DSC00617 02

Savet dana:Kako do optimalnih prinosa kukuruza?

  • Setvu kukuruza treba početi krajem prve dekade aprila, koristeći seme visoke klijavosti i energije klijanja I završiti je do kraja aprila

 

Setva je jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera u proizvodnji kukuruza.To je kompleksna mera jer se sastoji od više elemenata, kao što su: vreme, gustina i dubina setve. Greške koje se učine u setvi samo se mogu delimično popraviti, pa je stoga ova agrotehnička mera, pored obrade zemljišta i đubrenja, ubraja u najznačajnije u proizvodnom procesu kukuruza.

Vreme setve je uslovljeno biološkim osobinama i agroekološkim uslovima u određenom regionu, delimično dužinom vegetacije hibrida i namenom kukuruza (zrno ili silaža). Setva kukuruza u našim uslovima počinje kada se temperatura zemljišta, na dubini setve,ustali na oko 10 stepeni C. Najčešće je to od 10-30 aprila. U povoljnim godinama, razlike u prinosima između rane i kasne setve, nisu velike, ali u sušnim godinama u ranijim rokovima setve postižu se najviši prinosi, a smanjenje prinosa u kasnoj setvi –u maju smanjuje prinos oko 1t/ha.

Većina proizvođača izbegava setvu u prvoj dekadi aprila, jer period od setve do nicanja traje dugo, temperatura zemljišta nije dovoljna za nicanje, a postoji i mogućnost propadanja semena od eventualnih kasnih mrazeva.Međutim rana setva ima i niz prednosti. U ranoj setvi je ranije nicanje, metličanje, pa i svilanje. Kukuruz koji ranije svila, pre dozreva, a ispuštanje vode iz zrna je brže, jer sazrevanje teče u toplijem periodu godine. Ranije ponikao kukuruz po pravilu dobro razvija korenov sistem do letnjih suša, pa ih bolje toleriše tj. delimično izbegava.

Iz svega ovoga nameće se zaključak da setvu kukuruza treba početi krajem prve dekade aprila, koristeći pri tome seme visoke klijavosti i energije klijanja.Najveće površine treba zasejati u drugoj dekadi aprila, a setvu završiti do kraja aprila.

Gustina setve odredjuje prinos

Uzimajući u obzir sve činioce koji utiču na gustinu setve, a pre svega na osnovu višegodišnjih ogleda,nameće se zaključak da kod srednje ranih i srednje kasnih hibrida kukuruza raspon gustine setve treba da se kreće od 57.000 do 68.000 biljaka po hektaru, a kod ranijih hibrida ovaj sklop treba da je veći, odnosno od 68.000 do 75.000 biljaka po hektaru.

 

 

                                                                                                Violeta Veličković dipl.ing.

                                                                                      PSSS Beograd

DSC03541 01

Posledice prolećnog mraza u Beogradskom području

 

  • Najveće štete od mraza pretrpele su vrste i sorte voćaka koje su se nalazile u fenofazi punog cveta i precvetavanja. U prvom redu se radi o šljivi, trešnji, krušci, breskvi i nektarini

 

Područje grada Beograda, kao i najveći deo Srbije, predhodna tri dana (7., 8. i 9. aprila) bili su pod dejstvom temperatura ispod nule, u ranim jutarnjim časovima. Na području opština Grocka, Mladenovac, Sopot i Lazarevac pojava mraza trajala je u intervalu od 6 do 8 časova, dok su se temperature kretale u rasponu od -1,00C do -2,20C, s tim da je negativni pik trajao između 1 i 2 časa.

Mraz je bio najavljen nekoliko dana unapred, tako da su proizvođači voća imali priliku da se u što većoj meri, a u zavisnosti od tehničkih mogućnosti, pripreme i svojim činjenjem smanje negativne posledice. Nastale štete zavise od mnogih činilaca, kao što su vrsta i sorta, geografski položaj, prisustvo vetrova, relativna vlažnost vazduha i sl.

