12. августа 2020.

SAVET DANA:Letnja rezidba trešnje i višnje

Plodovi tresnje tretirani aminokiselinama
  • Letnja rezidba trešnje i višnje u savremenim zasadima danas se gotovo iskljucivo obavlja posle  U tom periodu prestaje intenzivan rast mladara, a rane u kruni nastale rezovima najbolje zarastaju usled intenzivne aktivnosti kambijuma, dok je mogu?nost infekcije prodorom patogrena kroz preseke svedena na minimum

 

           

mr Dejan Marinkovi ç PSSS BG 01
mr Dejan Marinkovic

Za definisanje rezidbe trešnje i višnje u toku leta kljucno je pitanje koje vegetacione kupe u pazusima listova mladara ce dati vegetativne, a koje generativne pupoljke do ulaska ovih vocaka u period mirovanja. Pojedinacni generativni pupoljci pri osnovi letorastasu cisto cvetni, što znaci da posle njihovog plodonošenja nodusi na kojima su bili oni formirani ogoljevaju. Ovo predstavlja normalan završetak generativnog ciklusa organogeneze i na njega se ne može uticati bilo kakvim agro-i pomotehnickim merama.Zato se prilikom zelene rezidbe trešanja i višanja svi zahvati moraju izvesti tako da obezbede obavezno prisustvo vegetativnih pupoljaka, pošto rezovi na budu?e generativne pupoljke dovode do ogoljavanja rodnih grana.

Letnja rezidba ovih vocaka u savremenim zasadima danas se gotovo iskljucivo obavlja posle  berbe. U tom periodu prestaje intenzivan rast mladara, a rane u kruni nastale rezovima najbolje zarastaju usled intenzivne aktivnosti kambijuma, dok je mogucnost infekcije prodorom patogrena kroz preseke svedena na minimum. Obezbedjuje se i dobra prosvetljenost krune, što je jedan od kljucnih faktora za dobru diferencijaciju pupoljaka, koja se narocito intenzivira kod pomenutih  vocaka od kraja juna-pocetka jula pa nadalje do kraja vegetacije. Mladari trešnje i višnje  u 1. godini svog razvoja postepeno diferenciraju cvetne pupoljke, pojedinacno ili u kolateralnom rasporedu (Sl. 1.) .Prisustvo rodnih pupoljaka na letorastima višnje direktno je uslovljeno njihovom dužinom, po principu prirasti kraci od 30 cm-više rodnih pupoljaka i obratno. U 2. godininakon plodonošenja letorasti ce se okititi mladim majskim buketi?ima vecim delom svoje dužine. Rodnost trešnje i višnje, iako je sortno specificna, generalno je nepoželjna na granama starijim od 3-4 godine, jer je na njima znatno više plodova nego listova (odnos je 4:1), pa plodovi ostaju sitni. S obzirom na krupnocu ploda koja je postala imperativ na današnjem tržištu svežih plodova, prevashodan cilj pomotehnickih zahvata u negovanju krune u savremenim zasadima trešnje i višnje je kako obezbediti uslove za što vece ucešce mladog rodnog drveta i novih prirasta u kruni.

SEMA 01
Sl. 2.Šematski prikaz dominantne zone formiranja vegetativnih i generativnih pupoljaka u kolateralnom rasporedu na nodusima mladara kod razlicitih vrsta roda Prunus (Micic i Djuric, 1995)

Kod trešnje dominira akrotonicni rast što podrazumeva izrazito jaku snagu rasta vršnih pupoljaka, podredjenost bocnih razgranjenja i razlicit stepen ogoljavanja skeleta koji je upravo proporcionalan sa rodnošcu. Kod višnje pak, ukoliko se rezidba ne sprovodi, novi prirasti u formi bocnih razgranavanja na dvogodišnjim grancicama se formiraju samo u vršnom delu jednogodišnjih grancica (grupa tzv. višanja stablašica, poput Majske višnje), tj. i u podnožju i na vrhu letorasta (tzv. grupa grmolikih višanja poput Šumadinke). U oba slucaja, ukoliko nema intervencije rezidom, rodna površina se prebacuje na periferiju krune a niži delovi grana u gustoj kruni ogoljevaju.

Kako je trešnja vocka koja je podložna apikalnoj dominaciji (rast vršnih pupoljaka), jedan od nacina sprecavanja ove pojave, kao i ogoljevanja grana u unutrašnjosti krune upravo je vršno prekracivanje mladara za 1/3 u periodu kraj juna-sredina avgusta meseca (Sl. 2.). Na taj nacin se stvaraju se povoljni svetlosni uslovi za diferencijaciju rodnih pupoljaka i pripremu roda za sl. godinu. Zahvati rezidbe takodje podrazumevaju uklanjanje suvišnih mladara, kao i onih koji rastu ka centru krune ili nadole ili su udvojeni, dok se bujni prirasti (vodopije, jahaci) orezuju na patrljak dužine 10-15 cm.

 

 

Slika 2
Sl. 2. Vršno prekracivanje mladara kod trešnje u zahvatima letnje rezidb

          Letnja rezidba kod grmolikih višanja podrazumeva prevodjenje izrodjenih dvogodišnjih grancica na neki od bazalnih mladara, dok se kod višanja stablašica sprovodi duga rezidba (ostavljanje celih mladara), uz prekracivanje dvogodišnjih grana u uslovima postojanja visokog rodnog potencijala. Generalno, nosaci dominantnog rodnog drveta višnje (majske kitice) kod madjarskih sorti višanja (Ujfehertoi firtoš, Erdi Botermo) postaju manje produktivni pa ih u 4. godini zamenjujemo rezom na cep.

 

mr Dejan Marinkovic

PSSS Beograd