Slika 1 Rogač šljive Tafrina pruniA i B zaražen plod C zdrav plod foto M Šević (1)

Rogač šljive Tafrina pruni

 

  • Najznačajnije preventivne mere suzbijanja rogača su sakupljanje i uništavanje obolelih plodova i orezivanje zaraženih grančica, ali se to retko radi jer je teško razlikovati obolele grančice od zdravih

Rogač šljive je ekonomski značajno oboljenje šljive. U ,,godinama rogača“ štete mogu biti i do 80%. Vremenski uslovi koji pogoduju razvoju ovog patogena su prohladna i kišovita proleća, u vreme zametanja plodova. Simptom rogača je međutim uočljiv kasnije (slika 1). Fitopatogena gljiva prouzrokovač rogača zaražava plodove, ali može zahvatiti i lišće, cvetove i lastare. Interesantna je pojava je da zaraženi plodovi brže rastu od zdravih. Zaraženi plodovi dobijaju zeleno bledu boju, imaju sunđerastu konzistenciju i znatno su veći od zdravih. Plodovi se izdužuju, krive i podsećaju na rog pa otuda narodni naziv oboljenja rogač. U nekim delovima Srbije ovako deformisane plodove nazivaju nanule ili papučice. Plodovi mogu biti zaraženi delimično ili potpuno (slika 2). Svi zaraženi plodovi propadaju što se znatno odražava na prinos. Parazit prezimljava na grančicama. Tafrina pruni je monociklični parazit što znači da nema sekundarnih zaraza u toku vegetacije.

 

                                                  Delimićno zaražen plod u sredini Foto:M.Šević

Najznačajnije preventivne mere suzbijanja rogača su sakupljanje i uništavanje obolelih plodova i orezivanje zaraženih grančica, ali se to retko radi jer je teško razlikovati obolele grančice od zdravih.

Hemijskim tretmanima u fazi mirovanja se suzbijaju spore koje prezimljavaju na grančicama. Za zimske tretmane se mogu koristiti preparati na bazi bakra (Cuprozin, Funguran-OH, Kocide, Bakarni oksihlorid i Cuproxaт).

U toku vegetacije vrši se zaštita tek zametnutih plodova odmah po precvetavanju. Pogodan momenat za tretman je kada se 75% kruničnih listića osuši i dobije mrku boju. Najbolje rezultate daju za tretman tokom vegetacije preparati na bazi aktivne materije ciram (Fitociram, Agrociram i Diziram) koja se sa uspehom koristi i u zaštiti breskve od kovrdžavosti lista.

dr Milan Šević,savetodavac

PSSS Beograd

Tags: No tags

Comments are closed.