Kopaonik 84 00

Prvi april-Dan ORA

 

‚           Gotovo pola veka 1.april, svake godine, obeležavan je kao Dan omladinskih radnih akcija.Nekada mladi,danas osedeli starci i starice  rado se prisećaju tog vremena,svih gradilišta i druženja…

Omladinci,omladinke i pioniri proslavili su Arandjelovac,Šumadiju i Srbiju na gradilištima širom bivše Jugoslavije.Na trasi su se borili udarnički sa najboljim brigadama a u naselju, uz logorsku vatru  družili i nadmetali u sportskim i drugim  aktivnostima .

Nesebično su tada ulagali svoje  vreme i znoj. Na to ih danas podsećaju samo izbledele fotografije kao ove načinjene na ORA Kopaonik ,u jesen 1984. godine,  u Brusu.

                                                                          ORA Kopaonik 84

Nažalost,veliki broj akcijaša  u minule gotovo četiri decenije  napustio je ovaj svet .I njih se sećamo jer smo zajedno pisali  istoriju Omladinskih radnih akcija…

 

Fotografije; M.Petrović©

(Ar PRESS)

DSC03457 03

Sećam se još suze Milije Jelića

 

INTERVJU;-Branko Stanković,autor i urednik emisije „Kvadratura kruga“

 

  • -Ja se nadam da ću izdržati do penzije i da se neću istrošiti u temama a bilo je sitacija kada nisam znao  šta ću za dva meseca unapred. Budi orginalan a ne kopista,kaže za portal “Ar PRESS” Branko Stanković,autor I urednik emisije “Kvadratura kruga”

 

Ekipa emisije “Kvadratura kruga” sa autorom I urednikom  Brankom  Stankovićem  koja se emituje subotom u 18,30 časova na Prvom program  RTS   boravila je u Arandjelovcu 12.marta 2021.godine gde je snimila dokumentarnu emisiju  o Aleksandru Avramoviću,mladom momku rodjenom sa cerebalnom paralizom koji je  zahvaljujući upornošću,medicinskim tretmanima I terapijama danas vodi  normalan život.Dokumentarna emisija o Aleksandru Avramoviću biće imitovana u “Kvadraturi kruga” 17.aprila ove godine.

Bio je to povod za intervju sa Brankom Stankovićem,autorom I urednikom ove emisije koja se emituje gotove dve decenije.

  • Skoro dve decenije radite emisiju Kvadratira kruga“.Napravljeno je nekoliko hiljada emisija.Koja Vam je ostala najviše u sećanju?

Branko STANKOVIĆ;-Bilo je mnogo emisija ali kada govorimo o deci kojima je život uskratio mnogo toga onda je to priča o Miliji Jeliću iz Radobića kod Mionice ,dečaku koga mnogi pamte po onoj suzi na traktoru kada sam ga pitao;”Šta mu se lepo desilo za 13 godina?“a on nije mogao da se seti ničeg lepog a neznam koliko imam divnih uspomena iz detinjstva iako je bilo prosečno u odnosu na generaciju tog doba.

Taj Milija Jelić je onaj koga i danas nosim u srcu i sa kojim imam kontakt iako je prošlo 12 godina kako smo snimali tu priču.

  • Snimali ste svuda na prostoru bivše Jugoslavije,u Srbiji,Hrvatskoj,Bosni i Hercegovini,Crnoj Gori i Makedoniji.Svaka od tih zemalja ima neke svoje male junake.

Branko Stanković

Branko STANKOVIĆ;-Naravno,ali kada govorimo o narodu na mene je ostavilo utisak jedno staro Srpsko pleme Mijaci u Zapadnoj Makedoniji.Kada sam video arhitekturu,kuće na tri sprata od kamena,bez ploča koje su podizane pre dva veka.Kada sam video kulturu stanovanja i kada sam saznao da danas Makedonci to svojataju kao svoje pleme ja sam morao to uraditi iako sam imao ozbiljne reakcije ambasadora a onda sam se pozvao na izvor koji sam koristio.Toma Djordjević iz Makedonije i sam iz plemena Mijaka,napisao doktorat i odbranio na Sorboni „Mijaci Brsjaci stara srpska plemena iz Makedonije“.Da nije bilo tog rada možda bi napravio medjunarodni skandal!