S obzirom da mraz nije bio visokog inteziteta, bilo koja preventivna mera primenjena u zaštiti od mraza morala je pokazati rezultate, jer su i sa malim povećanjem temerature biljke ulazile u sigurnu zonu. Zasadi u kojima mere nisu primenjene nastale štete ne bi trebalo da budu totalne, sem u specifičnom mikroklimatu gde su temperature išle ispod -30C.

Najveće štete od mraza pretrpele su vrste i sorte voćaka koje su se nalazile u fenofazi punog cveta i precvetavanja. U prvom redu se radi o šljivi, trešnji, krušci, breskvi i nektarini. Višnja je uglavnom u početnoj fazi cvetanja, dunja i jabuka, kao i kasnocvetne sorte pomenutih vrsta nisu pretrpele gotovo nikakvu štetu. Kajsija je pretrpela štete od ranijih mrazeva, a plodovi koji su preostali ne bi trebalo da se ospu u većoj meri.

Cvetovi i plodovi stradali od mraza su izgubljeni, što će se u manjoj ili većoj meri odraziti na prinos. Proizvođačima predstoji borba za očuvanje plodova koji nisu izmrzli, ali su u opasnosti da ih biljke odbace usled pretrpljenog stresa. Obavezno izvršiti tretman preparatima na bazi aminokiselina i algi, radi podizanja opšte kondicije stabala. Zasade kruške sa sortama sklonim partenokarpiji (stvaranje i razvoj plodova bez oplodnje) tretirati giberelinima, hormonskim preparatima koji podstiču partenokarpiju. Preporučuje se i folijarna prihrana fosfornim i azotnim đubrivom.

                                                                      Sneg u aprilu ništa neobično

Unošenje pčelinjih društava, kao i soliternih pčela (osmia) može se smatrati obaveznom merom posle ovakvih pojava, a naročito u zasadima samobesplodnih voćaka. Inteziviranjem oprašivanja podiže se nivo i kvalitet oplodnje, a samim tim prinosi dostižu poželjni nivo.

                                                                        Zoran Janković, dipl.inž.

                                                                        PSSS Beograd

Kruškina buva oštećenja na plodu 01

Kruškina buva

 

  • Najznačajnja štetočina koja ugrožava uspešnu proizvodnju kruške

Kruskina buva na listu

Kruškina buva Psyllapiri je naznačajnija štetočina kruške, često je ograničavajući factor uspešne intenzivne proizvodnje kruške.Prezimlavaju odrasle jedinke, koje  su  nešto tamnije od letnje forme ove štetočine. Odrasle jedinke su aktivne čim temperature pređu 8 stepeni celzijusa, najčešće u prvoj ili drugoj dekadi februara.Ubrzo nakon njihove pojave  kreće polaganje jaja.Jaja polaže oko pupoljaka a kasnija tokom leta i na listovoma.Prve larve se javljaju pred početak cvetanja kruške.Imago (odrasle jedinke) se javljaju polovinom maja.Nakon toga ,zavisno od temperatura, do kraja vegetacije prisutni su svi razvojni stadijumi ovog insekta.Kruškina buva ima 4 do 5 generacija godišnje.Prvi simptomi se uočavaju u junu, kada štete svojom aktivnošću nanosi larva, na mladim granama, lastarima i listovima. Larva siše sok, što usporava dalji rast lastara i kovrdžanje listova, a nakraju se listovi suše i otpadaju.Kruškina buva luči mednu rosu na kojoj se naseljava gljiva čađavica. Na taj način se sprečava process fotosinteze, što utiče na kvalitet voćke. Usled jačeg napada ove štetočine plodovi su zaprljani mednom rosom, koja kasnije potamni i ostavlja fleke.Ovakvi plodovi su neugledni i imaju manju tržišnu vrednost.Značajne mere u zaštiti od ove štetočine kruške su: gajenje manje osetljivih sorti, optimalno đubrenje azotom, uništavanje korovskih biljaka, korišćenja selektivnih insekticida radi očuvanja populacije prirodnih neprijatelja. Ako sve navedene mere ne daju rezultate preostaje upotreba hemijskih mera borbe tj, upotreba insekticida.  U tu svrhu se koriste insekticidi na bazi: parafinskog ulja (Ovitex, Galmin, I Nitropol S), acetamipridi(Afinex, Volley i Tonus), imidaklopridi (Confidor, Warrant, i Lobo), Abamektini (Abastate), spiro tetramat (Movento) i piriproksifen (Harpun).

