Hladnjaca na pravom mestu

Moje selo Amerika cela

 

 

 

 

 

Milorad Janković vratio se iz “obećane zemlje” u svoje selo

 

 

  • Od poljoprivrede ne može se obogatiti ali može da se skromno živi,kaže za portal “Ar PRESS” Milorad Janković

 

Zadužbinarstvo kao beleg ovog naroda  poznato je od davnina.Kraljevi,carevi,vlastela ali običan narod podizali su škole,crkve,domove…

Milorad Janković

Milorad Mića Janković(57) iz Gornje Trešnjevice kod Arandjelovca, posle decenije napornog rada, „preko bare“,u Njujorku, odlučio je da u svom selu,u Šumadiji,medju voćnjacima podigne savremenu hladnjaču.

-Glavna moja vizija je bila da okupim moje Trešnjevičane,Vukasovcane,ove mlade ljude koji su ostali ovde da proizvedemo kvalitetnu hranu.Kada bi mladi ljudi znali kakva je hrana u Americi,i šta se jede,ovde bi radili i  kopali svaki dan!To je zemlja bez mirisa i ukusa.Naša hrana je najkvalitetnija  u Evropi odgovorno tvrdim,kaže nam Milorad Janković.

Hladnjača je kapaciteta od tridesetak  vagona i nalazi se na pravom mestu.U centru Gornje Trešnjevice i u objektu u kome su se nekada otkupljivale kupine i šljive.

Janković nema nameru da stane,želja mu je da podigne nove voćnjake na svom porodičnom  imanju.Proteklih godina podigao je hektar pod šljivom I pola hektara pod dunjom.Od 2018 Janković je u penziji i živi u Gornjoj Trešnjevici.

Voćnjaci u Trešnjevici

-Ovaj kraj nalazi se na takvom mestu,na takvoj cirkulaciji vazduha i ovde je pravo mesto za gajenje šljive bez obzira da li je to stenlej ili čačanske sorte.Mislim da je ovaj kraj pogodan i za gajenje borovnice.Ove godine po prvi put otkupljivali smo borovnicu sa šireg područja Srbije I plasirali je u svet,najviše u Nemačku I Rusku Federaciju.Ova hladnjača, da je bilo volje trebala je da proradi još 2000-te godine.Tada je bio glavni udar sadnje šljive u Gornjoj i Donjoj Trešnjevici i Vukasovcima.Ja sam još 2004 godine,u staroj zadruzi ,ispod nastrešnice  izvozio šljive u Sloveniju i Austriju i obezbedim sredstva da se isplatim muku i trud mojih komšija.Šljivu nije lako proizvesti.Na rod moraš da čekaš četiri godine,tu je zaštita .Od zarade od šljive može da se skromno živi,ističe Milorad Janković,i dodaje;Nemožemo se od poljoprivrede  obogatiti  ali možemo skromno da živimo.

Janković je snalažljiv čovek.Ideje mu ne manjkaju.Malo njih je koji mogu I žele da ga prate.

-Moja braća ovde imaju pet hektara pod punim rodom.Zasad je pored hladnjače i šljive mogu da se dovezu u hladnjaču ručnim kolicima.Odavde će mo plasirati šljivu na istok ili zapad,uverava nas Janković I dodaje da sve što je postigao bilo je uz punu podršku porodice i familije.Za postizanje dobrog rezultata potrebni su sloga i zajedništvo.

-Želja mi je da što više mladih ljudi vrati iz iz grada u selo I zapuštena imanja stave u funkciju.Danas je teško naći radnu snagu na selu.Uz malo više razumevanja I pomoći države I seljaku bi bilo bolje.

Janković je imao želju da kupi I zgradu Mesne zajednice I Veterinarske stanice u ovom selu   koje nagriza zub vremena i tu nikne još jedna hladnjača.Zainteresovanih investitora za to ima ali još  nisu našli zajednički jezik,bar za sada.

