DSC04465 08 NASLOVNA

Izmedju prošlosti i budućnosti

Arandjelovac danas obeležava Dan opštine

  • Plakete 26 jul uručene su najzaslužnijima u borbi sa Kovid 19:Zdravstveni centar u Arandjelovcu,Crveni krst Srbije OO CK Arandjelovac,Institut za javno zdravlje Kragujevac,MUP Srbije Policijska jedinica Arandjelovac,JKP Bukulja i SRC Šumadija Arandjelovac

 Nagradjeni Plaketom 26 jul

Nizom prigodnih svečanosti,Svetom arhijerejskom liturgijom u crkvi Svetog ahrangela Gavrila,polaganjem cveća i venaca na spomenik osnivaču grada,Knjaza Miloša Obrenovića i Oslobodiocima Arandjelovca na Trgu slobode te Svečanom akademijom u Dvorani Park i dodelom 26 -to julskih Plaketa  Arandjelovac je danas  obeležio 162 godine postojanja.

Svečanu akademiju uz prigodan kulturno umetnički program otvorio je Bojan Radović,predsednik opštine Arandjelovac…

Plakete 26 jul uručene su najzaslužnijima u borbi sa Kovid 19:Zdravstveni centar u Arandjelovcu,Crveni krst Srbije OO CK Arandjelovac,Institut za javno zdravlje Kragujevac,MUP Srbije Policijska stanica Arandjelovac,JKP Bukulja i SRC Šumadija Arandjelovac…

                            Venci i cvece na spomenik osnivalču grada

                             Počast i oslobodiocima Arandjelovca 1918.

                                                               Manifestacija „Vredne ruke“ u Jadranskoj

                                   Vukašin Vuković sa delima svojih ruku

Osim vašara koji se održava po tradiciji  na Arandjelovdan u Arandjelovcu ,u Jadranskoj ulici održana je I izložba starih zanata,rukotvorina I suvenira pod zajedničkim nazivom Manifestacija “Vredne ruke”…

Fotografije Miodrag Petrovic©

 

(Ar PRESS)

Skola u Gornjoj Tresnjevici 01

Novo „ruho“škole u Trešnjevici

 

  • Predračunska vrednost rekonstrukcije i izgradnje školskog kompleksa u Gornjoj Trešnjevici je 71 milion dinara i u njoj bi se vratila „Škola u prirodi“

 

 Zapadna strana danas(gore) i Idejno rešenje(dole)

Odelenje za imovinsko-pravne odnose,urbanizam,gradjevinarstvo i stambeno komunalne poslove ,Opštinske uprave opštine Arandjelovac oglasilo je javnu prezentaciju urbanističkog projekta za rekonstrukciju i dogradnju školskog kompleksa u Gornjoj Trešnjevici.Prema idejnom rešenju koji je uradila Agencija Hidro top iz Topole uz sadašnjih 562 kvadrata škole planirana je dogradnja sprata od 760 kvadratnih metara.Na spratu bi bilo 15 soba;11 četvorokrevetnih,dve šestokrevetne i dve dvokrevetne.

Predračunska vrednost rekonstrukcije i izgradnje školskog kompleksa u Gornjoj Trešnjevici je 71 milion dinara.

„Na školskom placi površine 0,8089 ha  u okviru Kompleksa škole, predviđena je rekonstrucija i dogradnja objekta kao i izgradnja pratećih sadržaja kako bi se mogao realizovati program „Škola u prirodi”,nastava van škole i učionica. Nastava u prirodi je specifičan oblik nastave kome su dodati i rekreativni sadržaji.

 Školski kompleks u Gornjoj Trešnjevici

Predviđena je izgradnja objekata za sledeće aktivnosti:rukometno igralište,košarkaški teren I ostale sportsko rekreativni sadržaji za decu školskog uzrasta.

Postojeća škola ima korisne površine oko 600 m2 prizemna je i potrebno je

modernizovati i opremiti savremenom opremom, prvenstveno sanitarijom, navodi se u projektu.

