego što se primate prvi simptomi Stolbura.Zaštita  otpornim sortama bi bila  od posebnog značaja, ali je broj takvih zasad mali. Otporne sorte paradajza Kapitan, Ont 814, Fakel, Narvik, Titan, Maja i Marjana.Prema nekim  rezultatima stolbur se ne javlja na ranim hibridima paradajza, a najintenzivnije se razvijana srednjeranim.Osetljive korovske biljke (poponac, štir, palamida, loboda) moraju se uništiti mehanički ili primenom herbicida. Gustinom setve može se uticati na brojnost populacije cikada.

Ljiljana Krsmanović

PSSS Beograd

DSC03582 01

Pegavost lista višnje i trešnje – Blumeriella jaapii (Coccomyces hiemalis)

 

  • Sa hemijskom zaštitom tokom vegetacije počinje se preventivno a ne sa pojavom prvih simptoma

 

Pegavost lista višnje i trešnje je bolest koja izaziva prevremeno opadanje lista tokom leta. Ovo oboljenje posle monilije je na drugom mestu po  štetnosti za višnju i trešnju.Ova bolest utoplim i kišnim godinama može dovesti do potpune defolijacije višnje i trešnje krajem jula ili početkom avgusta. Prevremeno opadanje lista može dovesti do ponovnog cvetanja voćaka u istoj vegetaciji po drugi put, ova pojava je izuzetno štetna I nepovoljno utiče na prezimljavanje višnje I trešnje. Prevremeno opadanje listova i ponovno cvetanje se višestruko odražava na prinos u narednoj vegetaciji.

Pegavost lista višnje i trešnje prisutna je u Evropi od 50-ih godina prošlog veka i nanosi velike i značajne štete kako u proizvodnim zasadima ovih kultura tako i u rasadničkoj proizvodnji. Prouzrokovač bolesti je gljiva Blumeriella jaapii koja uglavnom napada list, a redje peteljku lista ili ploda, sam plod kao i jednogodišnje izdanke i tanje grančice. Tokom juna se na licu lista razvijaju sitne crveno-ljubičaste pege (slika 1), a na naličju lista se na mestu pege razvija svetla grupa letnjih konidija. Pege se prvo pojavljuju uz ivicu lista, a kasnije se šire prema sredini. Kad se na jednom listu nalazi velik broj pega on poprimi crvenkasto žutu boju,sve vise žuti i na kraju otpadne (slika 2).

Simptomi (slika levo) i Pegavost lista višnje (desno)

Gljiva prezimljava u opalom lišću i na granama. Primarne infekcije se u zavisnosti od klimatskih uslova ostvaruju sporama tokom aprila i maja, a sekundarno širenje bolesti  omogućavaju letnje konidije tokom letnjih meseci.Proizvođači najčešće prave grešku jer nakon berbe izostave tretmane višnje I trešnje.Ako nastupe novoljni uslovi za razvoj ove bolesti tokom leta kada se primate prvi simptomi obično bude već kasno za tretiranje, dolazi do masovne infekcije listova a potom i do defolijacije obolelog lišća.

Mere zaštite višnje I trešnje uključuju sadnju otpornih sorti, uništavanje zaraženog otpalog lišća i prskanje fungicidima.Kako izbor sorti uglavnom diktira tržište( otporne sorte nisu tržišno zanimljive ), a sakupljanjem i uništavanjem zaraženog lišća možemo samo smanjiti potencijal inokuluma. S obzirom da preventivne mere ne daju rezultate, preostaje nam prskanje fungicidima u period mirovanja i tokom vegetacije.Redovno jesenje ili rano prolećno prskanje protiv prouzrokovača šupljikavosti lista smanjuje i pojavu ove bolesti.Sa hemijskom zaštitom tokom vegetacije počinje sa preventivno a ne sa pojavom prvih simptoma. Najčešće se izvode 2-3 prskanja pre berbe ( vodeći računa o karenci fungicida ) i 1-2 prskanja nakon berbe. Prskanje je najbolje izvršiti dan ili dva pre najavljene kiše.

