DSC02322 00

Nema meda bez pčela!

INTERVJU;Vlastimir Spasić,Glavni i odgovorni urednik„Srpskog pčelara“ za portal „Ar PRESS“

                       

  • -Jedan od pouzdanih parametara provere kvaliteta meda na tržištu je cena. Ako je cena meda izrazito niska, odnosno značajno odstupa od uobičajene cene na tržištu, to svakako izaziva sumnju da je u pitanju lažni ili med lošeg kvaliteta,kaže za portal „Ar PRESS“ Vlastimir Spasić,Glavni i odgovorni urednik„Srpskog pčelara“

 

 

Proizvodnja meda u Srbiji pa I svetu poslednjih godina u ekspanziji je.Nažalost,natržištu je sve više meda sumnjivog kvaliteta.Ko su najveći proizvodjači falsifikovanog meda I gde je Srbija u tome samo su neke od tema za razgovor sa inž.Vlasimirom Spasićem,Glavnim i odgovornim urednikom„Srpskog pčelara“,stručnog časopisa za pčelarstvo koji pod ovim nazivom izlazi od 1934.godine. „Srpski pčelara“izdaje Savez pčelarskih organizacija  Srbije (SPOS).

  • Ar PRESS: –Koliko se godišnje u svetu proizvede meda legalno, a koliko ilegalno? Ko su danas najveći falsifikatori meda i gde je Srbija u tome?

 Vlastimir Spasić

Vlastimir SPASIĆ; – Procenjuje se da se u svetu pčele gaje u preko 90 miliona košnica, iz kojih se dobija oko 1,9 miliona tona meda, u vrednosti oko 2,3 milijardi američkih dolara.

– Dаnаs se nа svetsko tržište ne isporučuje sаmo velikа količinа fаlsifikovаnog medа, već i opremа i tehnologija zа njegovu proizvodnju.

– Izveštаji o fаlsifikovаnju u Evropi, Kаnаdi, Austrаliji i Indiji, kаo i brojni izveštаji u kineskoj i indijskoj štаmpi ukаzuju dа se fаlsifikovаni med prodаje potrošаčimа širom svetа.

– Inspekcijske kontrole u EU ukazale su na masovno falsifikovanje meda. Interna naučna služba Evropske komisije testirala je 893 uzoraka meda u prodavnicama na malo i otkrila da je 127 uzoraka, tj.14% sadrže dodatke šećernih sirupa.Ima podataka koji govore  da je u SAD  čak 70 posto je falsifikovanog meda.

Nedavno su američki pčelari uputili peticiju Američkoj komisiji zа međunаrodnu trgovinu  i  Ministаrstvu trgovine SAD, u kojoj su optužili pet zemаljа zbog dаmping cenа medа iz: Argentine, Brаzilа, Indije, Ukrаjine i Vijetnаmа, koje čine 90%  аmeričke ponude medа u 2020. godini. Sasvim je sigurno da su pored Kine,koja je na prvom mestu po proizvodnji lažnog meda, ovo i najveći proizvođači lažnog meda.

– Kada je Srbija u pitanju, trebareći da je pri kraju je velika akcija otkrivanja lažnog meda, u koju je uključena veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, a predvodi  je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Preliminarni rezultati su pokazali  da oko 40 odsto meda na domaćem tržištu nije ispravno. Ovo je značajan napredak, u odnosu na samo pre neku godinu kada se govorilo da je oko 90% uzoraka meda na domaćem tržištu bilo neispravno.

 

  • Ar PRESS: – Pored šećera od čega falsifikatori prave „med“?

Vlastimir SPASIĆ;–Med se fаlsifikuje nа dvа nаčinа, u košnici – prihrаnom pčelа zа vreme pаše šećernim sirupom i vаn košnice – kаdа se fаlsifikovаnje vrši u „industriji“ lažnog meda, tj. Stvaranjem veštačkih sirupa, koji imaju približne karakteristike prirodnog  meda.