  • Mladi danas žele da se bave novinarstvom,da drže“krušku“a manje da uče i istražuju…

Branko STANKOVIĆ;-Nažalost u pravu ste.Prilaze površno,oslanjaju se na ono što nudi internet.Tu su često neproverene i  lažne  informacije.Toga danas ima a ja im u tome ne mogu pomoći.Moraju sami shvatiti da je ovo ozbiljna profesija,da sebe ne bi doveli u poziciju da ih neko sutra demantuje ili tuži.Mora se proveriti izvor,mora se izučiti materija.Mora se duboko prići temi da bi mogli da uznesete neku priču koja je drugačija.

  • Danas kada se otvori internet i nadje „vest“sledi još 10 vesti na istu temu.Nezna se ko je od koga prepisao.Ko je prvi napisao vest o tome…

Branko STANKOVIĆ;-Tačno je.Ja gledam  i u mojoj  kući koji rade u dnevnom programu to je „copi pest“.Svi prepisiju jedni druge.Malo su premodulisane i preoblikovane rečenice a ostalo je gotovo sve je isto.Ovo jeste vek kopija,replika,imitacija ali ja i dalje cenim orginale.Trudim se da budem drugačiji,da budem svoj a ne kopista i prepisivač.

  • Kolika je ekipa koja pravi „Kvadraturu kruga“?

BrankoSTANKOVIĆ;-Ima nas osam;snimatelj,tonac,rasvetljivač,montažer,realizator,muzički saradnik,novinar saradnik i ja kao autor i urednik.Na ekranu se vidim samo ja a svaki od članova ekipe ima svoje mesto u timu  i svoju zaslugu.

  • Koliko je do sada uradjeno emisija?

Branko STANKOVIĆ;-Bližimo se hiljaditoj emisiji.Ispričano je 2000 priča i prošlo je gotovo 5000 sagovornika.Ima nešto što je fascinantno i za moju ekipu da ako ponovo sretnem sa nekim od sagovornika da se setim njegovog imena,meseca i godine kada smo radili tu priču.To oni još neznaju kako to još nosim u glavi,da li je to Božiji dar a neznam ni sam da objasnim.

  • Rekli ste da će te raditi „Kvadraturu kruga“do penzije.

Branko STANKOVIĆ;-Ja se nadam da ću izdržati i da se neću istrošiti u temama.Ima sitacija kada neznam šta ću raditi  za dva meseca unapred.Postoje strahovi da li će biti novih priča i novih tema,ali se uvek nadje.Do ljudi sam došao u direktnom kontaktu sa njima a ne preko interneta i portala…

  • Veliki broj informacija dobijate i od kolega.

Branko STANKOVIĆ;-Naravno.Danas smo u Arandjelovcu.Temu je predložila koleginica Vesna Proković o momku koji i pored paralize želi da stane na svoje noge.To je poruka i drugima kakva je bila Aleksandrova borba da prohoda.

  • Koja je Vaša poruka mladim kolegama?

Branko STANKOVIĆ;-Budi svoj a ne broj.Budi orginalan a ne kopista.Borba za istinu se podrazumeva.Ako odustane od toga i prihvati uticaje drugih onda tu nema ni profesije ni novinarstva .

 

Razgovarao Miodrag Petrović

Obnova Hilandara

17 godina od požara u Hilandaru

U noći izmedju 3/4.marta 2021.godine navršiće  se 17 godina od velikog požara u manastiru Hilandaru, na Svetoj Gori u kome je uništeno više od polovine manastirskog kompleksa.

Hilandar  se nalazi  u severnom delu poluostrva Halkidiki okružen sa 20 manastira.

