Breskva 02

SAVET DANA;Četvoroosovinski V sistem gajenja breskve i nektarine

 

  • Eksploatacioni vek zasada breskve i nektarine je relativno kratak (15 godina), pa je ekonomska održivost proizvodnjeu ovim zasadima povezana je direktno sa produktivnošću voćnjaka i tehnološkom efikasnošću.

 

Sistemi gajenja kod breskve i nektarine dizajnirani su tako da omoguće dobijanje plodovamaksimalne veličine i kvaliteta, kao i prinosa. Uzgojni oblici koji daju rani rod i visokokvalitetne plodove uz efikasno korišćenje živog ljudskog rada direktno utičuna ekonomsku održivost proizvodnje breskve i nektarine.

Eksploatacioni vek zasada breskve i nektarine je relativno kratak (15 godina), pa je ekonomska održivost proizvodnjeu ovim zasadima povezana je direktno sa produktivnošću voćnjaka i tehnološkom efikasnošću.

Pomološka istraživanja u severnoameričkim područjima gajenja breskve i nektarine ukazala su na to da zasadi sa velikom gustinom sadnje (1250 stabala/ha) mogu biti produktivniji i isplativiji od tradicionalnih sistema sadnje male gustine (421 stablo/ha). Zasadi sa malom gustinom sadnje u Srbiji najčešće imajuVazu kao uzgojni oblik, gde su prednosti ovakvog sistema niski troškovi zasnivanja zasada, dobijanje najkrupnijih plodova u suvom voćarenju u odnosu na ostale uzgojne oblike, koji su pozicionirani u vršnoj trećini biljnog sklopa gde je najbolja osvetljenost i ishranjenost prirasta u ranom plodonošenju. Ovakvi sistemi gajenja  direktno utiče na smanjenje prinosa, sporije ulaženje zasada u pun rod, slabiju mogućnost upotrebe mehanizacije u tehnološkom procesu (proreda plodova, upotreba platformi), lošiju obojenost plodova (neophodnost višekratne berbe) i veću mogućnost oštećenja ramenih grana usled niskog stabla.

Primena slabo bujnih vegetativnih podloga nije dala pozitivne rezultate u glavnom proizvodnom centru breskve i nektarine u SAD-u (Kalifornija) u kombinaciji sa uzgojnim oblikom otvorena vaza. Pomološka ispitivanja su pokazala superiornost Četvoro- i Šestoosovinskog V sistema (Quad i Hex V) u pogledu produktivnosti i brzine formiranja rodne površine, kao i visok kvalitet roda (2/3 plodova je prečnika većeg od 80 mm) u odnosu na  vazu. Najveća vrednost prinosa, brz povratak investicije, pojednostavljeni pomotehnički tretmani (rezidba i proreda plodova) izbacili su u prvi plan pomenute sisteme gajenja breskve i nektarine u zasadima širom SAD-a u smislu intenziviranja proizvodnje pri većim gustinama sadnje (5 x 2,2 mkod Quad V-sistema, tj. 5,4 x 3 mkod Hex V-sistem).

 

Sl. 2. Aktuelni sistemi gajenja breskve i nektarine u Kaliforniji

Četvoroosovinski V-sistempodrazumeva otvoren centarkrune s četiri do pet ramenih grana ili „vretena“ koji se pozicioniraju oko stožine. Ove ramene grane se ne razgranavaju, već su celom svojom dužinom obrasle mladim rodnim drvetom koje se rezidbom permanentno obnavlja (Sl.3.).

 

Sl. 3.Četvorostruki V-sistem

 

Formiranje ramenih grana (vretena) teče po sl. proceduri: od prirasta formiranih na stožini sadnicetokom 1. prvog leta ostavlja se njih četiri do pet. Grančice bi trebale biti ravnomerno raspoređene i pod uglom otklona u odnosu na stožinuod 30 do 45o. Svi ostali prirasti (niski i oni koji zaklapaju uzak ugao prema stožini) trebali bi se ukloniti (Sl. 4.).

 

Sl. 4. Odabrane prevremene grančice prekratiti na 2-4 pupoljka

 

Kada odabrani mladari dostignu dužinu 25-30 cm potrebno ih je prekratiti na pola (povratni rezovi). Tokom 1. zimskog mirovanja letorasti (četiri do pet)odabrani za formiranje ramenih grana pozicionirani su na suprotnim stranama u odnosu na osu  krune, (odabrana su po dva letorasta sa svake strane ose krune), a sviostali prirasti se u ovom trenutku uklanjaju.

