300

Riba hrana budućnosti

INTERVJU:Branislav Gulan,agrarni analitičar

 

  • -Srbija ima mogućnosti da u proizvodnji ribe I u ribarstvu osvari značajne finansijske efekte.Šanse su kroz povećanje površina pod ribnjacima I u proizvodnji kavijara I slatkovodne ribe,kaže za portal “Ar PRESS” Branislav Gulan ,agrarni analitičar

    Branislav Gulan

Gradjani Srbije nisu preterani ljubitelji ribe.Dok gradjani Evropske nuije godišnje pojedu prosečno 20 kilograma ribe u Srbiji to je četiri-pet puta manje.

U Srbiji ima oko 15000 hektara pod ribnjacima.I pored toga Srbija uvozi 2/3 ribe.

Gde je ribarstvo danas u Srbiji I svetu I da li ova grana poljoprivrede može biti profitabilna za portal “Ar PRESS” razgovaramo sa agrarnim analitičarem iz Novog Sada Branislavom Gulanom.

  • Gde je Srbija danas u proizvodnji ribe I koje su nam mogućnosti?

Branislav Gulan;- U Srbiji danas postoji 149 registrovanih ribnjaka. Od toga je najviše šaranskih, čak 77, zatim 68 pastrmskih i četiri ribnjaka RAS sisema a to je  gajenje kečiga.

-Nјihov izlov je zabranjen na pet godina 2018. godine. Sad se u restoranima služi, kečiga proizvedena u ribnjacima. Sve više riba proizvodi na registrovanim polјoprivrednim gazdinstvima, a takvih ima čak  518. Od toga riba se gaji na 392 gazdinstva, a ostali se bave ratarstvom, voćarstvom, stočarstvom. U proizvodnji riba sa više od 90 osto dominiraju šaran i kalfirnijska pastrkma. Gaji se i som, smuđ, štuka, beli i sivi tolstolobik, beli amur i liplјan. U izlovu iz otovrneih voda korsiti se 50 vrsta riba.

-Riba se najviše proizvodi u Vojvodini. Tu postoje šanse da se površina pod ribnjacima poveća za više od 100.000 hektara. To znači da se proizvodnja može povećati za 100 odsto. Posebna šansa je da se dobro osmisli izvoz prerađevina od slatkovodne ribe.

  • Srbija je značajan i uvoznik ribe?

Branislav Gulan;-Srbija jeste redovan uvoznik ribe, ali poslednjih godina je i izvoznik. Izvoz se bazira na prerađevinama  morske ribe, pa beleži i rast, tako je 2018. godine izvezeno blizu 2.100 tona u vrednosti od 17,5 miliona dolara.

-Dakle, beležimo značajan deficit od oko 85 miliona dolara!

-Srbija bi ponovo mogla da bude veliki izvoznik kavijara kao pre nekoliko decenija, kada je u SAD i mnoge druge zemlјe izvozila godišnje dve do tri tone ovog specijaliteta. Jedan kilogram se prodavao po 900 dolara, pa je u zemlјu stizalo oko 2,5 miliona dolara. Ali, to je sve bilo pre gradnje hidroelektrane Đerdap. Tako se nekada kladovski kavijar služio i na evropskim dvorovima.

  • Kao član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije preporučivali ste povratnicima iz inostranstva u Srbiju da ulažu  u ribarstvo koje može da bude veoma isplativo.Zašto?

 Ribnjak porodice Vuković u Gornjoj Trešnjevici

Branislav Gulan;- Ribarstvo u Srbiji odvija kroz akvakulturu gajenje riba, ribarstvo otvorenih voda i preradu riba. Akvakultura se realizuje u toplovodnim (šaranskim), hladnovodnim (pastrmskim) ribnjacima i RAS sistemima (recirkularni sistemi za proizvodnju ribe).
-Proizvodnja ribe u Srbiji poslednjoj deceniji varira izmedju 7.278 tona 2017. godine i 13.013 tona u 2011. godini. Prema količini proizvodene ribe Srbija je negde u sredini u poredjenju sa članicama EU, a manju proizvodnju od Srbije ima 12 članica EU.