Obnova manastira zapoceta je  odmah nakon požara  još nije privedena kraju.Prema nekim procenama kompletna obnova treba da se završi do naredne .godine.

Manastir Hilandar,spomenik kulture od neprocenjive vrednosti za Srbiju i srpski narod na ruševinama starijeg manastira 1198. godine osnovali su ga bivši veliki župan Stefan Nemanja (1166-1196) i njegov najmladji sin Rastko, kasniji Sveti Sava…

Obnova Hilandara

 

DSC03301 10

Duh Sretenja u Orašcu

 

  • Uprkos koroni I po sunčanom ali hladnom I vetrovitom vremenu u Orašcu se okupilo  tek nekoliko stotina ljudi,žena I omladine iz mnogih krajeva Srbije I van nje ali I  uz nešto veći broj čuvara reda nego obično

 

U Orašcu danas je po tradiciji obeležno Sretenje, 217-ta  godišnjica od podizanja Prvog Srpskog ustanka i Dan državnosti Srbije.Uprkos koroni I po sunčanom ali hladnom I vetrovitom  vremenu u Orašcu se okupilo  tek nekoliko stotina ljudi,žena I omladine iz mnogih krajeva Srbije I van nje ali I  uz nešto veći broj čuvara reda nego obično.Izmedju Spomen škola,crkva Vaznesenja Gospodnjeg I Marićevića jaruge defilovalo se u raznim uniformama.

Marićevića jaruga danas,Parastos ustanicima (slike gore),Delegacija Vlade i diplomate u Orašcu,Cvijanović i Brnabić polažu vence  (slike dole)

Svečanoj državnoj ceremoniji obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije – Sretenja u Orašcu koja je počela  u podne prisustvovali su članovi Vlade Republike Srbije na čelu sa  predsednicom  Anom  Brnabić,poslanici republičkog parlamenta,predstavnici diplomatskog kora I vojni atašeji,vojske Srbije, arhijereji SPC na čelu sa episkopom šumadijskim  G.Jovanom koji su služili parastos ustanicima koji su baklju slobode zapalili pre 217 godina.

Skupu je prisustvovala  i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović  koja je zajedno  sa predsednicom Vlade Srnije Anom Brnabić  položila  venac na spomenik Karadjordju  ,ispred Spomen škola podignutog povodom dva veka od podizanja Prvog srpskog ustanka, 2004.godine,rad vajara Drinke Radovanović.

Pozdravljajući prisutne Željka Cvijanović,predsednica Republike Srpske je rekla;

Željka Cvijanović i Ana Brnabić govore u Orašcu

-Ovaj veliki praznik koji nas svake godine okuplja uprkos izazovima koje je izazvala pandemja korona virusa uvek nas  iznova podsećaju  na  važnost dve stvari koje  garantuju postojanje ,trajanje I razvoj  a to su sloboda I država.

-Sloboda je pretpostavka za život svakog čoveka,svake nacije  I za nju se tokom istorije plaćala najviša cena merena teškim stradanjem I  ogromnim ljudskim žrtvama I materijalnim razaranjem,rekla je Cvijanović I istakla da Srbija danas služi za ponos svima u regionu pa I nama u Republici Srpskoj .

Orašac na Sretenje 2021.

-Prvi srpski ustanak je jedinstven u evropskoj istoriji ali I dokaz da  hrabar I istrajan narod može da se oslobodi jarma  velikih sila I to isključivo oslonjem na sebe I sopstvene napore,rekla je Ana Brnabić ,predsednica Vlade Republike Srbije obraćajući se prisutnima u Orašcu.

-Sretenjski ustav (iz 1835. Godine),slobodarski I pravdoljubivi duh našeg naroda svrstao je Srbiju u red predvodnika demokratije na Balkanu ,u Evropi I na svetu.Sretenje  ove 2021.godine obeležavamo  u svetu kako pre godinu dana nismo mogli da zamislimo.Ovakva kriza nije zabeležena u veku iza nas.Kao posledica pandemije korona virusa preko noći,sve se promenillo,mi kao pojedinci ,naše porodice,naše nacije I naše države ali duh sretenjske Srbije nas I dalje  vodi  I inspiriše,rekla je  izmedju ostalog Ana Brnabić,predsednika Vlade Republike Srbije.