 

 

Ljiljana Krsmanović dipl. inž.zaštite bilja

PSSS Beograd

JABUKA 17

Savet dana;Najčešće greške pri zimskoj rezidbi jabuka

 

  • Primena tzv.’prljave rezidbe’ koja podrazumeva nedovoljno uklanjanje sitnijih grančica i nedovoljno jake povratne rezove na višegodišnjem rodnom drvetu u središnjim delovima krune dovodi do poremećaja u ravnoteži između lisne i rodne površine

 

Poslednjih meseci svedoci smo intenzivnih aktivnosti u srpskim jabučnjacima, gde se privodi kraju zimska rezidba vretena. Iako se pomenuti pomotehnički zahvati primenjuju više decenija u jabučnjacima a odnose se na tzv. kratku rezidbu vretena, sve više su primetne i greške koje se tom prilikom ponavljaju.

Bujan vrh vretena

Za vretena su osobeni prebujni vrhovi krune kao posledica nemogućnosti uspostavljanja ravnoteže između rodnosti i bujnosti. Rezidba velikim makazama sa zemlje (ili ručnim makazama sa duplim sečivom) dovodi do formiranja tzv.’kapa’ koje postaju legla za razvoj štetočina jabuke (vaši, smotavci i dr.).Kape nastaju neprekraćivanjem prirasta na vrhovima krune do osnove već ostavljanjem  patrljaka, usled otežalog pristupa osnovi grana. Prekraćeni prirasti će tokom vegetacije dati najmanje po 2 mladara i ceo vrh krune učiniti pregustim, otežavajući adekvatnu zaštitu vrha krune i njegovu kvalitetnu rezidbu na rod sledeće godine.  Ovi prirasti se moraju orezati malim makazama do osnove, uz upotrebu platformi i merdevina koje omogućavaju pristup vrhu krune;

Primena tzv.’prljave rezidbe’ koja podrazumeva nedovoljno uklanjanje sitnijih grančica i nedovoljno jake povratne rezove na višegodišnjem rodnom drvetu u središnjim delovima krune dovodi do poremećaja u ravnoteži između lisne i rodne površine. Ovo doprinosi prerođavanju stabala i dobijanju sitnijih plodova,lošijoj obojenosti plodova zbog gušće krune i slabijim efektima primene pesticida u zaštiti jabuke.

Neadekvatna rezidba ogoljenog višegodišnjeg drveta u smislu odstranjenja njegovih retkih jednogodišnjih prirasta ili ostavljanja ovakvog nerodnog drvetanetaknutim održava pomenute nosače nerodnim. Oni bi morali da se aktiviraju prekraćivanjem kosim rezom na čep dužine oko 3 cm, tako što će pomenuti rezovi isprovocirati pojavu novih prirasta sa širokim uglom otklona prema čepu i stožini,koji su odličan potencijal za formiranje mladog rodnog drveta. Takođe, prisustvo poluskeleta koji svojom debljinom prelaze 50 % debljine stožine valja ukloniti, jer dovode do poremećaja u obrastanju rodnog drveta kao i u rastu vođice.