 

 

 

 

Fotografije Ar PRESS

 

Miodrag Petrović

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje teksta  ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno…

 

Arheoloski radovi na Dvorinama

Dvorine očekuju posetioce

 

 

 

 

  • Pećina Risovača je iz jednog ranijeg perioda,Orašac iz novije istorije Srbije a Dvorine iz vremena srednjevekovne Srbije.To je segmenat koji nam je nedostajao,kaže za portal „Ar PRESS“,Darko Pavlović,direktor Muzeja u Arandjelovcu

 

Pored prirodnih lepota Arandjelovac i okolina bogati su i brojnim kulturnim i istorijskim spomenicima.Prve grupe posetilaca,u godinama koje dolaze primiće lokalitet Dvorine,podno Venčaca.Na njemu ,posle nekoliko godina istraživanja pronadjeni su ostaci srednjevekovne crkve za koju se veruje da je iz prve polovine 14 veka i da je podignuta za vreme vladavine cara Dušana ili cara  Uroša.

Darko Pavlović

-Muzej u Arandjelovcu ,kao nosilac aktivnosti istraživanja na Dvorinama započeo je 2016.godine.Ove godine smo i najduže bili na lokalitetu,oko četiri meseca.Zahvaljući sredstvima Ministarstva kulture i informisanja svakodnevno smo imali ekipu od 10 do 15 ljudi koja je radila na lokalitetu. Tamo mogu da se vide ostaci crkve.Prema dosadašnjih istraživanjima treba da potiče prva polovina 14 veka.Sve ukazuje da ju je podigao neko od Nemanjića,verujemo da su car Dušan ili car Uroš!Takvu gradjevinu mogao je da uzgradi samo niko moćan i one su karakteristične za Kosovo i Makedoniju. U vreme podizanja crkve,pod Venčacom Turci nisu u toj meri prisutni na ovim prostorima.Verujemo da je to neko Srpskih vladara hteo da utvrdi severnu granicu Srbije, prema Ugarskoj.Postoje neke naznake da je Milutin držio  Beograd ali i gubio,i negde izmešta Mitropoliju,i možda je to.Mi još tražimo sigurne dokaze za to.Ono što smo našli na samom lokalitetu to pripada  periodu cara Dušana i cara Uroša,kaže Darko Pavlović,direktor Muzeja u Arandjelovcu i ističe da je zacrtani cilj ostvaren.

Ostaci crkve iz 14 veka

-.Republički zavod za zaštitu spomenika kulture treba da uradi projekat konzervacije i prezentavcije  samog lokaliteta. Sve veći broj posetilaca se interesuje i želi  da poseti ovaj lokalitet.To je segmenat koji je nama nedostajao.Pećina Risovača je iz jednog ranijeg perioda,Orašac iz novije istorije Srbije a Dvorine iz vremena srednjevekovne Srbije.To je segmenat koji nam je nedostajao.Crkva je bila dimenzija 27 x 14 metara .To je jedinstveno na prostoru Šumadije,ističe Pavlović.

 

 

 

-Ekipa koja je radila na istraživanju na Dvorinama,nastavlja dalje Pavlović, bila je sastavljena od arheologa,studenata arheologije,konzervatori koji se bave zaštitom predmeta,ljudi koji se bave antropološkim analizama…Cilj nam je da složimo sve kockice tog perioda.Na čelu ekipe bio je profesor  dr Dejan Radičević.

Lokalna uprava je obezbedila da se dovede struja i voda na sam lokalitet.Rad u narednoj godini biće kvalitetniji a sam lokalitet biće pod video nadzorom 24 sata,pre svega zbog nepozvanih posetilaca koji se s vremena na vreme pojave gore,zaključuje Pavlović.

Raste broj posetilaca

Orašac

Ovaj kraj Srbije interesantan je brojnim turistima iz zemlje i sveta a medju njima najviše je đaka osnovnih i srednjih škola. U poslednje tri-četiri godine broj posetilaca rastao je  za 15 do 20 odsto godišnje.