Novi objekat nakon rekonstrukcije i dogradnje ima bruto površinu od 1.536 m2

Projektovani objekat je spratnosti Po+P+1. U podrumu škole nalazi se kuhinja sa

trpezarijom i pratećim sadržajem, na prizemlju se nalaze učionice dok su na spratnoj  etaži smeštajne jedinice za 60 korisnika”.

Tu je i parking za 18 automobila…Van kompleksa je ambulanta i kuća/stan za lekara u kojoj je danas smešten sveštenik.

Javna prezentacija Urbanističkog projekta je od 25.05.2021. do 01.06.2021.godine u prostorijama Opštinske uprave opštine Arandjelovac,hol prvog sprata,svakog radnog dana od 11 do 14 sati. Materijal je dostupan i na internet strani opštine Arandjelovac(www.arandjelovac.rs)

Primedbe i sugestije , u pisanom obliku, na Urbanistički projekat mogu se dostaviti Odelenje za imovinsko-pravne odnose,urbanizam,gradjevinarstvo i stambeno komunalne poslove ,Opštinske uprave opštine Arandjelovac.

 

                     Osnovna škola u Gornjoj Trešnjevici

Zgrada Osnovne škole u Gornjoj Trešnjevicu izgradjena je sredinom  60 tih godina i prve djake u tada osmorazrednu školu primila je školske 1966/1967.godine.Pored dece iz Gornje Trešnjevice u njoj su učila i deca iz Vukosavaca i Bosute.Osmorazredna škola u Gornjoj Trešnjevici zatvorena je deceniju i po kasnije …Danas u njoj znanje stiču  osnovaci  od prvog do četvrtog razreda  I deca koja se pripremaju za polazak u školu…

 

Izvor;Crteži I skice Idejno rešenje Urbanistički  projekat za rekonstrukciju i dogradnju školskog kompleksa u Gornjoj Trešnjevici

Fotografije;M.Petrović©

 

(Ar PRESS)

 

DSC03854 03

SLIKA DANA:“Lidl“ u Mladenovcu

 

                                             Red od ranog jutra

U Mladenovcu danas je otvorena 50 prodavnica “Lidl-a”u Srbiji .Prodavnica se nalazi preko puta “Rode” ,u ulici Kralja Petra Prvog broj 50. a red koji se formirao jutros , nekoliko sati pre zvaničnog otvaranja,  dovoljno govore o interesovanju gradjana…

 

Foto;M.Petrovic©

DSC03653 01

Dan rukometa u Arandjelovcu

 

Više od 80 dečaka i devojčica,uzrasta od 8 do 13 godina prijavilo se i učestvovalo na Mozzartovoj Besplatnoj  školi u Arandjelovcu.

Za polaznike   Mozzartove besplatne škola rukometa  koja će trajati šest meseci svi oni koji  pokažu najviše posvećenosti ali i talenta, dobiće priliku da idu na kamp kod legendarnog Ratka Nikolića

Ceo projekat realizuje se uz podršku Ministarstva omladine i sporta.

Sa Mozzartove skole rukometa u Arandjelovcu

 

 

 

Foto;M.Petrovic©

Kopaonik 84 00

Prvi april-Dan ORA

 

‚           Gotovo pola veka 1.april, svake godine, obeležavan je kao Dan omladinskih radnih akcija.Nekada mladi,danas osedeli starci i starice  rado se prisećaju tog vremena,svih gradilišta i druženja…

Omladinci,omladinke i pioniri proslavili su Arandjelovac,Šumadiju i Srbiju na gradilištima širom bivše Jugoslavije.Na trasi su se borili udarnički sa najboljim brigadama a u naselju, uz logorsku vatru  družili i nadmetali u sportskim i drugim  aktivnostima .

Nesebično su tada ulagali svoje  vreme i znoj. Na to ih danas podsećaju samo izbledele fotografije kao ove načinjene na ORA Kopaonik ,u jesen 1984. godine,  u Brusu.

