Razgovori sa Sretenom Božićem, alijas B Wongarom

 

 

 

 

 

POMISLIM NA TREŠNJEVICU I SPAVAM SPOKOJNO

 

  • -Od 15 godine kada sam procitao prvu knjigu,pisanje me je vodilo kroz život kao veran pas.Roman „Raki” koji mi je doneo najvecu književnu nagradu Australije u mojim godinama bilo bi naporno prevazici ga,kaže Sreten Božic,alijas B.Wongar

 

Sreten Bozic

Jedan od najplodinijih Srba, pisaca u Australiji i svetu,bez sumnje je Sreten Božic,(88) ali u australijskoj i svetskoj književnosti on je daleko poznatiji kao B.Wongar,kako se potpisuje.

Sreten Božic,alijas B.Wongar,rodjen je 12.novembra 1932.godine u Gornjoj Trešnjevici kod Arandjelovca,kao trece od petoro dece Stevana i Darinke Božic.Njegovi romani i  pripovetke govore govore o životu Aboridžana,starosedelaca Australije i zbog toga se njegovo ime s poštovanjem izgovara.Na jednom od njihovih jezika Wongar znaci „glasnik s drugog sveta”.

Sreten Božic,alijas B.Wongar dobitnik je brojnih nagrada za književnost americkog PEN kluba,Americke bibliotecke asocijacije,engleskog lista „Observer”,Australijskog literarnog odbora,Društva pisaca Australije… a kod nas tek 2005.  godine nagradu „Rastko Petrovic”,za životno delo,

Prosveta iz Niša štampala je antologiju iz njegovih knjiga a Matica iseljenika prevod knjige Zadnji copor dingova.

Njegove knjige prevedene su na desetine jezika,objavljene u isto toliko zemalja u ukupnom tiražu od preko milion primeraka.

Pre odlaska u Australiju živeo je u Parizu, družio se sa Simon de Bovoar,Semjuel Beketom i Sartrom…  

Sreten Bozic u razgovoru sa urednikom portala

Potpisnik ovih redova gotovo dve decenije je u kontaktu sa njim i tom prilikom napravljeno je nekoliko intervjua od kojih najzanimljivije delove objavljujemo.

– Da bi covek uspeo potrebno je da se oslobodi iluzija da ce mu politika ili nekakva „demokratoja” doneti blagostanje.To može doneti jedino upornost i napor individualca.Upornost i borba za opstanak.Kada sam negde oko 1970.godine dolazio tamo u Beograd jedna moja stara koleginica rece mi zaprepašceno:”Crni Sretene,ne gubi vreme da pišeš na Engleskom,ni Crnjanski nije uspeo u tome”.Rekao sam joj da je Crnjanski ima gde i cemu da se vrati-meni nije preostalo ništa drugo nego da istrajem,kaže  Sreten Božic.

 

*U domacoj književnoj javnosti i zemlji dugo Vas nije bilo.Zašto?

-Odlomak iz moje Nuklearne Trilogije unet je u citanke za osnovne srpske škole 1992.godine tako da su mladje generacije imale prilike da se upoznaju sa mojim pisanjem. Jedan Americki izdavac uneo u antologiju kratke proze u kojoj se izmedju ostalih pisaca pojavljuje 5 Nobelovaca,ali to je na Engleskom.

 

*Objavili ste veliki broj knjiga.Da li je napisana ona prava i ako nije o cemu bi trebalo da govori?

-Zadnji moj roman Raki (konopac) doneo mi je najvecu književnu nagradu Australije.Govori o tragicnoj sudbini Srba na Balkanu i o tragediji Aboridžina u Australiji.Knjiga je prevedena na mnoge jezike.Prevazici to u mojim godinama bilo bi naporno.

*Da li se Sreten Božic pomirio sa Wongarom?Da li je Wongar-Sreten Božic ili su oni dve sasvim suprotne licnosti i imaju li neceg zajednickog?