Tokom 2. vegetacije potrebno je održavati jednu osovinu rasta na letorastima ostavljenim za buduće ramene grane, što se postiže uklanjanjem prekobrojnih i prebujnih sekundarnih razgranavanja duž osovina i  fiksiranjem budućeg strukturnog drveta za bambuse, pozicionirane pod odgovarajućim uglom otklona (Sl. 5. i 6.). Odabiranje prirasta na budućim ramenim granama koji će imati ulogu njihove produžnice vrši se po principu što bržeg popunjavanja prostora ka međuredu i što efikasnijeg zatvaranja biljnog sklopa.

 

Sl. 5.Po dva odabrana letorasta sa obe strane ose krune

Sl. 6.Školovanje budućih ramenih grana duž štapova od bambusa

 

Tek tokom 3. vegetacije dozvoljava se prisustvo roda u kruni, kako rani rod ne bi bio konkurencija razvoju biljnog sklopa. Na svakoj od ramenih grana odabira se po 10 letorasta, a na svakom od njih proredom se ostavlja po dva ploda. Pri većoj gustini sadnje (5 x 2,2 m ili oko 850 stabala/ha) ovakav pomotehnički zahvat obezbeđuje prinos od 15 do 20 t/ha (Sl. 7.).

Sl. 7.Obučenost ramenih grana sa jednogodišnjim mešovitim grančicama

 

Tokom nastupajućeg zimskog mirovanja uklanja se izrođeno rodno drvo rezidbom na najjači jednogodišnji letorast najbliži stožini ramene grane. Rezidba dvogodišnjeg poluskeleta vrši se u trenutku kada je on dužine 25-45 cm, s prečnikom na mestu reza od 6-7 mm (Sl. 8.).

 

Sl. 8. Zimska rezidba krune posle 3. lista

 

Tokom 4. i narednih vegetacija (pun rod zasada) ostavlja se po 15 jednogodišnjih rodnih grančica/ramenoj grani (otprilike po jedan letorast na svakih 10-20 cm) a na svakoj od njih proredom plodova (kada su veličine 2,5-4 cm) ostavlja sepo 2 ploda, što u ukupnom zbiru dovodi do prinosa od oko 28 t/ha. Pomotehnički zahvati rezidbe u ovoj i narednim godinama imaju za cilj da obezbede prosvetljenost krune kao i krupnoću i KV ploda, što se postiže slabijom letnjom rezidbom (jul mesec) u smislu uklanjanja bujnih vertikalnih prirasta (jahača) koji su skloni formiranju prevremenih grančica i prirasta kraćih od 15 cm. Time će se obezbediti neophodnih 25 % direktne svetlosti u zaključnih 6 nedelja pred berbu plodova breskve i nektarine. Vršnoprekraćivanje letorasta i uklanjanje izrođenog rodnog drveta na najrazvijeniji letorast najbliže stožini su zahvati koji se izvode u zimskoj rezidbi (Sl. 9.).

 

Sl. 9.Zimska rezidba na rod kod Četvorostrukog V-sistema

           

 

Priredio mr Dejan Marinković

PSSS Beograd

SLIKA 1

Visoko vreteno jabuke

  • Ključni elementi u formiranju ovog sistema su što ranije plodonošenje, minimalna rezidba posle sadnje, slamanje rasta nosača rodnog drveta njihovim ranim povijanjem, odsustvo poluskeleta, kao i obnova nosača rodnog drveta kosim rezom na čep kada oni postanu predugački (preko 1 m dužine)

U savremenim jabučnjacima u svetu i kod nas trenutno dominiraju tzv. visoka vretena u sistemu duge rezidbe. Osnovu ovog sistema čine stabla visine oko 3,5 m sa većom gustinom sadnje (3.000 – 4.000 stabala/ha, 3.3-3.0 m x 1.0-0.8 m), uz korišćenje slabo bujnih podloga (M9-Pajam 1 i Emla-Vt, 337 NAKB) i knip-sadnica. Sve ovo omogućava prinose veće od 60 t/ha. Visoko vreteno  se relativno lako formira i održava, traži umerena početna ulaganja, ima visoke rane prinose i procenjeno je da obezbeđuje najveću profitabilnost tokom 20 godina eksploatacije jabučnjaka. Kao značajan regulator zastupljenosti plodova I klase i balansiranja bujnosti i rodnosti, u funkciji kontrole formiranja i diferencijacije pupoljaka, izvodi se pomotehnički zahvat ručnog proređivanja plodova krajem avgusta i tokom prve dekade septembra, u cilju eliminisanja plodova II klase.

Ključni elementi u formiranju ovog sistema su što ranije plodonošenje, minimalna rezidba posle sadnje, slamanje rasta nosača rodnog drveta njihovim ranim povijanjem, odsustvo poluskeleta, kao i obnova nosača rodnog drveta kosim rezom na čep kada oni postanu predugački (preko 1 m dužine).