                                                                          ORA Kopaonik 84

Nažalost,veliki broj akcijaša  u minule gotovo četiri decenije  napustio je ovaj svet .I njih se sećamo jer smo zajedno pisali  istoriju Omladinskih radnih akcija…

 

Fotografije; M.Petrović©

(Ar PRESS)

DSC03457 03

Sećam se još suze Milije Jelića

 

INTERVJU;-Branko Stanković,autor i urednik emisije „Kvadratura kruga“

 

  • -Ja se nadam da ću izdržati do penzije i da se neću istrošiti u temama a bilo je sitacija kada nisam znao  šta ću za dva meseca unapred. Budi orginalan a ne kopista,kaže za portal “Ar PRESS” Branko Stanković,autor I urednik emisije “Kvadratura kruga”

 

Ekipa emisije “Kvadratura kruga” sa autorom I urednikom  Brankom  Stankovićem  koja se emituje subotom u 18,30 časova na Prvom program  RTS   boravila je u Arandjelovcu 12.marta 2021.godine gde je snimila dokumentarnu emisiju  o Aleksandru Avramoviću,mladom momku rodjenom sa cerebalnom paralizom koji je  zahvaljujući upornošću,medicinskim tretmanima I terapijama danas vodi  normalan život.Dokumentarna emisija o Aleksandru Avramoviću biće imitovana u “Kvadraturi kruga” 17.aprila ove godine.

Bio je to povod za intervju sa Brankom Stankovićem,autorom I urednikom ove emisije koja se emituje gotove dve decenije.

  • Skoro dve decenije radite emisiju Kvadratira kruga“.Napravljeno je nekoliko hiljada emisija.Koja Vam je ostala najviše u sećanju?

Branko STANKOVIĆ;-Bilo je mnogo emisija ali kada govorimo o deci kojima je život uskratio mnogo toga onda je to priča o Miliji Jeliću iz Radobića kod Mionice ,dečaku koga mnogi pamte po onoj suzi na traktoru kada sam ga pitao;”Šta mu se lepo desilo za 13 godina?“a on nije mogao da se seti ničeg lepog a neznam koliko imam divnih uspomena iz detinjstva iako je bilo prosečno u odnosu na generaciju tog doba.

Taj Milija Jelić je onaj koga i danas nosim u srcu i sa kojim imam kontakt iako je prošlo 12 godina kako smo snimali tu priču.

  • Snimali ste svuda na prostoru bivše Jugoslavije,u Srbiji,Hrvatskoj,Bosni i Hercegovini,Crnoj Gori i Makedoniji.Svaka od tih zemalja ima neke svoje male junake.

Branko Stanković

Branko STANKOVIĆ;-Naravno,ali kada govorimo o narodu na mene je ostavilo utisak jedno staro Srpsko pleme Mijaci u Zapadnoj Makedoniji.Kada sam video arhitekturu,kuće na tri sprata od kamena,bez ploča koje su podizane pre dva veka.Kada sam video kulturu stanovanja i kada sam saznao da danas Makedonci to svojataju kao svoje pleme ja sam morao to uraditi iako sam imao ozbiljne reakcije ambasadora a onda sam se pozvao na izvor koji sam koristio.Toma Djordjević iz Makedonije i sam iz plemena Mijaka,napisao doktorat i odbranio na Sorboni „Mijaci Brsjaci stara srpska plemena iz Makedonije“.Da nije bilo tog rada možda bi napravio medjunarodni skandal!

  • Mladi danas žele da se bave novinarstvom,da drže“krušku“a manje da uče i istražuju…

Branko STANKOVIĆ;-Nažalost u pravu ste.Prilaze površno,oslanjaju se na ono što nudi internet.Tu su često neproverene i  lažne  informacije.Toga danas ima a ja im u tome ne mogu pomoći.Moraju sami shvatiti da je ovo ozbiljna profesija,da sebe ne bi doveli u poziciju da ih neko sutra demantuje ili tuži.Mora se proveriti izvor,mora se izučiti materija.Mora se duboko prići temi da bi mogli da uznesete neku priču koja je drugačija.

  • Danas kada se otvori internet i nadje „vest“sledi još 10 vesti na istu temu.Nezna se ko je od koga prepisao.Ko je prvi napisao vest o tome…

Branko STANKOVIĆ;-Tačno je.Ja gledam  i u mojoj  kući koji rade u dnevnom programu to je „copi pest“.Svi prepisiju jedni druge.Malo su premodulisane i preoblikovane rečenice a ostalo je gotovo sve je isto.Ovo jeste vek kopija,replika,imitacija ali ja i dalje cenim orginale.Trudim se da budem drugačiji,da budem svoj a ne kopista i prepisivač.

