DSC06474 00

Foto dana: Pčele zauzele pašnjake

 

                                                            Netaknuta priroda raj za pčele

Sa lepim vremenom oživeli su i pašnjaci sa pčelima u okolini Arandjelovca.Na bagremovu pašu,u Vukosavce kod Arandjelovca svoje pčele,u tridesetak košnica   dovezao je i pčelar Željko Grujičić iz Lajkovca.

-Bagremova paša je prva selidba.Zatim sledi suncokret.Išli smo i na lipu…Nije sve u novcu.Da bi se neko bavio pčelarstvom  mora to da voli,kaže za portal Ar PRESS Grujičić.

 

Foto;M.Petrović ©

(Ar PRESS)

DSC05959 00

Himna za jubilej

Osnovna škola iz Orašca dobija (ne)obično obeležje

 

  • Dan škole i 90-godišnjica od podizanja Spomen škole u Orašcu biće  dočekana sa novom himnom!
  • Autor himne i obrazloženje napisao u stihu

 

Osnovna škola Prvi srpski ustanaj u Orašcu u kojoj uz izdvojeno odelenje u Kopljarima ,u 10 odelenja uči 122 učenika ući će u red malobrojnih u Srbiji  koje imaju svoju himnu.Na nedavno završenom konkursu,na koji je pristiglo 13 radova komisija je izabrala tekst profesora geografije Darka Jovanovića.Profesor muzičkog i harmonike Darko Pavlović  uradio je muzičku podlogu i napravio jednu celinu.Tako će na Sretenje,naredne godine ,Dan škole i 90-godišnjica od podizanja Spomen škole biti dočekana sa novom himnom!

-Na ovogodišnji konkurs  pristiglo je 13 radova,bivših i sadašnjih učenika škole,Arandjelovčana…Komisiji koja je ocenjivala prispele radove nije bilo teško da izabere onaj najprikladniji,tekst našeg profesora geografije Darka Jovanovića,kaže Milijana Marićević Petrović,direktor OŠ Prvi srpski ustanak.

                                                             Darko Jovanović i Darko Pavlović / Darko Pavlović komponuje muziku

Darko Jovanović,profesor geografije već godinama, „piše za svoju dušu“.Objavio je dve zbirke pesama.Prvu Druga strana,2010. I Prosvetar posvetar ,2019.godine.

-Inspiracija za ovu himnu došla mi je u dahu,na Svetog Savu.Trudio sam sem se da se u njoj nadju i škola,i Karadjordje,ustanak i jaruga,kaže Jovanović.

Jovanović je i obrazloženje zašto je napisao nagradjenu himnu napisao –u stihu.

                             Tekst himne

-„Zato što me ova škola zahlebila,

zato što je uz mene i moje bila.

Zato što su kolege iz Oršačke zbornice,

ko prvih  11 što istrče iz svlačionice.

Pored kolega mnoštvo koleginica

koje  mi ne skidaju osmeh sa lica.

Zato što mi prva generacija djaka na svadbi igrala

a druga na maturi do rane zore pevala.

Zato što su u Orašcu verni navijači

A mi smo samo  šutirali loptu i bili u ligi najači.

Hvala zetu Vladi i sestri Jeli,

što javiše da Orašac geografa želi.

Hvala i mom prvo direktoru Marku,

Što ukaza poverenje tad mladom Darku,

I Sveti što me na prvi čas uveo

i moju početničku tremu bez reči  razumeo.

Neko to od gore vidi sve,

Zato su se složile himne reči te.

I nije slučano nastala na Svetog Savu

I moje snove pretvorila u javu.

Ovo je jagoda na torti sa tri sprata

čast koja večnosti otvara vrata.

Sada mogu S dnevnik da okačim na klin

Jer od autora himne nema uzvišeniji čin“.

 

Za Darka Pavlovića,profesora muzike i harmonike i vrsnog muzičara,nije bilo teško da napiše i odsvira melodiju.

-Melodiju za himnu nije bilo teško napisati.Skoro je sve gotovo.Pesma je vesela,djačka ,za dva glasa,kaže Pavlović.

Ploča na Spomen školi u Orašcu

Zgradu Osnovne škole u Orašcu ,1933.godine,na Sretenje , lično je na upotrebu predao kralj Aleksandar Prvi Karadjordjević.Godinu ipo dana kasnije ubijen je u atentatu u Marseju.

