Posts in category: Poljoprivreda

• . Preventivne mere zа suzbijаnje prouzrokovаčа bаkteriozne pegаvosti pаprike i paradajza obuhvataju primenu plodoredа, setvu zdrаvog semenа poreklom iz nezаrаženih plodovа, kаo i dezinfekciju semenа, proizvodnju zdrаvog rаsаdа, odstrаnjivаnje i uništavanje biljnih ostаtаkа, gаjenje mаnje osetljivih sorti.

Bakteriozna pegavost i krastavost plodova prouzrokovana Xanthomonas vrstama, je jedna od najrasprostranjenijih i ekonomski najznačajnijih bolesti paprike i paradajza u Srbiji. Usled nedostatka otpornih genotipova paprike i paradajza, pojave novih rasa bakterije, sojeva rezistentnih prema jedinjenjima bakra, i ograničenih mera kontrole, ova bakterioza predstavlja  ograničavajući faktor proizvodnje paprike u Srbiji. Bakterije napadaju sve nаdzemne delove biljaka paprike: list, stаblo, cvet i plod. Nа nаličju listа pаprike u početku se pojаvljuju sitne pege, neprаvilnog oblikа. Ove pege su tаmnozelene, vlаžne i blаgo ispupčene. Kаsnije se šire i postаju poligonаlne i ogrаničene nervimа. Središte pegа postаje svetlije i suvo, okruženo uzаnom tаmnomrkom zonom. Obolelo lišće sve više žuti i opаdа. Jаko nаpаdnute biljke ostаju bez lišćа. Pаrаzit nаpаdа i cvetnu peteljku. Tаdа cvetovi kаo i mlаđi plodovi zаjedno s nаpаdnutom peteljkom otpаdаju, usled čegа se prinos pаprike znаtno smаnjuje. Kada vremenski uslovi pogoduju razvoju bolesti na biljkama paradajza ova bakterioza može prouzrokovati velike štete usled smanjenja ukupnog prinosa i kvaliteta plodova koji nisu pogodni za industrijsku preradu. Na biljkama paradajza bakterija napada list, stablo, cvast i plod. Na listu se pojavljuju manje, vlažne ili uljaste pege, nepravilnog oblika, oivičene nervima. Vremenom središnji deo ovih pega postaje mrk, a periferni mrk do ljubičast. Kasnije, pege se povećavaju i spajaju usled čega nastaje nekroza većeg dela liske. Nekrotične zone se lako lome i ispadaju.

Najveće štete kod paradajza nastaju usled razvoja mrkih pega na mladim plodovima. Mladi plodovi se nepravilno razvijaju i deformišu, što u jačem stepenu utiče na njihov spoljni izgled. Pege mogu zahvatiti veliku površinu ploda, obolelo tkivo u okviru pega puca, obrazujući tako pukotine ili kraste različitog oblika. Vlаžno i toplo vreme pogoduje širenju bolesti. Pri povoljnim uslovima za razvoj bolesti, zaštita paprike i paradajza od ovih bakterija predstavlja veliki problem. Preventivne mere zа suzbijаnje prouzrokovаčа bаkteriozne pegаvosti pаprike i paradajza obuhvataju primenu plodoredа, setvu zdrаvog semenа poreklom iz nezаrаženih plodovа, kаo i dezinfekciju semenа, proizvodnju zdrаvog rаsаdа, odstrаnjivаnje i uništavanje biljnih ostаtаkа, gаjenje mаnje osetljivih sorti. Kada sve ove preventivne mere ne daju rezultate, preostaju hemijske mere zaštite tj. primena bаktericidа. U zaštiti paprike i paradajza kod nas dominiraju hemijske mere borbe, odnosno korišćenje preparata na bazi jedinjenja bakra. Kao baktericidi u Srbiji, u usevima paprike su registrovani sledeći preparati:

Fungohem SC (bakar-hidroksid) 0,4-0,6% (karenca 14 dana),

Champ DP (bakar-hidroksid) 2 kg/ha (karenca 7 dana),

Everest (bakar-hidroksid) 0,4-0,6% (karenca 14 dana).

