DSC00708 00

Fitosanitarne mere u voćnjaku I vinogradu

 

  • U većim kompleksima zasada najrentabilnije je svu organsku masu nastalu od rezidbe što je bolje moguće usitniti malčerima te prepustiti da je makrofauna, mikrofauna zemlje, gljive i bakterije razgrade, pa sintetičkim procesima ponovno izgrade novu organsku materiju koju svi poznajemo kao – humus

 

Zagrtanje otpale lisne mase u sredinu reda i što bolje usitnjavanje iste što ranije, svakako će doprineti bržoj mineralizaciji i prolećnoj humifikaciji kada otopli. Nakon rezidbe kod svake kulture nastaje otpad od granja ili loze, a za uklanjanje istog postoje razne mogućnosti.

Izvlačenje loze ili granja i paljenje nije poželjno pošto time nepotrebno doprinosimo povećanju ugljen- dioksida (CO2 ) u vazduhu i potrebno ga je izbegavati. Stoga je daleko bolja varijanta pripremiti ga i uskladištiti za energetsko efikasnije i usmerenije iskorišćavanje kao što su ogrev, roštilj ili za korišćenje u letnjoj kuhinji.

Međutim, usitnjavanje ostataka od rezidbe i obrada u kompost još je bolja varijanta, pošto time CO2 ne ispuštamo u vazduh već ga vežemo u organsku materiju čijim dodavanjem u zemljište održavamo plodnost zemljišta.

                                     Mnoge bolesti prezimljavaju na opalom lišću

U slučaju da se radi o jače zaraženom materijalu, na primer, kod fomopsisa na lozi ili tafrine na breskvi bolje je zaoravanje zaraženog materijala.

Kod većine voćarskih kultura bolesti prezimljuju na opalom lišću i granama. Stoga je u godinama kada su one bile jače prisutne, poželjno obaviti kasno jesenje tretiranje ureom za defolijaciju, pospešivanje razgradnje kako lisne mase tako i spora biljnih bolesti. Zagrtanje otpale lisne mase u sredinu reda i što bolje usitnjavanje te što ranije, svakako će doprineti bržoj mineralizaciji i prolećnoj humifikaciji kada otopli. Kod koštičavog voća, monilioze prezimljuju u tkzv mumijama, plobodovima koji su izvor inokuluma, pa ga je zajedno sa zaraženim granama potrebno iznositi iz voćnjaka I zatrpavati.

U većim kompleksima zasada najrentabilnije je svu organsku masu nastalu od rezidbe što je bolje moguće usitniti malčerima te prepustiti da je makrofauna, mikrofauna zemlje, gljive i bakterije razgrade, pa sintetičkim procesima ponovno izgrade novu organsku materiju koju svi poznajemo kao – humus.

Ovo je jedan od dugoročno najodrživijih načina očuvanja plodnosti zemljišta, budući da značajno doprinosi stabilnosti kompleksa za adsorpciju, odnosno sposobnost koloida zemljišta da vezivanjem čuva hraniva od ispiranja, a da budu i dalje pristupačna biljkama. Takođe, doprinosi i stabilnosti pH zemlje.

I za kraj, potrebno je znati da malčiranjem za koje se koriste malčeri za granje i lozu sa batovima, postepeno sabijamo zemljište u zasadu, pa povremene obrade uz pomoć ripera ili čizel pluga i plitkim podrivanjem naročito na delu otisaka pneumatika traktora, od velike su važnosti za pravilan rast i razvoj korenja.

Bojan Mijatović, dipl.inž. zaštite bilja

PSSS Beograd

Plamenjača salata, Bremia lactucae - micelija_jpg Foto PIS Srbije (4)

Plamenjača salate Bremia Lactucae

 