(Ar PRESS)

 

Polaganje venaca 02

Sretenje u Orašcu

U Orašcu obeležen Dan državnosti Srbije

 

 

Marićevića jaruga,danas,Crkva Vaznesenja Gospodnjeg(gornji red),Arhijrejsku liturgiju i parastos sližio vladika Jovan,princeza Danica i princ Filip Karadjirdjevic(donji red)

Polaganjem venaca I cveća,svetom arhijerejskom liturgijom I parastosom ustanicima u Orašcu je obeleženo 218 godina od podizanja Prvog srpskog ustanka.

    Milorad Dodik i Ana Brnabić govorili u Orašcu

 

Na svečanosti su  govorili Milorad Dodik,član predsedništva BIH I Ana Brnabić,predsednik Vlade Republike Srbije.

Dodik i Brnabić položili vence na Karadjordjev spomenik,članovi Vlade u Orašcu(gornji red),u Orašcu danas(donji red)

Tradicionalnom zboru u Orašcu,na Sretenje prisustvovalo je nekoliko hiljada svih uzrasta,uglavnom sa strane,širom Srbije ali I prostora bivše SFRJ…

 

Fotografije; Miodrag Petrović©                                                                                                                                     (Ar PRESS)

DSC05515 00

Pehari najbolje ocenjenim vinima i rakijama

 

Na gradskom trgu u Arandjelovcu danas su uručeni pehari i medalje najbolje ocenjenim vinima i rakijama sa 18 ocenjivanja koju tradicionalno organizuje Udruženje ljubitelja vinograda i voćnjaka „Srce Šumadije“.

Za šampionke pehare nadmetalo se 208 uzoraka;24 belih  vina,38 crvenih,26 roze,74 rakije od šljive,8 kruškovača,16 lozovača,5 kajsijevača,8 dunjevača,3 jabukovače,jedan vinjak i pet specijalnih rakija.

                              Nemanja Petrović iz Lipovca i Slobodan Sretenović iz Liplja kod Ljiga

Za belo vino pehare su dobili Vinarija Tarpoš Arandjelovac  i Nemanja Petrović iz Lipovca,za crveno vino Milovan Ranitović iz Šatornje i Vinarija Arsenijević iz Vinče, za rakiju od šljive Slobodan Sretenović iz Liplja kod Ljiga i Pure Fruit iz Beograda…

 

(Ar PRESS)

Vukosavci zimi 02

Od opanka do generalskog čina i Šekspira

 

 

 

 

U Vukosavcima se rodile ili iz njega vuku korene ličnosti koji su ušle u istoriju

 

  • Vukosavaci,selo na tromedji izmedju Bukulje,Venčaca i Rudnika ima  bogatiju  prošlost nego što joj je budućnost smeši !

Od prvih doseljavanja na ove prostore pre više od dva ipo  veka svako mesto  piše za sebe svoju  istoriju.Nju stvaraju ljudi i dogadjaji.Hroničari su tu da zabeleže da se nešto ne zaboravi.

Svoju istoriju imaju I Vukosavaci,selo na tromedji  izmedju Bukulje,Venčaca i Rudnika.Može se slobodno reči da je ima  bogatiju prošlost  nego što joj je budućnost smeši.Čudno ali istinito.

Dok su udarani temelji današnjeg Arandjelovca u njemu  je već bio,kakav-takav  život.U Vukosavce ili kako neki kažu Vukasovci ,u kojima je još 1868. godine otvorena  Osnovna  škola, kao djak , od 1871. do 1873. godine išao je i znameniti književnik Svetolik Ranković. Na to svedoči i tabla koju su meštani postavili  2008.godine.Do pre neku godinu ovde je bilo istureno odelenje Osnovne škole „Miloš Obrenović“iz Arandjelovca .Danas je škola zatvorena a ono malo djaka ide u arandjelovačke osnovne I srednje škole….

                              Zvonik u centru sela(levo),Motiv iz Vukosavaca zimi(desno gore),Ploča na školi u Vukosavcima,obeležje Ljubi Vuloviću u Solunu(desno dole)

Preko Bukulje I Arandjelovca,u Beograd I svet  otišlo je više Vukosavčana  koji su kasnije ušli u istoriju. Od popisa do popisa, stanovnika je sve manje.Rode se tu I odu u svet.Neki se ne vrate nikad a neki na večni počinak.