-Ova godina je specifična .Mi smo prošle godine imali oko 60.000 posetilaca ove smo očekivali oko 70.000. Ove godine,prema nekim procenama izgubili smo oko 40.000 đačkih ekskurzija.To je za nas veliki udarac,u finansijskom smislu  jer čak 95 odsto aktivnosti finansiramo iz sopstvenih prihoda.Od iduće godine očekujemo puno.Stićiće vakcina a i đačke ekskurzije počinju  već od maja meseca.On je i udarni mesec.Predhodnih godina smo samo u maju imali 15 do 20.000 posetilaca.Ove godine,ono što je specifično bili  su jul , avgust i septembar  i tada su zabeleženi rekordni po broju pojedinačnih ,porodičnih poseta,podvlači  Pavlović.

Svet keramike i skulpture u parku

Stalna postavka Sveta keramike

Jedna od obaveza Narodnog muzeja u Arandjelovcu je i briga o predmetima koji su nastali na Svetu keramike i skulpturama koje krase park Bukovičke banje Smotre “Mermer I zvuci”..

-Stalna izložbena postavka muzeja je deo keramike  koji je nastao u proteklim decenijama na Svetu keramike,Smotre „Mermer i zvuci“ a ostatak se nalazi u depou dok se ne nadje rešenje za njih.Jedan od aktivnosti Muzeja bila je i konzervacija skulptura u parku Bukovičke banje.Ove godine uradjena je konzervacija pet skulptura koje su medju prvima nastale na Smotri i sa time ćemo nastaviti i u narednom periodu.Nastojimo da sa JP „Zelenilo“ postavimo i video nadzor s obzirom  da se dešava da nesavesni posetioci oštećuju skulpture.Želja nam je da da skulpture iz parka predstavimo na jedan savremen i moderan način korišćenjem tehničkih i tehnoloških rešanja,što je mladoj generaciji blisko a i stranim turistima. kaže  Darko Pavlović,direktor Muzeja u Arandjelovcu.

 

Fotografije Ar PRESS i  Narodni muzej Arandjelovac

Miodrag Petrović

 

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje teksta  ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno…

 

 

Cetvoropreg u Crepaji 02

Rajko Jovanović iz Vrbice kod Arandjelovca istinski zaljubljenik u konje

 

 

 

 

 

VRANCI ISPUNJENJE DEČIJEG SNA

  • Nagrade nisu imperativ već druženje sa ljudima,da se vide konji,oprema.Uvek ima nešto novo.Kada dobijete pehar ipak bude zadovoljstvo za ono što radite,za svoj trud.Gde god sam učestvovao dobio sam neku nagradu;za najbolju zapregu,opremu,par konja.Kada imate najbolji par na fijakerijadi ipak nešto znači u velikoj konkurenciji,kaže Jovanović

 

Industrijalizacijom zemlje traktori iz štala isterali su konje.Prema popisu poljoprivrede obavljenom 2012. godine u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji bilo je oko 5000 konja od čega oko 1000 ždrebnih kobila i omica.Na području opštine Arandjelovac tek je nekoliko desetina primeraka ovih pllemenitih životinja.Jedan od istinskih zaljubljenika u konje je i Rajko Jovanović iz Vrbice kod Arandjelovca.

-Ljubav prema konjima neznam od kada je ,mogu reči nikada nije prestala iz detinjstva ali samo što je trajala bez konja.Sada su konji tu pa tu ljubav delimo zajedno.Konji su ovde bili prisutni generacijski u ovoj kući samo tada su služili za obradjivanje zemlje I rad a danas samo za zadovoljstvo.Od nekih sedamdesetih godina prošlog veka kada su konji prodati dok ih nisam kupio sanjao konje i odsanjao sam svoj san o konjima,kaže nam Rajko Jovanović,i dodaje:

-Volim sve konje ali vranci su deo tradicije ove kuće i uvek su bili vranci.Ja sam treća a moj sin četvrta generacija I uvek su bili vranci.Vranci i samo vranci!

Jovanović ističe da se konji u njegovu štalu  ne bi vratili da nije bilo fijakera kojeg je njegov  deda kupio ocu 1953. godine i zahvaljujuči konjima i fijakeru iz škole  ga vratio na selo.

Rajko Jovanović                                                            Četvoropreg u Crepaji 2017

-Konji i fijaker imaju presudnu ulogu u formiranju ovog seoskog domaćinstva i nastavku tradicije.Fijaker sam 2008 godine renovirao i stavio ponovo u funkciju i zahvaljući njemu kupljeni su konji i nastavljen odsanjan san o konjima koji se danas  ostvarije još više i više,priča Jovanović.

