Žetva ozimih strnih žita je završena, tako da treba planirati postrnu setvu. Od perioda žetve do kraja oktobra, a za neke useve i do kraja novembra, ima dosta vremena, od 70 do 100 dana. Treba koristiti sorte i hibride krace vegetacije i ovo je velika šansa da se iskoriste prirodne pogodnosti, kvalitetno zemljište i povoljne temperatura.
U zavisnosti od vremena setve, što je uslovljeno vremenom žetve preduseva, potrebama gazdinstvai mogucnosti prodaje proizvoda, treba se odluciti za tip i strukturu proizvodnje. Stvorene su sorte i hibridi kratke vegetacije vecine biljnih vrsta, koje su pogodne za postrnu proizvodnju.
Ranijom setvom treba proizvoditi useve za zrno. Za ovakvu proizvodnju treba izabrati hibride kukuruza grupe zrenja 200-300, a za kasniju setvu treba izabrati hibride kukuruza ranije vegetacije, grupe zrenja 100 ili 200.
Tehnologija proizvodnje je jednostavna, plitko oranje ili tanjiranje, setvospremac, setva, ne treba
upotreba osnovnog djubrenja, a prihranjivanje azotom u fazi 7-8 listova bi koristilo za bolji prinos.
Proizvodnja krastavaca- kornišona za zimnicu je vrlo znacajna i profitabilna, te se sve više seje posle žetve pšenice. Postrna proizvodnja boranije za pijacu ili konzerviranje je takodje znacajna, takodje i proizvodnja zelene salate, spanac, a znacajna je i proizvodnja cvekle, mrkve, pa cak i crnog luka za pijacu.
Postrna proizvodnja useva za zelenu masu, bilo za siliranje ili neposrednu ishranu životinja,vrlo je zna?ajna i kod nas je do sada bila najrasprostranjenija. Po pravilu sva gazdinstva, bilo veca ili manja, koja se bave govedarskom proizvodnjom, zelenu masu ca siliranje trebalo bi da proizvode u postrnoj setvi. Postoji veci broj biljaka za ovakvu proizvodnju,pojedinacno ili kombinovano, ali je kukuruz najpogodniji i najviše zastupljen.
Iako se za ovaj nacin primene ne zahteva da zrno sazri, potrebno je da se formira i dostigne do mlecne ili voštane zrelosti. Zbog toga, potrebno je usaglasiti hibride kukuruza s vremenom setve. Potrebna je gušca setva od redovne i to od 80.000 do 100.000 biljaka po hektaru.
Osim kukuruza , za proizvodnju zelene mase, za potrebe siliranja ili neposredne ishrane, u postrnoj setvi mogu se gajiti i drugi usevi, sudanska trava, sirak, sto?ni kelj, perko i slicne biljne vrste sa velikom biljnom masom.
Znacaj postrne setve:
-Znacajno povecanje proizvodnje jeftine hrane po jedinici površine, narocito zelene mase za stocnu hranu i konzumnog povrca;
-Produktivnije korišcenje obradivog zemljišta ;
-Intenzivnije korišcenje prirodnih resursa- zemljišta i vode;
-Raznovrsna biljna proizvodnja.
Violeta Velickovic dipl.ing
PSSS Beograd