Karadjordje Petrović podigao je ustanak u Orašcu a ni Takovo,preko Rudnika gde je Miloš Obrenović podigao  drugi ustanak  nije daleko.

Da li su Vukosovčani više Obrenovićevci ili Karadjordjevićevci?Siguran odgovor na ovo pitanje  niko Vam ne može dati jer su trag ostavili i kod jednih i kod drugih.

Vojnički poziv oduvek je privlačio Srbe,kroz istoriju.Tako i one čiji su koreni u Vukosavcima.Služlo se zemlji,bila ona kraljevina Srbija , Kraljevina Jugoslavija ili kasnije u socijalističkoj Jugoslaviji.

I oficiri su se ovde radjali.Medju njima bilo je I više onih koji su leteli više od ptica-pilota ali i artiljeraca.

Najviši čin imao je Radisav Stanojlović (1875-1930) .Imao je čin  generala  a od 1923 do pogibije 1930 godine ,kod Maribora,pod sumnjivim okolnostima  bio je komandant avijacije Kraljevine Jugoslavije…

Oficir je bio I njegov sin Djordje Stanojlović(1904.-1941.),rodjen u Beogradu .Djordje je završio vojnu akademiju I Višu vojnu akademiju kao pripremnu Generalštabnu školu.U vazduhoplovstvu je završio obuku za letača izvidjača.Bio je na dužnosti u Generalštabu.

Poginuo je 16.aprila 1941,godine prilikom  preleta za Grčku,u Kaproniju u posadi  sa Sinobadom.Tom prilikom poginula je I njegova žena koja se nalazila u letelici ali I poznati istoričar,kao putnik ,Vladimir  Ćorović,zabeležili su hroničari.

Pred Drugi svetski rat avionom Kraljevine Jugoslavije  pilotirao   je još jedan Vukosavčanin,Života Bošković.Imao je čin poručnika.Tokom  Drugog svetskog rata pilotirao je za engleski RAF I izašao sa činom kapetana.

Kasnije,posle rata , u Keniji,u Africi, imao je svoju avio kompaniju obavljajući razne čarter letove.I danas ,Životina  nekadašnja avio kompanija iako je promenila vlasnika  nije promenila ime I danas   se zove Z.Boskovic Air Charters Ltd.

                          Radisav Stanojlović,Života Bošković i Dušan Mihailović(s leva na desno)

Bilo je i pilota u pokušaju.Poslednji put  neba vinuo se Milorad Stanišić. Radni  vek okončao je  kao navigator,u Zadru, pred raspad SFRJ  I sa činom majora…

Oficirski čin iz Vukosavaca  imao je i artiljerijski major Ljubomir Ljuba Vulović(1876-1917).Zaverenik,član „Crne ruke“,osudjen i streljan u poznatom „Solunskom procesu“1917. godine.Rehabilitovan 1953.godine.Njegovi zemni ostaci počivaju u Solunskoj grobnici,na Zejtinliku,  pod brojem  NN 5028 …

Iako je još 2014. godine kao  tadašni minister za boračka I socijalna pitanja  a danas minister unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin  najavio prenos zemnih ostataka rehabilitovanih “crnorukaca” Dragutina Dimitrijevića  Apisa,Ljube Vulovića I Rada Malobabića  iz Soluna u Srbiju to se do danas nije dogodilo…

Medju nekoliko desetina rodjenih Vukosavčana koji su završili više škole I fakultete I napravilo uspešne karijere u poslu kome su se kasnije bavili:ekonomisti,pravnici,advokati,inženjeri   još jedno ime posebno se ističe -Dušan Mihailović.