Konji danas sve manje se koriste za poljoprivredne radove.Njihovo održavanja predstavlje veliki trošak za vlasnika.

-Nije u pitanju samo novac već i obaveza baviti se konjima da budu u dobroj kondiciji ,da ideš na takmičenja i da budu poslušni.To košta dosta para ali i uloženog vremena.Hranu neću da računam,na selu smo.Nikada je  nisam ni računao.Skupa je oprema,odlasci na takmičenja,kaže dalje Jovanović.

-Danas su vlasnici konja zaljubjenici,kao i ja.Ima ih koji se bave i trgovinom iz nekog ekonomskog intertesa a najveći broj se ,kao i ja bavi iz ljubavi .Uglavnom su materijalno situirani ljudi.Nemogu sebe da svrstam u to jer oni imaju preskupe konje,imaju velike štale,velike ergele i ja se sa njima družim i imam to što imam i za mene je to sasvim dovoljno,podvlači Jovanović.

U porodici Jovanović ljubav prema konjima preneta je i na ostale članove domaćinstva.

U časovima odmora

-Ne baš kao ja jer me veže tradicija iz detinjstva i mladosti.Za njih izdvajam vremena koliko mogu.Ne gledam na sat.Kada bi mogao bilo bi i više.Sa njima bi bio ceo dan ali obaveze ne dozvoljavaju.Ujutro jedan sat.Popodne jedno sat do sat i po ako ih ne prežem.Morate da ih pustite u manjež da trče,da ih učite kako da gaze…Vikendom sa njima provodim najviše vremena.Dva para konja velika je obaveza ako želite da idu kako vi želite,zaključuje Rajko Jovanović

Lipicaneri od nekoliko desetina hiljada evra

Zimska idila

Kod nas je najzastupljeniji lipicaner.On se koristi za takmičenja na kojima i ja učestvujem.Kada je u pitanju cena konja nikada se ne zna.Možete naići na lepog ,zdravog a jeftinog konja.Čujem da su neki platili konja i 30000 evra.Ja nisam iz te  priče.Kupio sam ždrebad i odgaio ih i napravio to što sam napravio ,kaže nam Jovanović.

-Ako nameravate da idete na takmičenja solidnu opremu nemožete da kupite bez 1000 evra.To podrazimeva dobre amove,uzde,oglavine.Ako hoćete sa svojim inicijalima na opremi to ipak košta.U Srbiji ima nekoliko majstora koji prave opremu za konje , u Obrenovcu,Saraorcima a najbolji je  u Somboru- Djuran.On je i meni pravio opremu,kako sam ja želeo.Sa inicijalima…

Ljubitelji konja kao I ja  zaljubljenici su njih  I zato  se druže.Okupljaju ih fijakerijade koje se održavaju tokom godine.Prva fijakerijada je u Crepaji,drugi dan Vaksrsa.Uglavnom se održavaju svake nedelje, u Vojvodini ali ima ih i u Srbiji u Obrenovcu,Čačku,Kragujevcu,Gruža,kod Smedereva,Požarevac,Kučevo,Sopot…

Tu imaju dve vrste takmičenja;paradno ,gde učestvujem i ja i u preciznoj vožnji .Na takmičenjima sam osvojio zapažene nagrade i to mi daje podstrek.Nagrade nisu imperativ već druženje sa ljudima,da se vide konji,oprema.Uvek ima nešto novo.Kada dobijete pehar ipak bude  zadovoljstvo za ono što radite,za svoj trud.Gde god sam učestvovao dobio sam neku nagradu;za najbolju zapregu,opremu,par konja.Kada imate najbolji par na fijakerijadi ipak nešto znači u velikoj konkurenciji,priča Jovanović.