Za suzbijanje prouzrokovača pegavosti lista višnje i trešnje u period zimskog mirovanja primenjuju se fungicide na bazi bakra (Bakarni-oksihlorid, Cuprozin, Funguran OH i Kocide)kojima se smanjuje infektivni potencijal mnogih bolesti. Za pretmane tokom vegetacije fungicide na bazi mankozeba ( Dithane, Prevent 80WP, Mankogal i Pencozeb), dodina ( Agrodin 65WP, Dodine S-65 i Syllit 400SC)i Ditianona (Kanton 700 WG, Fiesta, Delan 700 WG).

Ljiljana Krsmanović dipl. inž.zaštite bilja

PSSS Beograd

 

DSC09553 01

Savet dana:Prisustvo moljca paradajza (Tutaabsoluta) u plasteničkoj proizvodnji paradajza

 

 

 Vizuelnim pregledom biljaka paradajza registruje se prisustvo larvi i oštećenja 

Usevi paradajza u plasteničkoj proizvodnji se nalaze u različitim fazama cvetanja i formiranja plodova.Trenutno se na feromonskim klopkama postavljenim u useve paradajza registruje podizanje brojnosti moljca paradajza (Tutaabsoluta).Vizuelnim pregledom biljaka paradajza registruje se prisustvo larvi i oštećenja od njihove ishrane u vidu mina na listovima.

U narednim danima najavljuje se povećanje temperature koje će dovesti do povećane aktivnosti te štetočine. Sada je ključni moment za sprovodjenje svih raspoloživih mera borbe kako bi se sprečilo dalje podizanje populacije ove štetočine i u odsustvu adekvatnih mera sprečilo potpuno uništenje biljaka i propadanje proizvodnje.

Nepesticidne mere u cilju kontrole moljca paradjaza su:

  • postavljanje feromonskih klopki za registrovanje prisustva i praćenje nivoa populacije, a takođe i za izlovljavanje imaga,
  • postavljanje vodenih klopki sa kojima je moguće još masovnije izlovljavanje imaga,
  • postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u objekat, kao i na mesta za provetravanja objekta,
  • uništavanje infestiranih biljnih delova,
  • uništavanje korova,
  • biološka borba tj. Upotreba prirodni neprijatelja.

Pored nepesticidnih mera, u ovom momentu preporučuje se pregled biljaka na prisustvo jaja i larvi moljca paradajza i ukoliko se uoči njihovo prisustvo, primena nekog od registrovanih insekticida uz obavezno poštovanje propisane karence:

 

  • Avaunt 15 SC (indoksakarb) 0,17-0,25 l/ha ili

 

  • Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,175-0,2 l/ha ili

 

  • Ampligo 150 ZC (hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin) 0,4 l/ha.

 

Izvor: PIS Srbija www.pissrbija.com

Priredio: BojanMijatović, dipl.inž. zaštite bilja

PSSS Beograd

Kupus 01

Savet dana:Tehnologija proizvodnje rasada za kasnu proizvodnju kupusa

 

 

  • Kvalitetan rasad treba da je čvrst, zdrav, sa najmanje četiri normalna lista i dobro razvijenim korenovim sistemom

Kupus je povrtarska vrsta kod koje je početak proizvodnje rasada značajan za ceo vegetacioni period sezone kupusa. Gajenje kupusa iz rasada je najrasprostranjenija tehnika. Mlade biljke se

        Rasad kupusa

Mogu proizvesti u stakleniku, plasteniku, ali najčešća proizvodnja je na otvorenom polju.Bitno je

da je zemljište ili zemljišni supstrat proveren i dezinfikovan.Osnovni način proizvodnje kasnog ili jesenjeg kupusa jeste proizvodnja rasada, mada se dosta uspešno može proizvesti i direktnom setvom iz semena. Kupus obrazuje veliku nadzemnu masu, plitak korenov sistem i slabo razvijen, tako da su veliki zahtevi ove kulture prema vlažnosti zemljišta tokom cele godine.Prednost proizvodnje kupusa preko rasada je u manjem utrošku semena, lakšoj nezi, što se odražava na celokupnu proizvodnju.Veoma je važno da se rasad kupusa ne proizvodi na mestu gde se ranije proizvodio, zbog pojave bolesti i štetočina.