        Plamenjača salate, Bremia lactucae_jpg Foto PIS Srbije

Plamenjača salate koju pruzrokuje gljiva Bremia Lactucae je jedna od ekonomski  najznačajnijih bolesti salate. Intenzitet zaraze i ekonomske štete uglavnom zavise od vremenskih uslova, sortimenta i primenjene zaštite. Plamenjača je široko zastupljena bolest. Redovno se javlja u svim rejonima gde se salata gaji, kako pri njenoj proizvodnji na otvorenom polju tako i u zaštićenom prostoru. Prouzrokuje smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta salate. Pored šteta u proizvodnji može izazvati značajne gubitke prilikom čuvanja i prodaje. Registrovani su gubici od 40% i veći.  Plamenjača se javlja na salati, endiviji, radiču, cikoriji u svim fazama razvoja. Na licu starijeg lišća salate formiraju se velike uglaste pege, obično oivičene glavnim nervima. U početku su hlorotične, zatim žute i najzad mrkocrvene; lisni delovi se sasušuju ili zbog velike vlažnosti podležu truleži. Na naličju, u okviru pega, razvija se prevlaka pepeljaste boje od konidiofora i konidija. Jače zaraženo lišće većim delom izumire, pocrni, razmekša se i salata gubi tržišnu vrednost. Redovno se javlja i u usevima za semensku proizvodnju. Na semenskoj salati može biti zaražena cvetna drška i brahteje. Salata može biti i sistemično zaražena. Sistemična zaraza zahvata mlade, a ređe se javlja i na odraslim biljkama. Sistemično zaražene odrasle biljke imaju tamnomrku boju stabla i osnove lista, i takve biljke su nešto manje od zdravih. B. lactucae prezimi u obliku micelije u zaraženim biljkama i oosporama u biljnim ostacima. Uloga semena u prenošenju parazita je neznatna. Konidije mogu klijati u širokom rasponu od +3 do 31°, premda se optimum za klijanje nalazi nešto iznad 10°C. Do sporulacije dolazi u ranim jutarnjim satima pri temperaturi od 6 do 23°C, uz uslov da je atmosfera zasićena vodenom parom. U slučaju visoke relativne vlažnosti pri konstantnoj temperaturi, period inkubacije je kraći. Nakon perioda inkubacije kroz stomine otvore izlaze konidiofori sa konidijama koje ostvaruju sekundarne zaraze tokom vegetacje. U nepovoljnim prilikama parazit prezimljava u obliku micelije u zaraženim biljkama i oosporama u biljnim ostacima.

  1. lactucae parazitira preko 230 vrsta iz 36 rodova koji pripadaju porodici glavočika (fam. Asteraceae). Pored salate, koja je primarni domaćin, parazitira i cikoriju, endiviju, kao i neke ukrasne vrste. Opisan je veći broj specijalizovanih formi na raznim domaćinima, kao i preko 300 fizioloških rasa u zavisnosti od patogenosti prema različitim sortama salate, što otežava rad na stvaranju otpornih sorti.

      Zaštita salate od prouzrokovača plamenjače je dosta specifična jer se ona koristi za ishranu u svežem stanju. Preventivnim merama zaštite treba dati najveći značaj. Kao najčešće preventivne mere u suzbijanju plamenjače salate navode se: gajenje manje osetljivih genotipova, plodored, izbalansirano đubrenje, korišćenje ocednog zemljišta, upotreba zdravog semena i rasada, dezinfekcija zemljišta, uništavanje i duboko zaoravanje zaraženih biljnih ostataka. Navedene preventivne mere nisu dovoljno efikasne kada uslovi pogoduju razvoju plamenjače salate. U godinama kada meterološki uslovi pogoduju razvoju ovog patogena moraju se primenjivati hemijske mere zaštite. Hemijske mere treba primenjivati uz strogo poštovanje karence fugicida jer se listovi salate koriste u svežem stanju za ishranu ljudi. Najčešće je u upotrebi preventivni fungicidi na bazi: hlortalonila, a od sistemičnih ili lokal sistemičnih: propamokarb-hidrohlorid, metalaksil, azoksistrobin, fosetil-aluminijum i kombinacija boskalid  + piraklostrobin.

Foto:PIS Srbije

 

Dr Milan Šević, savetodavac

                                                                                         PSSS Beograd

 

 

 

 

 

 

00290 30

Tipovi obrade zemljišta

 

  • Praktična korist konverzacijskom obradom je ušteda u vremenu-manji broj operacija i vremena provedenog na parceli.Ušteda u novcu,smanjenja potrošnje goriva,umanjeni troškovi rada,umanjeni troškovi održavanja mašina

Konverzacijska obrada je svaki metod obrade zemljišta koji ostavlja žetvene ostatke prethodnog useva na površini pre i posle setve narednog useva,kako bi se smanjila erozija zemljišta i njegovo odnošenje.