Posle obraćanja Željke Cvijanović I Ane Brnabić izveden je I prigodan kulturnoumetnički program…

 

 

Tekst deo teksta I fotografije bez saglasnosti Ar PRESS-a nije dozvoljeno preuzimati.

 

 

(Ar PRESS)

Maricevica jaruga

Dan državnosti Srbije

 

U Orašcu danas će biti  obeležena 217 godišnjica od podizanja Prvog Srpskog ustanka i Dan državnosti Srbije.

Iz Vlade Republike Srbije saopšteno je da će svečanoj državnoj ceremoniji obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije – Sretenja u Orašcu koja počinje u podne prisustvovati predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović .

Predsednica Vlade Srbije položiće venac kod spomenika voždu Karađorđu i govoriće na svečanoj ceremoniji proslave Sretenja.

Imajući u vidu aktuelnu epidemijsku situaciju i ograničavanje broja ljudi na otvorenom prostoru u Srbiji, apeluje se  na građane da poštuju epidemiološke mere i da izbegavaju  masovna okupljanja.

Svi građani koji žele da prate ceremoniju obeležavanja Dana državnosti imaće mogućnost da događaj prate i u direktnom prenosu Radio-televizije Srbije.

 

VOŽD KARADJORDJE

Spomenik Karadjordju u Orašcu

Okupljanjem vidjenijih ljudi na Sretenje u Orašcu 1804.godine I izborom Karadjordja Petrovića za vodju ustanka započela je novija istorija Srbije.Okupljanje ustanika održano je u Marićevića jaruzi ,nekih 200 metara od spomenika  podignutog 2004.godine Karadjordju , povodom obeležavanja dva veka od podizanja Prvog srpskog ustanka,rad Drinke Radovanović I Spomen škola koju je podigao kralj Aleksandar Karadjordjević.

 

 

 

 

Sretenje je I polovina zime pa se veruje da će se danas  medved probiditi iz zimskog sna I izaći iz pećine.Ako bude sunčano I vidi svoju senku,uplašiće se I vratiti u pećinu a zima će trajati još šest nedelja.

 

(Ar PRESS)

DSC03218 06

Kad je zanat bio zlatan

 

  • Ova izložba je posvećena u čast obeležavanja Sretenja i  prva izložba  povodom  40 godina  od donošenja odluke o osnivanju muzeja u Arandjelovcu.

U Narodnom  muzeju u Arandjelovcu od 13.februara 2021.godine biće otvorena izložba “Kad je zanat bio zlatan“.Autor izložbe je Lila Drobac Krstić.

Lila Drobac Krstić

-Izložba obuhvata  period od prvih kuća koje su nikle na prostoru današnjeg Aranjelovca , 1839. godine do današnjih dana.Ovde je predstavljeno 16 zanata.Predstavljeni su;lončarski,kamenorezački,opanćarski,ćurčiski,abadžijski,terzijski,krojački,

pekarski ,stolarski,kovački,sajdžijski ili časovnićarski,berberski,voskarski,fotografski,užarskii i vunovlačarski zanat,kaže  za portal „Ar PRESS“ Lila Drobac Krstić,autor izložbe.

Za zanatlije Arandjelovca zlatni period je bio kraj 19 i početak 20 veka,pa sve do početka II Svetskog rata.U tom periodu Arandjelovac je bio centar opančarkog zanata ovog kraja, sa čak 30 opančarskih radionica.Početkom 20 veka počinje da se razvija kamenorezački zanat zbog nalazišta mermera na Venčacu.Početkom  20 veka Arandjelovac je bio  značajno lončarsko mesto za Srbju.Za razvoj i i uspon zanatske delatnosti povezivanje prugom  uskog koloseka  Mladenovca  sa Arandjelovcem  nije bilo od značaja.