Rezidba u redovnom plodonošenju podrazumeva tzv. dugu rezidbu, u nekoliko modaliteta (belgijski, holandski i italijanski rez) koja u osnovi podrazumeva ostavljanje nosača rodnog drveta za plodonošenje izvestan broj godina, uz uklanjanje konkurentskih mladara produžnici i onihsnažnih u porastu, kao i u proredi kratkog rodnog drveta, u cilju selekcije krupnih kratkih prirasta na rodnim nosačima za dobar rod.

 

Sl. 2. Tipovi duge rezidbe jabuke

  1. a) Belgijski rez: vodilicu ostaviti, njene konkurente eliminisati, a u krošnji održavati odnos 1/3 jednogodišnjih: 1/3 dvogodišnjih: 1/3 višegodišnjih prirasta (izrođeno rodno drvo izbaciti, a dvogodišnje rodne grančice rezati preko rodnog kolača);
  2. b) c) Holandska rezidba: na nosaču rodnog drveta eliminisati sve vegetativne priraste, a rodne grane prekratiti za 25-50%;
  3. d) Italijanski rez: zelenom rezidbom prikraćivanje/pinciranje mladara ide krajem maja, kako bi se pospešilo diferenciranje rodnih pupoljaka, a zimskom rezidbom valja prorediti suvišne i prebujne letoraste.

Sistem visokog vretena podrazumeva postojanje naslona od više redova žice i pojedinačnih učvršćivača stožine (bužira). Obrada višegodišnjih nosača kod navedenih modaliteta duge rezidbe se završava povratnim rezom na kosi patrljak, po zastarevanju nosača rodnog drveta nakon 3-4 godine eksploatacije. Postoje i sortne specifičnosti u pomotehničkim zahvatima rezidbe visokog vretena u punom rodu, koje se zasnivaju se na poznavanju tzv. tipa organogeneze rodnog drveta, zatim dominantnog tipa obrastanja i produktivnog tipa rodnih grančica, što predstavlja relativno konzervativnu (gotovo nepromenljivu) osobinu genotipa. Takođe, sve bočne priraste debljine 33-50 % stožine valja prekratiti na patrlj, a slabije vršno razvijene bočne priraste ostaviti u svom prirodnom položaju. Pomotehničke specifičnosti u rezidbi primetne su npr. kod slabo bujnih sorti: za dobijanje dobrog roda kod Gale i Red Chiefa potrebno je višegodišnje nosače prekratiti do mesta gde njihova debljina prelazi prečnik grafitne olovke. Razgranate i slabe, viseće nosače, često prisutne kod sorti Gala, Fuji treba povratnim rezovima ujedinčititi, u smislu ostavljanja samo jedne osovine, itd.

mr Dejan Marinković

                                                                                                                                                                            PSSS Beograd

SSljiva

Proizvodnja šljive u Srbiji

 

  • Šljiva u Srbiji se gaji na oko 74000 ha, sa prosečnom proizvodnjom od 425.000 tona. Srbija se nalazi  na trećem mestu u svetu iza Kine i Rumunije, dok je po izvozu suve šljive, sa oko 5.500 tona na petom mestu.

 

Šljiva se na području Srbije gaji od davnina, ali ekspanzija gajenja počinje od sredine 19. veka. Do pojave filoksere (1880. godine) proizvodnja grožđa i vina je dominirala, dok su plodovi šljive korišteni za spravljanje pekmeza i rakije uglavnom za vlastite potrebe. Smanjenjem površina pod vinogradima vinova loza gubi primat, a broj stabala šljive se postepeno uvećava. Suva šljiva postaje najznačajniji izvozni proizvod. U periodu od 1881. do 1900. godine prosečan izvoz suvih šljiva iz Srbije je bio 26.200 t.

             Zoran Janković

Uspon šljivarstva se nastavlja i u prvih trideset godina dvadesetog veka kada počinje postepeno opadanje proizvodnje uslovljeno:

  • Pojavom virusa šarke šljive na koju je Požegača, dominantna sorta u to vreme, jako osetljiva;
  • Mesto Požegače zauzimaju autohtone sorte šljiva (Crvena ranka, Metlaš, Crnošljiva i dr.), koje su manje osetljive i zahtevne za proizvodnju, ali su lošijeg kvaliteta i koriste se uglavnom kao rakijske;
  • Našu suvu šljivu na svetskom tržištu potiskuje američka suva šljiva krupnijeg ploda koji je kvalitetnije sušen i bolje pripremljen za tržište.

Sredinom prošlog veka šljivarstvo počinje da se razvija, da bi do sredine 70-ih godina SFRJ bila vodeća zemlja u svetu po proizvodnji šljive. U proizvodnju se uvode nove domaće sorte stvorene u Institutu za voćarstvo u Čačku.