Kako bi se ovo ostvarilo najmanje 30%površine zemljišta mora biti pokriveno žetvenim ostacima posle narednog useva.U nekim slučajevima pokrivenost zemljišta ide i do 70%.

Sistemi konverzacijske obrade zemljišta su:

-Redukovana obrada(Reduced till):Između15 i30% površine pokriveno biljnim ostacima

-Zaštitna obrada(Mulch till):Obrada cele površine,pokrivenost površine biljnim ostacima veća od 30%

-Parcijalna obrada(Partial widtch till):Do 1/3 površine se obrađuje.

-Direktna setva(No-till):Obrađuje se zona setve u toku setve do širine od 5cm

Konverzacijska poljoprivreda podrazumeva istovremeno delovanje minimalnog remećenja zemljišta,stalna pokrivenost zemljišta biljnim ostacima,rotacija useva,kontrola sabijenosti zemljišta.

U osnovi konverzacija je skupraznovrsnih načina upravljanja i mera kao što su :postavljanje terasa,setva dva ili više useva u trakama,rotacija useva,zasnivanje i upravljanje pašnjacima,pošumljavanje ne poljoprivrednih površina,povećanje i očuvanje prirodnih staništa,korišćenje zemljišta u skladu sa njegovim potencijalom.

Razlozi uvođenja konverzacijske obrade i korist za životnu sredinu i zemljišni resurs:

Smanjenje erozije za 60-90% u zavisnosti od sistema konzervacijske obrade,ostavljanjem zaštitnog sloja žetvenih ostataka prethodnog useva koji štiti zemljište od vetra i kiše pre zasnivanja nove proizvodnje.

Poboljšanje kvaliteta zemljišta i voda,dodavanjem organske materije nastale razgradnjom žetvenih ostataka koji omogućuju zemljištu da stabilnom strukturom prihvati veće količine padavina i smanji površinsko oticanje.

Očuvanje vode u zemljištu smanjenjem isparavanja sa površine zemljišta.

Očuvanje energije smanjenjem broja prohoda po parceli

Smanjuje se zagađenje vazduha prašinom i prenos bolesti

Žetveni ostaci omogućuju hranu i sklonište za živi svet na i u zemlji.

Praktična korist konverzacijskom obradom je ušteda u vremenu-manji broj operacija i vremena provedenog na parceli.Ušteda u novcu,smanjenja potrošnje goriva,umanjeni troškovi rada,umanjeni troškovi održavanja mašina.

Ovakvom obradom korist je uspostavljanjem sadržaja vlage u zemljištu koja će umanjiti stres od suše.

PRIMERI KOD NAS

Obrada u trake,Setva nakon obrade u trake(slike gore),Setva bez obrade i Setva površine u klasičnoj obradi (slike dole)

Konverzacijskom obradom zadržava se isti ili blagi porast prinosa sa smanjenjem troškova proizvodnje.

Fotografije; PSS Institut Tamiš DOO

Izdvojena fotografija;Tradicionalna setva u Šumadiji(Ar PRESS)

Dragana Stoiljković dipl.ing.

PSSS Beograd

DSC08176 0

   Poljoprivredni radovi u ratarskoj proizvodnji tokom zimskog perioda

                       

     

  • Ovo je idealan period da pregledate proizvode, koji su uskladišteni, bilo da je za sopstvene potrebe ili za prodaju. Ovo su i meseci kada ćete imati vremena da poradite i na svom stručnom usavršavanju

 

Već uveliko gazimo najhladnije  i najzimskije mesece  u godini koji bi mnogi prespavali, što zbog hladnoće, što kako bi odmorili od svih poslova. Reklo bi se da u ovakvim vremenskim uslovima u poljoprivredi nema posla, ali nije tako. Vredni ljudi na selima i u prigradskim naseljima to najbolje znaju!

Ukoliko vremenske prilike i vlažnost zemlje dozvoljavaju, rasturaju se stajnjak i mineralna đubriva i oru se njive koje nisu uzorane u jesen. Na delovima zemlje gde se pojavi ledena pokorica potrebno ju je razbiti, a ako naiđu topliji dani i zemlja se napuni vodom, potrebno je isušiti je, pravljenjem brazdi ili jaraka. Takođe, sad je najbolji period za pravljenje planova proizvodnje, ali i za nabavku potrebnih materijala za sadnju: alata, semena, đubriva, sredstva za zaštitu bilja i dr.