Fotografije M.Petrović i Privatna arhiva

Miodrag Petrović

 

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje teksta ,njegovog dela ili fotografija  bez saglasnosti autora nije dozvoljena…

 

 

 

Razgovori sa Sretenom Božićem, alijas B Wongarom

 

 

 

 

 

POMISLIM NA TREŠNJEVICU I SPAVAM SPOKOJNO

 

  • -Od 15 godine kada sam procitao prvu knjigu,pisanje me je vodilo kroz život kao veran pas.Roman „Raki” koji mi je doneo najvecu književnu nagradu Australije u mojim godinama bilo bi naporno prevazici ga,kaže Sreten Božic,alijas B.Wongar

 

Sreten Bozic

Jedan od najplodinijih Srba, pisaca u Australiji i svetu,bez sumnje je Sreten Božic,(88) ali u australijskoj i svetskoj književnosti on je daleko poznatiji kao B.Wongar,kako se potpisuje.

Sreten Božic,alijas B.Wongar,rodjen je 12.novembra 1932.godine u Gornjoj Trešnjevici kod Arandjelovca,kao trece od petoro dece Stevana i Darinke Božic.Njegovi romani i  pripovetke govore govore o životu Aboridžana,starosedelaca Australije i zbog toga se njegovo ime s poštovanjem izgovara.Na jednom od njihovih jezika Wongar znaci „glasnik s drugog sveta”.

Sreten Božic,alijas B.Wongar dobitnik je brojnih nagrada za književnost americkog PEN kluba,Americke bibliotecke asocijacije,engleskog lista „Observer”,Australijskog literarnog odbora,Društva pisaca Australije… a kod nas tek 2005.  godine nagradu „Rastko Petrovic”,za životno delo,

Prosveta iz Niša štampala je antologiju iz njegovih knjiga a Matica iseljenika prevod knjige Zadnji copor dingova.

Njegove knjige prevedene su na desetine jezika,objavljene u isto toliko zemalja u ukupnom tiražu od preko milion primeraka.

Pre odlaska u Australiju živeo je u Parizu, družio se sa Simon de Bovoar,Semjuel Beketom i Sartrom…  

Sreten Bozic u razgovoru sa urednikom portala

Potpisnik ovih redova gotovo dve decenije je u kontaktu sa njim i tom prilikom napravljeno je nekoliko intervjua od kojih najzanimljivije delove objavljujemo.

– Da bi covek uspeo potrebno je da se oslobodi iluzija da ce mu politika ili nekakva „demokratoja” doneti blagostanje.To može doneti jedino upornost i napor individualca.Upornost i borba za opstanak.Kada sam negde oko 1970.godine dolazio tamo u Beograd jedna moja stara koleginica rece mi zaprepašceno:”Crni Sretene,ne gubi vreme da pišeš na Engleskom,ni Crnjanski nije uspeo u tome”.Rekao sam joj da je Crnjanski ima gde i cemu da se vrati-meni nije preostalo ništa drugo nego da istrajem,kaže  Sreten Božic.

 

*U domacoj književnoj javnosti i zemlji dugo Vas nije bilo.Zašto?

-Odlomak iz moje Nuklearne Trilogije unet je u citanke za osnovne srpske škole 1992.godine tako da su mladje generacije imale prilike da se upoznaju sa mojim pisanjem. Jedan Americki izdavac uneo u antologiju kratke proze u kojoj se izmedju ostalih pisaca pojavljuje 5 Nobelovaca,ali to je na Engleskom.

 

*Objavili ste veliki broj knjiga.Da li je napisana ona prava i ako nije o cemu bi trebalo da govori?

-Zadnji moj roman Raki (konopac) doneo mi je najvecu književnu nagradu Australije.Govori o tragicnoj sudbini Srba na Balkanu i o tragediji Aboridžina u Australiji.Knjiga je prevedena na mnoge jezike.Prevazici to u mojim godinama bilo bi naporno.

*Da li se Sreten Božic pomirio sa Wongarom?Da li je Wongar-Sreten Božic ili su oni dve sasvim suprotne licnosti i imaju li neceg zajednickog?

            -Vongar nije jednostavno pseudonim.To su mi ime dali Aboridžani dok sam živeo sa njima.Sreten Božic,kao i bilo koje Evropsko ime je za njih strano i neshvatljivo.