Bez obzira na pad proizvodnje šljive, Srbija i dalje nalazi među vodećim proizvođačima u svetu. Na površini od oko 74000 ha, sa prosečnom proizvodnjom od 425.000 t, nalazi se na trećem mestu iza Kine i Rumunije, dok je po izvozu suve šljive, sa oko 5.500 t na petom mestu. Izvoz sveže šljive od 21500 t u proseku na niskom je nivou u odnosu na proizvodnju. Prema Republičkom zavodu za statistiku prosečan prinos u Srbiji iznosi oko 5,9 t/ha, što ukazuje na veliku ekstenzivnost proizvodnje. I pored sve većeg broja savremenih zasada sa visokim prinosima i kvalitetom, najveći broj zasada šljive ima izrazito ekstenzivan karakter, a većina roda završi u različitim vidovima prerade ili propada.

Šljivarstvo u Srbiji ima dobru osnovu koja se ogleda ne samo u zasadima pod šljivom, već i tradiciji gajenja, potpomognutom strukom i naukom, kvalitetnim domaćim sortama, koje su našle svoje mesto i u proizvodnjama drugih država.

Da bi se šljivarstvo podiglo na viši nivo i postalo još konkurentnije na svetskom tržištu, potrebno je postaviti jasne ciljeve i zaokružiti i udružiti sve njegove aspekte.

                                                          Srbija treća u proizvodnji šljive u svetu

Podizanje prinosa i kvaliteta na viši nivo postiže seprimenom pune agrotehnike zasnovane na lokalitetu, sorti i nameni plodova u već postojećim zasadima, kao i podizanje novih zasada. Zapuštene zasade koji uzurpiraju zemljište i predstavljaju izvor bolesti i štetočina potrebno je iskrčiti. Sorte osetljive na virus šarke šljive trebalo bi menjati otpornijim sortama.

Potrebno je stvoriti uslove sigurnog plasmana i cene za kvalitetan proizvod. Da bi proizvodnja bila zadovoljavajuća i proizvođač mora biti zadovoljan. Dovodjenje domaćeg tržišta u red i prodor na strana tržišta stone, sušene i smrznute šljive, kao i raznih prerađevina. Treba pecijalizovati proizvodnju prema nameni, koja može biti održiva samo u slučaju dugoročne strategije.

Od značaja bi bilo brendiranje proizvoda prepoznatljivih, kako na domaćem, tako i na ino tržištima. Poslednjih dvadesetak godina ova tendencija je izražena. U Srbiji već postoji veliki broj prerađivača čiji su proizvodi prepoznati na svetskom tržištu kao visokokvalitetni, a u proizvodnji koriste najnovija tehnološka dostignuća i angažuju vrsne tehnologe prerade. Takve firme su pokretačka snaga, a napretkom tog segmenta se stvaraju preduslovi za razvoj šljivarstva.

 

Zoran Janković, dipl.inž.

PSSS Beograd

Pravilna upotreba djubriva donosi dobar rod

SAVET DANA:Vreme i način djubrenja i prihranjivanja voćnjaka

 

  • Vreme đubrenja i prihranjivanje voćaka određuje tip zemljišta na kome je voćnjak podignut, vrsta đubriva, sistem gajenja, kao i potrebe biljka za biogenim elementima u pojedinim fazama proizvodnog ciklusa.

 

Da bi stabla voćaka ostvraila visoke i redovne prinose, potrebno je da budu u dobroj kondiciji, a to znači da se svi fiziološki procesi odvijaju nesmetano. Vitalna biljka pokazuje veću otpornost kako na abiotičke, tako i na biotičke činioce. Preduslov za to je pravilna i izbalansirana ishrana svake godine. Dostupne količine hranljivih elemenata u zemljištu, kao i njihov medjusobni balans, osnov su uspešne ishrane voćaka. Voćkama je za normalan rast i razvoj neophodno 16 biogenih elemenata, koji se u zavisnosti od količine koju biljka usvaja mogu svrstati u dve grupe: makroelementi (ugljenik, kiseonik, vodonik, azot, fosfor, sumpor, kalijum, kalcijum i magnezijum) – koje biljke usvajaju u velikim količinama, i mikroelementi (gvožđe, bor, zink, mangan, molibden, bakar i kobalt) – koje biljke usvajaju u manjim količinama. Količina usvajanja pojedinih elemenata ne predstavlja i meru njihovog značaja, jer nedostatak bilo kog od potrebnih elemenata usloviće poremećaj u metabolizmu koji na kraju dovodi do značajnog smanjenja prinosa.

Vreme đubrenja i prihranjivanje voćaka određuje tip zemljišta na kome je voćnjak podignut, vrsta đubriva, sistem gajenja, kao i potrebe biljka za biogenim elementima u pojedinim fazama proizvodnog ciklusa.