  • Kolika je ekipa koja pravi „Kvadraturu kruga“?

BrankoSTANKOVIĆ;-Ima nas osam;snimatelj,tonac,rasvetljivač,montažer,realizator,muzički saradnik,novinar saradnik i ja kao autor i urednik.Na ekranu se vidim samo ja a svaki od članova ekipe ima svoje mesto u timu  i svoju zaslugu.

  • Koliko je do sada uradjeno emisija?

Branko STANKOVIĆ;-Bližimo se hiljaditoj emisiji.Ispričano je 2000 priča i prošlo je gotovo 5000 sagovornika.Ima nešto što je fascinantno i za moju ekipu da ako ponovo sretnem sa nekim od sagovornika da se setim njegovog imena,meseca i godine kada smo radili tu priču.To oni još neznaju kako to još nosim u glavi,da li je to Božiji dar a neznam ni sam da objasnim.

  • Rekli ste da će te raditi „Kvadraturu kruga“do penzije.

Branko STANKOVIĆ;-Ja se nadam da ću izdržati i da se neću istrošiti u temama.Ima sitacija kada neznam šta ću raditi  za dva meseca unapred.Postoje strahovi da li će biti novih priča i novih tema,ali se uvek nadje.Do ljudi sam došao u direktnom kontaktu sa njima a ne preko interneta i portala…

  • Veliki broj informacija dobijate i od kolega.

Branko STANKOVIĆ;-Naravno.Danas smo u Arandjelovcu.Temu je predložila koleginica Vesna Proković o momku koji i pored paralize želi da stane na svoje noge.To je poruka i drugima kakva je bila Aleksandrova borba da prohoda.

  • Koja je Vaša poruka mladim kolegama?

Branko STANKOVIĆ;-Budi svoj a ne broj.Budi orginalan a ne kopista.Borba za istinu se podrazumeva.Ako odustane od toga i prihvati uticaje drugih onda tu nema ni profesije ni novinarstva .

 

Razgovarao Miodrag Petrović

Obnova Hilandara

17 godina od požara u Hilandaru

U noći izmedju 3/4.marta 2021.godine navršiće  se 17 godina od velikog požara u manastiru Hilandaru, na Svetoj Gori u kome je uništeno više od polovine manastirskog kompleksa.

Hilandar  se nalazi  u severnom delu poluostrva Halkidiki okružen sa 20 manastira.

Obnova manastira zapoceta je  odmah nakon požara  još nije privedena kraju.Prema nekim procenama kompletna obnova treba da se završi do naredne .godine.

Manastir Hilandar,spomenik kulture od neprocenjive vrednosti za Srbiju i srpski narod na ruševinama starijeg manastira 1198. godine osnovali su ga bivši veliki župan Stefan Nemanja (1166-1196) i njegov najmladji sin Rastko, kasniji Sveti Sava…

Obnova Hilandara

 

DSC03301 10

Duh Sretenja u Orašcu

 

  • Uprkos koroni I po sunčanom ali hladnom I vetrovitom vremenu u Orašcu se okupilo  tek nekoliko stotina ljudi,žena I omladine iz mnogih krajeva Srbije I van nje ali I  uz nešto veći broj čuvara reda nego obično

 

U Orašcu danas je po tradiciji obeležno Sretenje, 217-ta  godišnjica od podizanja Prvog Srpskog ustanka i Dan državnosti Srbije.Uprkos koroni I po sunčanom ali hladnom I vetrovitom  vremenu u Orašcu se okupilo  tek nekoliko stotina ljudi,žena I omladine iz mnogih krajeva Srbije I van nje ali I  uz nešto veći broj čuvara reda nego obično.Izmedju Spomen škola,crkva Vaznesenja Gospodnjeg I Marićevića jaruge defilovalo se u raznim uniformama.