Dušan Mihailović ili Bata Duša, kako su ga zvali, rodjen je 1932. godine u Vukosavcima a umro u Beogradu 6.januara 2001.godine.Bio je televizijski I pozorišni reditelj,pisac,teatrolog I pedagog.Diplomirao je režiju na Akademiji za pozorište,film,radio I televiziju u Beogradu 1957. godine u klasi profesora Jovana Kulundžića.Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu.Bio je predsednik I potpredsednik Šekspirovog društva nekadašnje Jugoslavije I jedan od osnivača Smotre jugoslovenske umetnosti “Mermer I zvuci”…

 

Fotografije ;Miodrag Petrović,private arhive I Wikipedija

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2021.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje teksta  ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno…

 

Miodrag Petrović

 

 

DSC05233 0 NAS

ISTORIJA NA ZIDU

 

 

 

 

Freske sa crkve u  Dvorinama  uskoro  u Narodnom muzeju u Arandjelovcu

 

  • Na tom srednjevekovnom lokalitetu nismo očekivali da nadjemo vladarsku zadužbinu.Reč je o crkvi koja je bila monumentalna,vizantijskog tipa, gradjevina kao Gračanica,Ahrandjeli kod Prizrena.Po arhitekturi ona je najsličnija Ahrandjelima kod Prizrena ,koja je i grobna crkva cara Dušana.Njene dimenzije su 27 metara dužine i oko 15 metara širine,kaže za portal „Ar PRESS“ Vlada Milivojević,kustos Muzeja u Arandjelovcu.

                

Istraživanje lokaliteta Dvorine,na Venčacu počelo je pre nekoliko godina.Iako se prvobitno mislilo da objekti pripadaju poslednjem srpskom despotu Pavlu Bakiću pronadjena crkva i freske u njoj  ukazuju da su mnogo starije .Posle konzervacije,koja je u toku freske će se naći na zidu Narodnog muzeja u Arandjelovcu.

       Vlada Milivojević

Ovo su fragmenti fresaka skinuti sa zidova srednjovekovne  crkve na lokalitetu  Dvorine.Znamo  da slikarstvo potiče iz sredine 14 veka .Ovde je reč o donjim zonama to su fragmenti slikanog sokla dok gornje  zone nemamo sačuvane jer su i zidovi nesačuvani.Pronalaženi su fragmenti prilikom arheoloških iskopavanja.To su zanimljivi fragmenti sa licima svetitelja,ornamentima,slovima,kaže za portal „Ar PRESS“ Vlada Milivojević,kustos Narodnog muzeja u Arandjelovcu.

-To je iz sredine 14 veka.Naši najbolji stručnjaci za zidno slikarstvo srednjeg veka datuje ovaj živopis u treću četvrtinu 14 veka,od 1350.do osme decenije.Mi smatramo da ovo slikarstvo pripada samom početku šeste decenije 14 veka  jer to je i datovanje ove crkve u Dušanovo vreme.Glavni majstor -slikar je bio izuzetan,ne jedan , jer to pre svega govore  fragmenti koji su pronalaženi u šutu sa licima svetitelja ali i ovi parapeti i slikani sokl su veoma lepi i krasiće zidove našeg muzeja.

Želja je i obaveza da se pronadjene freske i ornamenti sačuvaju.

-Naša je želja da se sačuva to slikarstvo ali su nezgodni uslovi na samom lokalitetu pa su stručnjaci Republičkog zavoda i saradnici skinuli freske i one će biti na ovim nosačima i tablama i postavljene na zidovima u muzeju a ako se steknu uslovi da se lokalitet uredi i konzervira lokalitet i natkrije crkva svi ovi fragmenti mogu biti vraćeni,ističe Milivojević.

                                Sa konzervacije fresaka

Dugo se smatralo da nema vrednih objekata  iz srednjeg  veka u okolini Arandjelovca osim crkve u Bosuti koja se pripisuje Grguru slepom do  otkrića Dvorina, u podnožju Venčaca ,u selu Banja.Taj lokalitet se vezivao za Pavla Bakića,poslednjeg srpskog despota.

-Ispostavilo se da je nešto stariji i da je sredinom 14 veka neko od vladara ,po svoj prilici car  Dušan  podigao ovu crkvu.Priča o Pavlu Bakiću i dalje stoji i koji je u 16 veku dosao na mesto gde je bila ova svetinja sa konakom  i gde bi trebali da nastavimo sa istraživanjem.Taj konak  bi mogla da bude i kuća Pavla Bakića.Na tom srednjevekovnom lokalitetu nismo očekivali da nadjemo vladarsku zadužbinu.Reč je o crkvi koja je bila monumentalna,vizantijskog tipa gradjevina,kao Gračanica,Ahrandjeli kod Prizrena.Po  arhitekturi ona je najsličnija Ahrandjelima kod Prizrena ,koja je i grobna crkva cara Dušana.Njene dimenzije su 27 metara dužine i oko 15 metara širine.Imala je ogromnu pripratu,veoma neobično je gradjena.Imala je polu kao sve te gradjevine.Upisan krst razvijenog tipa.To je nešto što do sada nismo imali na području Šumadije.Najsevernije gradjevine tog tipa su bile na Kosovu i Metohiji,imamo ih i u Makedoniji.One manje vezuju se za vlastelu a ove veće za vladare.Dileme nema da je reč o vladarskoj zadužbini iako direktnih potvrda za to nemamo.Zbog toga je i slikar sa svojim pomoćnicima doveden bio izuzetan jer se kvalitet tog slikarstva  bio izuzetan jer vidimo iz likova bio izuzetan,naglašava Milivojević.