Pojava bakteriozne pegavosti paprike i paradajza se redovno prati u okviru monitoringa  Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja Srbije (PIS). U onim usevima gde su simptomi prisutni u jačem intenzitetu i gde se vrši navodnjavanje kišenjem, može se primeniti jedan od navedenih preparata i to pre vlaženja lista (padavine ili navodnjavanje) uz obavezno poštovanje karence.

dr Milan Šević

PSSS Beograd

Xanthomonas euvesicatoria. Nekrotične pege sa oreolom na listu paprike (A i B). Nekrotične pege na peteljci ploda i plodu paprike (krastavost ploda) (C i D). Prirodna infekcija

(Foto: M. Šević).

• Primena bespilotnih letelica može imati veliki značaj u podizanju stepena efikasnosti poljoprivredne proizvodnje

Svedoci smo velikog napretka tehnologije u poslednjih nekoliko decenija, a posebno u prethodnih nekoliko godina. Današnja poljoprivredna proizvodnja transformisana je u visokotehnološko preduzetništvo koje mnogi poljoprivredni proizvođači 20. veka ne bi mogli da prepoznaju. Ukoliko se teži unapređenju poljoprivredne proizvodnje mora se ići u korak sa vremenom. Neophodno je istaći da tehnologija kamera i senzora na daljinsko upravljanje takođe kontinuirano evoluira pružajući poljoprivrednim proizvođačima svakodnevno povratne informacije za brzu i efikasnu akciju.

Do sada već postoji značajan broj kompanija koje se bavi različitim radnim procesima u primeni bespilotnih letelica u poljoprivrednoj proizvodnji. Jedne kompanije se bave proizvodnjom letelica, druge njihovim prilagođavanjem, treće upravljanjem itd. Neke kompanije prave softvere koji podržavaju sistem navigacije ili koje se bave tumačenjem fotografija nastalih pomoću bespilotnih letelica. Svakako da oni najuporniji mogu da pokušaju i sami da naprave jedan takav sistem. U različitim kompanijama, na univerzitetima i institutima su vršena brojna istraživanja iz oblasti primene bespilotnih letelica. Dronovi mogu obezbediti farmerima tri tipa detaljnih fotografija. Prvi tip omogućava pregled useva i otkriva obrasce koji mogu ukazati na različite probleme, od navodnjavanja do varijacija u kvalitetu zemljišta, pa čak i na pojavu štetočina i gljivičnih infekcija koje nisu vidljive golim okom. Drugo, aparati za slikanje koji se nalaze na dronu omogućava multispektralne fotografije, beležeći informacije kako iz infracrvenog tako i iz vizuelnog spektra. Ove informacije mogu da se kombinuju i tako kreira pregled useva koji ističe razliku između zdravih i bolesnih biljaka na način koji nije vidljiv golim okom. Konačno, dronom može da se analizira usev svake nedelje, svaki dan ili čak na svakih sat vremena. Kombinujući te fotografije može da se kreira animacija koja će ukazivati na promene na usevima, otkrivajući problematična mesta i mogućnosti za bolji menadžment ratarske proizvodnje.

Primena bespilotnih letelica može imati veliki značaj u podizanju stepena efikasnosti poljoprivredne proizvodnje. Iako su prednosti primene bespilotnih letelica u agrarnom menadžmentu značajne i mogu doprineti povećanju efikasnosti poljoprivredne proizvodnje, treba voditi računa o ograničenjima koja nose sa sobom. Neka od ograničenja se ogledaju u neophodnim znanjima, postojanju softvera za obradu snimaka prilagođenim za određena područja, troškovima nabavke bespilotnih letelica, kamera, državnim regulativama i slično. Mogućnost da se prevaziđu navedeni problemi i postepeno implementira primena bespilotnih letelica u Srbiji jeste da se, uz dobro osmišljen projekat, konkuriše kod potencijalnih evropskih fondova za ruralni razvoj i da se dobiju odgovarajuće dozvole za upotrebu bespilotnih letelica od strane Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. Na ovakav način se može očekivati lakše dolaženje do finansijskih sredstava neophodnih za realizaciju predloženog modela.

mr Mladen Pavlović

PSSS Beograd

• Zelena lisna vaš štete nanose usnim aparatom za bodenje i sisanje, mladari zaostaju u porastu, lišće se kovrdza.