Proizvodnja rasada na otvorenom, ne treba sejati pre 25 maja, jer od ovog datuma je optimalan rok za jesenju proizvodnju kupusa. Ovakvom setvom rasad pristigne za rasađivanje sredinom jule, što je optimalan rok za rasađivanja kasnog kupusa.Rasad kasnog kupusa dospeva za 35 do 40 dana.

Pre setve dobro je u zemljištu uneti kombinovano mineralno đubrivoNPK 15:15:15 u količini od

0,5kg na 10m2. Setva može biti ručno i mačinski. Ručna setva se uglavnom izvodi u redove, na rastojanju od 10-30cm. Dubina setve treba da je 1-2 cm. Setveni sloj treba da je rastresit, i poželjno je posejano seme pokriti mešavinom , dobro zgorelog stajnjaka, zemlje i peska, lako utaba i dobro zalije.Pri ovakvoj setvi, kupus niče za 7 dana.Da bi bio dobar rasad treba ga umereno i redovno zalivati. Da bi rasad ojačao, treba ga prihraniti , i voditi računa o pojavi bolesti i štetočina.

Kvalitetan rasad treba da je čvrst, zdrav, sa najmanje četiri normalna lista i dobro razvijenim korenovim sistemom. Radi sigurnosti potrebno je proizvesti oko 10% više rasada, zbog kasnijeg popunjavanja mesta gde rasađivanje nije uspelo.

Dan pre rasađivanja rasad kupusa treba dobro zaliti.

Proizvodnju rasada kasnog kupusa treba shvatiti kao ozbiljan i stručan posao, jer samo tako dobićemo kvalitetan rasad, koji je predusev za uspešnu i zdravu proizvodnju kupusa, a samim tim i dobijanje što većeg prinosa.

 

                                                                                                Violeta Veličković dipl.ing.

                                                                                                     PSSS Beograd

 

Simptomi Flavescence dorée copy

Cikada vinove loze

 

  • Cikada vinove loze se hrani isključivo na vinovoj lozi i ta činjenica ima svoje mane i prednosti. Prednost ovakvog života cikade je u tome što se suzbijanje radi relativno brzo i lako

 

Cikada vinove loze Scaphoideus titanus, najznačajniji prenosilacbolesti zlatastogžutilavinoveloze – Flavescencedoree (FD)

Cikada vinove loze Scaphoideus titanus vodi poreklo iz Severne Amerike.U Evropi je 1958. godine prvi put otkrivena u Francuskoj.  Ima status karantinske štetočine u Evropi, prisutna je u većini zemalja koje imaju značajne površine pod vinovom lozom. U Srbiji je prvi put registrovana kao štetočina vinove loze 2004. godine, ima status karantinske štetočine u našoj zemlji, gde se nalazi na IA deo 2 listi karantinskih štetnih organizama.

               Scaphoideus titanus

Scaphoideus titanus se isključivo hrani na vinovoj lozi gde i završava ciklus razvića. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu jaja ispod kore dvogodišnjih lastara, a jedna ženka položi preko 20 jaja. Prve larve se pile sredinom maja i hrane se na naličju lista tokom meseca juna. Odrasli insekti se pojavljuju početkom jula i nastavljaju da se hrane na listovima vinove loze sve do septembra meseca.Direktne štete od ishrane ovih cikada su zanemarljive, ali su indirektne štete izuzetno velike jer je cikada vektor fitoplazmeFlavescensedoree (FD)prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze.Da bi cikada postala infektivna najpre se mora hraniti na zaraženim čokotima vinove loze u trajanju od nekoliko sati. Zatim mora da prođe inkubacioni period (vreme koje je potrebno da prođe od momenta unošenja fitoplazme u telo cikade do mogućnosti da ih cikade prenose na drugu biljku), koji za ovu cikadu iznosi 21 dan. Larve trećeg razvojnog stadijuma cikade mogu da postanu infektivne i tu sposobnost zadržavaju do kraja života i prenose fitoplazmuhraneći se na zdravim čokotima. Nema prenošenja infekcije iz generacije u generaciju.Fitoplazme seširekretanjem cikade u toku godine, po nekim podacima, na taj način može napredovati 5-10 km godišnje.

