Na poslu 011

„Oči u oči“ sa koronom

 

 

 

 

 

Intervju Dr Dušan Vujnović,epidemiolog iz Arandjelovca

  • Veoma važno da se izvuče pouka iz ove epidemije i da svi naučnici sveta preduzmu sve mere u budućnosti jer ova epidemija nema samo zdravstveni uticaj na ljude već i ekonomski,politički uticaj ,migracije ljudi u svetu,kaže epidemiolog  Dr Dušan Vujnović za portal”Ar PRESS”

 

Devet meseci je prošlo kako je zabeležen prvi slučaj korone kod nas.Isto toliko traje epidemija.Prvi koji se sreću sa ovim virusom su lekari epidemiolozi.Dr Dušan Vujnović ,epidemiolog iz Arandjelovca otišao je zvanično u penziju ali kao epidemiolog sa iskustvom devet meseci je u prvim redovima borbe protiv ovog nevidljivog neprijatelja..

  • Kakav je bio Vaš prvi utisak kada je počela epidemija i danas 9 meseci kasnije?

Dr Dušan Vujnović

-Na početku epidemije uključujući i nas zdravstvene radnike,svi smo bili zbunjeni,mada smo očekivali da če epidemija po nekoj analogiji i po modelu da se odvija kao mnoge predhodne epidemije ali kako je vreme prolazilo ispostavilo se da se radi o nekom potpuno novom,nepoznatom virusu o kome nismo imali nikakva naučna saznanja.Druga stvar epidemija se nije ponašala i reagovala na pojedine sezone,klimatske uslove.Mnogo se pričalo o tome na početku kako će sa povećanjem temperature virus da isčezne,medjutim ništa se nije dogodilo.Sa velikom nepoznanicom smo se našli pred virusom,veoma zbunjeni.Sećate se da smo na početku epidemije morali da nosimo i maske,rukavice i dezinfekcija …

Kako je vreme prolazilo mi smo ulazili u suštinu epidemije,upoznavali smo bolje ponašanje virusa i kasnije se to pokazalo kao jedan dobar sistem rada koji se i dan danas sprovodi stime što su neke mere sa početka epidemije i danas ostale iste.

  • Svaki drugi dan ste bili angažovani u Lazarevcu,kako je to izgledalo?

-Lazarevac je industrijski grad u kome radi puno radnika iz susednih opština.Kada to kažem mislim da ima radnika iz Valjeva,Uba,Lajkovca,Ljiga,Obrenovca i Arandjelovca koji rade u sistemu „Kolubara“.Sasvim je normalno da gde je tamo veliki broj ljudi velika je transmisija pa lako dolazi i do zaražavanja.Od 20.marta kada je počela epidemija u Lazarevcu počeli smo sa jednom ambulantom a danas ih imamo četiri.Od svih meseci najteži nam je bio decembar jer smo samo u njemu od početka do danas(27,12.) imali preko 1500 zaraženih ljudi i negde oko šest umrlih.Od početka epidemije na ovom području je umrlo 22 ljudi.Uglavnom to su starija lica a ima i onih mladjih.Dom zdravlja u Lazarevcu u epidemiju je ušao  sa 95 lekara i 154 medicinskih tekničara i sestara.Tokom epidemije priključili su se i lekari drugih specijalizacija.

Predah za slikanje

  •  Sa koronom ste se susretali svaki dan kada ste išli na posao ,u kakvom stanju su bili pacijenti.Da li se bolest mogla prepoznati bez nekog testiranja?

-Bolest se nije mogla prepoznati jer je na početku ova bolest ličila na običan sezonski grip.Medjutim zahvaljujući Institutu za javno zdravlje „Batut“ koji je doneo takozvane algoritme i procedure kod dijagnostikovanja i lečenja lekari su polako ulazili u problematiku,izveštili se i lako vršili trijažu pacijenata što je pomoglo da se se svi pacijenti ne šalju ka Infektivnoj klinici u Beogradu nego da se oni sa lakšim kliničkom slikom budu kod svojih kuča uz strogu izolaciju dok su oni  sa težom kliničkom slikom slati u Infektivnu kliniku i druge klinike koje su bile u Kovid sistemu u Beogradu.

  • Za epidemiologe ovo nije uobičajena slika.Na fakultetima se uči jedno a u praksi je nešto drugo?

-Da,Ja sam epidemiolog koji punih 40 godina radi ovaj posao i svojevremeno sam na Kosovu učestvovao u gašenju mnogih epidemija.Bile su dve epidemije trbušnog tifusa,jedna epidemija dečije paralize i jedna epidemija hemoragične griznice sa bubrežnim sindomom  koja se pojavila u to vreme.To iskustvo sam preneo i ovde.Terensko  iskustvo je veoma značajno kada lekar upozna ceo tok bolesti na licu mesta ili samo gleda i sluša.

  • Da li će u narednim godinama čovečanstvo imati slične epidemije i da li je na ovu bilo ljudskog uticaja?

Ako podjemo od toga da je ova epidemija bila delo laboratorijskih ispitivanja onda u narednom periodu možemo da očekujemo slićne epidemije i sa mnogo težim posledicama.Zato je veoma važno da se izvuče pouka iz ove epidemije i da svi naučnici sveta preduzmu sve mere u budučnosti jer ova epidemija nema samo zdravstveni uticaj na ljude več i ekonomski,politički uticaj ,migracije  ljudi u svetu…

  • Od ovih devet meseci koliko traje epidemija kada Vam je bilo najteže?

Najteže je bilo na početku epidemije,kada mo bili zatečeni,bez ikakvog iskustva,kada smo trebali da utvrdimo strategiju borbe protiv ovog virusa a bilo je i trenutaka kada je epidemija dostizala svoj vrh ili „pik“,kada smo npr. U Lazarevcu imali 114 zaraženih u jednom danu.Trebalo je sve to pregledati,dijagnostikovati ,izvršiti trijažu,nekoga poslati u bolnicu a nekoga na kućno lečenje a pri tom raditi pod zaštitnom opremom.Kao što ste videli veoma je teško raditi u skafanderima,kada se teško diše,kada se nemožete presvlačiti ,prati ruke ili obavljati fiziološke potrebe.

  • Da li je skafander težak?

-Skafander je težak,kroz njega se teško diše,ograničava kretanje onoga ko ga nosi i celo vreme mora da vodi računa ne samo da bi sebe zaštitio već i druge i zato su oni koji rade u njima radili samo četiri sata!

Fotografije Ar PRESS i Privatna arhiva

Miodrag Petrovic

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje intervjua ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno…

 

Tags: No tags

Comments are closed.