Zelena lisna vaš (Aphis pomi) najčešće se javlja na jabuci ali napada i druge biljne vrste. Značajne stete pričinjava na sadnicama u rasadnicima i na mladim stablima jabuke u u zasadima. Štete koje vaši pričinjavaju na jabuci su veoma značajne i mogu dovesti do velikih gubitaka kako u prinosu tako i u kvalitetu plodova. Ova štetočina može da ima od 12 do 17 generacija godišnje zavisno od vremenskih uslova. Vaši formiraju kolonije na vrhovima mladara u toku proleća. Štete nanose usnim aparatom za bodenje i sisanje, mladari zaostaju u porastu, lišće se kovrdza. Vaši luče mednu rosu, na kojoj se razvija saprofitna gljiva čađavica Apiosporium salicinum. Gljiva otežava fotosintezu i disanje jabuke. Mravi se hrane mednom rosom i mogu biti indicator prisustva vaši na stablu jabuke. Vaši su zelene boje i imaju krilate i beskrilne forme. Krilate ženeke šire vrstu u nova područja.  Vaš prezimlajava u formi jajeta, iz koga se pili ženka koja leže 40-70 vaši bez oplodnje. Od njih se razvijaju ženeke, koje ležu 12 partenogenetskih generacija ženki. Razvoju vaši pogoduje toplo vreme. Pre zime od poslednje partenogenetske generacije ženki razvijaju se funkcionalno sposobne ženke i mužjaci. Posle oplodnje ženke polažu 1- 5 zimskih jaja u pazuhu grana ili oko pupoljaka. Iz njih se razvija na proleće ženka osnivačica, i ciklus se naredne vegetacije ponavlja.

Prirodni neprijatelji lisnih vaši su bubamare, muve sirfide, zlatooka i ose najeznice. Prekomerno đubrenje azotom i bujan porast povoljno utiču na razvoj i prenamnoženje vaši u zasadu jabuke. Zimski tretman preparatima na bazi mineralnih ulja ima veliki značaj u suzbijanju prezimljujućih formi. Zimsko prskanje se izvodi u fazi mirovanja tokom zime najkasnije u proleće tokom meseca marta do faze ,,mišje uši”. Biljne vaši se mogu tokom vegetacije uspešno suzbiti sa 2-3 tretmana insekticidima kontaktog ili sistemičnog delovanja registrovani za tu namenu. Pri njhovoj primeni treba voditi računa o vremenu berbe, odnosno o karenci preparata koji će se koristi za njihovo suzbijanje. Žuta boja privlači vaši, pa su žute lepljive ploče mogu koristiti za praćenje brojnosti krilatih formi.

Najboli razultati u suzbijanju vaši se postižu primena hemijskih mera zaštite nekim od insekticida iz grupe neonikotinoida:

• Calypso 480-SC (a.m.tiakloprid) 0,15-0,2 l/ha
• Tonus ili Afinex (a.m.acetamiprid) 0,2-0,25 kg/ha.

Fotografije:PIS Srbije

Dr Milan Šević

PSSS Beograd

• Na osnovu trenutnog stanja u poljoprivredi ekonomska efikasnost ratarske proizvodnje na porodičnim gazdinstvima je nezadovoljavajuća u odnosu na resurse kojima raspolažu.

Povećanje efikasnosti proizvodnje porodičnih gazdinstava jedan je od glavnih pokretača ekonomskog rasta i preduslov za njihov dalji razvoj. Porodična gazdinstva koja efikasnije koriste svoje proizvodne resurse tokom vremena su u poziciji da više investiraju u porodično gazdinstvo i da rastu bez obzira na njihovu početnu veličinu i izazove sa kojima se suočavaju. Samim tim javlja se potreba za pronalaženjem ekonomski efikasnih oblika ratarske proizvodnje na porodičnim gazdinstvima.

