Orezan vocnjak

Rezidba zasada šljive u punom rodu

  • Intezitet i način rezidbe zavise i od namene plodova. Oštrija rezidba se izvodi kada je plod namenjen stonoj potrošnji. Umerena rezidba se primenjuje kada su plodovi namenjeni šušenju, a blaga kod sorti čiji su plodovi namenjeni za preradu u rakiju.

Šljiva se u savremenoj proizvodnji orezuje svake godine. Rezidbom se uspostavlja ravnoteža vegetativnog porasta i roda, što obezbeđuje redovan prinos i kvalitetne plodove. Svakom rezidbom, tako i šljive, potrebno je ukloniti suve, oštećene i stare, izrođene grane, kao i vodopije. U zavisnosti od starosti, kondicije i potencijalne rodnosti potrebno je ukloniti određenu masu grana i omogućiti nesmetano prodiranje svetlosti u središnji deo krune. Na ovaj način se obezbeđuje obnova rodnog drveta, porast novih grančica i sprečava ogoljavanje grana i pomeranja rodnosti ka periferiji krune.

Rezidbom do roda svake godine

Uspravne grane se uklanjaju do osnove, dok se vrh orezuje na planiranu visinu, prevođenjem na nižu mešovitu rodnu granu umerene bujnosti. Poluskeletne i skeletne grane, kao nosače rodnih elemenata, skratiti na spoljni prirast koji zauzima najpovoljniji ugao u odnosu na centralnu osu. Gornje skelete skraćivati jače u odnosu na donji skelet u cilju postizanja blago konusnog oblika čime se obezbeđuje bolja osvetljenost donjih delova krune. Previše zarasle delove krune potrebno je prorediti. U slučaju da je potrebno iz razloga korekcije uzgojnog oblika ili podmlađivanja napraviti presek prečnika većeg od 5cm, preporučeno je premazivanje preseka kalem voskom, fitobalzamom ili vodootpornim lepkom za drvo, kako bi se sprečio prodor patogena. Pri rezidbi stabala koja su kalemljena na džanarici, koja je kod nas najdominantnija podloga, ukloniti rezidbom izdanke iz korenovog vrata.

Kod vretenastog žbuna kao uzgojnog oblika šljive, rezidbom se uklanjaju bujni prirasti koji svojim obimom prelaze ½ debljine vođice i to rezom na patrljak u cilju dobijanja zamenskog mladara. Radi lakšeg održavanja ovog uzgojnog oblika, poželjno je izvoditi rezidbu na zeleno sredinom jula, kojom se uklanja uspravan prirast i time obezbeđuje bolja osvetljenost nižih delova krune i sprečava odumiranje rodnog drveta.

Za šljivu su, kao kod drugih vrsta voćaka, karakteristične sortne specifičnosti rezidbe. Kod sorti sklonih prerođavanju, kao na primer Čačanska rodna, zbog čega dolazi do alternativne rodnosti, primenjuje se oštrija rezidba, kojom se osim izbegavanja alternativnosti dobijaju plodovi veće krupnoće i kvaliteta. Sorte kao Stenlej i Čačanska lepotica imaju veliki ugao grananja, plodonose na kratkom rodnom drvetu i zbog toga su pogodne za gajenje u obliku vretenastog žbuna i vitkog vretena.

Intezitet i način rezidbe zavise i od namene plodova. Oštrija rezidba se izvodi kada je plod namenjen stonoj potrošnji. Umerena rezidba se primenjuje kada su plodovi namenjeni šušenju, a blaga kod sorti čiji su plodovi namenjeni za preradu u rakiju.

Kod šljive, kao i kod drugih vrsta koštičavog voća, najčešće dolazi do sušenja, a potom i nekroze patrljka ostavljenih rezidbom, koja može da se proširi i na tkivo ispod patrljka. Zbog toga je potrebno rezove, pogotovo veće, zaštititi od spoljnog uticaja.

Izvor: Praktična obuka iz voćarstva(Autori: Gordan Zec i Boban Đorđević)

Priredio :Zoran Janković, dipl. Inž.

PSSS Beograd

Tags: No tags

Comments are closed.