DSC04904 01

Integralna proizvodnja voća

 

  • Integralna proizvodnja voćaka (IPV) predstavlja poseban aspekt ovog vida proizvodnje, s obzirom da je voćarska proizvodnja tehnološki najintenzivnija, što pored specifične agro- i pomotehnike zahteva i veću primenu pesticida

 

Razvoj poljoprivredne proizvodnje i gajenje malog broja biljnih vrsta u uskom plodoredu sve više menja i narušava prirodne ekosisteme. Proizvodnja hrane organizovana u monokulturama sa razvijenom tehnologijom intenzivne mineralne ishrane, navodnjavanja i primene pesticida stvara vrlo osetljive (nestabilne) ekosisteme koji su izloženi velikom pritisku različitih organizama, koji u ovako stvorenim životnim uslovima nalaze veoma povoljan životni prostor. Boreći se protiv njih,agronomija je otkrilaistvorila različita pre svega hemijska sredstva za njihovo uništvanje. Intenzivna primena pesticida, pored koristi koje je pokazala, ima i niz negativnih posledica po čoveka i životnu sredinu: pojava rezistentnih sojeva favorizuje razvoj novih štetnih organizama putem uništavanja njihovih predatora, što uz zagađenje životne sredine sveukupno nepovratno dovodi do narušavanja različitih ekosistema sa dugoročnim posledicama. Stoga su se u poljoprivrednoj struci i nauci pojavile nove ideje u vidu ‘harmonizacije proizvodnje hrane i primene pesticida’, koje u su se suštini bavile razradom koncepata različitih mera biološke borbe, uz definisanje programa tzv. integralne zaštite. Ona podrazumeva primenu svih agrotehničkih, ekoloških i toksikoloških mera kojima se štetni organizmi održavaju ispod praga ekonomske štetnosti, uz naročito favorizovanje svesnog korišćenja njihovih prirodnih ograničavajućih činilaca.

            Integralna proizvodnja voća podrazumeva                            upotrebu pesticida

Integralna proizvodnja voćaka (IPV) predstavlja poseban aspekt ovog vida proizvodnje, s obzirom da je voćarska proizvodnja tehnološki najintenzivnija, što pored specifične agro- i pomotehnike zahteva i veću primenu pesticida. Sve ovo nameće izražene zahteve za racionalnom primenom i ograničavajućim korišćenjem pesticida. Favorizuju se ekološki najsigurnije metode koje minimiziraju nepoželjne efekte i upotrebu agrohemikalija u cilju zaštite životne sredine i zdravlja čoveka. Da bi se ovo ostvarilo tehnologija proizvodnje se prilagođava povećanju stabilnosti na nivou zasada, voćke i plodova, uz poštovanje sl. principa: minimalna (racionalna) primena agrotehnike, uravnotežena mineralna ishrana (naročito azotom); navodnjavanje isključivo po potrebi; primena hemijskih sintetičkih pesticida za korekciju dejstva prethodno upotrebljenih pesticida, uz favorizovanje dr. (biloških) mera borbe.

Osnovne mere IPV-a su sažete u nekoliko odrednica:

  1. Stručna obuka proizvođača i njihova opredeljenost ka očuvanju životne sredine podrazumeva upoznatost proizvođača sa ciljevima i principima IPV-a, uključujući tu i standarde i regionalna uputstva. U tom smislu nophodno je organizovanje permanentne obuke proizvođača vezane za aktuelnu voćarsku problematiku (aktuelan izbor sorti/podloga, sistema gajenja, nove metode praćenja bolesti i štetočina, primena novih linija pesticida, itd.).
  2. Izbor lokaliteta, kombinacije sorta/podloga i sistema gajenja mora biti selektivan i usklađen sa zahtevima za održivim prinosom u kvantitativnom i kvalitativnom smislu, uz što manju primenu agrohemikalija (đubriva, pesticida). Ovo podrazumeva sisteme gajenja sa niskim stablima (’na dohvat ruke’) zbog efikasne tehnike prskanja, uz obezbeđenje dovoljnog životnog prostora biljkama u datom sistemu gajenja, bez primene regulatora rasta i oštre rezidbe.
  3. Održavanje zemljišta i ishrana voćaka po konceptu IPV-a podrazumeva favorizovanje ekološke ravnoteže uz minimalnu upotrebu herbicida (ne pre 4. godine života zasada), hraniva (njihovo dodavanje se vrši shodno rezultatima agrohemijske analize zemljišta, folijarne analize i projektovanog prinosa, a nakon korekcije pH vrednosti zemljišta) i vode za navodnjavanje (prioritet su sistemi sa racionalnom upotrebom vodnih resursa, poput sistema kap po kap). Struktura zemljišta i održavanje plodnosti, uključujući i mikro-floru i faunu su prioriteti.
  4. Podizanje i održavanje biljnih pojaseva (aleja) podrazumeva setvu atraktivnih biljaka za korisne insekte oko voćnjaka ili u rednom-međurednom prostoru, uz nenarušavanje prohoda mehanizacije niti održivog prinosa. Ova mera omogućuje značajno smanjenje upotrebe herbicida i odsustvo stalne obrade zemljišta u zasadima (izuzev na peskovitim zemljištima) u funkciji sprečavanja dalje erozije zemljišta.
  5. Racionalna upotreba vodnih resursa obezbeđuje odgovarajuću vlažnost biljkama kako bi se podržaonjihov stalan porast i održivi prinos, kvalitativno i kvantitativno. Preterana zemljišna vlažnost rezultira u lošem kvalitetu plodova, ispiranju hraniva i zaostajanju biljaka u razvoju.
  6. Održavanje stabala i rezidba putem primene pomotehničkih zahvata obavlja se u cilju uspostavljanja odgovarajuće i ujednačene visine stabala, kao i dovođenja u ravnotežu bujnosti i rodnosti stabala, prosvetljenosti krune i obezbeđenja potpunog prodora pesticida kroz krunu u cilju adekvatne zaštite od bolesti i štetočina.
  7. Kontrola rodnosti je u funkciji postizanja optimalnog prinosa i kvaliteta plodova, uz minimalnu upotrebu agrohemikalija. Preobilno zametanje plodova zahteva njihovo proređivanje, a IPV koncept dozvoljava upotrebu tzv. regulatora rasta biljaka za hemijsku proredu plodova (sintetički preparati na bazi auksina-NAA, NAD, IBA; citokinina-BA i giberelina-GA4, GA7), dok upotreba sintetičkih regulatora rasta za povećanje sjaja, obojenosti i ubrzanog dozrevanja plodova(na bazi etilena) nisu dozvoljeni.
  8. Integralna zaštita voćaka podrazumeva upotrebu pesticida koji obezbeđuju ekonomsku proizvodnju visokog kvaliteta, u trenutku kada brojnost štetnih organizama pređe ekonomske pragove tolerantnosti. Svi pesticidi moraju biti lokalno i nacionalno identifikovani na osnovu kriterijuma IPV-a i razvrstani u zelenu (zadovoljava kriterijume), žutu (delimično zadovoljava kriterijume i njihova upotreba je dozvoljena u programima zaštite samo ukoliko nema preparata sa zelene liste) i crvenu listu (pesticidi koji se ne smeju koristiti).
  9. Berba, čuvanje i kvalitet plodova podrazumeva pravovremenu berbu (shodno sorti i nameni plodova), uz poštovanje sl. kriterijuma: dopadljiv spoljašnji izgled; dobro čuvanje u hladnjači i održivost plodova po iznošenju iz hladnjače (dobar tzv. shelf-life); dobar ukus, aroma, povoljan odnos šećeri/kiseline, zadovoljavajući sadržaj vitamina i higijeničnost plodova; tehnologija čuvanja, manipulacije i plasmana plodova u funkciji održanja propisanog visokog unutrašnjeg i spoljnog kvaliteta; probirna berba, shodno stepenu zrelosti, obojenosti plodova i visini projektovanog prinosa uz momentalno iskladištenje i prodaju krupnih plodova koji se po pravilu loše čuvaju.
  10. Čuvanje životne sredine voćnjaka predstavlja jedan od najznačajnijih ciljeva i zahteva IPV-a, a ono se postiže osavremenjavanjem tehnologije zaštite. Atomizeri sa radijalnim protokom vazduha iz jednog centra težiće da se zamene prskalicama sa paralelnim protokom ili tunelom koje obezbeđuju što manje i nekontrolisano rasipanje rastvora pesticida (tzv. drift). Upotreba dizni koje proizvode kapi manje od 90 mikrona nije dozvoljena. Adekvatna tehnologija zaštite podrazumeva upotrebu valjane doze pesticida shodno veličini biljnog sklopa.

                  Standardi poboljšali kvalitet voća

Uvođenje IPV koncepta teoretski i praktično je zaživelo tokom druge polovine XX veka u oblasti Južni Tirol, najintenzivnijem voćarskom proizvodnom regionu u Evropi. Glavni oslonci ovom sistemu standarda bila su upravo tamošnja savetodavna služba za voćarstvo i vinogradarstvo koja je poznata širom sveta i koja danas broji preko 6000 članova, kao i svetski poznat stručni časopis Obstbau i Weinbau. Poljoprivrednici iz Južnog Tirola pridaju veliki značaj svežini i kvalitetu svojih proizvoda pored transparentne tehnologije gajenja, zbog čega se pridržavaju strogih smernica radne grupe AGRIOS za integralno voćarstvo odnosno proizvodnju jabuke prema organskim principima. Principi ove proizvodnje definisani su maksimom ’Upotreba pesticida treba da bude u interesu proizvođača, zdrave okoline i zaštite proizvođača’.

dr Dejan Marinković

PSSS Beograd

 

 

Tags: No tags

Comments are closed.