Suzbijanje cikade vinove loze

Cikada vinove loze se hrani isključivo na vinovoj lozi i ta činjenica ima svoje mane i prednosti. Mana je to što je koncentrisana ishrana samo na vinovoj lozi i zbog toga dolazi do jako brzog širenja fitoplazmi. Prednost ovakvog života cikade je u tome što se suzbijanje radi relativno brzo i lako. Sve cikade su uvek na vinovoj lozi tako da se sa hemijskim tretmanom može suzbiti veliki deo populacije. Prvi hemijski tretman protiv cikada treba uraditi kada su one u III larvenom uzrastu (period oko 5. -10. juna), a drugi 10 dana posle prvog tretmana (oko 20. juna). Za suzbijanje cikade, mogu se koristiti insekticidi sa kontaktnim delovanjem iz grupe piretroida (bifentrin preparat Talstar 10 EC) kao i insekticidi sa drugim mehanizmima delovanja koji sprečavaju prelazak cikade iz jednog larvenog uzrasta u drugi (buprofezin preparat Elisa). Budući da je cikada poreklom iz Severne Amerike, u Evropi za sada nema prirodnih neprijatelja i stoga je biološko suzbijanje otežano. Mehanički način suzbijanja se sastoji u spaljivanju orezanih lastara radi uništavanja jaja cikada u stadijumu prezimljavanja.

Ljiljana Krsmanović dipl. inž.

Savetodavac, PSSS Beograd

Pasulj 01

Pasulj

 

  • Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim višegodišnjim prinosom od oko 1,3 t/ha.

 

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, velike hranljive vrednosti. Najpoznatija je i najrasprostranjenija mahunarka u celom svetu i kao povrtarska kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki. Neutralan ukus pasulja omogućava niz kombinacija s različitim namirnicama i začinima, a dostupnost tokom cele godine njegovu široku primenu pri kuvanju. Obrok pasulja uz malo kalorija i masti obnavlja zalihe gvožda i mangana, te na taj način povećava energiju i antioksidativnu zaštitu u organizmu. Smeđi, beli ili crveni pasulj jedan je od najboljih biljnih izvora proteina, siromašan je kalorijama, mastima i natrijumom

. Značaj pasulja

Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim višegodišnjim prinosom od oko 1,3 t/ha. Dosta se gaji i u združenoj setvi sa kukuruzam.

Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvržicama žive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje žive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka.

Uslovi uspevanja

Izbor zemljišta veoma važan za dobar prinos

Zemljište za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno. Ne daje dobre rezultate na teškim, zbijenim i kiselim zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode. Na zemljištima na kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), posebno u većim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razviće biljaka pasulja.

Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10 0C. Niske temperature već od – 0,5 0C do 1 0C uništavaju usev. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlažnošću vazduha utiču na opadanje cvetova (abortivnost), pri čemu mahune ostaju šture.

U toku celog vegetacionog perioda ima izražene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje može se računati na siguran rod i odgovarajući prinos.

Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna žita i okopavine, a sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega.

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno žito, vrši se zaoravanje strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm). U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema. Predsetvenu pripremu najbolje je uraditi setvospremačem.

Đubrenje

Hemijska analiza zamljišta uštedeće  novac, a biljkama ce omogućiti izbalansiranu ishranu.

U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev đubriti stajnjakom. Pasulj spada u grupu leguminoza koje imaju mogućnost asimilacije azota, te za njegovo đubrenje treba koristiti formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je 10:30:20 ili 8:16:24.

  1. 300-500kg/ha NPK (10:30:20) predsetveno + 100-150kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna lista;
    2. pred osnovnu obradu celokupna P i K dubriva, predsetveno celokupan N.

Ukoliko koristimo NPK (15:15:15), njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a, takođe sa kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista. Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroši oko 60 kg N, 80 kg P2O5, 90 kg K2O.