Da bi se tačno znalo kome pripada moraju biti obavljena dodatna istraživanja i još neki arheološki nalazi  da se radi o caru Dušanu.

-Nama je preostalo da istražimo nekropolu oko crkve koje je severozapadno od crkve.Da li ima još gradjevina tu i da li se radi o manstirskom kompleksu videćemo nakon snimanja lider tehnologijom koji smo izvršili iz aviona laserom.Videće se da li je to završen kompleks ili nije. To bi bila potvrda da li  je reč o caru Dušanu jer takve su bile prilike da gradjevinu nije imao ko da završi,već vlastela koja drži ovaj prostor.Da li je upravo car Dušan morao bi da bude neki arheološki nalaz koji treba to  da potvrdi,zaključuje Vlada Milivojević.

                                             Puna pažnja i najsitnijem detalju

Srestva za konzervaciju fresaka sa Dvorina  sufinansiralo  je Ministarstvo kulture i informisanja a prostor za rad konzervatora dala je  Akademija strukovnih studija u Arandjelovcu.

-Ovde smo dva ipo meseca. Ovo je i primer dobre prakse.Istraživanje Dvorina započeto je pre četiri godine i ovo su završni radovi na konzervaciji i predstavljanju,kaže Darko Pavlović,direktor Narodnog muzeja u Arandjelovcu.- Prof. dr Nenad Šekularac sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i njegovi studenti master studija rade na idejnim rešenjima za izgradnju krovne konstrukcije  nad ostacima crkve  čime će ceo objekat da bude zaštićen I  izložen za publiku.

.

 

Miodrag Petrović

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2021.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje teksta  ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno…

Novi dom Nikolica

Ostajemo ovde!

 

 

 

 

Dragoljub Nikolić I Marijana Ilić uz pomoć Ministarstva za brigu o selu kupili kuću u Banji

 

  • -Imao sam mogućnosti da ostanem u Beogradu ali više mi se svidela ideja da život nastavim tamo gde sam odrastao,u mirnijoj sredini ,koja je zdravija za život,ne samo mene već sutra i dece i to je bio osnovni razlog da kuću potražim u Banji,kaže za portal“Ar PRESS“ Dragoljub Nikolić

 

             Dragoljub Nikolić

Dragoljub Nikolić,učitelj seoske škole u Kopljarima i Marijana Ilić,profesor hemije Tehničke škole „Mileta Nikolić“ iz Arandjelovca uz pomoć Ministarstva za brigu o selu kupili kuću u selu Banja.

-Banja je moje rodno selo,u kome sam odrastao.Oduvek sam imao želju da svoj život nastavim ovde.Živeo sam u Beogradu.Imao sam mogućnosti da ostanem tamo ali više mi se svidela ideja da život nastavim tamo gde sam odrastao,u mirnijoj sredini ,koja je zdravija za život,ne samo mene već sutra i dece i to je bio osnovni razlog da kuću potražim u Banji,kaže za portal“Ar PRESS“ Dragoljub Nikolić,i dodaje;

-Učitelj sam u Kopljarima.Seoska sredina se pokazala da je mnogo prirodnija za rad učitelja u seoskoj srdini,a to je jedan benefit,živeti i raditi na selu.

Kuća  u kojoj je rodje Dragoljub nedaleko je od kuće koja je kupljena uz pomoć sredstava  Ministarstva za brigu o selu.

-To puno znači.Pre svega zbog svake vrste pomoći ako zatreba. Komšije u tu da priteknu u pomoć,kada zatreba.Bez njih ništa ne bih uradio.Našli su se u svakom trenutku i pokazali da im je veoma drago što smo se odlučili da ostanemo ovde i što su dobili novog,starog komšiju,kaže Nikolić.