Na osnovu trenutnog stanja u poljoprivredi ekonomska efikasnost ratarske proizvodnje na porodičnim gazdinstvima je nezadovoljavajuća u odnosu na resurse kojima raspolažu.

Postoji veoma polarizovana posedovna struktura poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji sa velikim komercijalnim gazdinstvima na severu i malim porodičnim gazdinstvima u južnom delu zemlje. Istorijski posmatrano, proces razvoja poljoprivrednih gazdinstava snažno su oblikovali državna i agrarna politika pri čemu su tranzicija i restrukturiranje inicirali i ojačali razvoj porodičnih gazdinstava. S tim u vezi, poslednjih godina je sve izraženija pojava stvaranja većih porodičnih gazdinstava, naročito na prostoru AP Vojvodine. Tome je doprinela i činjenica da su u Republici Srbiji mala porodična gazdinstva i tokom komunističkog perioda ipak imala relativno veći značaj, što je predstavljalo dobru polaznu osnovu za razvoj seoskog preduzetništva u smislu ukrupnjavanja poseda. Kao posledica širenja poslovnih operacija preduzetnički nastrojenih vlasnika porodičnih gazdinstava izvršena je redistribucija velikog dela zemljišta i drugih proizvodnih resursa u poljoprivredi ka proizvođačima koji su ekonomski efikasniji i koji su u stanju da ostvare niže troškove proizvodnje i veći profit.

Država svojim merama iz oblasti agrarne politike značajno utiče na razvoj porodičnih gazdinstava a značaj visine podsticaja je svakako veoma veći na većim porodičnim gazdinstvima u odnosu na mala. Takođe veoma veliki uticaj ima i smanjenje troškova proizvodnje koji su prema istraživanjima i do 30% veća u odnosu na gazdinstva koja se ne pridržavaju saveta stručnjaka u organizovanju ratarske proizvodnje uz sagledavanje svih potrebnih parametara proizvodnje. Ovde se posebno ističu troškovi đubriva obzirom da veliki broj poljoprivrednika ne radi redovno analizu zemljišta već na osnovu slobodnog nahođenja nabavlja i koristi u proizvodnji u velikom broju slučajeva neadekvatna đubriva i u često prevelikim količinama u odnosu na potrebe zemljišta i time umanjuje njihov uticaj a povećava cenu proizvodnje. Takođe i sledeći elementi mogu uticati na rezultate proizvodnje: starost nosioca porodičnog gazdinstva, veličina porodičnog gazdinstva izražena površinom korišćenog poljoprivrednog zemljišta, utrošena količina aktivne materije iz mineralnih đubriva, odnos kapitala i zemljišta i odnos kapitala i angažovane radne snage. Ako se imaju u vidu i rezultati koji pokazuju da uz tehnički efikasnu ratarsku proizvodnju prosečno porodično gazdinstvo usmereno na ratarsku proizvodnju može ostvariti isti nivo ratarske proizvodnje sa 18,35% manje površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta, i to uz smanjenje ukupno utrošenih časova rada za 39,29%, onda je sasvim jasno da se mogu identifikovati proizvodni resursi koji ograničavaju ekonomsku efikasnost ratarske proizvodnje na porodičnim gazdinstvima.

mr Mladen Pavlović

PSSS Beograd

• Moljac paradajza ima pet generacija na otvorenom polju a može imati do 12 u zaštićnom prostoru.
• U cilju kontrole moljca paradajza u plastenicima pored nepesticidnih preventivnih mera kao korektivne mere moraju se primenjivati hemijske merae zaštite.

Moljac paradajza (Tuta absoluta) je ekonomski značajna štetočina paradajza koja nanosi štete u plastenicima i na otvorenom polju. Moljac paradajza je sitan leptir, čije se larve ubušuju u listove, lisne drške i plodove. Na listovima larva ubušivanjem prouzrokuje karakterističan simptom koji se naziva ,,mine“. Kod jačeg napada umrežavanjem mina može doći potpune defolijacije biljaka, što se odražava na prinos. Plodovi koji imaju oštećenja nastala ubušivanjem larve gube tržišnu vrednost. Moljac paradajza ima pet generacija na otvorenom polju a može imati   do 12 u zaštićnom prostoru.