Takođe, ovo je idealan period da pregledate proizvode, koji su uskladišteni, bilo da je za sopstvene potrebe ili za prodaju. Ovo je mesec kada ćete imati vremena da poradite i na svom stručnom usavršavanju, a ako imate prilike da posetite i neki seminar , predavanje koje se odnosi na poljoprivredu.

U plastenicima se vrše pripreme za vegetativnu sezonu – sređuju se mehanizacija i alati, prave se planovi proizvodnje, nabavljaju se đubrivo, sredstva za zaštitu bilja i sadnice. Ukoliko nema snega i zemlja nije smrznuta, beru se praziluk, kelj i ren. Takođe, možete da pregledate uskladišteno povrće.

Vrtovi

Hladni januarski dani su najbolji za đubrenje stajnjakom i mineralnim đubrivima i prebacivanje komposta. Obavezno proveriti u kakvom su stanju ruže i da li su dovoljno zaštićene. Ukrasno grmlje i četinare je potrebno osloboditi od snega protresanjem. Ostatak radova se svodi na pripreme za vegetativnu sezonu, popravku i nabavku alata i mehanizacije, kupovinu đubriva, zaštita za biljke i sadnica. Svakako, jedan od najlepših zadataka sad, kad je sve očišćeno od suvog lišća i korova, kad su zamenjene oštećene saksije i žardinjere, jeste planiranje izgleda vrta!

 

                                                                     Violeta Veličković dipl.ing.

PSSS Beograd

?????????????????????????????????????????????????????????

Kruškina osa srčikarica štetočina kruške (Janus compressus)

 

 

  • Kruškina osa srčikarica ima jednu generaciju godišnje,  prezimi u stadijumu larve u kokonu na kraju hodnika izbojka

Često proizvođači u zasadima kruške nakon cvetanja zapaze simptome na vrhovima mladara u vidu povijanja nalik pastirskom štapu, ovakve simptome najčešće prouzrokuje bakteriozna plamenjača kruške koju prouzrokuje bakterija (Erwinia amylovora). Ako se na povijenim vrhovima izbojaka zapaze tačkasti ubodi koji su spiralno raspoređeni, (Slika 1 i 2) nije u pitanju bakteriozna plamenjača kruške već do

povijanja dolazi usled uboda legalicom ose srčikarice (Janus compressus). Odrasle jedinke ove štetočine se javljaju u vreme precvetavanja kruške (slika 3).

Odrasli imago polaže jedno jaje u vrhove mladara.

Čijom ovi  pozicijom dolazi do oštećivanja sprovodnih sudova, lišće vene, kovrdža se. Iz jajeta se u tom delu mladara razvija larva ose koja ishranom oštećuje unutrašnjost vrha mladara usled čega se mladar savije u luk, zatim potamni i nekrotira pa takva oštećenja podsećaju na simptome bakteriozne plamenjače sa kojima se mešaju.

Ovakvi simptomi se najčešće zapaze u fazi kada mladi plodovi dostignu veličinu do 10 mm. Vizuelnim pregledom u mladim zasadima kruške treba redovno pratiti pojavu ovakvih simptoma. Ova štetočina se javlja periodično. U godinama masovne

pojave štete su znatne, naročito vidljive u mladim zasadima kruške i voćnim rasadnicima. Primarni domaćin ove štetočine je kruška koju najintenzivnije napada.

Sekundarni domaćin je jabuka, dok mušmulu, dunju i aroniju napada samo

sporadično.

                                                                                                                                  Slika 1 i 2

Ova vrsta je poslednjih godina sve više prisutna na našem području. Jači napadi su zapaženi u blizini zapuštenih zasada i šuma.
Kruškina osa srčikarica ima jednu generaciju godišnje, prezimi u stadijumu larve u kokonu na kraju hodnika izbojka. Najvažnija mera koju treba sprovesti u zasadu ukoliko se uoče ovi simptomi je orezivanje infestiranih izbojaka zajedno sa larvom i njihovo iznošenje iz zasada i spaljivanje.

Pojava kruškine osa srčikarica se redovno prati u okviru monitoringa  Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja Srbije (PIS) http://pissrbija.com/.