*Šta vas je na pocetku plodne karijere teralo napred.Da li se secate vašeg prvog teksta i o cemu je govorio?

-Pisanje sam zapoceo u Trešnjevici.Bilo mi je 15 godina kada sam napustio selo i procitao prvu knjigu.Od tada pisanje me je vodilo kroz život kao veran pas.Pisac nikada ne sme stati niti priznati da je njegov rad gubljenje vremena.

 

*Da li ste nekada zažalili što ste prošli ovim putem i kada bi morali da li bio on bio isti?

-Oko 1956.godine,dok sam radio kao novinar za “Vesti” iz Užica dali su mi otkaz jer moje pisanje nije godilo Slobodanu Penezicu Krcunu koji je bio pokrovitelj tog lista.U “Vestima”su tada radili Ljubomir Simovic,Radovan Popovic i Milojko Djokovic.Doveden sam u list “Vesti” da zamenim Milojka Djokovica.Krcun je bio slepi sledbenik politike Tita i Djilasa.Njemu je Milojko Djokovic trebao u Beogradu da preuzme uredništvo sindikalnog lista “Rad” da bi se neutralisali “Sindikalisti”,svrstani oko Rankovica kojima su Tito i njegova anti-srpska politika bili nametnuti.Ja sam zanat pisanja stekao na radnickom univerzitetu “Djuro Salaj”,tu je bilo gnezdo starih”sindikalista” kojima je bilo jasno šta se dogadja sa Srbijom ali bili su nemocni da išta ucine.Pri otkazu iz “Vesti”oduzeto mi je pravo da dalje pišem.Ucinili su mi uslugu kao piscu-Svet je daleko veci i bogatiji za jednog pisca nego Peneziceva Srbija.

*Šta trenutno radite?

-Sredjum arhivu,rukopise i dnevnik.Njega sam vodio 10 godina.Prvobitno sam planirao da sav rukopis predam Nacionalnoj biblioteci ali sam posle  rešio da ga prebacim na kopjuterski jezik jer se lakše cuva a možda ce se štampati i neki od tih dnevnika.Dnevnik sam vodio 10 godina,od 1989 do 1999 godine.Nisam pisao svaki dan vec ponekad svaki drugi kada se nešto znacajno dogodi.

*Imali ste i zemlju u Australiji?

-Da ,oko 150 hektara.Vlasti su nameravale to da krce.Posle toga donete je zakon o zaštiti toga dobra.Novac koji sam dobio od imanja utrošio sam u izdavanje knjiga.Izdao sam 25 knjiga.Pisao sam na engleskom iskljucivo i za neke knjige dobijao i nagrade.

*U prvi razred u Gornjoj Trešnjevici pošli ste pred Drugi svetski rat.Cega se secate?

-Kada sam ja pošao u prvi razred bilo je 80 prvaka.Išli smo u školu koja je bila u Danilovica kuci.Secam se i kako  je bežala Jugoslovenska vojska u aprilu 1941.

*U Srbiji i Gornjoj Trešnjevici nije bio dugo,kao i na Kratkom  bregu i Lisacu,gde je proveo  prvu mladost.

            -Sa našeg imanja u Trešnjevici vidi se Rudnik,Oplenac,Kosmaj i Avala.Kada idem u krevet pomislim na tu panoramu i spavam spokojno,ispricao nam je  jednom prilikom Sreten Božic ili B.Wongar.

 

 

 Fotografije privatna arhiva i

Fotmontaža Ar PRESS-a

Miodrag Petrovic

 

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje intervjua ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno.

 

 

 

 

Berba bez vašara

U Karadjordjevom gradu na distanci

Prijem u Kraljevom podrumu

Hleb i so za goste

U Topoli,u primereno situaciji 10 oktobra u varoši podno Oplenca  obeleženi su 57 Oplenacka berba I Sabor izvornog narodnog stvaralaštva.Umesto graje,reke ljudi,maska je bila obavezan detalj…

Umesto velike price donosimo fotografije koje govore više od reci.

Groždje i šira

 

Igor Petrovic pozdravlja goste

Preuzimanje fotografija bez saglasnosti Ar PRESS-a nije dozvoljeno.