Kos rez za čep

Neodstranjivanje prirasta različite starosti u donjim delovim krune koji svojim rastom ulaze u zonu stožine ili će se pretpostavljeno poviti opterećeni budućim rodom ka zemlji (duže vite rodne grančice sa sasvim izvesno rodnim vršnim pupoljkom) predstavljaju problem prilikom unutarredne obrade ili upotrebe herbicida u zasadima jabuke. Ove grančice treba rezidbom odstraniti kako ne bi došle pod udar pomenutih agrotehničkih opearcija, a ogoljene zone na skeletnim i     poljuskeletnim granama treba obraditi zasecanjem kore iznad spavajućih pupoljaka, npr. makazama sa duplim sečivom. Ovaj zahvat aktiviraće vegetativne tačke rasta na pupoljcima, dovodeći do stvaranja novog prirasta.

Nepoštovanje forme i opterećenosti krune rodom u zahavtima zimske rezidbe na zrelo često dovodi do neodgovarajućeg prinosa kod stabla (preopterećenost rodom koja dovodi sledeće godine do pojave alternativnog rađanja i obrnuto). Treba poštovati princip: veliki rodni potencijal-oštra rezidba, mali rodni potencijal-blaga rezidba. Naime, realizacija rodnog potencijala (tzv. koeficijent rodnosti) u manje gustim zasadima jabuke iznosi 5-14 %. Međutim, u gustim zasadima jabuke za visoke prinose potrebno je da se zametne oko 30 % plodova ili da barem 19 % cvetova donese fiziološki zrele plodove. Ne treba zaboraviti da dobro projektovan prinos putem zimske rezidbe i proređivanja plodova kod jabuke omogućuje i normalnu diferencijaciju pupoljka za sledeću godinu kao i najbolju moguću kontrolu bujnosti stabla.

 

mr Dejan Marinković

     PSSS Beograd

2.2. Početak cvetanja srednjestasnih sorti kajsije u Begaljici

SAVET DANA:Kritične temperature za izmrzavanje pupoljaka kod kajsija,breskvi i trešnji

 

  • Klimatološki podaci za beogradski region jasno pokazuju da je opasnost od pojave mogućeg mraza prisutna sve do treće dekade aprila

                 Tsunami cvetanje 23.03.2021.

Neuobičajeno visoke temperature tokom prve polovinemarta meseca ove godine isprovocirale su pokretanje vegetacije kod ranih sorti voćaka u regionu Grocke ali i širom Srbije, poput poćetka cvetanja vrlo ranih sorti kajsije. Pojava mrazeva u rangu -7 do -10oC krajem prve dekade marta već je alarmirala proizvođače na moguća izmrzavanja, iako je provera preživelosti pupoljaka kod vrlo ranih sorti (Tsunami, Pricija) u vreme punog cvetanja (24.3.) i na nadmorskim visinama preko 200 m pokazala minimalna oštećenja. U trenutku kada je oko 30 % stabala ranocvetnih kajsija (sorta Ruža) bilo u cvetu (22.03.) ponovo je došlo do pojave mraza (-3 do -4oC) uz prisustvo hladnog vetra, što je dodatno uzbunilo proizvođače s pitanjem-kolika su moguća oštećenja cvetnih pupoljaka na stablima?

Klimatološki podaci za beogradski region jasno pokazuju da je opasnost od pojave mogućeg mraza prisutna sve do treće dekade aprila. S obzirom da je već sada izvesno da je vegetacija kod pojedinih vrsta i sorti voćaka u gročanskom regionu poranila za više od 2 nedelje u odnosu na prethodnu vegetaciju, opravdani su strahovi od mogućih oštećenja pupoljaka od mraza, ili pak odsustvo oplodnje kao posledica duvanja hladnih vetrova praćenih temperaturama u intervalu 6-9 oCu vreme cvetanja kajsije.

Višegodišnji podaci Vašingtonskog državnog univerzitetskog centra za istraživanja u voćarstvu i savetodavnu službu jasno ilustruju koja su moguća oštećenja od mrazeva shodno njihovom intenzitetu i fenofazama razvoja pupoljaka kod ranih vrsta i sorti umereno-kontinentalnog voća u našim agroekološkim uslovima.Treba takođe napomenuti da i nagle promene temperatura (od višednevnih visokih pozitivnih temperatura do jačih mrazeva u roku od 24-48 h) takođe mogu biti fatalni za pokrenute pupoljke.