U cilju sprečavanja porasta populacije ove štetočine i sprečavanja potpunog uništenja useva paradajza, poljoprivrednim proizvođačima se prvenstveno preporučuje stalna primena  nepesticidnih mera kontrole u koje spadaju:

• Postavljanje vodenih klopki sa feromonima za masovno izlovljavanje leptira;
•  Postavljanje insekatskih mreža na ulaze u plastenik i na mesta provetravanja;
• Uništavanje zaraženih biljnih delova (uništavanje listova i plodova sa jajima i minama sa larvama);
• Uništavanje korova u  plastenicima;
• Biološka borba, odnosno upotreba prirodnih neprijatelja poput predatorskih stenica Macrolophus pygmaeusi Nesidiocoris tenuis čije se odrasle jedinke  i larve hrane jajima i larvama moljca paradajza.

U cilju kontrole moljca paradajza u plastenicima pored nepesticidnih preventivnih mera kao korektivne mere moraju se primenjivati hemijske merae zaštite.

Od insekticida sa kratkom karencom, za suzbijanje moljca paradajza su registrovani su :

• Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) u količini 0,175 – 0,2 l/ha (karenca 1 dan, Maksimalan broj tretmana (MBT)- 2)
• Voliam targo 063 SC (a.m. hlorantraniliprol + abamektin) u koncentraciji 0,08 – 0,1% (karenca 3 dana, MBT 4)
• Ampligo 150 ZC (a.m. hlorantraniliprol+lambda cihalotrin) u količini 0,4 l/ha (karenca 3 dana, MBT 2)
• Triton (a.m. emamektin benzoat) u količini 1,5-2 l/ha (karenca 3 dana, MBT 3).
• Avaunt 15 SC (a.m. indoksikarb)  u količini 0,17 – 0,25 l/ha  (karenca 3 dana, MBT 2).

Prilikom sprovođenja hemijskih mera zaštite obavezno treba voditi računa o karenci primenjenih preparata, kao i o maksimalnom broju tretmana preparata u toku jedne sezone (MBT). Ukoliko se u plasteniku nalaze prirodni neprijatelji, posebno se mora voditi računa o izboru insekticida kako se ne bi uništila njihova populacija.

Mojac paradajza je štetočina koja se redovno prati u okviru programa Prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja Srbije. Više detalja oko progneoze pojave i preporuka za suzbijanje ove štetočine možete saznati na sajtu Prognozno izveštajne služeb Srbije PIS http://pissrbija.com.

Dr Milan Šević

Savetodavac PSSS Beograd

• Najčešća greška u praksi u radu sa kombajnima beračima je otklanjanje zastoja dok je mašina u radu. Svaki takav pokušaj je uvek bliži nesreći nego što je rešavanju problema.

Kombajn berač treba da radi na 540 o/min priključnog vratila traktora . Od svih oruđa i mašina najviše nesrećnih slučajeva se događa prilikom berbe kukuruza kombajnom. Prilikom rada kombajna berača često dolazi do zastoja i zagušenja i to predstavlja opasan momenat kada zbog nepažnje može doći do vrlo teških povreda pa i gubtka života.

Najčešći zastoji se dešavaju na komušaljki i hederu.

Za bezbedno otklanjanje zastoja – zagušenja prvo treba zaustaviti traktor i ugasiti motor . Ovo je obavezno pravilo za sve priključne mašine i uređaje koji imaju uređaje koji rotiraju i osciluju. Savremeni kombajni imaju ugrađen uređaj za odgušivanje dok na traktorima iz sistema IMT odgušivanje se izvodi na sledeći način.

Ručica za uključivanje priključnog vratila postavlja se u donji položaj koji omogućava da vratilo dobija pogon preko točkova i traktorski agregat za berbu kukuruza voziti u nazad.

Prilkom vožnje u nazad priključno vratilo će se obnrtati u suprotnom smeru koji se ostvaruje tokom berbe.