Stojan Tasic,majstor za rakiju

Stand Srednje škole

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

(Ar PRESS)

Šumadija pod kišobranom

 

-Lansirne stanice opremljene su dovoljnim brojem raketa za pocetak u proseku po 9,5 raketa a veliko je interesovanje lokalnih uprava da kupe dodatni broj raketa,kaže Milan Spasic,rukovodilac RC Bukulja

 

 

Redovna sezona odbrane od grada u Srbiji po?ela je 15 aprila i trajace u narednih šest meseci.Za ovaj zahtevan i naporan posao spremili su se i u najvecem i najstarijem radarskom centru u Srbiji,Bukulji kod Arandjelovca.

Milan Spasic

-Pripreme za ovu sezonu zapoceli smo još pocetkom marta i uspeli smo do pocetka vanrednog stanja obavi lekarske preglede i seminare za strelce.Obišli smo u medjuvremenu teren i formirali 135 lansirnih stanica.U ovoj sezoni planiramo da imamo oko 140.Spremni smo što se tice lansirnih stanica i na nivou smo prošle godine,kaže na portal“Ar PRESS“ Milan Spasic,rukovodilac RC Bukulja.

Lansirne stanice opremljene su dovoljnim brojem raketa za pocetak.

-Sitacija,što se tice broja  raketa bolja nego prošle godine.Prošla  godina bila je dosta nestabilna pa smo ove godine nabavili više raketa nego ranijih godina.U proseku imamo 9,5 raketa po stanici.Broj raketa  varira  od toga da li su neke opštine sacuvali neutrošene rakete iz prošle godine, kao grad Smederevo koji ima 13 pa od nekih osam ipo,istice Spasic ,i dodaje;

-Interesovanje lokalnih uporava da kupe dodatan broj raketa je veliko.Do sada su rakete kupili opštine Gornji Milanovac koje je doniralo 50 raketa za ovu sezonu,Grocka je najavila donaciju 100 raketa,Velika Pana,poslednjih godina tradicionalno donira rakete ali donacija još nije izvršena.

Stimulacija rada strelcima za sada je na nivou predhodnih godina.Zavod daje mesecno po 4000 dinara a toliko još daju i lokalne uprave stim što je donacija u nekim opštinama podunavskog okruga veca.

-Prošla godina je bila prosecna,dejstvovalo se 26 dana na podrucju koje pokriva RC Bukulja   i ispaljeno 1395 protivgradnih raketa od kojih  je pet bilo neispravno.

U protekle tri godine na ovom podrucju radile su tri daljinske automatske stanice a za ovu godinu najavljena je njegova automatizacija.To znaci da ce stanice biti sa automatskim lanserima ,bez ljudske posade,komande ce se upucivati sa RC Bukulja uz  video nadzor od 24 sata.

Spasic prati oblake

-Pored ove tri stanice(Vukosavci,Vagan i Zagorica )planirano je da se do kraja 2020 godine potpuno pokrije podrucje koje pokriva RC Bukulja.Ministarstvo poljoprivrede za tu namenu izdvojilo je u budzetu sredstva,uradjen kompletan projekat,proveru lokacija,cujnost,proveru svih objekata koji treba da budu u funkciji i ocekujemo da se uskoro raspiše tender za izvodjenje radova.Do tada ce sistem raditi sa ljudskom posadom.Kako se automatske budu ukljucivale u sistem stanice sa ljudskom posadom bice iskljucivane.S obzorom da je stanicu(na tromedji Vince,Brezovca i Šatornje) radila Kaldera i nije pribavila upotrebnu dozvolu mi smo uneli lokaciju te stanice u novi sistem i ko u zavisnosti dobije posao na tenderu na toj lokaciji  postavice se automatska lansirna stanica. istice Spasic.

Sistem odbrane od grada u Srbiji  odvija se vec 53 godine i u mnogome je napredovao.