Način gajenja

Čist usev pasulja zahteva intenzivan način proizvodnje.
Združen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i pasulja u naizmeničnim redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red. Posebno treba imati u vidu da se kukuruz ne sme posejati gusto. Pri ovakvom načinu gajenja utroši se do 50 kg/ha semena pasulja. Ovako se osim visokih, lozastih mogu gajiti i niske sorte pasulja. Nedostaci združenog useva najčešće je smanjen prinos oba useva, velik utrošak radne snage (ručna berba). Pojava novih hibrida kukuruza koji se gaje u gustom sklopu i redukovano je korišćenje herbicida u kukuruzu.

Setva

Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. Kada se srednje dnevne temperature vazduha ustale iznad 15 0C, a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 0C stekli su se uslovi za setvu pasulja. Sorte sa krupnijim semenom seju se kasnije. U našim uslovima setvu treba obaviti u drugoj ili trećoj dekadi aprila.

Dubina setve zavisi prvenstveno od krupnoće semena, vremena setve, tipa zemljišta i njegove vlažnosti. Optimalna dubina je od 3 do 5cm. Setva može biti mašinska ili ručna, u redove. Niske sorte (čučavci) koje imaju sitno seme seju se mašinski najčešće na 50x5cm (400 000 biljaka/ha), a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha). Količina semena po hektaru za pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kreće od 80 do 110kg/ha, a krupnosemenog 100-140 kg/ha. Odgovarajuća gustina biljaka daje šansu za dobar i stabilan prinos.

Nega useva

Kultiviranje kojim se razbija pokorica i uništavaju korovi se vrši desetak dana posle nicanja. U toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome. Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja. Drugo kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem (100-150kg/ha KAN-a). Pre početka cvetanja mora biti obavljena poslednja međuredna obrada. Navodnjavanje je potrebno posebno u sušnim godinama. U periodu cvetanja i nalivanja zrna nastaju najveće štete usled nedostatka vode u zemljištu. Potrebe za vodom mogu nastati i odmah posle setve ukoliko je ona obavljena u jako suvo zemljište. Sprovođenjem ove mere mogu se povećati prinosi i do jedne tone po hektaru, što opravdava sredstva uložena u navodnjavanje. Orošavanje useva u fazi cvetanja i obrazovanja mahuna sa oko 5 mm vode po hektaru pozitivno utiče na povećanje prinosa.

Postavljanje oslonca za gajenje visokih, lozastih sorti obično se vrši neposredno posle nicanja biljaka. Zaštita od bolesti i štetočina u toku vegetacije se obavlja najčešće preventivno uz konsultaciju sa stručnim licem.

Berba

Niske sorte pasulja, gajene u čistom usevu ubiraju se kada su im sve mahune zrele. Biljka je ostala obično bez lista i sadržaj vlage u zrnu je do 18%. Berba se obavlja u jutarnjim časovima, kada je osipanje najmanje (mahune vlažne od rose). Visoke sorte pasulja, prilikom berbe, uvek na vrhovima imaju nedozrelih mahuna. Posle košenja ili cupanja takvih sorata, obavezno se u trajanju i do desetak dana ostavlja biljna masa na dosušivanje i dozrevanje. To se obavlja najčešće na promajnim mestima zaklonjenim od kiše. Berba može biti mehanizovana i ručna. Mehanizovana berba može biti jednofazna sa kombajnom i dvofazna, podrezivanje biljne mase i sakupljanje u otkose i druga faza vršidba specijalnim vršalicama ili adaptiranim žitnim kombajnima. Ručna berba se izvodi čupanjem biljaka sa njive ručno, i izdvajanje zrna iz mahuna najčešće “mlaćenjem”.

Čuvanje pasulja je nezavisno od načina berbe, naprslih zrna ne sme da bude više od 5%. Posle vršidbe pasulj se dosušuje na 14% vlage. Sušenje se vrši prirodnim putem ili u sušarama. Zrno pasulja koje nije dobro osušeno gubi na kvalitetu i teško se duže čuva.

Violeta Veličković dipl.ing.

PSSS Beograd