Najčešća greška u praksi u radu sa kombajnima beračima je otklanjanje zastoja dok je mašina u radu. Svaki takav pokušaj je uvek bliži nesreći nego što je rešavanju problema. Zbog same konstrukcije komušaljke i hedera zadobijene povrede su izuzetno npravilne i pogubne a zbog velikh sila uglavnom dolazi do gubitka ruke gde je često povređeni i životno ugrožen.

Prilikom rada sa kombajnom uprkos našoj tradiciji da se pre početka posla nazdravi a po završetku berbe  i popije po neka treba  izbegavati alkohol i bezbedno se vratiti na gazdinstvo  jer u većini slučajeva do kuće traktoristi  koriste javne saobraćajnice na kome su sa svojim priključkom uvek potencijalna opasnost za saobraćajnu nesreću.

Kako se radovi ubiranja kukuruza izvode do kasno u jesen u otežanim vremenskim uslovima sa puno blata na terenu obavezno pre svakog izlaska iz njive treba očistiti blato sa točkova  traktora i berača i proveriti ispravnost svetlosne signalizacije

Željko Lazić Dipl.ing. polj.

PSSS Beograd

• Poljoprivrednu mehanizaciju posle obavljenih radova treba očistiti i podmazati da bi ispravna sačekala nove radove

Prikolice su izuzetno važne u procesu  poljoprivredne proizvodnje kako sa aspekta sigurnog i blagovremenog prevoza poljoprivrednih proizvoda tako i sa aspekta bezbednosti kao učesnika u saobraćaju. Posle završene sezone prva mera je čišćenje i pranje od biljnih ostataka  i zemlje posebno rubova na stranicama gde je moguće zadržavanje vlage .

Potrebno je pregledati  da li su creva hidrauličnog sistema neoštećena a ukoliko ima oštećenja i tragova curenja ulja treba ih zameniti. Elektro instalacija na prikolici mora biti ispravna kao i svi mehanizmi za zatvaranje stranica radi sprečavanja nekontrolisanog i iznenadnog otvaranja u toku transporta . Posebnu pažnju treba posvetiti proveri sistema  za kočenje kao i vizuelna provera šasije  da li ima  vidljivih oštećenja ili pukotina koje mogu nastati usled preopterećenja i lošeg puta .

Jednom godišnje treba skinuti točkove pregledati kočnice  i podmazati ležajeve točka. Pneumatike za vreme zimskog mirovanja treba napumpati  na odgovarajući pritisak i ukoliko ima ostataka ulja i maziva treba ih otkloniti . Prostorija za smeštaj treba da bude suva i bez uticaja direktne sunčeve svetlosti. Namenske prikolice koje na podu imaju lance i mehanizme za razbacivanje stajnjaka treba podmazati i nauljiti.

Rasipači mineralnog đubriva su posebno osetljivi za pripremu za duže mirovanje. Ukoliko se ne pripreme ne obave na pravilan način posle zime kada dođe vreme za ponovnu upotrebu obično su neupotrebljivi i zahtevaju dodatne popravke. Mineralna đubriva su zbog svog sastava izuzetno agresivna na metalne delove rasipača i izazivaju ozbiljna oštećenja koja dovode do poremećaja u radu mašine . Abrazivnon dejstvu su posebno izloženi mehanizmi za izuzimanje i doziranje mineralnog đubriva. Posle svake upotrebe rasipač treba dobro oprati , osušiti i podmazati sve habajuće delove antikorozivnim sredstvom. Sve mazalice posle pranja treba podmazati i tako istisnuti ostatke vode koje ostaju posle pranja. Sva mesta koja imaju oštećenja (skinuta boja , korozija ) treba dobro očistiti i ofarbati. Pneumatici i ostali sklopovi se pripremaju na isti način kao i kod ostalih mašina.

                                                                                                         Željko Lazić dipl.ing.

                                                                                                            PSSS Beograd

• U toku transporta imajte lična  zaštitna sredstva i sredstva za dekontaminaciju
• Na kraju posvetite maksimalnu obazrivost u saobraćaju i vaše vozilo vidno obeležite  da i ostali učesnici u saobraćaju znaju da prevozite pesticide .