                                 Zlatni majstori

-Povezivanjem Arandjelovca sa prugom nije bilo od  značaja za razvoj zanatstva već turizma I banje.Još krajem 19 veka ovde su došle zanatlije iz Ugarske i Italije,Pirota i okoline Vranja.To su bili pioniri mnogih zanata koji ovde nisu ranije postojali ili su  bili slabo razvijeni. Arandjelovac je jedno vreme bio centar razvoja opančarskog zanata.Pred zimu glava porodice dolazio je kod majstora i za celu zadrugu uzimao je opanke,ističe Drobac Krstić.I dodaje;

-Do danas su preživeli                 kamenorezački,berberski,časovničarski,fotografski  ali kako bi mi etnolozi rekli sve su to osim kamenorezačkog zanata zanimanja a manje zanati.Za zanat  smatramo kada se od sirovine napravi proizvod svojim rukama.Ni danas za kamenoresce ne možemo reći da su zanatlije jer uz pomoć savremenih mašina dobijaju finalni proizvod.

Izložbu „Kad je zanat bio zlatan“prati tekstualni deo i fotografije nastale izmedju dva svetska rata.U vitrinama su alati i proizvodi odredjenog zanata.

Detalji sa izložbe

-Izložbu prati i multimedijalni deo gde želimo da stare zanate približimo mladima koji su u svetu savremenih tehnologija.Posetioci mogu aplikaciju preuzeti sa Google Pley ili App Store „Kad je zanat bio zlatan“ ili posetom muzeju  videti postavku svakog radnog dana od 8 do 16 časova ili 10 do 14 vikendom,naglašava Lila Drobac Krstić.

Muzej sa savremenim tehnologijama

 

Ova izložba je posvećena u čast  obeležavanja Sretenja i  prva  izložba povodom  40 godina  od donošenja odluke o osnivanju muzeja u Arandjelovcu.

 

(Ar PRESS)

 

 

Porodica Karadjordjevic u Orascu 03

Princ Filip u Orašcu i na Oplencu

  • „Iskoristili smo lepo vreme ovog vikenda i uživali u Orašcu, mestu nastanka slobodne Srbije i simbolu pokretačke snage za jedan od najznačajnijih događaja u istoriji srpskog naroda – Prvi srpski ustanak“ napisao je princ Filip

Princ Filip Karađorđević je vikend za nama proveo u srcu Šumadije. Zajedno sa sinom princom Stefanom i suprugom princezom Danicom subotu je proveo na Oplencu. Toga dana navršilo se 28 godina od upokojenja njegove bake, kraljice Aleksandre, poslednje Jugoslovenske Kraljice i supruge Kralja Petra II. Princ Filip je u kraljevskom mauzoleju Crkve Svetog Đorđa zapalio sveće nad grobom svoje bake,saopštila je Služba za saradnju sa medijima.

Porodica Karadjordjević na Oplencu

„Moj sin, moja supruga i ja, poklonili smo se danas njenim senima u kraljevskom mauzoleju Crkve Svetog Đorđa na Oplencu“ napisao je princ Filip na svom zvaničnom tviter nalogu.

Porodica Karadjordjević u Marićevića jaruzi

Dan kasnije, princ Filip je na društvenim mrežama podelio i fotografije iz Orašca:

„Iskoristili smo lepo vreme ovog vikenda i uživali u Orašcu, mestu nastanka slobodne Srbije i simbolu pokretačke snage za jedan od najznačajnijih događaja u istoriji srpskog naroda – Prvi srpski ustanak“ napisao je princ Filip. On je uz nekoliko fotografija i pokušao svojim pratiocima na društvenim mrežama da objasni značaj Orašca za naš identitet i našu tradiciju.

