Zlata Kocic i Doploma

Nagrada podsticaj i obaveza

Intervju Zlata Kocić,dobitnik nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću“

 

  • -Ako ne lišavamo mlade da čuju najbolje što je sazdano u našem jeziku, onda će ih vući da čitaju. A čitanje je veliki preduslov pisanju,kaze za portal Ar PRESS Zlata Kocić

Zlata Kocić

Dobitnik ovogodišnje,26. nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću“, koju  tradicionalno  dodeljuje Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ iz Orašca za rodoljubivo pesništvo je Zlata Kocić,pesnikinja iz Beograda.

Žiri kome je predsedavao akademik Matija Bećković u obrazloženju napisao je da se priznanje dodeljuje „za topao, prefinjen i sugestivan lirski izraz savremenog rodoljublja, koje kosmičkom simbolikom i maternjom melodijom ovaploćuje mitske, folklorne i zavičajne slike, hvatajući oslonac i tvoreći uporište u duhovnoj i hrišćanskoj narodnoj tradiciji, po čemu je dostojna sledbenica slavnog uzora pesnika bune“.

Dosadašnji dobitnici Nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću“ su: Tanasije Mladenović, Matija Bećković, Stevan Raičković, Miodrag Pavlović, Slobodan Pavićević, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Slobodan Rakitić, Rajko Petrov Nogo, Dragan Kolundžija, Đorđe Nikolić, Dragomir Brajković, Dobrica Erić, Petar Pajić, Milosav Tešić, Đorđo Sladoje, Dragan Lakićević, Vladimir Jagličić, Ranko Jovović, već pomenuta Milena Marković, Đorđe Nešić, Krstivoje Ilić, Miroslav Maksimović, Dragan Hamović , Manojle Gavrilović i za ovu godinu Zlata Kocić…

Uz nagradu objavljen je i izbor pesama Zlate Kocić pod naslovom „Slamke Sunčeve” sa pogovorom koji je napisao Marko Paovica.

Bio je to povod za intervju sa ovim plodnim književnim stvaraocem I prevodiocem.

Ar PRESS;- Prošle godine dobili ste nagradu  „Milica Stojadinović Srpkinja“ koju Kulturni centar Vojvodine , ove Odzivi Filipu Višnjiću a pre neku godinu Disovu.Šta za vas predstavljaju nagrade?

-Nagrade su odgovori –  odazivi, da se poslužimo srećnom formulacijom iz povoda ovom našem razgovoru. To je dar koji može izostati, s kojim ne računate, ali kad je tu primate ga kao oblik razumevanja, čin podrške od strane  merodavnih kolega. Sličan odgovor je i tekst pobuđen onim što pišemo, koji pokazuje dubinu razumevanja. Ne kaže se zalud „odjek“ nekog dela, ili pesničkog glasa: može se i bez njega, ali ako zazvuči, dragocen je i dodatno podsticajan. Nagrada uvek bude povod za neko dublje uranjanje u lik i delo prethodnika čije ime ona nosi.

Ar PRESS;- Stvarate pola veka. Ovo je Vasa 17 knjiga pesama ako se ne varam.Najveći problem književnika i pesnika koji stvara je da mu delo ili pesma ugleda svetlo dana.Da li ste uspeli sve vaše pesme da objavite,da ih pročitaju i drugi?

-Nije, naravno, presudan broj knjiga. Niti tu ima pravila. Ali ako već brojimo, onda pesničkih knjiga imam 11, a 3 poetsko prozne. Dva izbora na stranim jezicima, jednu knjigu prevedenu u celosti. Eto, lepim sticajem okolnosti došli su i izbori kod nas, o kojima nije bilo moje da razmišljam. Jedan izbor povodom „Disove“, drugi je u pripremi povodom „Srpkinje“, treći ovaj, povodom „Filipa Višnjića“. A sve pesme…Ne, ne uđe u knjigu sve što napišemo, naprotiv, mnogo je odbacivanja. Imala sam sreće s izdavačima, posebno s tumačima: išlo je to postupno i  neusiljeno. Kad bi se sabrali ti izvrsni tekstovi, tri zbornika i značajan niz izvan njih, ne bi, mislim, stalo u jedne korice. Ali ako bi sad neko poželeo da pročita neku od mojih knjiga, prosto ne znam gde bi je našao, takva je danas, uglavnom, sudbina pesničkih knjiga. Zato je tiraž ovog izbora utešan, u izvesnoj meri.

Ar PRESS;- Bavite se I prevodjenjem na ruski I sa ruskog.Osim što su veća zemlja da li imaju I više pesnika nego mi I ima li razlike u onome o čemu pevaju naši I njihovi pesnici?

