Foto S S

Dan polja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu

 

 

Hibridi i kulture za novo doba

  • Hrana i energenti postaju zlato novog doba, poručeno je sa tradicionalog Jesenjeg dana polјa, upriličenog na oglednim polјima novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima kod Novog Sada. Nacionalni prinos kukuruza će biti od tri do 3,5 tona u proseku na 995.000 hektara. Prinosi su niži u odnosu na višegodišnji prosek

Polјoprivreda i proizvodnja hrane zato predstavlјaju najznačajniji sektor domaće privrede. U tome veliku ulogu ima upravo Institut koji je u proteklih osam i po decenija prešao dug put od Polјoprivredne ogledne i kontrolne stanice do vrhunske naučno-istrživačke institucije prepoznatlјive van Srbije po velikom broju registrovanih sorti i hibrida, bilјnih vrsta na domaćem terenu i na svetskoj agrarnoj mapi. Institut je, rečeno je, ne samo domaći brend već i globalni agrarni brend. Predsednik Upravnog odbora Instituta dr Dragana Latinović je naglasila da se ova nacionalna ustanova prirema za vreme do 2100 godine kada nam prete velike suše. To znači da će nauka ponuditi nove sorte  hibride otporne na suše. Odnosno, da će se obezbediti dovoljno hrane za   domaće potrebe i rast izvoza.

Prisutnima se obratio i predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Ištvan Pastor, rekavši da pokrajinska administaracija različitim merama podržava razvoj polјoprivrede, ali i naučne razvojne projekte Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Institut je pravi primer dobre saradnje privrede i nauke i na najbolјi način objedinjuje nova znanja, tehnologiju, obrazovanje i usluge pa je zato ustanova od nacionalog interesa – kazao je predsednik Skupštine Vojvodine Pastor. – Zapravo, nauka i privreda objedinjeni kroz praktičnu primenu predstavlјaju najvrednije čime Institut može da se pohvali.

Poljoprivrednici traže domaći brend

Direktor novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo  prof. dr Jegor Miladinović kaže  da se uspeh Instituta ogleda i u tome što se polјoprivrednici najviše odlučuju za domaći brend NS seme, uprkos velikoj konurenciji na tržištu. Tim vrhunskih stučnjaka je garant kvaliteta onoga što Institut stvara, a stvara hibride, tehnologiju gajanja, radi na obrazovanju studenata i polјoprivrednih proizvođača, naveo je dr Miladinović i naglasio da je zadatak da se stvaraju sorte otporne na klimatske nepogode kao što su suše i visoke dnevne temratura koje su upravo obeležile ovo leto.

Jesenji dan polјa označila je otvorenim državna sekretarka za naučni i tehnološki razvoj prof. dr. Marijana Dukić Mijatović, koja je rekla da iza svih rezultata Instituta stoje višedecenijska ulaganja u nauku, selekciju, agrotehniku i tehnologiju proizvodnje, što je posebno značajno danas kada klimatske promene menjaju ustalјen način polјoprivredne proizvodnje. U kojoj meri će se neka zemlјa prilagoditi ovim promenama zavisi, pre svega, od naučne osnove koju razvija i savremenih naučnih trendova koje primenjuje, istakla je prof.dr Marijana Dukić Mijatović.

Manje kukuruza i soje

Jesenji dan polјa bio je prilika da se još jednom čuju kakva su očekivanja stručnjaka u vezi prinosa kukuruza i soje jer su suša i visoke dnevne temerature desetkovale useve.