 

Ispred Spomen škole u Orašcu

„U znak sećanja na događaje vezane za izbijanje Prvog srpskog ustanka, u Orašcu je podignuta crkva Vaznesenja Gospodnjeg između 1868. i 1870, spomen-škola sagrađena 1932; muzej Prvog srpskog ustanka…Uživali smo u razgledanju stalne postavke Muzeja u Orašcu. Muzejska postavka prikazuje Srbiju pred ustanak, početak ustanka i zbor u Orašcu, našeg pretka Karađorđa Petrovića, velike bitke ustanka, organizaciju vojske, organizaciju vlasti u Srbiji 1804-1813, prosvetu i školstvo ustaničke Srbije…Pre početka Prvog balkanskog rata, Orašac je posetio moj čukundeda Kralj Petar I i tada je obećao izgradnju sadašnje spomen-škole. Odbor za njenu izgradnju formiran je 1923. po nalogu kralja Aleksandra I. Osvećenje temelja izvršeno je 1927. a radovi su okončani 1932.  Spomen–škola je osvećena 15. februara 1933. godine. Povodom dvestagodišnjice od podizanja Prvog srpskog ustanka, opština Aranđelovac podigla je spomenik Karađorđu u belom venčačkom mermeru, visine 3.40 m, rad vajara Drinke Radovanović. Spomenik je postavljen ispred spomen škole“ napisao je princ Filip.

 

DSC03130 03

60 odvažnih

 

Na Garaškom jezeru kod Arandjelovca danas je održano tradicionalno bogojavljensko plivanje za Časni krst.

U ladnu vodu Garaškog jezera ušlo je 60 tak najodvažnijih od čega i troje najmladjih Jovana Jeremic  17 godina ,Nikola Radojkic 15  i Sofija Joksic 12 godina

Njima je I pripao Časni krst a svima ostalima medalja ,zahvalnica  i prigodni pokloni dar Opštine Arandjelovac i Turističke organizacije koji će ih podsećati na ovaj dan.

Veliko interesovanje za plivanje

 

 

Devojke su prve zaplivale

Ni ladna voda nije im mogla ništa

Spasioci bez posla

 

Fotografije Ar PRESS

 

(Ar PRESS)

Hladnjaca na pravom mestu

Moje selo Amerika cela

 

 

 

 

 

Milorad Janković vratio se iz “obećane zemlje” u svoje selo

 

 

  • Od poljoprivrede ne može se obogatiti ali može da se skromno živi,kaže za portal “Ar PRESS” Milorad Janković

 

Zadužbinarstvo kao beleg ovog naroda  poznato je od davnina.Kraljevi,carevi,vlastela ali običan narod podizali su škole,crkve,domove…

Milorad Janković

Milorad Mića Janković(57) iz Gornje Trešnjevice kod Arandjelovca, posle decenije napornog rada, „preko bare“,u Njujorku, odlučio je da u svom selu,u Šumadiji,medju voćnjacima podigne savremenu hladnjaču.

-Glavna moja vizija je bila da okupim moje Trešnjevičane,Vukasovcane,ove mlade ljude koji su ostali ovde da proizvedemo kvalitetnu hranu.Kada bi mladi ljudi znali kakva je hrana u Americi,i šta se jede,ovde bi radili i  kopali svaki dan!To je zemlja bez mirisa i ukusa.Naša hrana je najkvalitetnija  u Evropi odgovorno tvrdim,kaže nam Milorad Janković.

Hladnjača je kapaciteta od tridesetak  vagona i nalazi se na pravom mestu.U centru Gornje Trešnjevice i u objektu u kome su se nekada otkupljivale kupine i šljive.

Janković nema nameru da stane,želja mu je da podigne nove voćnjake na svom porodičnom  imanju.Proteklih godina podigao je hektar pod šljivom I pola hektara pod dunjom.Od 2018 Janković je u penziji i živi u Gornjoj Trešnjevici.