KAJSIJA

Faze razvoja cvetnih pupoljaka  

1

 

2

 

3

 

4

 

5

 

6

 

7

 

8

Kritična T za 10 % pupoljaka (0C)  

-9,4

 

-6,7

 

-5,5

 

-4,4

 

-3,9

 

-2,8

 

-2,8

 

-2,2

Kritična T za 90 % pupoljaka(0C)  

/

 

-17,8

 

-12,8

 

-10,0

 

-7,2

 

-5,5

 

-4,4

 

-3,8

 

Faze razvoja cvetnih pupoljaka: 1 – Početak bubrenja pupoljaka; 2 – Razdvojeni pokrovni listići; 3 – Pojava crvenog vrha; 4 – Pojava belih kruničnih listića; 5 – Početak cvetanja; 6 – Puno cvetanje; 7 – Precvetavanje; 8 – Zeleni plodić.

 

 

BRESKVA

Faza razvoja cvetnih pupoljaka  

1

 

2

 

3

 

4

 

5

 

6

 

7

Kritična T za 10 % pupoljaka

(0C)

 

-7,8

 

-6,1

 

-5,0

 

-3,9

 

-3,3

 

-2,8

 

-2,2

Kritična T za 90 % pupoljaka

(0C)

 

-17,0

 

-15,0

 

-12,8

 

-9,4

 

-6,1

 

-4,4

 

-3,9

 

Faze razvoja cvetnih pupoljaka: 1 – Početak bubrenja pupoljaka; 2 – Razdvojeni pokrovni listići; 3 – Pojava crvenog vrha; 4 – Pojava 1. roze pupoljka; 5 – Početak cvetanja; 6 – Puno cvetanje; 7 – Precvetavanje;

TREŠNJA

Faza razvoja rodnih pupoljaka  

 

1

 

 

2

 

 

3

 

 

4

 

 

5

 

 

6

 

 

7

 

 

8

 

 

9

Kritična T za 10 % pupoljaka

(0C)

 

-8,3

 

-5,6

 

-3,9

 

-3,3

 

-2,8

 

-2,8

 

-2,2

 

-2,2

 

-2,2

Kritična T za 90 % pupoljaka

(0C)

 

-15,0

 

-12,8

 

-10,0

 

-8,3

 

-6,1

 

-4,4

 

-3,9

 

-3,9

 

-3,9

 

Faze razvoja cvetnih pupoljaka: 1 – Početak bubrenja pupoljaka; 2 – Bočno zeleni pokrovni listići; 3 – Pojava zelenog vrha pupoljka; 4 – Pojava zbijenih cvasti; 5 –  Razdvojeni zatvoreni cvetni pupoljci; 6 – Pojava belog vrha cvetnog pupoljka; 7 – Početak cvetanja; 8 – Puno cvetanje; 9 – Precvetavanje.

Mr Dejan Marinković

                                                                                                 PSSS Beograd

 

Rasad

Savet dana;Zaštita rasada od poleganja

 

Tri najznačajnije povrtarske kulture gajene u našoj zemlji (paradajz, paprika i krastavac), najčešće se gaje proizvodnjom iz rasada a ređe direktnom setvom.Proizvodnja rasada povrtarskih kultura je naj važniji segment povrtarske proizvodnje. Samo proizvodnjom kvalitetnog i zdravog rasada može se postići vrhunski kvalitet i visok prinis ovih povrtarskih biljaka. Propusti nastali u proizvodnji i zaštiti rasada ne mogu se nadoknaditi kasnije u toku vegetacije.Mlade tek iznikle biljke podložne su napadima zemljišnih fito patogenih gljiva rodova Phytophthora spp., Fusarium sp., Pythium sp. i Rhizoctonia sp.koje pruzrokuju tzv.,,topljenje”ili,,poleganje”rasada. Navedeni patogeni mogu u potpunosti uništiti proizvodnju rasada.

