DSC04830 00

Gajenje povrća na malim površinama

 

  • Maximalno-intenzivno korišćenje svih raspoloživih resursa i IZBEGAVATI MONOKULTURU!!! Jedna godina, jedna površina- 2-3 berbe

 

  • Na malim površinama, često se gaji povrće koje koristimo kao hranu. Obično su to tradicionalni domaći proizvodi: sok od paradajza, turšija, kupus, sarma…
  • Jako je važno da znamo šta nam je cilj proizvodnje : prinos ili kvalitet ?

Ostvarivanjem cilja proizvodnje, da li pazimo na:

 

Minimalnu upotrebu pesticida,  Karencu preparata,  Higijenu i etiku proizvodnje  i Zdravstveno bezbedno povrće!

 

U RS ›95% proizvodnje  povrća se odvija  na otvorenom polju.

 

Na zaštićeni prostor  U RS < 5% .

U RS do 20% proizvodnje povrća  se odvija  u baštama i na okućnicama

Itenzivna povrtarska proizvodnja  ili uspešna           proizvodnja povrća          na       manjoj            površini znači:

Maximalno-intenzivno korišćenje svih raspoloživih resursa :

-zemljišta ili celog raspoloživog prostora

-pune agrotehnike (upotreba stajnjaka,navodnjavanje,plodored…)

-smenu useva na više povrtarskih vrsta,

-ljudskih resursa,

-znanja,

-poznavanja tržišta

Često gajimo samo nekoliko povrtarskih vrsta (paprike, paradajza, krastavca) !!

IZBEGAVATI  MONOKULTURU!!!

Jedna godina, jedna površina- 2-3 berbe.

Ovakva proizvodnja  zahteva unošenje organske  materije u zemljište: Unositi stajnjak, kompost ili neki oblik organske materije.

Značaj: Povećanje % humusa u zemljištu, prisustvo  mikroorganizama, poboljšanju strukture zemljišta, regulisanju  pH vrednosti, zemljište bolje reguliše nedostatak i višak vode…

U odnosu na zahteve ishrane  povrće možemo podeliti u tri grupe:

I grupa useva su vrste koje imaju velike zahteve za hranivom i  dobro reaguju na obilno đubrenje stajnjakom (vrežaste vrste,  kupusnjače, paradajz, paprika, plavi patlidžan, celer, praziluk)  pri čemu povećavaju prinos uz održavanje kvaliteta

II grupa useva su vrste sa manjim zahtevom za  hranivima te i stajnjakom i često se gaje druge  godine posle unošenja stajnjaka (peršun, mrkva,  paštrnak, crni luk, salata, spanać, rotkva, rotkvica)

III grupa useva su vrste koje obogaćuju zemljište azotom-leguminoze  (grašak, boranija, pasulj, bob)

Primer organizacije proizvodnje na otvorenom polju  (u toku jedne godine)

Predusev                       Glavni usev                           Naknadni usev 

1.Grašak                       1.Kupus                        1.Srebrenjak

2.Rotkvica                   2.Paprika                      2. Beli luk

3.Keleraba                   3. Paradajz                               3. Salata

4.Spanać                       4. Cvekla                      4.Spanać

5.Salata                         5. Kelj

-Izbor sorte na osnovu KVALITETA

-proteina (mahunarke),

-ukupnih i rastvorljivih šećera (paštrnak, peršun i mrkva),

-suve materije (beli luk, crni luk, paradajz, paprika

-β-karoten (paradajz, mrkva),

-likopen (paradajz, lubenica),

-vitamina C (paprika, paradajz, kupus, peršun),

-šećera (kupus-kišeljenje … zajedno sa optimizovanim sadržajem: -amino kiselina (mahunarke),

-odnosa ukupnih šećera i kiselina (paradajz),

-dijetetska vlakna, sadržaj fitina, debljina I elastičnost semenjače,         mogućnosti  upijanja vode, tvrdoće semena, dužine procesa kuvanja,(pasulj i boranija),

-nizak sadržaj celuloze (krastavac, cvekla, rotkvica, tikvica)

 

 

 

                                                                                    Violeta Veličković

PSSS Beograd

Tags: No tags

Comments are closed.