-Najstariji sugradjani se secaju da su se rakete ispaljivale u pravcu oblaka,bez zauzimanja bilo kakvih emenata.Nisu postojali lanseri postojale su rakete tkz“Cacanke“koje su se ispaljivale tako što se letva zabode u zemlju.Kada je osamdesetih godina uvedena je identifikacija zone zametka zrna grada doprinelo  je do toga da se zna u koji deo oblaka treba ispaliti raketu pre nego što dodje do formiranja zametka grada i na taj nacin ubaciti cestice koje ucestvuju u formiranju samih zametaka grada.Prirodnih i h ima malo a mi ih ubacujemo na milijarde više cime se vrši preraspodela vodenog sadržaja i na taj nacin ceo sistem je napredovao.Znaci;radarska identifikacija,dopremanje reagensa u deo oblaka koji se radarom identifijuje i to je znacajan napredak od pocetka odbrane od grada,zakljucuje Spasic.

 

 

Oblak na radaru

    ZAŠTO JE RAKETNI SISTEM BOLJI!?

-To je široko pitanje ali u najkracem;radarom se identifikuje.Mi na osnovu prognoze I parametara  vremena ne možemo dosta kvalitetno utvrditi   koji ce od formiranih gradonosnih  oblaka biti gradopasan a koji ce se razviti do nivoa pljuska!Pri tome mi prateci zonu oblacnosti  pratimo i definišemo zonu i procenjujemo koji ce biti gradonosan i u posebno definisanu zonu ubacujemo reagens.Raketni sistem je efikasan zato što se u deo oblaka u kome se formira zametak zrna  grada doprema reagens raketom,kaže Milan Spasic

 

 

 

Tekst,deo teksta i fotografije bez saglasnosti Ar PRESS-a nije dozvoljeno preuzimati.

(Ar PRESS)

16 godina od požara u Hilandaru

 

 

Danas,4.marta 2020.godine navršilo se 16 godina od velikog požara u manastiru Hilandaru, na Svetoj Gori u kome je uništeno više od polovine manastirskog kompleksa.

Hilandar  se nalazi  u severnom delu poluostrva Halkidiki okružen sa 20 manastira.

Obnova manastira zapoceta je  odmah nakon požara  još nije privedena kraju.Prema nekim procenama kompletna obnova treba da se završi do 2022.godine.

Manastir Hilandar,spomenik kulture od neprocenjive vrednosti za Srbiju i srpski narod na ruševinama starijeg manastira 1198. godine osnovali su ga bivši veliki župan Stefan Nemanja (1166-1196) i njegov najmladji sin Rastko, kasniji Sveti Sava…

 

(Ar PRESS)

 

*Tekst,delove teksta I fotografije bez saglasnosti Ar PRESS-a nije dozvoljeno preuzimati.

IZMEDJU HRABROSTI I MUDROSTI

Obeležen Dan državnosti Srbije

IZME?U HRABROSTI I MUDROSTI

U Orašcu su se našli ljudi raznih politi?kih opredeljenja i ube?enja

U Orašcu kod Arandjelovca,na Sretenje 2020 godine obeleženo je 216  godina od podizanja Prvog srpskog ustanka .Bila je to prilika da se priseti ustanika,njihovih  borbi i žrtve koje su dali za temelj današnje Srbije.

Okupljenima koji su pristigli iz svih krajeva Srbije i dijaspore,ispred Spomen škole u Orašcu i spomenika vo?i ustanka Kara?or?a Petrovi?a obratili su se Nedeljko ?ubrilovi?,predsednik Narodne skupštine Republike Srpske i Maja Gojkovi?,predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije.

Sve?anosti u Orašcu prisustvovali su i ministri iz Vlade Republike Srbije,Republike Srpske,narodni poslanici,ambasadori više zemalja i velikodostojnici SPC koji su uz Svetu arhijeresku liturgiju u Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg i pomena ustanicima služili i molebdan za spas srpskih svetinja u Crnoj Gori.

Umesto da ponavljamo re?eno u Orašcu donosimo fotografije koje govore više od hiljadu re?i.U Orašcu su se našli ljudi raznih politi?kih opredeljenja i ube?enja.Kakva bi to Srbija bila da to nije tako…

(Ar PRESS)

 

  • Preuzimanje tekstova,delova tekstova i fotografija bez saglasnosti  Ar PRESS-a  nije dozvoljeno.