DSC04351 00

Ishrana maline u organskoj proiyvodnji

 

  • Malina ima značajne potrebe za hranivima, a posebno za kalijumom, zbog toga je treba redovno prihranjivati, a količine prilagoditi osobinama zemljišta i njegovoj obezbeđenosti hranivima. Za prihranu maline treba koristiti organska, a po potrebi i dozvoljena folijarna hraniva. Od organskih hraniva najpogodniji za primenu su zgoreli stajnjak, kompost i treset .

 

Ključni preduslov za ostvarivanje osnovnog principa organske poljoprivrede je povećanje sadržaja organske materije u zemljištu! Prelazni period (period konverzije) treba maksimalno iskoristiti da se primenom:stajnjaka, komposta, zelenišnim đubrenjem i drugim merama poveća sadržaj organske materije u zemljištu. Unošenjem 1 t stajnjaka, zemljište se obogaćuje za: 10 kg N, 5 kg P2O5 i 10 kg K2O. U Tabeli su date norme primene stajnjaka.Kao redovna mera povećanja sadržaja organske materije i održavanja plodnosti preporučuje se unošenje oko 20 t stajnjaka svake godine .Da bi se ispoštovala navedena pravila potrebno je izvršiti analizu zemljišta i količine prilagoditi potrebama svake konkretne parcele. Da bi se na jednom hektaru vrednost humusa povećala za 1% potrebno je oko 200 t zgorelog stajnjaka.Plodnost zemljišta se održava ako postoji ravnoteža između “iznošenja” hranjivih elemenata kroz prinos gajenih biljaka i procesa obnove – vraćanja u zemljište. Najbolji primer su šume u kojima se kroz procese razlaganja obnavlja organska masa bez intervencije čoveka. Na krčevinama šuma nekoliko godina mogu se gajiti biljke i postići dobar prinos bez primene hraniva! Norme primene stajnjaka Parametar Vrednost,Stajnjak 10-30 t/ha

Zadnji rok primene stajnjaka (karenca) – 120 dana pre berbe maline i jagode

Maksimalna količina stajnjaka – Maksimalno 170 kg N/ha godišnje

Sadržaj humusa u zemjištu – Preko 3 %

Malina ima značajne potrebe za hranivima, a posebno za kalijumom, zbog toga je treba redovno prihranjivati, a količine prilagoditi osobinama zemljišta i njegovoj obezbeđenosti hranivima. Za prihranu maline treba koristiti organska, a po potrebi i dozvoljena folijarna hraniva. Od organskih hraniva najpogodniji za primenu su zgoreli stajnjak, kompost i treset .

Stajnjak je najbolje primeniti posle berbe, krajem novembra i od decembra do početka februara. Ne rastura se po celoj površini malinjaka, nego samo u redove.

Stajnjak treba da je dobro zgoreo , bez semena korovskih biljaka. Može se koristiti živinski, ovčiji I goveđi stajnjak – prva dva u količini od 15 t/ha,a goveđi–20 t/ha, ako se rastura svake godine, a ako se primenjuju svake druge godine onda se ove količine dupliraju. Analiza zemljišta je neophodna mera da bi se utvrdilo stanje obezbeđenosti zemljišta hranivima I procenile količine koje je neophodno dodati.

Stajnjak najbolji za prihranu maline

Kompost se može primeniti u količini koja ne bi trebala da pređe 25 t/ha/godini. Postoje pozitivna iskustva sa gajenjem maline primenom 60 l komposta po dužnom metru špalira. U takvim uslovima biljke se dobro razvijaju i pokazuju značajnu otpornost prema svim patogenima, a posebno prema prouzrokovačima bolesti korena (trulež i uvelost).

Kompostiranje je proces prirodnog razlaganja organske materije i njenog pretvaranja u kompost. Postupak kompostiranja je tehnički veoma jednostavan I moguće ga je primeniti u svakom gazdinstvu koje stvara otpad biljnog porekla. Pod biljnim otpacima podrazumevaju se: žetveni ostaci, ostaci od rezidbe, ostaci iz kuhinje pri pripremi voća i povrća, pri uzgoju cveća, nege drveća, korovske biljke bez semena, korišćena zemlja za saksije, otpaci od drveta, strugotina, pokošena trava i drugo zelenilo. Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih, fulvinskih i amino kiselina, koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu. Korenov sistem biljaka pomoću ovih organskih kiselina može da koristi veću količinu mineralnih materija. Hranivo jača otpornost biljaka na stres i niske temperature.

ZELENIŠNO ĐUBRENJEPovećanje sadržaja organske materije u zemljištu i poboljšanje njegove strukture postiže se i zelenišnim đubrenjem. Ovaj postupak podrazumeva da se zeljaste biljke seju, gaje do faze cvetanja, a posle toga zaoravaju. Biljke se gaje kao predusev, međukultura i naknadni usev. Kao predusev gaje se: jari ječam i obična grahorica, lupina. U jesen, kao naknadna kultura seju se: uljana repica, smeša maljave grahorice, ljulja i deteline, smeša maljave grahorice i ozimog ječma. Kao međukultura (zajedno sa malinom u toku proleća i leta u međurednom prostoru) gaje se: facelija, stočni grašak. Zelena biljna masa u periodu  cvetanja se tarupira ili kosi rotacionom kosom i zaorava. Biljke vezuju vazdušni azot zahvaljujući kvržičnim bakterijama na korenu i na taj način povećavaju sadržaj ovog hraniva u zemljištu.

 

Marija Milenković

PSSS Beograd

 

 

Tags: No tags

Comments are closed.