Po rečima  dr Gorana Bekavca, stručnjaka za kukuruz u Institutu, nacionali prosek kukuruza će biti od tri  do 3,5 tona po hektaru. – Kiša nije popravila stanje kukuruza, naveo je Bekavac rekavši da će prinosi biti značajno niži u odnosu na višegogišnje prosek. Zbpg klimatskih promena I velikih vrućina, preporuka ratarima za 2023. godinu je da dogodine da seju rane hibride, u prvoj sedmici aprila kada je temperatura zemlјe na dubini od pet do sedam santimerata deset do 12 stepeni. Kukuruz niko ne treba sejati pre 15. marta, ali se može u prvoj sedmici aprila sejati i mi već godinama u tom periodu imamo klimu koja pogoduje da se seme položi u zemlјu.

U novosadskom Instititut za ratarstvo i povrtarstov za višpe od osam decenija postojanja stvorenoje vipe od 1.500 kvalitetnih sorti i hibrida niz kultura. Zbog klimatskih potreban rannauka sad treba stvori kukture koej ćče se prilagoditi tom novom vremenu.

Rukovodilac Zavoda za kukuruz u ovoj naučnoj ustanovi dr Ivica Djalović, ističe, da će u narednoj setvi biti nestašice kvalitetnih hibrida kukuruza. Po njegovim rečiam, novo vreme traži i nove hibride. Sad se stvaraju novi hibridi ,,žutog zlata’’, koji moraju da se prilagode klimatskim promenama koej su stigle. One najavljuju da će prosećna temepratura biti viša za 1,5 stepeni u 2040. godini. Pred nama su novi zadaci da stvorimo nove sorte i hibride kod svih kultura. Zbog klimatskih promena preporuka sa svetskih skupova je da budu usevi koji će ranije ići u setvu, ali će i stizati za žetvu i sakuplajnje, pri nego što suše oberu rod. Jer, i najnovija istraživanja pokazuju da je suša u Sribji za poslednjih  deset godina ,,obrala’’ useve u vrednosti od šest milijardi dolra. Upozorenja su da u svakih 100 godina čak 52 budu sušne. Znači treba i da se pripremimo za više zalivnih sistema nego što ih sad imamo u Srbiji koja je siromašna vodama. Istražvianaj pokazuju da nam slede i ,,bitke’’ za više vode od koje će zavisiti dve i tri žetve, kao i veća proizvodnja hrane.

Stručnjaci ističu da će kukuruza i ove godine  biti dovoljno za domaće potrebe koje se kreću oko četiri miliona tona godišnje. Ali, izvoz će biti manji od očekivanog. Inače, u 2021. Godinji ukupan  izvoz agara iz Sribje bio je vredan 4,9 miliajrdi dolara. U toem je izvoz kukjuruza doneo 557 milioan dolara.

Kada je reč o soji, dr Vojin Đukić, stručnjak u Institutu u Novom Sadu, kaže da će trenutna kiša samo donekle popraviti stanje ulјarice samo onoj koja je još zelena, ali da na tim parcelama, ipak neće biti nešto veći prinosi.  Ima dosta njiva na kojima soje ima ispod tone po hektaru, premda ima očekivanja da ćemo soje ove godine imatu u proseku 1,8 tona po hektaru. U proteklih deset godina se pokazalo da kasnije sorte bolјe uspevaju u odnosu na rane pa bi ratari trebali da slede tu praksu, kazao je Đukić, rekavši da je ova gidona baš nepovolјna za soju.

Dr Vlimir Mikliča, ističe da je novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo institucija od nacionalog značaja i da je  bio je domaćin u  junu 2022. godine,  XX Međunarodne konferencije o suncokretu, najveće ove vrste u svetu. Bilo je prisutno preko 450 istrživača i stručnjaka iz 30 zemalјa. Insitut je od nastanka do danas bio nosilac i učesnik u više od 170 nacionalnih projekata i u preko 80 međunarodnih skupova. Rezultati svih ovih projekata predstavlјaju značajan doprinos svetskoj bazi naučnog znanja i unapređenju ratarskih i povrtarskih vrsta na nacionalnom i svetskom nivou.

Fotografija :S.Šušnjević (Dnevnik) 

(B. Gulan)

Tags: No tags

Comments are closed.