Prvo pitanje koje se po prirodi stvari samo nameće je kako pravilno i bezbedno transportovati pesticide, zatim njihovo pravilno skladištenje i na kraju bezbedna primena . Pesticidi koji nisu adekvatno obezbeđeni u transportu predstavljaju veliku opasnost za zdravlje ljudi i opasnost za životnu sredinu.

Za poljoprivredne proizvođače u lancu transporta pesticida predstavlja put od poljoprivredne apoteke do sopstvenog skladišta  i transport do mesta primene na samoj parceli.

Važne napomene :

–           Nikada ne transportujte hemijska sredstva zajedno sa hranom za životinje i robom široke potrošnje.

–           U gepeku u kabini vozila ( zbog isparenje i dimova )

Transport obavite uvek u zadnjem delu vozila ( kamion, pik-ap , kombi , furgon ) ili na otvorenoj prikolici dobro uvezane i obezbeđene kutije.

Prilikom transporta u otvorenoj prikolici koristite obavezno i ceradu za pokrivanje koja treba da spreči kvašenje kartonske ambalaže i rasturanje tereta.

Pri transportu pesticida treba imati na umu sladeće:

–           Pesticide prevozite sa tehnički  ispravnim vozilom

–           Ne prevozite predmete sa oštrim ivicama pored ambalaže sa hemijskim. sredstvima

–           Ne pretovarajte vozilo

Onaj ko transportuje pesticide direktno je odgovoran ukoliko dođe do nekontrolisanog prosipanja.

Pre transporta pesticida uvek pročitajte uslove i mere opreza za transpoprt i skladištenje.

Prilkom transporta uvek imajte priručnu opremu ( kofe , lopate i kese )

U posebnoj posudi imajte   materijal zemlju ili pesak  .

U toku transporta imajte lična  zaštitna sredstva i sredstva za dekontaminaciju

Na kraju posvetite maksimalnu obazrivost u saobraćaju i vaše vozilo vidno obeležite  da i ostali učesnici u saobraćaju znaju da prevozite pesticide .

                                                                      Željko Lazić dipl.ing.polj

PSSS Beograd

• Svakodnevnom konzumacijom badema sa pokožicom smanjuje se opasnost od srčanih bolesti, dijabetesa i kancera.
• Nedovoljna proizvodnja, visoka cena jezgre, umereni troškovi proizvodnje, svrstavaju badem u grupu voćaka rentabilnih za gajenje.

Jezgra badema ima visoku nutritivnu i lekovitu vrednost. Od slatkog badema koriste se plod (ljuska i semenka), listovi i klapina. Čajevi od listova i ljuske podstiču rad jetre i smiruju kašalj, a klapina služi i kao sredstvo protiv crevnih parazita, povišene telesne temperature, a pospešuje i izlučivanje mokraće.

Jezgra badema odličan je izvor vitamina E koji je snažan antioksidans neophodan u održavanju celovitosti ćelijske membrane i koji pomaže organizmu u odbrani od slobodnih radikala. Preporučena dnevna doza od 28 g sirovog badema sa pokožicom obezbeđuje 35% dnevnih potreba za ovim vitaminom.

Iz semenjače badema izolovano je devet fenolnih komponenti od kojih osam ima jaku antioksidativnu aktivnost. Prema ORAC (Oxygen Radical Absorbency Capacity) kojim se izražava ukupan antioksidativni potencijal (na 100 g) badem je svrstan na četvrto mesto iza borovnice, šljive i kupine i znatno ispred zelenog čaja i brokolija.

Badem je odličan izvor folne kiseline, koja snižava nivo homocisteina koji izaziva taloženje masnih naslaga na zidovima arterija. Značajne količine bakra i gvožđa pomažu razvoju krvnih ćelija, dok magnezijum pomaže da ne dođe do srčanog udara.

Utvrđeno je da jezgra badema sadrži sfingolipide koji smanjuju rizik od raka debelog creva, takođe neke studije ukazuju da jezgra badema ima potencijalne prebiotske osobine, odnosno da se konzumacijom stvaraju povoljni uslovi za povećanje nivoa korisnih bakterija u crevima. Ovo je veoma važna činjenica imajući u vidu da 80% imuniteta zavisi upravo od ishrane. Svakodnevnom konzumacijom badema podiže se imunitet organizma.