 

 

 

 

Fotografije: Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja Srbije (PIS) http://pissrbija.com/    

 

                                                                                                    Dr Milan Šević,

                                                                                        savetodavac PSSS Beograd

 

DSC03546 0

Savet dana:Procena rodnog potencijala jabučastih voćaka

 

  • Jabučaste voćke, posebno jabuku, karakteriše dobra otpornost prema niskim temperaturama. Rodni pupoljci stabala jabuke, koja su dobro pripremljena ušla u period zimskog mirovanjanja, mogu izdržati temperature i do (– 300C)

 

Završetkom vegetacije i opadanjem lišća, stabla voćaka ulaze u period biološkog, odnosno zimskog mirovanja.

Preduslov obavljanja svih agrotehničkih mera u toku mirovanja je dobra procena rodnog potencijala voćaka. Rodni potencijal jabučastih voćaka može se proceniti na osnovu više parametara:

–           Brojnosti generativnih pupoljaka koje je voćka spremila za narednu godinu.

–           Genetskog potencijala sorte.

–           Agrotehničkih mere sprovedenih u prethodnoj godini.

–           Kvaliteta i kvantiteta roda ostvarenog u prethodnoj godini.

–           Opšteg stanja i starosti zasada.

Da bi se pravilno odredio rodni potencijal voćaka za narednu godinu sve navedene parametre treba analizirati i uporediti. Na osnovu njih se donose odluke o načinu i intezitetu rezidbe, normativima đubrenja i drugim agrotehničkim merama.

Kod većine jabučastih vrsta voćaka, u punoj rodnosti, diferencira se veliki broj generativnih pupoljaka koji, pri optimalnim uslovima u vreme cvetanja, rezultiraju dobrom oplodnjom, kada može doći do prerođavanja, odnosno do preterane rodnosti, koja dovodi do pojave sitnijeg ploda lošeg kvaliteta i niske tržišne cene, kao i slabijeg ili potpunog izostanka diferenciranja rodnih pupoljaka u narednoj vegetaciji. Alternativno rađanje karakteristika je jabučastih voćaka, a posebno je izražena kod jabuke i kruške.

Do slabije diferencijacije generativnih pupoljaka jabučastih voćaka može doći zbog slabije ishrane, zaštite od bolesti i štetočina, kao i stresa uslovljenog ekstremnim vremenskim prilikama (dugotrajna suša, ekstremne visoke temperature i sl.), usled kojih može doći do delimične ili potpune defolijacije. Gubitak lisne mase onemogućava normalan razvoj cvetnih pupoljaka i pripremu stabala za period zimskog mirovanja.

                                Jabuka otporna na niskim temperaturama

Jabučaste voćke, posebno jabuku, karakteriše dobra otpornost prema niskim temperaturama. Rodni pupoljci stabala jabuke, koja su dobro pripremljena ušla u period zimskog mirovanjanja, mogu izdržati temperature i do (– 300C). Jabuka i kruška mogu imati štete od poznih mrazeva u periodu cvetanja i oplodnje. Pojedinih godina zasadi mogu pretrpeti totalne štete od prolećnog mraza.

Utvrđivanje rodnog potencijala je važno kako bi se na osnovu dobijenih podataka mogla projektovati rezidba i planirati agrotehnika koja će biti primenjena u nastupajućoj godini. U tu svrhu neophodno je uzeti rodne grančice sa svake sorte posebno, iz raznih delova zasada. Pregledom poprečnog preseka mešovitih pupoljaka može se utvrditi udeo rodnih od nerodnih pupoljaka. Druga, nešto jednostavnija metoda sastoji se u provociranju kretanja pupoljaka. Rodne grančice neophodno je držati u posudama sa vodom na sobnoj temperaturi. Prebrojavanjem cvetova u odnosu na ukupan broj mešovitih pupoljaka utvrđuje se procenat rodnih pupoljaka. Na osnovu dobijenih rezultata projektuje se rezidba i agrotehnika koja će se primenjivati u nastupajućoj godini.

U godinama kada su vremenske prilike nestabilne ili neuobičajene u periodu zimskog mirovanja preporučuje se, ako za to postoje tehnički uslovi, obavljanje rezidbe na rod u fenofazi cvetanja. To podrazumeva pre svega dovoljan broj kvalitetne radne snage, kako bi se rezidba završila u što kraćem periodu.

Zoran Janković dipl. inž.