Po njegovim rečima bilo je nekoliko kuća u opticaju.Ova je bila prva.

                                               Banja u decembru

-Prodavac se složio s nama da pokušamo otkup kuće na način kako je to predlagalo Ministarstvo za brigu o selu.Ispostavilo se kao najbolje.Kuća ima 60 kvadrata i to je za sada dovoljno.Uz to je i 15 ari placa.Sasvim dovoljno za neke svoje potrebe;za uzgoj voća,baštu.Za naše potrebe trenutno sasvim dovoljno,ističe  Nikolić.

-Opština Arandjelovac ove godine učestvovala je na konkursu Ministarstva za brigu o selu kao koaplikant za kupovinu kuća na selu.Jedna porodica je kupila kuću a još tri čekaju odluku Ministarstva za brigu o selu,kaže Ljubomitr Dragojlović,načelnik Odelenja za privredu opštine Arandjelovac.

Ljubomir Dragojlović

                     -Porodice koje su konkurisale podnele su zahteve do maksimalnog iznosa od1,2 miliona dinara.Bračni par je dužan da pronadje domaćinstvo i prodavca i dogovori oko prodaje.Nakon toga vrši se procena vrednosti.Cena ne sme da bude veća od 10.000 evra.Ponuda seoskih kuća bila je mala.Poslednjih godina bila je velika ponuda seoskih kuća sa zemljištem ali za taj iznos bilo je teško naći domaćinstvo sa okućnicom,podvlači Dragojlović.

-Radovi na kući su klizni jer je nemoguće u ovim vremenskim uslovima uraditi ovoliki posao.Materijal slabije vezuje,steže  ali iskreno se nadamo  da ćemo se u najskorije vreme useliti,zaključije Nikolić.

Očekuje se i rešenje komisije Ministarstva za brigu o selu za još tri kuće u Stojniku,Darosavi i Raniloviću.

 

M.Petrović

 

 

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2021.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje teksta  ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno…

MIX 03

Marinini etno radovi

Marina Lazarević iz Vrbice kod Arandjelovca pravi upotrebne rukotorine sa etno motivima

 

  • Jos uvek je ovo samo moj hobi,nema neke zarade , na žalost. Planiram u budućnosti da stvarno ovo bude moj posao,kaže Marina Lazarević

 

Marina Lazarević iz Vrbice kod Arandjelovca ima zlatne ruke.Ne samo pri spremanju ukusne hrane kao kuvarica  već i pri pravljenju upotrebnih rukotvorina sa etno motivima.

– Jos kao mala volela sam i pravila nesto slicno od ovih rukotvorina. Aktivno sam pocela da radim od pre pet godina,kaže za portal Ar PRESS Marina Lazarević.

Marinin rad nije ostao nezapažen.Stizale su reči podrška od rodbine I prijatelja,na izložbama.

– Treba dosta vremena,zavisi koji suvenir pravim. Ali to nista nije teško kada radite nešto što volite,što te odmara I opušta.Za svaki rad nadjem vreme,priča nam Marina,I dodaje;-Kroz ove,mogu reći autentične radove negujem tradiciju I stil,jednostavno  volim to što radim.Odrasla sam u porodiciji u kojoj je ,gde god se okreneš vidiš neki etno motiv.Ako motiv zahteva ispletem,izvezem ili naslikam…

Marina Lazarević/Ponosna svojom čuturom/ Na Tv Hepi

Arandjelovac nema svoj autentičan suvenir pa su Marinini radovi sa  etno motivima pravo  osveženje,gde god se pojavi.

– Uspostavila sam saradnju  sa TO Arandjelovac ,imamo divnu saradnju .Imala sam prilike da budem na nekoliko festivala i izlozbi. Svaki rad mi je drag ali posebno ističem čuturu sa motivom Šumadinac.Jos uvek je ovo samo moj hobi,nema neke zarade , na žalost. Planiram u budućnosti da stvarno ovo bude moj posao,kaže Marina Lazarević.

Ako posle posete gradu podno Bukulje budete želeli da  ponesete nešto što će vas podsećati na ovaj kraj i Šumadiju onda će to biti Marinine rukotvorine,prepoznatljive po šari I radjeni sa puno ljubavi.