Od jezgre se proizvodi i bademovo ulje, koje sadrži tokoferole, prirodne monofenole sa antioksidativnim dejstvom. To je bledožuta tečnost, ugodnog ukusa, koja ublažuje lake upale probavnog sistema, dosta uspešno suzbija bronhitis i smetnje u mokraćnom sistemu. Koristi se protiv suve kože, svraba, opekotina, crvenog vetra, te površinskih upala. Esencijalno bademovo ulje dobija se za kozmetičku industriju ceđenjem zrele jezgre najčešće slatkih badema, sadrži esencijalne masne kiseline i minerale, te je bogato vitaminima B, D i E. Dobija se postupkom hladnog ceđenja kako bi se sačuvali vredni sastojci ulja: jednostavne i složene masne kiseline, lecitin, flavonoidi, vitamin E, fitosteroli i sl. Pored jezgre i klapina badema ima lekovita svojstva. Utvrđeno je da ekstrakt iz klapine badema ima veću antioksidativnu aktivnost nego a-tokoferol. Klapina je potencijalan izvor fenolnih jedinjenja kojima se mogu zameniti sintetički antioksidansi.

Svakodnevnom konzumacijom badema sa pokožicom smanjuje se opasnost od srčanih bolesti, dijabetesa i kancera. Nedovoljna proizvodnja, visoka cena jezgre, umereni troškovi proizvodnje, svrstavaju badem u grupu voćaka rentabilnih za gajenje.

                                                                                                            Zoran Janković ,dipl.inž.

                                                                                                            PSSS Beograd

• Za pouzdan i kvalitetan rad silo kombajna potrebno je sprovoditi svakodnevno , periodično I godišnje održavanje kombajna. Pre početka rada silo kombajn mora biti u potpuno ispravnom stanju.

Oštrenje noževa obaviti tako da se predhodno oslobodi ručica za pokretanje brusnog kamena po vertikali i horizontali. Zatim skinuti zaštitni poklopac, uključiti kardansko vratilo traktora sa malim gasom motora i manjim brojem obrtaja priključnog vratila traktora. Pomoću podešavajućeg vijka spustiti brusni kamen tako da  dodiruje oštricu noža. Sa šipkom se brusni kamen ravnomerno pomera po dužini bubnja, tako da se noževi izoštre po celoj njihovoj dužini. Postupak ponavljati sve dok se noževi ne naoštre.

Po završenom oštrenju postupi se obrnutim redosledom. Prilikom oštrenja noževa treba biti pažljiv, jer je pogon traktora uključen. Zameniti istrošeni brusni kamen za oštrenje noževa sa novim. Oštećene noževe na bubnju za seckanje mase zameniti sa novim orginalnim. Posle svake zamene noževa za seckanje mase, bubanj se mora balansirati.

Zameniti noževe na bubnjevima za odsecanje stabljike, kada rezanje biljaka pri dnu nije ravnomerno i odsečno. Kontrolisati nivo ulja u reduktoru glavnog pogona. Podmazivati sva mesta-mazalice prema upustvima proizvođača silažnog kombajna. Vršiti kontrolu zategnutosti lanaca.

Prilikom otkačinjanja kombajna od traktora obavezno spustiti potpornu nogu i nasloniti ga na nju. Pre toga komandnu pločicu sa ručicom za okretanje cevi, izvaditi iz kabine i staviti na predviđeno mesto na kombajnu. Pri transportu i skladištenju kombajna, izduvna cev se može spustiti, kako bi smanjili transportnu visinu. Sva podešavanja, održavanja i popravke na kombajnu obaviti kada motor traktora ne radi i kada je kardansko vratilo isključeno.

Za pouzdan i kvalitetan rad silo kombajna potrebno je sprovoditi svakodnevno , periodično I godišnje održavanje kombajna. Pre početka rada silo kombajn mora biti u potpuno ispravnom stanju.

Željko Lazić dipl.ing.polj.

PSSS Beograd