Topljenje rasada                                                                                     Propadanje rasada

Prvi uočljivi simptomi usled infekcije ovim patogenima su omekšavanje i nekroza prizemnog dela stable (Slika 1 i 2)usled čega mlade biljke mehanički slabe i zatim poležu i u potpunosti propadaju. U rasad se usled toga javljaju,,ćelavamesta” gde su biljke u potpunosti propale.  Najznačajnije mere zаštite rasada od ovih patogena su setva zdravog sertifikovanog  semena, upotreba dezinfikovanog supsrata, održavanje optimalnog temperaturnog i vodnog režima u zaštićenom prostoru i toplim lejama, odstrаnjivаnje biljnih ostаtаkа. Ukoliko se bolest ipak pojavi treba ukloniti i uništiti obolele biljke.U slučaju da sve navedene mere ne daju rezultate preostaje hemijska zaštita rasada tj. primena fungicidа. Prvi tretman ako postoji sumnja u pojavu bolesti treba obaviti odmah nakon setve. Preporučuje se primena prparata Previcur 607 SL (u koncentraciji 0,25%), Previcur Energy (0,15%) i Proplant 722 SL (0,15%) Rastvorom ovih fungicida zalivaju se biljke i zemljište oko biljaka.Drugi tretman zalivanjem treba primeniti kada biljke imaju 10-ak cm visine, ili posle pikiranja, sa istim preparatima. Treći tretman zalivanjem primenujuje se pre rasađivanja tako što se biljke zalivaju navedenim preparatima neposredno pre rasađivanja na stalno mesto.

Ljiljana Krsmanović dipl. inž.zaštite bilja

PSSS Beograd

Organska proiyvodnja 01

Put do organske proizvodnje u Srbiji

 

  • Ministarstvo poljoprivrede podstiče finansijski sertifikaciju organske proizvodnje u iznosu do 50% troškova sertifikata I troškova laboratorijskih ispitivanje, što se definiše pravilnikom

Na  osnovu Zakona o organskoj proizvodnji, postupak uključivanja proizvođača u organsku proizvodnju pokreće se prijavom koju proizvođač podnosi ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji.

Ministarstvo poljoprivrede svake godine propisuje spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija za obavljanje poslova kontrole I sertifikacije u organskoj proizvodnji za 2021. godinu. Za ovu godinu određeno je šest kontrolnih organizacija.

Poslove kontrole I sertifikacije u organskojproizvodnji za 2021.godinu obavljaće beogradski Centarza ispitvanje namirnica I Ecocert Balkan, Organica Control System izSubotice, Ecovivendi, TMS CEE DOO i SGS izBeograda.

Dužnosti proizvođača u skladu sa Zakonom

Na osnovu Zakona o organskoj proizvodnji, postupak uključivanja proizvođača u organsku proizvodnju pokreće se prijavom koju proizvođač podnosi ovlašćenoj kontrolnojorganizaciji, zatim proizvođač I ovlašćena kontrolna organizacija zaključuju ugovor o vršenju kontrole I sertifikacije u organskoj proizvodnji, kojim se određuje evidencioni broj koji dobija proizvođač.

Period konverzije regulisan Zakonom

Od dana zaključenja ugovora počinje period konverzije.

Ministarstvo poljoprivrede propisuje dužinu trajanja perioda konverzije u biljnoj I stočarskoj proizvodnji.Takođe u pojedinim slučajevima, može se dobiti skraćenje konverzionog perioda uz pomoć savetodavnih službi.Proizvođač je dužan da od dana zaključenja tog ugovora organsku proizvodnju obavlja u skladu sa ovim zakonom I propisima donetim na osnovu njega, kao i da vodi evidenciju u skladu sa uputstvom ovlašćene kontrolne organizacije.