Marićevića jaruga danas,Parastos ustanicima (slike gore),Delegacija Vlade i diplomate u Orašcu,Cvijanović i Brnabić polažu vence  (slike dole)

Svečanoj državnoj ceremoniji obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije – Sretenja u Orašcu koja je počela  u podne prisustvovali su članovi Vlade Republike Srbije na čelu sa  predsednicom  Anom  Brnabić,poslanici republičkog parlamenta,predstavnici diplomatskog kora I vojni atašeji,vojske Srbije, arhijereji SPC na čelu sa episkopom šumadijskim  G.Jovanom koji su služili parastos ustanicima koji su baklju slobode zapalili pre 217 godina.

Skupu je prisustvovala  i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović  koja je zajedno  sa predsednicom Vlade Srnije Anom Brnabić  položila  venac na spomenik Karadjordju  ,ispred Spomen škola podignutog povodom dva veka od podizanja Prvog srpskog ustanka, 2004.godine,rad vajara Drinke Radovanović.

Pozdravljajući prisutne Željka Cvijanović,predsednica Republike Srpske je rekla;

Željka Cvijanović i Ana Brnabić govore u Orašcu

-Ovaj veliki praznik koji nas svake godine okuplja uprkos izazovima koje je izazvala pandemja korona virusa uvek nas  iznova podsećaju  na  važnost dve stvari koje  garantuju postojanje ,trajanje I razvoj  a to su sloboda I država.

-Sloboda je pretpostavka za život svakog čoveka,svake nacije  I za nju se tokom istorije plaćala najviša cena merena teškim stradanjem I  ogromnim ljudskim žrtvama I materijalnim razaranjem,rekla je Cvijanović I istakla da Srbija danas služi za ponos svima u regionu pa I nama u Republici Srpskoj .

Orašac na Sretenje 2021.

-Prvi srpski ustanak je jedinstven u evropskoj istoriji ali I dokaz da  hrabar I istrajan narod može da se oslobodi jarma  velikih sila I to isključivo oslonjem na sebe I sopstvene napore,rekla je Ana Brnabić ,predsednica Vlade Republike Srbije obraćajući se prisutnima u Orašcu.

-Sretenjski ustav (iz 1835. Godine),slobodarski I pravdoljubivi duh našeg naroda svrstao je Srbiju u red predvodnika demokratije na Balkanu ,u Evropi I na svetu.Sretenje  ove 2021.godine obeležavamo  u svetu kako pre godinu dana nismo mogli da zamislimo.Ovakva kriza nije zabeležena u veku iza nas.Kao posledica pandemije korona virusa preko noći,sve se promenillo,mi kao pojedinci ,naše porodice,naše nacije I naše države ali duh sretenjske Srbije nas I dalje  vodi  I inspiriše,rekla je  izmedju ostalog Ana Brnabić,predsednika Vlade Republike Srbije.

Posle obraćanja Željke Cvijanović I Ane Brnabić izveden je I prigodan kulturnoumetnički program…

 

 

Tekst deo teksta I fotografije bez saglasnosti Ar PRESS-a nije dozvoljeno preuzimati.

 

 

(Ar PRESS)

Maricevica jaruga

Dan državnosti Srbije

 

U Orašcu danas će biti  obeležena 217 godišnjica od podizanja Prvog Srpskog ustanka i Dan državnosti Srbije.

Iz Vlade Republike Srbije saopšteno je da će svečanoj državnoj ceremoniji obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije – Sretenja u Orašcu koja počinje u podne prisustvovati predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović .

Predsednica Vlade Srbije položiće venac kod spomenika voždu Karađorđu i govoriće na svečanoj ceremoniji proslave Sretenja.

Imajući u vidu aktuelnu epidemijsku situaciju i ograničavanje broja ljudi na otvorenom prostoru u Srbiji, apeluje se  na građane da poštuju epidemiološke mere i da izbegavaju  masovna okupljanja.

Svi građani koji žele da prate ceremoniju obeležavanja Dana državnosti imaće mogućnost da događaj prate i u direktnom prenosu Radio-televizije Srbije.

