DSC08173 022

Pola milijarde Zadrugama u Srbiji

Uskoro novi program za pomoć zadrugama

  • Ministarstvo za brigu o selu najavilo je da će novi program pomoći zadrugama biti objavljen krajem marta 2021. godine, i koji predviđa pola milijarde dinara za stare i novoformirane zadruge

 

Ministarstvo za brigu o selu I ove godine podržaće nove i stare zadruge u Srbiji. Novina programa,kako je istaknuto su zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge čija je registrovana delatnost bavljenje seoskim turizmom, zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge čija je registrovana delatnost proizvodnja predmeta ili delatnost obavljanja starih I umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti kao i zadruge čiji su osnivači pripadnici osetljivih društvenih grupa, sa registrovanom delatnošću iz oblasti zemljoradnje, poljoprivrede, proizvodnje predmeta, obavljanja starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti.

Za ove tri vrste novih zadruga, staroisti do dve godine,  predviđen je iznos do 7,5 miliona dinara.

– „Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga na čitavoj teritoriji Srbije“ je prvi u nizu programa koje će Ministarstvo za brigu o selu sprovoditi u toku 2021. godine, a prema uslovima programa i javnog konkursa koji će biti uskoro objavljen, naglasava Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Novoformirane zemljoradničke i poljoprivredne zadruge mogu da računaju na maksimalan iznos bespovratnih sredstava do 7,5 miliona dinara po jednoj zadruzi, dok će za stare zemljoradničke i poljoprivredne zadruge biti izdvojeno do 15 miliona dinara po zadruzi.

Inače, akcija ,,500 zadruga u 500 sela” krenula je sredinom 2017. godine. Prema podacima Ministarstva za brigu o selu, do sada je za tri i po godine osnovano oko 830 novih zadruga. A kako je ukazao analitičar i publicista Branislav Gulan, do pokretanja ove akcije, Srbija je bila država u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Ova akcija je vratila zadružni duh u Srbiji u život. Do sada je bespovratni novac od 1,7 milijardi dinara dobilo 152 zadruge u Srbiji. To je prvi put da država na ovaj način podstiče razvoj zadrugarstva. Kako je istaknuto, taj novac je doprineo boljitku života i oko 6.120 porodica u Srbiji, odnosno za oko 30.000 stanovnika u seoskim područjima.  I akademik Dragan Škorić je istakao da poljoprivredu, turizam I prirodne potencijale treba staviti  u funkciju razvoja sela Srbije.

 

 

POGLEDI

Brigu o selu vodi 30 institucija, rezultati katastrofalni!

                                             Branislav Gulan

Član Društva ekonomista Srbije, Nacionalngo tima za preprodosela Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan u ukazuje na to da brigu o ,,razvoju” sela u Srbiji vodi više od 30 različitih institucija.

Rezultati te ,,brige” su katastrofalni jer nestaje četvrtina sela. A, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Nestajanjem sela, nestaje i Srbija. A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. Uostalom, i šta da radimo sa zemlјom bez naroda, kaže Gulan navodeći podatak da je u 1.034 naselјa manje od po 100 žitelјa, da ih 550 ima manje od 50 stanovnika, da u Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku.

,,U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi. Poštu nema 2.000 sela, čak 500 sela nema  asfaltni put ni vezu sa svetom. U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice. Žitelјi moraju na put da kupe hranu. U 2.760 sela nema vrtića, u 230 sela nema osnovne škole, U dve trećine naselјa nema ambulante. Danas u Srbiji ima više od 200 naselјa – sela, bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu’’,  navodi Gulan.

Naglašava da pojam selo ne postoji u Ustavu Srbije, što dovoljno govori o brizi države za selo i njegove stanovnike.

Govoreći o procesu depopulacije sela u Srbiji svakako ne treba gubiti iz vida to da je trend napuštanja ruralnih sredina imanentan i drugim zemljama. Urbanizacija u celom svetu je u neprestanom porastu i to je sasvim legitiman proces koji ne treba zaustavljati. Neke zemlje su urbanizovane i 90 odsto, a Srbija je i dalje izrazito ruralna. Međutim, osnovna razlika je u tome što razvijene zemlje vode politike u kojima je prosperitet ruralnih sredina jedna od prioritetnih oblasti, pa ulažu u infrastrukturu, zdravstvo, poljoprivredu… Srbiji su usta puna sela samo u političke i promotivne svrhe, sva ulaganja su svedena na minimum.

                                                       Sela se gase

Najblaže rečeno, licemerno je pozivati na povratak na selo u uslovima kakve imamo. Hajde da poboljšamo kvalitet života ljudi koji već žive tu. A to znači, da se uloži u savremenu infrastrukturu, u domove zdravlja, u škole, puteve… Postoje li uopšte podaci o tome koliko ova zemlja ulaže u ruralni razvoj? Iz godine u godinu, iz dana u dan, vidimo samo propadanje, nikako prosperitet. Ljudi su demotivisani, ojađeni. Usuđujem se reći i uplašeni sasvim realnog scenarija da ovdašnja sela naseli stanovništvo iz drugih kultura, to jest migranti s Bliskog istoka, kaže Gulan.

Po njemu, probleme sa kojima se suočava seosko stanovništvo generalno uzrokuje to što se “na čelo lokalnih samouprava postavljaju poslušnici a ne ljudi od ugleda izabrani po volji građana”.

Takvi kadrovi rade isključivo po direktivi njihovih centrala, ne vodeći računa o potrebama građana. Naučeni su da nemaju inicijativu već se njihov rad svodi na zadovoljenje partijskih zahteva, kao što je prikupljanje autobusa za miting – ukazuje Gulan.

 

Fotografije M.Petrović

 

Tags: No tags

Comments are closed.