PSSS Beograd

ZS 07

Savet dana;Bolesti salate i njihovo suzbijanje

Svako ko se bavi proizvodnjom zelene salate je svestan činjenice da je ona posebno ostetljiva na gljivična oboljenja. Najznačajnija i najopasnija oboljenja salate su plamenjača (Bremia lactucae), siva trulež (Botrytis cinerea) i bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum).
Plamenjača salate se javlja u prohladnim i vlažnim uslovima. Održava se i prenosi preko zaraženih biljaka i biljnih ostataka. Simptomi se javljaju u početku kao svetlozelene pege koje prvo požute a onda postanu smeđe a na naličju se stvori sivobela prevlaka kao znak razvoja bolesti. Za razliku od plamenjače, siva trulež se razvija u uslovima visoke vlažnosti i visoke temperature gde lišće u osnovi pri dnu glavice požuti, nekrotira i dobije sivu prevlaku. Bela trulež se javlja u vreme formiranja glavica. Listovi se opuste i cela biljka polegne na tlo. Na donjem delu glavice javlja se vodenasta trulež koja ubrzo zahvata celu biljku.
Kako bi se izbegla gljivična oboljenja važna je preventivna zaštita. U prvom redu su izbor tolerantnih sorti i hibrida, uklanjanje svih biljnih ostataka prethodnih kultura kao i zaraženih biljaka u toku vegetacije, ne previše gusta sadnja koja treba da bude pravilna i da u plasteniku budu izvršene sanitarne mere. Takođe treba voditi računa da salata ne izmrzne jer tako ošećeni listovi su podložni bolestima. Mraz najčešće šteti salati koja formira glavicu pa je u tom slučaju najbolje što pre očistiti salatu i ukloniti oštećene listove.

 

ZELENA BRESKVINA VAŠ

Ovaj insekt izaziva direktne i indirektne štete. Direktne štete se ogledaju u sisanju biljnih sokova, usled čega dolazi do kovrdžanja lišća, dok se indirektne ogledaju u tome što su oni vektori virusa.
Problem predstavlja veliki broj generacija godišnje, tako da često dolazi do preklapanja istih.
U proleće se iz prezimelih jaja izležu viviparne beskrilne ženke. Ishranom na cvetnim pupoljcima, kasnije i na listovima, utiču na opadanje tek zametnutih plodova, lisna masa se deformiše, mladari zaostaju u porastu. Tokom proleća i leta, dolazi do razvoja nekoliko generacija viviparnih ženki, dok se na jesen javljaju mužjaci. Posle kopulacije razvijaju se oplođena jaja koja prezime na kori pupoljaka.
Najpovoljniji period za njihovo razmnožavanje je kraj aprila-početak maja, kada treba uraditi vizuelni pregled. Na njihovo prisustvo ukazuje i pojava medne rose koju luče, koja predstavlja povoljnu podlogu za razvoj gljiva čađavica. Ako se vizuelnim pregledom utvrdi prisustvo jedinki u broju od 10 do 20 na 100 listova, potrebno je obaviti hemijski tretman.
Od insekticida koji se koriste u suzbijanju zelene breskvine vaši mogu se koristiti preparati na bazi a.m. imidakloprid (Kohinor 200 SL), u koncentraciji 0,05 %, ili a.m. acetamiprid (Tonus, Afinex) u koncentraciji 0,025 %.

 

Mihailović Tamara dipl. ing. zaštite bilja

PSSS Beograd

000

Prodaja mleka preko mlekomata u Srbiji

 

 

  • Direktna prodaja mleka i mlečnih proizvoda postoji u mnogim zemljama sveta.
  • Mlekomat predstavlja aparat gde se prodaje sveže, sirovo mleko koje je ohlađeno na 4 stepena Celzijusova, kome ništa nije dodato ili oduzeto, odnosno nije prošlo nikakav industrijski proces prerade

 

Mleko je izuzetno važna hrana, jer je, pored ostalog, vredan izvor kalcijuma i fosfora, koji su neophodni za izgradnju kostiju. Bitno je za održavanje normalnog srčanog ritma, za funkcionisanje mišića i nerava, očuvanje intelektualnih sposobnosti i zgrušavanja krvi. Nedostatak kalcijuma dovodi do bolesti osteoporoze. Kvaliteta mleka u Srbiji ima sledeće vrednosti: prosečan sadržaj mlečne masti iznosi 3,89%, a kreće se u intervalu od 3,72% – 4,11%. Prosečan sadržaj proteina je 3,20%, najmanja vrednost je 3,14%, a najveća 3,33%. Suva materija bez masti sa prosečnim sadržajem od 8,56% kreće se u intervalu od 8,34% do 8,98% (mineralne materije, kalcijum, magnezijum, lipide, fosfor, kalijum, folnu kiselinu). Mlečna mast sadrži vitamine kao što su; A, D, E vitamin B1 (Aneurin) B2- (riboflavin), B12 i vitamin C.