 

VOŽD KARADJORDJE

Spomenik Karadjordju u Orašcu

Okupljanjem vidjenijih ljudi na Sretenje u Orašcu 1804.godine I izborom Karadjordja Petrovića za vodju ustanka započela je novija istorija Srbije.Okupljanje ustanika održano je u Marićevića jaruzi ,nekih 200 metara od spomenika  podignutog 2004.godine Karadjordju , povodom obeležavanja dva veka od podizanja Prvog srpskog ustanka,rad Drinke Radovanović I Spomen škola koju je podigao kralj Aleksandar Karadjordjević.

 

 

 

 

Sretenje je I polovina zime pa se veruje da će se danas  medved probiditi iz zimskog sna I izaći iz pećine.Ako bude sunčano I vidi svoju senku,uplašiće se I vratiti u pećinu a zima će trajati još šest nedelja.

 

(Ar PRESS)

DSC03218 06

Kad je zanat bio zlatan

 

  • Ova izložba je posvećena u čast obeležavanja Sretenja i  prva izložba  povodom  40 godina  od donošenja odluke o osnivanju muzeja u Arandjelovcu.

U Narodnom  muzeju u Arandjelovcu od 13.februara 2021.godine biće otvorena izložba “Kad je zanat bio zlatan“.Autor izložbe je Lila Drobac Krstić.

Lila Drobac Krstić

-Izložba obuhvata  period od prvih kuća koje su nikle na prostoru današnjeg Aranjelovca , 1839. godine do današnjih dana.Ovde je predstavljeno 16 zanata.Predstavljeni su;lončarski,kamenorezački,opanćarski,ćurčiski,abadžijski,terzijski,krojački,

pekarski ,stolarski,kovački,sajdžijski ili časovnićarski,berberski,voskarski,fotografski,užarskii i vunovlačarski zanat,kaže  za portal „Ar PRESS“ Lila Drobac Krstić,autor izložbe.

Za zanatlije Arandjelovca zlatni period je bio kraj 19 i početak 20 veka,pa sve do početka II Svetskog rata.U tom periodu Arandjelovac je bio centar opančarkog zanata ovog kraja, sa čak 30 opančarskih radionica.Početkom 20 veka počinje da se razvija kamenorezački zanat zbog nalazišta mermera na Venčacu.Početkom  20 veka Arandjelovac je bio  značajno lončarsko mesto za Srbju.Za razvoj i i uspon zanatske delatnosti povezivanje prugom  uskog koloseka  Mladenovca  sa Arandjelovcem  nije bilo od značaja.

                                 Zlatni majstori

-Povezivanjem Arandjelovca sa prugom nije bilo od  značaja za razvoj zanatstva već turizma I banje.Još krajem 19 veka ovde su došle zanatlije iz Ugarske i Italije,Pirota i okoline Vranja.To su bili pioniri mnogih zanata koji ovde nisu ranije postojali ili su  bili slabo razvijeni. Arandjelovac je jedno vreme bio centar razvoja opančarskog zanata.Pred zimu glava porodice dolazio je kod majstora i za celu zadrugu uzimao je opanke,ističe Drobac Krstić.I dodaje;

-Do danas su preživeli                 kamenorezački,berberski,časovničarski,fotografski  ali kako bi mi etnolozi rekli sve su to osim kamenorezačkog zanata zanimanja a manje zanati.Za zanat  smatramo kada se od sirovine napravi proizvod svojim rukama.Ni danas za kamenoresce ne možemo reći da su zanatlije jer uz pomoć savremenih mašina dobijaju finalni proizvod.

Izložbu „Kad je zanat bio zlatan“prati tekstualni deo i fotografije nastale izmedju dva svetska rata.U vitrinama su alati i proizvodi odredjenog zanata.

Detalji sa izložbe

-Izložbu prati i multimedijalni deo gde želimo da stare zanate približimo mladima koji su u svetu savremenih tehnologija.Posetioci mogu aplikaciju preuzeti sa Google Pley ili App Store „Kad je zanat bio zlatan“ ili posetom muzeju  videti postavku svakog radnog dana od 8 do 16 časova ili 10 do 14 vikendom,naglašava Lila Drobac Krstić.

Muzej sa savremenim tehnologijama

 

Ova izložba je posvećena u čast  obeležavanja Sretenja i  prva  izložba povodom  40 godina  od donošenja odluke o osnivanju muzeja u Arandjelovcu.

 

(Ar PRESS)