=Da ih ima više, ima, naravno, još su i rasejani po svetu. A razlika i ima i nema. Po pitanju forme, verniji su versifikaciji, ucelo uzev, ali ima i tzv. slobodnog stiha. Imaju ogromno književno nasleđe tradicije ranijih vekova, početkom dvadesetog snažnu avangardu. A razlike, i inače, nalazimo ne samo upoređujući  „o čemu“ se peva nego pre svega – kako. Kako  se sublimiše vreme i duh, kako se osećanje, misao, ritam, zvuk,  stope u poetski iskaz, to je ključno, uvek individualno, uvek u zavisnosti od talenta i urođenog nekog majstorstva.

Ar PRESS;- Svaki književni stvaralac priča je za sebe,tu ubrajam i pesnike.Kada pišete pesme,kada dodje ideja,inspiracija…?

-Rečeno je: Duh diše gde hoće, podrazumeva se i kad: kad se steknu ti čudesni uslovi nadahnuća njime. Naše je samo da budemo dovoljno osetljivi i ujedno jaki da primimo nalet, sačuvamo zanos kao vrstu blagodati, a da smo bezazleni kao deca, i posvećeni, odgovorni kao zreli stvaraoci.

Ar PRESS;- Čini se da se danas mladji manje interesuju za lepu reč i pisanje pesama?Zašto?

-Ako možemo na časak otkloniti na stranu svu agresiju, svu neselektivnu zatrpanost koju nameću glasila, onda ćemo se nužno vratiti  ulozi roditelja, školstva, kao i odnosu društva prema kulturi. Čoveku je urođena potreba za ritmikom, skladom, lepotom govora, pesma je detetu dar nad darovima, za ukupno oblikovanje i razvoj, da ne nabrajam čega sve, znamo svi, od pamćenja i govora do buđenja estetsko-etičkog bića. Ako ne lišavamo mlade da čuju najbolje što je sazdano u našem jeziku, onda će ih vući da čitaju. A čitanje je veliki preduslov pisanju.

Ar PRESS;- Koja bi bila Vaša poruka mladim pesnicima koji tek počinju da pišu?

-Upravo to: da čitaju. Da istražuju bez kraja i konca: šta im je vekovima ostavljano u nasleđe. Da osluškuju i dublje slojeve jezičkog nasleđa, i govor prirode, i trepet bića, kako sopstvenog tako i drugog. Sve što istinski zavole, progovoriće kroz njih samo.

Miodrag Petrović

 

Biografija Zlate  Kocić

Zlata Kocić (1950). Pesnik, prevodilac, esejist. Filolog (ruski jezik i književnost). Radila kao profesor i kao urednik. Živi u Beogradu.

Objavljuje poeziju, poetsku prozu, dramske poetske tekstove,

studije o domaćoj i inostranoj poeziji i prozi, prevode s ruskog

i na ruski jezik i priređene izbore poetskih tekstova.

Pesme su joj prevođene na ruski, engleski, francuski, nemački, bugarski, kineski, jermenski, poljski, beloruski, slovački, albanski jezik. O njenoj poeziji objavljena su tri zbornika kritičkih tekstova, sa bibliografijom.

Pesničke knjige: Klopka za senku (1982), Oro oko grotla (1990),

Rebro (1993), Gnezdo i kupola (1995), Vazdušne freske (1999),

Lazareve lestve (2003; 2010); Melod na vodi (2008);

Belo pule (2014), Biberče (2014),  Grumen (2020), Galgal  (2020);

Le piéton au large (Pešak na pučini, izbor, na srpskom i francuskom, 2014), Skala Sirina (Sirinova skala, izbor, na srpskom i ruskom, 2014),

Harmon ( izbor, 2017).

Belый oslik (Belo pule) – u prevodu Olega Komkova (2018).

Knjige poetske proze: Polog (1999), Čaura-aura-ura (2016),

Prostori duše (2019).

Knjiga Rtanjska svetila – o poeziji Miodraga Pavlovića (1996).

U preko trideset prevedenih knjiga, i u antologijama, objavila prepeve poezije klasične i avangardne ruske poezije – od Lomonosova, preko Puškina, Ljermontova, Tjutčeva, Bloka, Pasternaka, Cvetajeve, Ahmatove, Hlebnjikova, Brodskog, do Jelene Švarc, Olge Sedakove, Aleksandra Radaškjeviča; kao i knjige

proze Bulgakova, Bunjina, V. Rasputina i dr.

Nagrade: „Zmajeva”; „Disova”,  „Žička hrisovulja”;  „Ramonda Serbica”; „Jefimijin vez”;  „Drainčeva”;  „Nolitova”; „Zlatni krst kneza Lazara” ; „Velika Bazjaška povelja”, „Zaplanjski orfej”, „Gordana Todorović”;„Milica Stojadinović Srpkinja”;  „Jovan Maksimović”; „FEDOR”. Nacionalno priznanje za doprinos srpskoj kulturi.

 

 

 

 

Tags: No tags

Comments are closed.