Voćnjaci u Trešnjevici

-Ovaj kraj nalazi se na takvom mestu,na takvoj cirkulaciji vazduha i ovde je pravo mesto za gajenje šljive bez obzira da li je to stenlej ili čačanske sorte.Mislim da je ovaj kraj pogodan i za gajenje borovnice.Ove godine po prvi put otkupljivali smo borovnicu sa šireg područja Srbije I plasirali je u svet,najviše u Nemačku I Rusku Federaciju.Ova hladnjača, da je bilo volje trebala je da proradi još 2000-te godine.Tada je bio glavni udar sadnje šljive u Gornjoj i Donjoj Trešnjevici i Vukasovcima.Ja sam još 2004 godine,u staroj zadruzi ,ispod nastrešnice  izvozio šljive u Sloveniju i Austriju i obezbedim sredstva da se isplatim muku i trud mojih komšija.Šljivu nije lako proizvesti.Na rod moraš da čekaš četiri godine,tu je zaštita .Od zarade od šljive može da se skromno živi,ističe Milorad Janković,i dodaje;Nemožemo se od poljoprivrede  obogatiti  ali možemo skromno da živimo.

Janković je snalažljiv čovek.Ideje mu ne manjkaju.Malo njih je koji mogu I žele da ga prate.

-Moja braća ovde imaju pet hektara pod punim rodom.Zasad je pored hladnjače i šljive mogu da se dovezu u hladnjaču ručnim kolicima.Odavde će mo plasirati šljivu na istok ili zapad,uverava nas Janković I dodaje da sve što je postigao bilo je uz punu podršku porodice i familije.Za postizanje dobrog rezultata potrebni su sloga i zajedništvo.

-Želja mi je da što više mladih ljudi vrati iz iz grada u selo I zapuštena imanja stave u funkciju.Danas je teško naći radnu snagu na selu.Uz malo više razumevanja I pomoći države I seljaku bi bilo bolje.

Janković je imao želju da kupi I zgradu Mesne zajednice I Veterinarske stanice u ovom selu   koje nagriza zub vremena i tu nikne još jedna hladnjača.Zainteresovanih investitora za to ima ali još  nisu našli zajednički jezik,bar za sada.

 

 

 

 

Fotografije Ar PRESS

 

Miodrag Petrović

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje teksta  ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno…

 

Arheoloski radovi na Dvorinama

Dvorine očekuju posetioce

 

 

 

 

  • Pećina Risovača je iz jednog ranijeg perioda,Orašac iz novije istorije Srbije a Dvorine iz vremena srednjevekovne Srbije.To je segmenat koji nam je nedostajao,kaže za portal „Ar PRESS“,Darko Pavlović,direktor Muzeja u Arandjelovcu

 

Pored prirodnih lepota Arandjelovac i okolina bogati su i brojnim kulturnim i istorijskim spomenicima.Prve grupe posetilaca,u godinama koje dolaze primiće lokalitet Dvorine,podno Venčaca.Na njemu ,posle nekoliko godina istraživanja pronadjeni su ostaci srednjevekovne crkve za koju se veruje da je iz prve polovine 14 veka i da je podignuta za vreme vladavine cara Dušana ili cara  Uroša.

Darko Pavlović

-Muzej u Arandjelovcu ,kao nosilac aktivnosti istraživanja na Dvorinama započeo je 2016.godine.Ove godine smo i najduže bili na lokalitetu,oko četiri meseca.Zahvaljući sredstvima Ministarstva kulture i informisanja svakodnevno smo imali ekipu od 10 do 15 ljudi koja je radila na lokalitetu. Tamo mogu da se vide ostaci crkve.Prema dosadašnjih istraživanjima treba da potiče prva polovina 14 veka.Sve ukazuje da ju je podigao neko od Nemanjića,verujemo da su car Dušan ili car Uroš!Takvu gradjevinu mogao je da uzgradi samo niko moćan i one su karakteristične za Kosovo i Makedoniju. U vreme podizanja crkve,pod Venčacom Turci nisu u toj meri prisutni na ovim prostorima.Verujemo da je to neko Srpskih vladara hteo da utvrdi severnu granicu Srbije, prema Ugarskoj.Postoje neke naznake da je Milutin držio  Beograd ali i gubio,i negde izmešta Mitropoliju,i možda je to.Mi još tražimo sigurne dokaze za to.Ono što smo našli na samom lokalitetu to pripada  periodu cara Dušana i cara Uroša,kaže Darko Pavlović,direktor Muzeja u Arandjelovcu i ističe da je zacrtani cilj ostvaren.

