Mala psenica

Savet dana;U susret prihranjivanju žita

 

  • Prihranjivanje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera u proizvodnji žita.Primenom azota pre početka prolećnog dela vegetacije ozimih strnih žita obezbeđuje se biljkama dovoljna-optimalna količina ovog hraniva do kraja vegetacije.

 

 

Violeta Veličković

Jesenja setva se nije odvijala prema očekivanju.Zasejano je nešto manje pšenice nego što je planom predviđeno. Sada je prilika da se prihranjivanjem i drugim merama nege postigne što veći prinos.Ulaganje će se sigurno vratiti,ali zakasneli rokovi setve se neće moći kompezovati.

 

Izbor djubriva važan za žita

Setveni i predzimski period proizvodne 2020/2021.godine,bio je znatno kišovitiji nego ranijih godina.Česte i obilne padavine su onemogućile setvu ozimih strnih žita u planiranim površinama i optimalnim rokovima.Temperature su bile niže u odnosu na prethodne godine,ali je ovaj snežni pokrivač zaštitio zasejana polja od mraza ,tako da je sada jako važno obaviti prihranjivanje ovih kultura,ali je takođe jako bitno da u roku od sedam dana od prihranjivanja padne bar 10 litara kiše po kvadratnom metru.

Potrebe pšenice i drugih strnih žita za azotom se podmiruju đubrivima iz rezervi zemljišta(oko 30-40 %svojih potreba za azotom). S obzirom da žita počinju sa usvajanjem hranjivih elemenata već u jesen,azot,fosfor,i kalijum se unose pre osnovne obrade zemljišta.Unosi se celokupna količina fosfora i kalijuma i trećina doze azota.Druga  trećina se ostavlja za prihranjivanje.Upravo je sada vreme da se obave pripreme za tu važnu agrotehničku meru.

 

Prihranjivanje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera u proizvodnji žita.Primenom azota pre početka prolećnog dela vegetacije ozimih strnih žita obezbeđuje se biljkama dovoljna-optimalna količina ovog hraniva do kraja vegetacije.Najveći zahtevi strnih žita prema azotu su upravo u fazama bokorenja i u početku vlatanja.To je period od 10-15.marta pa do 5-10 aprila,u zavisnosti od rokova setve i godine.

Određivanje optimalne doze azota je svakako najteži deo posla.Svaka sorta pšenice takođe ima svoje specifične zahteve prema mineralnoj ishrani,posebno prema azotu.Značajna je takođe i gustina useva.Najčešće su to doze oko 60-80 kg/ha čistog azota,i ovu količinu treba deliti na dva dela ,tj.u prvom prihranjivanju se koristi veća doza,a u drugom,korektivnom,ostatak.

Prihranu treba obaviti rasturivačima ,koji treba da su dobro podešeni ,a drugo prihranjivanje se ne mora obavljati po celoj površini, već samo na pojedinim delovima gde je plodnost slabija.

Jako je važan izbor đubriva za prihranu strnih žita. Na izbor đubriva utiče pH vrednost zemljišta i utvrđeni deficit azota. Đubrivo AN (33% azota) ,ili UREA (46% azota) imaće prednosti na zemljištima neutralne reakcije.Na kiselim zemljištima je bolje koristiti KAN (27% azota), a kako su dosadašnje analize pokazale, na teritoriji naše Poljoprivredne stručne službe su preko 70% površina kisele reakcije.

U svakom slučaju, proizvođačima se savetuje da urade analizu zemljišta i utvrde optimalnu dozu za svaku njivu. Tako će se postići maksimalni mogući prinos na svakoj parceli u ovoj godini, izbeći opasnost od poleganja, uštedeti novac i povećati konkurentnost.

 

 

Priredila;

Violeta Veličković dipl.ing.

PSSS Beograd

 

Tags: No tags

Comments are closed.