Mleko i mlečni proizvodi važan su deo uravnotežene ishrane za sve uzraste ljudi, jer imaju visoku hranljivu vrednost i zbog raznovrsnog sastava veoma dobar efekat na zdravlje. Deci starosti do pet godina ne preporučuje se konzumiranje obranog mleka. Pozitivni efekti mleka i mlečnih proizvoda na zdravlje potrošača, pored ostalog, su:

– Ishrana mlekom i mlečnim proizvodima pomaže u izgradnji i održavanju koštane mase tokom perioda života i na taj način smanjuje rizik od osteoporoze.

– Potrošnja mleka i mlečnih proizvoda posebno je važna za decu i omladinu, jer se u tom periodu gradi koštana masa.

  • Obrok koji uključuje mleko i mlečne proizvode, obično ima veću prehrambenu vrednost u odnosu na onu bez njih.

U današnje vreme potrebe potrošača sve više rastu i postaju specifičnije i heterogenije, pridaje im se dominantno mesto u kreiranju ponude. Potrebno je, dakle, pronaći odgovarajući proizvod koji će kvalitetom, cenom, dostupnošću i raznolikošću odgovarati većini potreba potrošača a to upravo predstavlja mleko.

                                 Mleko se sprema za put

Direktna prodaja proizvoda sa gazdinstva predstavlja prodaju gde nema posrednika između proizvođača i kupaca (potrošača). Proizvođač prodaje svoje proizvode direktno potrošaču. Kod nas se direktna prodaja vrši iz dvorišta proizvođača, na pijacama, mada ima primera da se mleko i mlečne prerađevine prodaju i preko interneta ili direktnom isporukom, na kućnu adresu kupaca – od vrata do vrata.

Od početka osamdesetih godina prošlog veka javlja se sve veći interes za ovakav način prodaje u svetu. Jedan od razloga jeste da potrošači u razvijenim zemljama sve više preferiraju kupovinu svežeg, domaćeg, autohtonog i zdravstveno bezbednog proizvoda. Osnovni motivi za kupovinu direktno od proizvođača jesu: autohtona, tradicionalna proizvodnja, transparentnost proizvodnog postupka, direktni, neposredni kontakt sa proizvođačem, stalnost u snabdevanju, međusobno poverenje i sl.

          Mlekomat u Čajetini

Direktna prodaja mleka i mlečnih proizvoda postoji u mnogim zemljama sveta. U Italiji postavljeno je više od 2.000 mlekomata, Slovenija ih ima oko 150, a u Hrvatskoj dvadesetak. Da bi egzistirao ovakav vid prodaje mora da postoji čitav niz zakona i propisa koji treba da omoguće apsolutno bezbednu prodaju mleka, jer ono predstavlja veoma specifičan proizvod koji zahteva primenu strogih higijenskih uslova u proizvodnji i prometu.

Mlekomat predstavlja aparat gde se prodaje sveže, sirovo mleko koje je ohlađeno na 4 stepena Celzijusova, kome ništa nije dodato ili oduzeto, odnosno nije prošlo nikakav industrijski proces prerade. Mlekomat je uređaj koji spaja automatizovani sistem za točenje, sistem za hlađenje i programski upravljački sistem za prodaju svežeg mleka. Pre konzumacije nepasterizovano sirovo mleko iz mlekomata mora da se prokuva, što se mora naglasiti potrošačima. U mlekomatu prodaje se mleko isključivo jednog proizvođača.