Ostaci crkve iz 14 veka

-.Republički zavod za zaštitu spomenika kulture treba da uradi projekat konzervacije i prezentavcije  samog lokaliteta. Sve veći broj posetilaca se interesuje i želi  da poseti ovaj lokalitet.To je segmenat koji je nama nedostajao.Pećina Risovača je iz jednog ranijeg perioda,Orašac iz novije istorije Srbije a Dvorine iz vremena srednjevekovne Srbije.To je segmenat koji nam je nedostajao.Crkva je bila dimenzija 27 x 14 metara .To je jedinstveno na prostoru Šumadije,ističe Pavlović.

 

 

 

-Ekipa koja je radila na istraživanju na Dvorinama,nastavlja dalje Pavlović, bila je sastavljena od arheologa,studenata arheologije,konzervatori koji se bave zaštitom predmeta,ljudi koji se bave antropološkim analizama…Cilj nam je da složimo sve kockice tog perioda.Na čelu ekipe bio je profesor  dr Dejan Radičević.

Lokalna uprava je obezbedila da se dovede struja i voda na sam lokalitet.Rad u narednoj godini biće kvalitetniji a sam lokalitet biće pod video nadzorom 24 sata,pre svega zbog nepozvanih posetilaca koji se s vremena na vreme pojave gore,zaključuje Pavlović.

Raste broj posetilaca

Orašac

Ovaj kraj Srbije interesantan je brojnim turistima iz zemlje i sveta a medju njima najviše je đaka osnovnih i srednjih škola. U poslednje tri-četiri godine broj posetilaca rastao je  za 15 do 20 odsto godišnje.

-Ova godina je specifična .Mi smo prošle godine imali oko 60.000 posetilaca ove smo očekivali oko 70.000. Ove godine,prema nekim procenama izgubili smo oko 40.000 đačkih ekskurzija.To je za nas veliki udarac,u finansijskom smislu  jer čak 95 odsto aktivnosti finansiramo iz sopstvenih prihoda.Od iduće godine očekujemo puno.Stićiće vakcina a i đačke ekskurzije počinju  već od maja meseca.On je i udarni mesec.Predhodnih godina smo samo u maju imali 15 do 20.000 posetilaca.Ove godine,ono što je specifično bili  su jul , avgust i septembar  i tada su zabeleženi rekordni po broju pojedinačnih ,porodičnih poseta,podvlači  Pavlović.

Svet keramike i skulpture u parku

Stalna postavka Sveta keramike

Jedna od obaveza Narodnog muzeja u Arandjelovcu je i briga o predmetima koji su nastali na Svetu keramike i skulpturama koje krase park Bukovičke banje Smotre “Mermer I zvuci”..

-Stalna izložbena postavka muzeja je deo keramike  koji je nastao u proteklim decenijama na Svetu keramike,Smotre „Mermer i zvuci“ a ostatak se nalazi u depou dok se ne nadje rešenje za njih.Jedan od aktivnosti Muzeja bila je i konzervacija skulptura u parku Bukovičke banje.Ove godine uradjena je konzervacija pet skulptura koje su medju prvima nastale na Smotri i sa time ćemo nastaviti i u narednom periodu.Nastojimo da sa JP „Zelenilo“ postavimo i video nadzor s obzirom  da se dešava da nesavesni posetioci oštećuju skulpture.Želja nam je da da skulpture iz parka predstavimo na jedan savremen i moderan način korišćenjem tehničkih i tehnoloških rešanja,što je mladoj generaciji blisko a i stranim turistima. kaže  Darko Pavlović,direktor Muzeja u Arandjelovcu.

 

Fotografije Ar PRESS i  Narodni muzej Arandjelovac

Miodrag Petrović

 

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje teksta  ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno…