Narodno pozoriste u Beogradu 01

I gledaoci će biti glumci !?

Na Badnji dan  2021.navršava se dve decenije od smrti dr Dušana Mihailovića

 

  • Treba raditi na tome da gledalac bude aktivan učesnik u predstavi i da čak izadje na scenu i kaže šta misli o toj i toj ulozi i kako bi je on odigrao.Tada se ne bi znao kraj predstave i to je budućnost pozorišta,bila je ideja prof.dr Dušana Mihailovića

 

Dr Dušan Mihailović

Na Badnji dan ove, 2021. godine navršiće se dve decenije od smrti profesora dr Dušana Mihailovića(1932.2001. pozorišnog  i televizijskog reditelja, pedagoga,teatrologa i pisca  rodjenog u Vukosavcima kod Arandjelovca kao prvo dete Savke  I  Dragoslava  Mihailović.

Potpisnik ovih redova imao je čast I  sretao se sa njim I beležio neke njegove ideje.Jedna od njih je I o pozorištu u novom milenijumu  o kome je govorio na Sterijinim susretima,sada već davne  1997.godine.

Pre 23 godine prilikom jednog od brojnih  susreta obrazložio mi je ideju o tome.Taj razgovor objavljen je u dnevnom listu “Blic” (12.12.1997.strana 12/Kultura)   koji prenosimo u celini.

“U novom milenijumu u pozorišnim predstavama pored glumaca igraće I gledaoci.To je ideja koju je na ovogodišnjim Sterijinim susretima izneo prof.dr Dušan Mihailović,reditelj i profesor na Katedri za teoriju drame Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Bio je to povod da profesora Mihailovića zamolimo da malo bliže obrazloži tu svoju ideju.O njoj dr Mihailović za „Blic“ kaže;-

-Do sada su pozorište činili;pisac,reditelj,glumac i gledalac.Ako njih četvoro nema to nije pozorište.Medjutim,glumac može da bude i reditelj.Dakle ostaju samo glumac i gledalac.U dve ipo hiljade godina dugoj istoriji pozorišta sve ovo je isprobano,ali ostao je zid izmedju glumca i gledaoca,zid iza koga sedi publika i gleda predstavu i eventualno aplaudira ili zviždi.

Tekst u Blicu od 12.12.1997.

-Pozoripte ima jednu prednost  koju nema ni film ni televizija,kaže dalje naš sagovornik.-Živ čovek nešto pred vama glumi!Zar definicija pozorišta nije;društvena igra,a uglavnom se misli na igru glumaca izmedju sebe.Tu treba nešto promeniti i dodati;pozorište je igra glumaca i gledalaca!

-Treba raditi na tome da gledalac bude aktivan učesnik u predstavi i da čak izadje na scenu i kaže šta misli o toj i toj ulozi i kako bi je on odigrao.Tada se ne bi znao kraj predstave i to je budućnost pozorišta-podvlači profesor Mihailović.

-Ako bi bio upravnik jednog takvog pozorišta,jasno bih napisao;“Ako ne želite da igrate sa našim glumcima,idite u drugo pozorište“.Od publike se očekuje da bude aktivan učesnik a ne dodje na predstavu i drema,da ih bude aplauzi.Publika je veliki djavo,dve hiljade lica,očiju i sigurno ima mnogo više pametnijih od ovoga što igra,Hamleta na primer,kaže nam na kraju prof.dr Dušan Mihailović.”

Ta ideja profesora dr Dušana Mihailovića još nije zaživela a kada će –nezna se.

Bata Duša

Dušan Mihailović,rodjen je 10 aprila 1932.godine u Vukosavcima  a umro 06.januara 2001,godine u Beogradu. Bio je pozorišni  i televizijski reditelj,teatrolog,pedagog i pisac.

Na Akademiji za pozorište,film,radio i televiziju u klasi profesora Jovana Kulundžića diplomirao je 1957.godine.Doktorat je odbranio na Filozofskom fakultetu.Režirao je niz pozorišnih predstava.Autor je više teorijskih rasprava o Šekspiru.

Bio je predsednik i potpredsednik Jugoslovenskog Šekspirovog društva.U Engleskoj je proveo godinu dana na usavršavanju.Osnovao je Pozorište bez blagajne u Leskovcu 1970,Pozorište Sunce u Beogradu 1982. i Sobno pozorište u Beogradu. 

Bavio se i pedagoškim radom na Akademiji u Beogradu,Radio u Televiziji Beograd.Bio je i slobodni umetnik.Reditelj je oko 100 pozorišnih predstava od kojih se izvajaju: Sve je dobro što se dobro svrši, , Učene žene , Okamenjeno more, Antigona , Vergilijeva smrt, Ifigenija na Tauridi i Tesla ili prilagođavanje anđela u Narodnom pozorištu u Beogradu  

Režirao je i 10 TV drama, 50 radio-drama, 30 TV emisija među kojima su Školsko pozorište na Varoš kapiji i Oni dolaze; a takođe je bio i koprevodilac 10 engleskih renesansnih drama i Milijerove   komedije. Autor je studija: Sto godina sa Šekspirom , Otvorena dramaturgija , Šekspir i drama u 19. veku ; zatim lirske drame Kobna ljubav lorda Bajrona i komedije Striženo-košeno.

Reditelj je i dokumentarne TV serije od sedam epizoda Srpska revolucija 1804. – 1833.  i serije Antički teatar (za TV Novi Sad).

Zbog Njegovog blagorodnog odnosa i pedagoškog pristupa svakom čoveku, studenti i poštovaoci su ga zvali Bata Duša.

Pored toga, kao poznavalac Viljema Šekspira   smatraju ga  naslednikom dr Huga Klajna.

(Izvor:Wikipedija)

Fotografije M.Petrović

 

Miodrag Petrovic

Tags: No tags

Comments are closed.