DSC00708 00

Fitosanitarne mere u voćnjaku I vinogradu

 

  • U većim kompleksima zasada najrentabilnije je svu organsku masu nastalu od rezidbe što je bolje moguće usitniti malčerima te prepustiti da je makrofauna, mikrofauna zemlje, gljive i bakterije razgrade, pa sintetičkim procesima ponovno izgrade novu organsku materiju koju svi poznajemo kao – humus

 

Zagrtanje otpale lisne mase u sredinu reda i što bolje usitnjavanje iste što ranije, svakako će doprineti bržoj mineralizaciji i prolećnoj humifikaciji kada otopli. Nakon rezidbe kod svake kulture nastaje otpad od granja ili loze, a za uklanjanje istog postoje razne mogućnosti.

Izvlačenje loze ili granja i paljenje nije poželjno pošto time nepotrebno doprinosimo povećanju ugljen- dioksida (CO2 ) u vazduhu i potrebno ga je izbegavati. Stoga je daleko bolja varijanta pripremiti ga i uskladištiti za energetsko efikasnije i usmerenije iskorišćavanje kao što su ogrev, roštilj ili za korišćenje u letnjoj kuhinji.

Međutim, usitnjavanje ostataka od rezidbe i obrada u kompost još je bolja varijanta, pošto time CO2 ne ispuštamo u vazduh već ga vežemo u organsku materiju čijim dodavanjem u zemljište održavamo plodnost zemljišta.

                                     Mnoge bolesti prezimljavaju na opalom lišću

U slučaju da se radi o jače zaraženom materijalu, na primer, kod fomopsisa na lozi ili tafrine na breskvi bolje je zaoravanje zaraženog materijala.

Kod većine voćarskih kultura bolesti prezimljuju na opalom lišću i granama. Stoga je u godinama kada su one bile jače prisutne, poželjno obaviti kasno jesenje tretiranje ureom za defolijaciju, pospešivanje razgradnje kako lisne mase tako i spora biljnih bolesti. Zagrtanje otpale lisne mase u sredinu reda i što bolje usitnjavanje te što ranije, svakako će doprineti bržoj mineralizaciji i prolećnoj humifikaciji kada otopli. Kod koštičavog voća, monilioze prezimljuju u tkzv mumijama, plobodovima koji su izvor inokuluma, pa ga je zajedno sa zaraženim granama potrebno iznositi iz voćnjaka I zatrpavati.

U većim kompleksima zasada najrentabilnije je svu organsku masu nastalu od rezidbe što je bolje moguće usitniti malčerima te prepustiti da je makrofauna, mikrofauna zemlje, gljive i bakterije razgrade, pa sintetičkim procesima ponovno izgrade novu organsku materiju koju svi poznajemo kao – humus.

Ovo je jedan od dugoročno najodrživijih načina očuvanja plodnosti zemljišta, budući da značajno doprinosi stabilnosti kompleksa za adsorpciju, odnosno sposobnost koloida zemljišta da vezivanjem čuva hraniva od ispiranja, a da budu i dalje pristupačna biljkama. Takođe, doprinosi i stabilnosti pH zemlje.

I za kraj, potrebno je znati da malčiranjem za koje se koriste malčeri za granje i lozu sa batovima, postepeno sabijamo zemljište u zasadu, pa povremene obrade uz pomoć ripera ili čizel pluga i plitkim podrivanjem naročito na delu otisaka pneumatika traktora, od velike su važnosti za pravilan rast i razvoj korenja.

Bojan Mijatović, dipl.inž. zaštite bilja

PSSS Beograd

Tags: No tags

Comments are closed.