– Ipak,najčešća prevara je razblaživanje pravog meda sirupom, koji se obično proizvodi od šećera od šećerne repe, pirinča i/ili kukuruza.

  • Ar PRESS: – Da li je proizvodnja falsifikovanog meda u svetu negde dozvoljena pa i samo korišćenje naziva „med“?

Vlastimir SPASIĆ;–Zvanično, bar koliko je meni poznato, nigde nije legalizovana proizvodnja lažnog meda.Ima pokušaja da se proizvodnja veštačkog meda legalizije, ali za sada bez uspeha.

Jedno je bitno naglasiti,naziv med može da nosi samo proizvod pčela.Dakle med bez pčela ne postoji.

  • Ar PRESS: – U Rači je prošle godine otvoren pogon za proizvodnju i plasman meda „Naš med“ali u Srbiji,u megamarketima često se pojavljuje med sumnjivog kvaliteta?

Vlastimir SPASIĆ;–Nije redak slučaj da se u rafovima u našim prodavnicama može naći med sumnjivog kvaliteta, kojeg je istina sve manje, s obzirom na široku akciju kontrole, koju sam već spomenuo, a koju je void Uprava za veterinu, Ministarstva poljoprivrede.

Od ove godine na našem tržištu pojavio se i med uvoznog porekla, iz Moldavije i Ukrajine, koji se uvozi po izuztetno niskoj ceni, 1,7 evra, a kao što sam kazao, cena govori o kvalitetu.

                                             U svetu ima oko 90 miliona košnica

  • Ar PRESS: – Kako prepoznati falsifikovani med bez nošenja u laboratoriju?

Vlastimir SPASIĆ;–To je jako teško, odnosno svi praktični i priručni postupci su veoma nepouzdani.

– Načini koji se često prikazuju u medijima, kao što je okretanje tegle naopako, pri čemu se formira vazdušni balon, koji se polako kreće od vrha prema dnu tegle, ili da se med cedi u neprekidnoj niti,mogu samo donekle da ukažu na gustinu, odnosno viskozitet meda, koji zavisi od sadržaja vlage u medu, a koja prema Pravilniku o kvalitetu meda, za sve vrste meda može da bude najviše  20%. Znači med kojii ma 16% sadržaja vlage pokazaće drugačiji viskozitet u odnosu na med sa 20% vlage, a i jedan i drugi  uzorak su ispravni.Takođe, bitno je i na kojoj temperature testirate med na ovaj način, med na temperature višoj od sobne pokazaće drugačiji viskozitet u odnosu na nižu temperaturu.

– Jedan od pouzdanih parametara provere kvaliteta meda na tržištu je cena. Ako je cena meda izrazito niska, odnosno značajno odstupa oduobičajene cene na tržištu, to svakako izaziva sumnju da je u pitanju lažni ili med lošeg kvaliteta.

Primera radi,otkupna cena bagremovog  meda, prošlogodišnje berbe je 7,4 evra, (oko 880 dinara), ima li logike i opravdanja da cena u maloprodaji bude ispod ove cene, a nije redak slučaj da u rafovima viđamo med po ceni od 600-700 dinara, pa čak i nižoj.U ovom trenutku, svaka  cena ispod 1200–1300  dinara za kilogram, opravdano izaziva sumnju u kvalitet.

– Kristalizacija meda je jedan od najpouzdanijih načina provere kvaliteta meda. Poznato je da samo prirodan med kristališe.Nažalost, kod mnogih potrošača vlada predrasuda da je kristalisan med lažni med, pa otuda i nazivu šećeren med, što nikako nije pravilan termin.Opširnije o kristalizaciji meda, čitaoci mogu pročitati na sajtu SPOS-a: https://spos.info/o-kristalisanju-meda.

Miodrag Petrović

 

Tags: No tags

Comments are closed.