Takođe, dužan je da ovlašćenu kontrolnu organizaciju svake godine, u roku koji odredi ovlašćena kontrolna organizacija, pismeno obavesti o dinamicI proizvodnje useva, uz dostavljanje pregleda po parcelama.

Ministarstvo poljoprivrede podstiče finansijski sertifikaciju organske proizvodnje u iznosu do 50% troškova sertifikata I troškova laboratorijskih ispitivanje, što se takođe definiše pravilnikom.

 

Priredio:

Bojan Mijatović, Msc Organske proizvodnje

PSSS Beograd

Izdvojena

Zimska nega zasada jagoda u intezivnoj proizvodnji

  • Jagoda je kultura koja u periodu biološkog mirovanja podnosi niske temperature od -150C do -180C, ako je izložena golomrazici. Na kraju zimskog perioda i pred početak vegetacije, osetlјivost prema niskim temperaturama raste, tako da temperature od -50C do -70C mogu da nanesu oštećenja bokora i smanje ili potpuno zaustave početni razvoj jagode

 

Zoran Janković

Prema pomološkoj klasifikaciji jagoda spade u grupu voćaka sa jagodastim plodovima i predstavlјa privredno najznačajniju vrstu iz te grupe u svetu.

Jagoda je zelјasta i zimzelena voćna vrsta čiji životni vek u proseku iznosi pet do osam godina, međutim, u intenzivnoj proizvodnji gaji se dva, a maksimalno tri vegetaciona perioda.

List jagode u toku vegetacije je u funkciji 60 do 80 dana kada biva zamenjen novim listovima. Jesenje lišće traje duže, a visina prinosa u narednoj godini zavisi od stepena očuvanja lista tokom zime.

U cilјu što bolјeg roda u narednoj godini potrebno je izvršiti određene agrotehničke mere.

U osnovnu meru spada uklanjanje starog osušenog lišća, zaostalog iz prethodne godine kao i lišća sa vidlјivim simptomima bolesti ili fizioloških poremećaja. Time se smanjuje potencijalni rizik od zaraze i pobolјšavaju mikroklimatski uslovi zasada jagode.

Staro lišće je potrebno izneti izvan zasada i uništiti na odgovarajući, bezbedan način.

Često obilaziti zasade jagoda

Po završetku ove operacije potrebno je izvršiti tretman preparatima na bazi bakra, kako u smislu dezinfekcije oštećenja koja su napravlјena prethodnom operacijom, tako i kao prevenciju od bolesti. Pri tome treba obratiti pažnju na meteorološke uslove prilikom tretmana, a pogotovo na temperaturu, koja ne sme biti niža od 50C zbog mogućnosti pojave ožegotina.

Pri pregledu zasada može se izvršiti ocena vitalnosti bokora jagode i ustanoviti procenat praznih mesta. Takođe, treba voditi računa da ne dođe do zimskog izmrzavanja jagode. Jagoda je kultura koja u periodu biološkog mirovanja podnosi niske temperature od -150C do -180C, ako je izložena golomrazici. Na kraju zimskog perioda i pred početak vegetacije, osetlјivost prema niskim temperaturama raste, tako da temperature od -50C do -70C mogu da nanesu oštećenja bokora i smanje ili potpuno zaustave početni razvoj jagode, a samim tim utiču i na smanjenje prinosa. Za zaštitu od mraza najbolјe je koristiti agrilfoliju, a može se koristiti i slama ili drugi pogodni materijal.

 

U intenzivnim zasadima jagode na crnoj polietilenskoj foliji, potrebno je u toku zimskog perioda proveriti stanje, malč folije i creva u sistemu za navodnjavanje. U slučaju da se uoče oštećenja potrebno ih je do početka vegetacije sanirati i dovesti u funkcionalno stanje.

Kod proizvodnje jagode u zaštićenom prostoru treba pregledati foliju plastenika, a u slučaju da postoje oštećenja izvršiti sanaciju ili zamenu same folije ako su oštećenja takva da se ne mogu sanirati.

Zoran Janković ,dipl.inž.

PSSS Beograd