               Zoran Janković

Osnovno ili jesenje đubrenje izvodi se pred kraj vegetacije i tokom mirovanja voćaka i prethodi osnovnoj obradi zemljišta. Rasturaju se organska đubriva (stajnjak i kompost), rasipaju mineralna, granulisana NPK đubriva. Đubrenje se izvodi u jesen da bi do proleća hranljivi elementi došli do zone korena. Organska đubriva su u obliku nepristupačnom za biljke, a da bi bila dostupna, mora se izvršiti delimična mineralizacija do početka vegetacije. Kod mineralnih đubriva, pogotovo fosfora i kalijuma, koji su sporo pokretni elementi, potrebno je da se zahvaljujući dejstvu zimskih padavina spuste u zonu korena do početka vegetacije, i tako budu dostupni biljkama u trenutku kada su im neophodni.

Tip zemljišta takođe utiče na vreme đubrenja. Kod teških zemljišta se sprovodi ranije, pred kraj vegetacije, dok se kod lakših, propusnih zemljišta, operacija izvodi bliže početku naredne vegetacije.

                                          Način gajenja odredjuje kolićinu djubriva

Prihranjivanje predstavlja dopunsku ishranu voćaka koja se obavlja kontinuirano tokom većeg dela vegetacije. Uglavnom se sprovodi rasipanjem azotnih đubriva po površini ili fertirigacijom u više navrata, jer voćkama odgovara veći broj manjih doza. Najnovija istraživanja pokazuju da najbolji prinos i kvalitet plodova kod koštičavog i jabučastog voća imao sledeći raspored i količina primenjenog azota: 30% N u punom cvetanju, 30% N nakon proređivanja plodova i 40% N nakon berbe. Kasna letnja primena azotnih đubriva imala je najveći efekat jer je azot deponovan u stablo i letoraste imao najveći uticaj na razvoj voćaka u narednoj vegetaciji.

Đubrenje se može izvoditi na nekoliko načina:

  • Površinsko đubrenje koje je osnovni i najčešći način đubrenja;
  • Dubinsko đubrenje koje se izvodi pomoću depozitora đubriva direktno u zonu korenovog Sistema ili uz pomoć injektora, kada se radi o tečnim ili rastvorenim mineralnim đubrivima;
  • Folijarno đubrenje je prihrana preko lista koja se izvodi atomizerima gde se vodotopiva mineralna đubriva dodaju najčešće uz tretmane zaštite od bolesti i štetočina. Folijarna ishrana poseban značaj ima u tretmanima posle berbe, odnosno pred kraj vegetacije, jer se na taj način efikasno obezbeđuju potrebne količine elemenata neophodnih za normalno funkcionisanje voćaka u narednoj vegetaciji.
  • Fertirigacija je đubrenje kroz sistem za navodnjavanje kap po kap, koji je najefikasniji način, a ogleda se u lakšem, bržem i kvalitetnijem uvajanju hranljivih elemenata. Fertirigacijom se najčešće dodaju vodotopiva đubriva koja sadrže azot, fosfor, kalijum, kalcijum, sumpor, magnezijum i gvožđe.

 

 

Zoran Janković, dipl.inž.

PSSS Beograd

Orezan vocnjak

Rezidba zasada šljive u punom rodu

  • Intezitet i način rezidbe zavise i od namene plodova. Oštrija rezidba se izvodi kada je plod namenjen stonoj potrošnji. Umerena rezidba se primenjuje kada su plodovi namenjeni šušenju, a blaga kod sorti čiji su plodovi namenjeni za preradu u rakiju.

Šljiva se u savremenoj proizvodnji orezuje svake godine. Rezidbom se uspostavlja ravnoteža vegetativnog porasta i roda, što obezbeđuje redovan prinos i kvalitetne plodove. Svakom rezidbom, tako i šljive, potrebno je ukloniti suve, oštećene i stare, izrođene grane, kao i vodopije. U zavisnosti od starosti, kondicije i potencijalne rodnosti potrebno je ukloniti određenu masu grana i omogućiti nesmetano prodiranje svetlosti u središnji deo krune. Na ovaj način se obezbeđuje obnova rodnog drveta, porast novih grančica i sprečava ogoljavanje grana i pomeranja rodnosti ka periferiji krune.

Rezidbom do roda svake godine

Uspravne grane se uklanjaju do osnove, dok se vrh orezuje na planiranu visinu, prevođenjem na nižu mešovitu rodnu granu umerene bujnosti. Poluskeletne i skeletne grane, kao nosače rodnih elemenata, skratiti na spoljni prirast koji zauzima najpovoljniji ugao u odnosu na centralnu osu. Gornje skelete skraćivati jače u odnosu na donji skelet u cilju postizanja blago konusnog oblika čime se obezbeđuje bolja osvetljenost donjih delova krune. Previše zarasle delove krune potrebno je prorediti. U slučaju da je potrebno iz razloga korekcije uzgojnog oblika ili podmlađivanja napraviti presek prečnika većeg od 5cm, preporučeno je premazivanje preseka kalem voskom, fitobalzamom ili vodootpornim lepkom za drvo, kako bi se sprečio prodor patogena. Pri rezidbi stabala koja su kalemljena na džanarici, koja je kod nas najdominantnija podloga, ukloniti rezidbom izdanke iz korenovog vrata.