 

Fotografije privatne

M.Petrović

 

 

 

 

Gajak vinograd

Iskustva Francuske primeniti u Srbiji

Nastavlja se razmena iskustva u vinarstvu između južne Francuske, Istočne Srbije i Šumadije

 

  • Projekat „#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam“ ima za cilj da razvije i poboljša turistički ponudu Istočne Srbije i dela Šumadije. Finansiraju ga Evropska unija i Vlada Savezne Republike Nemačke a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ

 

                              Studijska grupa u Francuskoj

Studijska grupa iz Istočne Srbije i Šumadije tokom ove nedelje posetila je Južnu Francusku,  kako bi se uspostavila saradnjai razmenila iskustva između ovih regiona u oblasti turizma, vinarstva i promocije kulturnog nasleđa. Posetu organizuje projekat„#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam“  sa ciljem da se primeri turističke ponude vinarskog regiona Južne Francuske prenesu i u Istočnu Srbiju i Šumadiju.

Gosti iz Srbije imali su priliku da se upoznaju sa Gajakom, jednim od najstarijih vinograda u Evropi. Uz dugu tradiciju, Gajak je razvio vinski turizam, objedinivši ponudu sa kulturnim nasleđem. Upravo model spajanja vinskog i kulturnog turizma je značajan za studijsku grupu. Istočna Srbija i Šumadija obiluju znamenitim kulturnim spomenicima, ali i dugom tradicijom u proizvodnji vina, te im susreti  sa kolegama iz Francuske omogućavaju da saznaju višeo objedinjenim ponudama vina i kulturnog nasleđa, kao turističkih potencijala.

Ono što je najvrednije u Gajaku je autohtonost grožđa. Imamo udruženje od 300 vinara i 110 podruma i dve zadruge. Od 2010 se bavimo vinskim turizmom i trudimo se da povežemo ugostitelje i vinare, kako bi se što bolje promovisao ovaj naš region,“ rekla je Oreli Šalman, koordinatorka za vinski turizam u Gajaku.

Studijska grupa je obišla i kameno selo Pujselsi koje jenakon restauracije  postalo turistička atrakcija.  „Odredili su standarde koje moraju da poštuju i, kao što kažu, taj put nije bio ni lagan ni jednostavan. Ali su svi prihvatili i već sada vide prve efekte tog truda,“  kaže Ivan Morarević, direktor turističke agencije Đerdap travel, jedan od članova studijske grupe iz Srbije.

   Pujselsi

Pristup objedinjavanja svega onoga što teritoriju karakteriše je upravo ono što je nama falilo u našem lancu“, rekla je Nataša Đorđević iz Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Rajačke pivnice imaju potencijal da kao i Gajak i Pujselsi budu turistička atrakcija vinskog turizma i kulturnog nasleđa. „Oni su iskoristili sve što su mogli iz njihovog teroara, i kulinarstvu i vinarstvo i aktivnosti. Na sve moguće načine su iskoristiliteritoriju. Tako bismo i mi mogli,“ zaključila je Kristina Lukić, koja uskoro otvara vinariju na Rajačkim pivnicama.

Sistem udruživanja u kooperative, Francuzi su pokrenuli kako bi svaki član mogao da profitira. Mladi ljudi iz sela Rajac kod osnovali su udruženje „Mladi sa Rajačkih pivnica“ kako bi razvili turistički potencijal svog sela. „Za mene puno znači ova poseta, zbog tog spajanja vinarstva i turizma. I zbog udruženja, kojih imaju puno, a mi smo tek počeli sa svojim. Što jedan Francuz kaže došli smo u špijunažu,“ kaže je Jelena Cvetković iz udruženja „Mladi sa Rajačkih pivnica“

Arheološki muzej/Vinski podrum

Projekat „#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam“ ima za cilj da razvije i poboljša turistički ponudu Istočne Srbije i dela Šumadije. Finansiraju ga Evropska unija i Vlada Savezne Republike Nemačke a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Link ka TV prilogu:https://zamedia.rs/2021/11/04/razmena-iskustava-domacih-vinara-sa-kolegama-iz-gajackih-vinograda-u-francuskoj-u-okviru-projekta-giz-a-eu-za-tebe-za-kulturno-naslede-i-turizam-video/