-Prosečna potrošnja ribe u Srbiji po glavi stanovnika je pet od šest kilograma po zvaničnim (odnosno sedam kilograma po nezvaničnim) podacima, što je tri do četiri puta manje od evropskog i svetskog proseka. Ukupna potrošnja ribe u Srbiji poslednjih godina kreće se izmedju 35.000 i 50.000 tona godišnje, a uvoz te namirnice beleži stalni rast.
-U poslednjoj deceniji uvoz se kretao od 23.336 tona (2008. godine) u vrednosti od 69 miliona dolara, do 36.089 tona (2018. godine) u vrednosti od 102 miliona dolara.
-Izvoz ribe iz Srbije uglavnom je baziran na ribljim prerađevinama (i to na preradi uvezene morske ribe) i poslednjih godina beleži značajan rast, od 697 tona u vrednosti od 4,1 milion dolara 2012. godine, do 2.095 tona, izvezene 2018. godine u vrednosti od 17,5 miliona dolara.

  • Ribarstvo ima svoje mesto I u pristonim pregovorima Srbije sa EU.To je Poglavlje 13?

Branislav Gulan;- Srbiju očekuje izrada akcionog plana, kojim će se osigurati usklađenost sa zahtevima EU zakonodavstva do dana pristupanja. Najvažnije u ovoj oblasti je uređenje tržišta, razvoj akvakulture, prikupljanje podataka, kao i kontrola protiv nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova. Neophodno je uspostavljanje sistema za korišćenje EU fondova u ribarstvu, kao i formiranje proizvođačkih organizacija. Takođe, očekuje se izmena zakonodavstva u pogledu standarda i kvaliteta proizvoda. Neophodno je podizanje administrativnih kapaciteta, a pravilna primena uredbi osiguraće se kroz pethodno prilagođavanje nacionalnog zakonodavstva.
-Iako Srbija nema more proizvodnja ribe je značajna grana privrede, pa je samim tim otvaranje Poglavlјa 13 – Ribarstvo veoma važno za naše privrednike.  Otvaranje ovog Poglavlјa je za našu državu bitno, jer po ulasku u Evropsku uniju Srbija može da računa na fond za ribarstvo, koji je jedan od trenutno najvećih unutar zajedničke polјoprivredne politike, a koja je oko 50 odsto svih fondova EU.

-Ribarstvo u Srbiji sve više razvija i da naša država ima manje posla oko prilagođavanja EU regulativi upravo zato šo nema more, a ima mogućnosti za ozbilјan priliv sredstava iz EU u ovoj oblasti. Naime, članicama EU nedostaje slatkovodna riba za konzum, a upravo takva može najviše da se proizvodi u Srbiji.

  • Gde su naše šanse kada je u pitanju razvoj ribarstva u Srbiji?

Brabislav Gulan;- Treba podsticati udruživanje, jer Srbija danas ima svega tri specijalizovane ribarske zadruge. U Evropi postoji ogroman deficit od više od 1,5 miliona tona ribe i da stalno raste njena konzumacija u Evropi i svetu. „U Srbiji postoje veliki neiskorišćeni raspoloživi vodeni resursi (reke, potoci, jezera, kanali, podzemne vode), a posedujemo i sirovine: pšenicu, kukuruz, ječam, soju za proizvodnju hrane za ribe. Veliki su kapaciteti i za proizvodnju ekstrudirane hrane za ribu.

                                                                                                      Kavijar sa Djerdapa na evropskim dvorovima

-Poljoprivredno ribarsko gazdinstvo svoju egzistenciju moglo bi da obezbedi proizvodnjom najmanje 10 tona ribe, što se u uslovima pastrmske proizvodnje može ostvariti na površini od 250 kvadarata, odnosno pet hektara šaranskog ribnjaka (u poluintenzivnoj proizvodnji), ili 1,5 hektara u intenzivnoj proizvodnji.
-Ulaganja u ribnjake zavise od konfiguracije terena, kvaliteta zemlje, blizine izvora za vodosnabdevanje, blizine puta i mogućnosti „kačenja“ na elektro mrežu, vrste materijala od kojih se gradi… Uložena sredstva u izgradnju ribnjaka se mogu vratiti za četiri do šest godina.

Foto:M.Petrović ©

Miodrag Petrović

Tags: No tags

Comments are closed.