Kod vretenastog žbuna kao uzgojnog oblika šljive, rezidbom se uklanjaju bujni prirasti koji svojim obimom prelaze ½ debljine vođice i to rezom na patrljak u cilju dobijanja zamenskog mladara. Radi lakšeg održavanja ovog uzgojnog oblika, poželjno je izvoditi rezidbu na zeleno sredinom jula, kojom se uklanja uspravan prirast i time obezbeđuje bolja osvetljenost nižih delova krune i sprečava odumiranje rodnog drveta.

Za šljivu su, kao kod drugih vrsta voćaka, karakteristične sortne specifičnosti rezidbe. Kod sorti sklonih prerođavanju, kao na primer Čačanska rodna, zbog čega dolazi do alternativne rodnosti, primenjuje se oštrija rezidba, kojom se osim izbegavanja alternativnosti dobijaju plodovi veće krupnoće i kvaliteta. Sorte kao Stenlej i Čačanska lepotica imaju veliki ugao grananja, plodonose na kratkom rodnom drvetu i zbog toga su pogodne za gajenje u obliku vretenastog žbuna i vitkog vretena.

Intezitet i način rezidbe zavise i od namene plodova. Oštrija rezidba se izvodi kada je plod namenjen stonoj potrošnji. Umerena rezidba se primenjuje kada su plodovi namenjeni šušenju, a blaga kod sorti čiji su plodovi namenjeni za preradu u rakiju.

Kod šljive, kao i kod drugih vrsta koštičavog voća, najčešće dolazi do sušenja, a potom i nekroze patrljka ostavljenih rezidbom, koja može da se proširi i na tkivo ispod patrljka. Zbog toga je potrebno rezove, pogotovo veće, zaštititi od spoljnog uticaja.

Izvor: Praktična obuka iz voćarstva(Autori: Gordan Zec i Boban Đorđević)

Priredio :Zoran Janković, dipl. Inž.

PSSS Beograd

Savet dana:Upotreba algi kao biostimulatora u organskoj proizvodnji

 

Bojan Mijatovic

Biostimulatori na bazi algi su proizvodi koji su dobijeni ekstrakcijom razlicitih vrsta algi. Tecni ekstrakt algi koristi se za, kako za folijarno tretiranje, tako I za tretiranje zalivanjem. Formulacije dobijene na ovaj na?in su prirodni biostimulatori koji aktiviraju biohemijske I enzimske procese u biljci I poboljšavaju rezultate metabolizma I procesa sinteze. Korišcenje ovih proizvoda, koji imaju pozitiva nuticaj na biljku, podstice biljku da maksimalno koristi hranjive resurse, omogucava ekološki I ekonomkski održivu proizvodnju.Indirektno, povecanje lisne mase pozitivno deluje na velicinu plodova kod vocarskih kultura, kolicinu šecera I ukupno gekstrakta u groždju I ostalom bobicastom vocu.

Druga upotreba preparata,može se koristi za ubrzavanje I stabilizaciju procesa fermentacije žetvenih ostataka na njivama. Dolazi do biološkog aktiviranja mikroflore na bio masi I zemljištu cime se drasticno uvecava njihov broj te se na taj nacin ubrzavaju mikrobiološki procesi.

Ovi proizvodi obicno sadrže visok sadržaj hormona auksinaicitokinina – visok sadržaj polisaharida, amino kiselina I proteina – sadrže makro elemente (N, P, K, Ca, Mg, S) I mikro elemente (Mn, Cu, Fe, Zn,…).

PREDNOSTI

                           Alge

Glavne prednosti se ogledaju u sledecem: Otpornost biljke na abiotske stresove: • 1.1 Tolerancija na sušuisalinitet • 1.2 Tolerancija prema smrzavanju • 1.3 Tolerancija prema visokim temperaturama, poplavama, zaga?enju. Znacaj biostimulatora dolazi najviše do izražaja u kriticnim situacijama. Biostimulatori su izrazito bitni I efikasni u zasadima koji su pretrpeli odre?eni oblik stresa poput stresa od suše, niskih temperatura (mraza) ili grada. Biostimulatori ce u takvim situacijama pomoci da se u što kracem roku oporavi od stresa ubrzavajuci fiziološke procese u samoj biljci. Konstantna upotreba pomaže u izgradnji i podršci prirodnom Imunom sistemu same biljke.