            -Vongar nije jednostavno pseudonim.To su mi ime dali Aboridžani dok sam živeo sa njima.Sreten Božic,kao i bilo koje Evropsko ime je za njih strano i neshvatljivo.

*Šta vas je na pocetku plodne karijere teralo napred.Da li se secate vašeg prvog teksta i o cemu je govorio?

-Pisanje sam zapoceo u Trešnjevici.Bilo mi je 15 godina kada sam napustio selo i procitao prvu knjigu.Od tada pisanje me je vodilo kroz život kao veran pas.Pisac nikada ne sme stati niti priznati da je njegov rad gubljenje vremena.

 

*Da li ste nekada zažalili što ste prošli ovim putem i kada bi morali da li bio on bio isti?

-Oko 1956.godine,dok sam radio kao novinar za “Vesti” iz Užica dali su mi otkaz jer moje pisanje nije godilo Slobodanu Penezicu Krcunu koji je bio pokrovitelj tog lista.U “Vestima”su tada radili Ljubomir Simovic,Radovan Popovic i Milojko Djokovic.Doveden sam u list “Vesti” da zamenim Milojka Djokovica.Krcun je bio slepi sledbenik politike Tita i Djilasa.Njemu je Milojko Djokovic trebao u Beogradu da preuzme uredništvo sindikalnog lista “Rad” da bi se neutralisali “Sindikalisti”,svrstani oko Rankovica kojima su Tito i njegova anti-srpska politika bili nametnuti.Ja sam zanat pisanja stekao na radnickom univerzitetu “Djuro Salaj”,tu je bilo gnezdo starih”sindikalista” kojima je bilo jasno šta se dogadja sa Srbijom ali bili su nemocni da išta ucine.Pri otkazu iz “Vesti”oduzeto mi je pravo da dalje pišem.Ucinili su mi uslugu kao piscu-Svet je daleko veci i bogatiji za jednog pisca nego Peneziceva Srbija.

*Šta trenutno radite?

-Sredjum arhivu,rukopise i dnevnik.Njega sam vodio 10 godina.Prvobitno sam planirao da sav rukopis predam Nacionalnoj biblioteci ali sam posle  rešio da ga prebacim na kopjuterski jezik jer se lakše cuva a možda ce se štampati i neki od tih dnevnika.Dnevnik sam vodio 10 godina,od 1989 do 1999 godine.Nisam pisao svaki dan vec ponekad svaki drugi kada se nešto znacajno dogodi.

*Imali ste i zemlju u Australiji?

-Da ,oko 150 hektara.Vlasti su nameravale to da krce.Posle toga donete je zakon o zaštiti toga dobra.Novac koji sam dobio od imanja utrošio sam u izdavanje knjiga.Izdao sam 25 knjiga.Pisao sam na engleskom iskljucivo i za neke knjige dobijao i nagrade.

*U prvi razred u Gornjoj Trešnjevici pošli ste pred Drugi svetski rat.Cega se secate?

-Kada sam ja pošao u prvi razred bilo je 80 prvaka.Išli smo u školu koja je bila u Danilovica kuci.Secam se i kako  je bežala Jugoslovenska vojska u aprilu 1941.

*U Srbiji i Gornjoj Trešnjevici nije bio dugo,kao i na Kratkom  bregu i Lisacu,gde je proveo  prvu mladost.

            -Sa našeg imanja u Trešnjevici vidi se Rudnik,Oplenac,Kosmaj i Avala.Kada idem u krevet pomislim na tu panoramu i spavam spokojno,ispricao nam je  jednom prilikom Sreten Božic ili B.Wongar.

 

 

 Fotografije privatna arhiva i

Fotmontaža Ar PRESS-a

Miodrag Petrovic

 

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.

Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzimanje intervjua ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno.

 

 

 

 

Tags: No tags

Add a Comment

You must be logged in to post a comment