Cetvoropreg u Crepaji 02

Rajko Jovanović iz Vrbice kod Arandjelovca istinski zaljubljenik u konje

 

 

 

 

 

VRANCI ISPUNJENJE DEČIJEG SNA

  • Nagrade nisu imperativ već druženje sa ljudima,da se vide konji,oprema.Uvek ima nešto novo.Kada dobijete pehar ipak bude zadovoljstvo za ono što radite,za svoj trud.Gde god sam učestvovao dobio sam neku nagradu;za najbolju zapregu,opremu,par konja.Kada imate najbolji par na fijakerijadi ipak nešto znači u velikoj konkurenciji,kaže Jovanović

 

Industrijalizacijom zemlje traktori iz štala isterali su konje.Prema popisu poljoprivrede obavljenom 2012. godine u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji bilo je oko 5000 konja od čega oko 1000 ždrebnih kobila i omica.Na području opštine Arandjelovac tek je nekoliko desetina primeraka ovih pllemenitih životinja.Jedan od istinskih zaljubljenika u konje je i Rajko Jovanović iz Vrbice kod Arandjelovca.

-Ljubav prema konjima neznam od kada je ,mogu reči nikada nije prestala iz detinjstva ali samo što je trajala bez konja.Sada su konji tu pa tu ljubav delimo zajedno.Konji su ovde bili prisutni generacijski u ovoj kući samo tada su služili za obradjivanje zemlje I rad a danas samo za zadovoljstvo.Od nekih sedamdesetih godina prošlog veka kada su konji prodati dok ih nisam kupio sanjao konje i odsanjao sam svoj san o konjima,kaže nam Rajko Jovanović,i dodaje:

-Volim sve konje ali vranci su deo tradicije ove kuće i uvek su bili vranci.Ja sam treća a moj sin četvrta generacija I uvek su bili vranci.Vranci i samo vranci!

Jovanović ističe da se konji u njegovu štalu  ne bi vratili da nije bilo fijakera kojeg je njegov  deda kupio ocu 1953. godine i zahvaljujuči konjima i fijakeru iz škole  ga vratio na selo.

Rajko Jovanović                                                            Četvoropreg u Crepaji 2017

-Konji i fijaker imaju presudnu ulogu u formiranju ovog seoskog domaćinstva i nastavku tradicije.Fijaker sam 2008 godine renovirao i stavio ponovo u funkciju i zahvaljući njemu kupljeni su konji i nastavljen odsanjan san o konjima koji se danas  ostvarije još više i više,priča Jovanović.

Konji danas sve manje se koriste za poljoprivredne radove.Njihovo održavanja predstavlje veliki trošak za vlasnika.

-Nije u pitanju samo novac već i obaveza baviti se konjima da budu u dobroj kondiciji ,da ideš na takmičenja i da budu poslušni.To košta dosta para ali i uloženog vremena.Hranu neću da računam,na selu smo.Nikada je  nisam ni računao.Skupa je oprema,odlasci na takmičenja,kaže dalje Jovanović.

-Danas su vlasnici konja zaljubjenici,kao i ja.Ima ih koji se bave i trgovinom iz nekog ekonomskog intertesa a najveći broj se ,kao i ja bavi iz ljubavi .Uglavnom su materijalno situirani ljudi.Nemogu sebe da svrstam u to jer oni imaju preskupe konje,imaju velike štale,velike ergele i ja se sa njima družim i imam to što imam i za mene je to sasvim dovoljno,podvlači Jovanović.

U porodici Jovanović ljubav prema konjima preneta je i na ostale članove domaćinstva.

U časovima odmora

-Ne baš kao ja jer me veže tradicija iz detinjstva i mladosti.Za njih izdvajam vremena koliko mogu.Ne gledam na sat.Kada bi mogao bilo bi i više.Sa njima bi bio ceo dan ali obaveze ne dozvoljavaju.Ujutro jedan sat.Popodne jedno sat do sat i po ako ih ne prežem.Morate da ih pustite u manjež da trče,da ih učite kako da gaze…Vikendom sa njima provodim najviše vremena.Dva para konja velika je obaveza ako želite da idu kako vi želite,zaključuje Rajko Jovanović

Lipicaneri od nekoliko desetina hiljada evra

Zimska idila

Kod nas je najzastupljeniji lipicaner.On se koristi za takmičenja na kojima i ja učestvujem.Kada je u pitanju cena konja nikada se ne zna.Možete naići na lepog ,zdravog a jeftinog konja.Čujem da su neki platili konja i 30000 evra.Ja nisam iz te  priče.Kupio sam ždrebad i odgaio ih i napravio to što sam napravio ,kaže nam Jovanović.

-Ako nameravate da idete na takmičenja solidnu opremu nemožete da kupite bez 1000 evra.To podrazimeva dobre amove,uzde,oglavine.Ako hoćete sa svojim inicijalima na opremi to ipak košta.U Srbiji ima nekoliko majstora koji prave opremu za konje , u Obrenovcu,Saraorcima a najbolji je  u Somboru- Djuran.On je i meni pravio opremu,kako sam ja želeo.Sa inicijalima…

Ljubitelji konja kao I ja  zaljubljenici su njih  I zato  se druže.Okupljaju ih fijakerijade koje se održavaju tokom godine.Prva fijakerijada je u Crepaji,drugi dan Vaksrsa.Uglavnom se održavaju svake nedelje, u Vojvodini ali ima ih i u Srbiji u Obrenovcu,Čačku,Kragujevcu,Gruža,kod Smedereva,Požarevac,Kučevo,Sopot…

Tu imaju dve vrste takmičenja;paradno ,gde učestvujem i ja i u preciznoj vožnji .Na takmičenjima sam osvojio zapažene nagrade i to mi daje podstrek.Nagrade nisu imperativ već druženje sa ljudima,da se vide konji,oprema.Uvek ima nešto novo.Kada dobijete pehar ipak bude  zadovoljstvo za ono što radite,za svoj trud.Gde god sam učestvovao dobio sam neku nagradu;za najbolju zapregu,opremu,par konja.Kada imate najbolji par na fijakerijadi ipak nešto znači u velikoj konkurenciji,priča Jovanović.

Fotografije M.Petrović i Privatna arhiva

Miodrag Petrović

 

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje teksta ,njegovog dela ili fotografija  bez saglasnosti autora nije dozvoljena…

 

 

 

Tags: No tags

Comments are closed.