VREME I NACINI PRIMENE

U zavisnosti od formulacije, useva, zasada I vrste proizvodnje, biostimulatori na bazi algi mogu se upotrebiti folijarno, nakon pojave prvih listova (pocetak vegetacije), na pocetku cvetanja, u toku porasta bobica do zatvaranja grozdova, I kada plodovi pocinju da menjaju boju, zatim fertigacijom, kod sadnog materijala potapanjem sadnica u rastvor u skladu sa uputstvom, I nakon sadnje zaliti svaku biljku Istim rastvorom.

Bojan Mijatovic

PSSS Beograd

 

SAVET DANA:U susret novoj setvi strnih žita

 

 

Na pragu smo  setve  ozimih  strnih žita u proizvodnoj 2020/2021.godini .

Neki ratari ce sejati strna žita u ponovljenoj setvi, što nije dobro, što ce u narednoj sezoni doneti niz problema (veci napad štetocina, bolesti), a samim tim i manji prinos. Zato treba izbegavati setvu strnih žita na istim parcelama. Kod nas se najcešce setva strnih žita obavlja posle berbe kukuruza

Posebnu pažnju treba posvetiti optimalnom roku setve, sklopu, odnosno gustini setve, kolicini i primeni mineralnih djubriva.

Violeta Velickovic

Pravovremena setva omogucava biljkama duži period bokorenja, bolje ukorenjavanje i dublje prodiranje korenovog sistema što omogucava normalnu dužinu vegetacije, i bolje prezimljavanje biljaka. Optimalni rok setve pšenice u našim uslovima potice od 05. oktobra, i to sve do 30. oktobra. Kod ozimog jecma, optimalni rok krece od 30. septembra do 15. oktobra.

          Najbolji predusevi za proizvodnju strnih žita su oni koji rano napuštaju njive i oslobadjaju površine za obradu i pripremu. U slucajevima kada setva kasni, treba sejati sorte koje su tolerantnije na rok setve (Evropa-90, Nevesinjka).

          Priprema zemljišta mora biti kvalitetna, a pokrivac semena u sloju od 5-8 cm mrvicasto – zrnaste strukture.

           Setva i njen kvalitet su bitni elementi svake uspešne proizvodnje strnih žita. Kvalitet setve zavisi od više elemenata: setvene norme, preciznosti sejalice, prave dubine i dr. Dubina treba da je oko 4 – 5 cm.

    Kolicina semena zavisi od sorte, krupnoce zrna, mase, klijavosti i cstoce semena. Korekcija, odnosno povecanje kolicine semena, potrebno je i ako je priprema nekvalitetna i ako se kasni sa setvom. Najcešce kod nas je to kolicina semena od 240 – 280 kg/ha pšenice, po preporuci proizvodjaca semena.

          I pored kvalitetne obrade, predsetvene pripreme i setve, bez mineralnih djubriva nema visokih stabilnih prinosa. Agrohemijska analiza je osnova za preporuku djubriva. Pšenica može bez kalijuma ako ga u zemljištu ima iznad 15 miligrama na 100grama. Jecam medjutim ne može. Treba upotrbljavati NPK djubriva s naglašenim fosforom, jer ga na osnovu agrohemijskih analiza na našem terenu ima jako malo, tako da treba uneti NPK 8:24:16 i sl. U kolicini od 300kg/ha u zavisnosti od plodnosti zemljišta.Ostatak hraniva, odnosno azota unosi se 100kg/ha pre setve , a ostala kolicina azota, unosi  se putem prihrane pšenice.

 Sorte pšenice koje preporucujemo za setvu 2020/2021.god. su: Pobeda, Renesansa, Simonida, NS-40, Gabrio, PKB Ratarica, LG Avenue  i dr.

          Za setvu jecma u sezoni 2020/21.god.,predlažemo sorte koje su se najbolje

Pokazale u našim ogledima i to: NS-525, NS-565 (2-redni) ZP Nektar, od 6-rednih  Nonius.

Od tritikalea predlažemo: Odisej, PKB Kardinal i Oganj.

 

 

                                                                                  Priredila :  Violeta Velickovic                                                                                     dipl. ing. PSSS Beograd

SAVET DANA:Upis u vinogradarski registar

  • Svi vinogradari koji obradjuju 10 i više ari vinograda, a i oni koji imaju manje od 10 ari  a grozdje plasiraju na trziste obavezni su da se upisu u Vinogradarski registar