Mlekomati su automati koji objedinjuju funkcije hlađenja, mešanja i točenja mleka kao i naplate. Uz mlekomate mogu da se instaliraju i specijalni automati za prodaju PET ili staklene ambalaže. Mlekomat omogućava prodaju mleka 24 sata dnevno uz mogućnost obaveštavanja putem SMS-a ili e-maila u slučaju određenih specifičnih situacija: kvar aparata, nestanak struje, nivo prodaje mleka, povišene temperature u aparatu i sl. Ukoliko se desi da je mleku eventualno istekao rok, a može da stoji u mlekomatu četiri dana, automat sam blokira prodaju i na taj način vodi se računa o zdravlju potrošača. Mlekomat apsolutno zadovoljava zdravstveno-higijenske standarde, a automatizovan je do tog nivoa da ako temperatura mleka poraste iznad 6 stepena Celzijusova aparat sam zaustavlja prodaju. U mlekomat mogu da se postave hermetički zatvoreni tankovi kapaciteta od 200, 250 i 300 litara. Postoji mogućnost direktnog spajanja na laktofriz.

Sistem prodaje mleka preko mlekomata prvo je razvijen u Švajcarskoj, ali je usavršen u Italiji. Mlekomat daje apsolutnu sigurnost potrošača u pogledu kvaliteta i higijene mleka. Softver i sistem kontrole ne dozvoljavaju prodaju mleka koje nije zdravstveno ispravno.

Mlekomati mogu biti od različitih proizvođača. Obično su locirani na mestima gde je velika frekvencija ljudi, kao što su pijace ili tržni centri. Vlasnik mlekomata ujedno je i proizvođač mleka. Ekonomski je opravdano da se mlekomat nalazi u blizini mesta proizvodnje mleka, kako bi mleko što brže i uz što niže troškove transporta dospelo do istog. Na svakom mlekomatu mora biti napisano čije se mleko prodaje, odnosno ko je proizvođač mleka sa najbitnijim informacijama (telefon, web adresa i sl.).

Temperatura mleka u rezervoaru (tanku) može biti niža od 4° C, i istu potrošači mogu da pročitaju na displeju mlekomata. U cilju održavanja odgovarajuće temperature mleka i za zaštitu od kontaminacije iz okoline (zaštita od insekata) sa spoljne strane mlekomati su opremljeni posebnim ventilatorom koji omogućava formiranje vazdušne zavese. Ventilator radi sve vreme, isključuje se samo kada senzor pokreta detektuje potrošača.

Na svakom mlekomatu moraju da se nalaze uputstva za upotrebu. Potrošači mogu mleko iz mlekomata da pune u svoje boce, naravno vodeći računa o njihovoj higijeni i čistoći. Međutim mogu da kupe bocu iz posebnog automata u sklopu mlekomata. U ovom slučaju, za higijenu boce odgovara administrator mlekomata. Takođe, za celokupnu higijenu prostora u okviru mlekomata odgovoran je administrator mlekomata. Svi delovi mlekomata sistema koji dolaze u kontakt sa mlekom (na primer, tank ili cevi, nakon čega je mleko teče od rezervoara do centra izdavanja) moraju redovno da se čiste. Preporuka je da nakon kupovine mleko treba da u što kraćem mogućem roku dospe do rashladnog uređaja (frižidera) i da se čuva na odgovarajučoj temperaturi.

Na ovaj način realizacije mleka proizvođač bi imao veću profitabilnost u odnosu da proizvedeno mleko isporučuje mlekarskoj industriji. Naravno, postoje i određeni troškovi mlekomata u eksploataciji – troškovi električne energije, pranja aparata, zakup prostora i sl. Troškovi održavanja iznosili bi oko 10% ukupne cene mleka. Postoji takođe, i rizik od eventualnog oštećenja mlekomata od strane nesavesnih kupaca i sl.

S obzirom na sve rašireniji trend vraćanja prirodnoj ishrani, mlekomati bi mogli da budu rešenje za deo tržišnih proizvođača mleka. Mali proizvođači i dalje bi mleko isporučivali mlekarskoj industriji.

Pošto je ovaj vid prodaje zastupljen u mnogim zemljama sveta, ima značajne prednosti kako za proizvođače, tako i za potrošače može se primeniti i u našoj zemlji. Uslov za to su promene u zakonskim aktima, donošenje odgovarajućih pravilnika i uspostavljanje navika potrošača da mleko kupuju u mlekomatima.

Fotografija;Mlekomat u Čajetini  Foto ;infopress.rs

 

mr Mladen Pavlović

PSSS Beograd