Zoran Jankovic

Nakon decenija propadanja vinogradarstva u Srbiji, ukazala se neophodnost uredjenja ove oblasti i potreba sagledavanja stanja kako bi se tradicionalno znacajna grana poljoprivrede vratila na staze stare slave i postala ponovo konkurentna kako u Evropi, tako i u svetu. Kao prvi korak bilo je neophodno ustanoviti „Vinogradarski registar“ kao bazu podataka o proizvodjacima groždja, vinogradarskim parcelama, sortama, podlogama, prinosu i nameni proizvedenog groždja. U skladu sa Zakonom o vinu, kao i Pravilnikom o sadržini i nacinu vodjenja Vinogradarskog registra, sva fizicka i pravna lica, odnosno preduzetnici koji imaju u vlasništvu, zakupu ili drugom obliku svojine vinograd moraju biti upisani u Vinogradarski registar. To podrazumeva svako lice koje u bilo kom obliku svojine obradjuje 10 i više ari vinograda, a od regulative nisu izuzeti ni vinogradari koji obradjuju manje od 10 ari, a svoje groždje stavljaju u promet. Vinogradarski registar vodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Obrazac za upis u Vinogradarski registar

Upis se vrši podnošenjem Zahteva na propisanom obrascu (VV1 obrazac) Centru za vinogradarstvo i vinarstvo (CEVVIN), kao ovlašcenoj instituciji Ministarstva. Ovaj centar ima svoje kancelarije u šest gradova: Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Negotinu, Aleksandrovcu i Nišu. Obrazac VV1 može se dobiti u svakoj filijali Uprave za trezor, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i kancelarijama Centra za vinogradarstvo i vinarstvo, a može se i skinuti sa sajta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (www.minpolj.gov.rs). Nakon podnošenja Zahteva, strucna lica CEVVIN-a vrše terensku kontrolu i na licu mesta proveravaju istinitost dostavljenih podataka, odnosno vrši se premeravanje parcele i evidentiraju podaci o proizvodjacu groždja, uzgojnom obliku, sorti, gustini sadnje, rodnom potencijalu i nameni groždja. Važno je napomenuti da proizvodjaci groždja nemaju troškove u vezi sa upisom u ovaj Registar.

Proizvodjaci groždja koji su upisani u Vinogradarski registar sticu pravo na prijavu za korišcenje premija, subvencija i kredita. Obaveza upisanih proizvodjaca je da prijave berbu svake godine, najkasnije do 15. Novembra, kao i svaku promenu podataka iz Registra (npr. podizanje novog vinograda, krcenje starih) najkasnije 15 dana od nastale promene.

Proizvodjaci koji imaju nedoumica oko upisa mogu se informisati na sajtu Centra za vinogradarstvo i vinarstvo (www.cevvin.rs), a mogu se javiti nadležnoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i strucnoj službi, gde ce dobiti svu neophodnu strucnu pomoc.

Centrar za vinogradarstvo i vinarstvo ima 6 regionalnih kancelarija: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Negotin, Aleksandrovac  i Kruševac.

Priredio Zoran Jankovic dipl. inž. za vocarstvo

i vinogradarstvo

PSSS Beograd

 

 

 

KANCELARIJE CENTRA ZA VINOGRADARSTVO I VINARSTVO

  1. Beograd (okruzi u nadležnosti: Južnobanatski, Macvanski, Kolubarski i grad Beograd)

Kontakt osoba: Ivan Dodok

Adresa: Bulevar Kralja Aleksandra 84, 11111 Beograd, postanski fah 32

telefon/fah: 060/6010-191 i 060/6010-194

e-mail: cevvin.ivand@gmail.com;

  1. Novi Sad (okruzi u nadležnosti: Severnobacki, Srednjebanatski, Severnobanatski, Zapadnobacki, Južnobacki i Sremski)

Kontakt osoba: Veselinka Bakrac

Adresa: Bulevar Mihaila Pupina 10, 21000 Novi Sad, telefon: 060/6010-187 ,

e-mail: cevvin.veselinka@gmail.com;

  1. Kragujevac (okruzi u nadležnosti: Šumadijski, Pomoravski, Podunavski, Zlatiborski, Moravicki i Raški)

Kontakt osoba: Ranko Repanovic

Adresa: Save Kovacevica 7, 34000 Kragujevac, telefon/fah: 034/331-663,

e-mail:  cevvin.ranko@gmail.com;

  1. Negotin (okruzi u nadležnosti: Branicevski, Borski i Zajecarski).

Kontakt osoba: Dragana Ivic

Adresa: Trg Djordja Stanojevica 5, 19300 Negotin, telefon/fah: 019/570-292,

e-mail: cevvin.dragana@gmail.com;

  1. Aleksandrovac: (okrug u nadleženosti: Rasinski)

Kontakt osoba: Goran Sudimac

Adresa: 29. novembra 21, 37230 Aleksandrovac, telefon/fah: 037/751-294,

e-mail: cevvin.goran@gmail.com;

  1. Niš (okruzi u nadležnosti: Nišavski, Toplicki, Pirotski, Jablanicki, Pcinjski, kao i AP Kosovo i Metohija)

Kontakt osoba: Zlata Vidanovic

Adresa: Kolonija EI br. 6, 18116 Niš, telefon/fah: 018/4541-128 i 018/4541-023,

e-mail: cevvin.zlata@gmail.com.