DSC02689 00

Šumadija koju volim

Sa Nenadom Blagojevićem, autorom knjige “50 najlepših mesta u Šumadiji”

 

  • Zeleni turizam je novi trend u svetu, gde turista putuje lagano, oseti mirise i ukuse, priča sa lokalnim stanovništvom, kaže za portal “Ar PRESS“ Nenad Blagojević autor knjige „50 najlepših mesta u  Šumadiji“

Svako mesto lepo je za sebe. Nenad Blagojević, autor poznatih “Priča sa dušom” izabrao je 50 najlepših mesta u Šumadiji i pretočio ih u knjigu. Time su više osvetljena neka manje poznata,  a zanimljiva mesta. Bio je to povod za razgovor sa ovim stvaraocem.

  • Kako ste izabrali 50 mesta?

Nenad Blagojević

– Ja sam se potrudio da to bude deo Šumadije: Aranđelovac, Topola i Kragujevac. Aranđelovac, gde je moja firma, gde radim i odakle potiče moja porodica, Topola, kao mesto gde dovodim turiste iz Francuske i Kragujevac kao najveći grad u ovom kraju. Želja mi je bila da te tri opštine obradim. Da sam uzeo više, bilo bi to sigurno 100 mesta. Izabrao sam turistička mesta na koja turisti mogu da dođu i odmore se: skrivena mesta Šumadije.

  • Da li Vam je bilo teško da izaberete ta skrivena mesta?

– Bilo je teško. Ponekad čitaoci pitaju kako ste pronašli ovaj umetnički atelje, kako ste pronašli restoran sa dobrim ćevapima… U poslednje četiri godine mnogo sam putovao ovim krajem, ugošćavao domaće i francuske turiste, beležio mesta u kojima gost može da se oseća lepo, da upozna Šumadiju na pravi način, da proba nešto što nema u Beogradu, Novom Sadu, Parizu… I onda je izbor pao na tih 50. Mesta su i etno-sela, kuće sa bazenima, pešačke staze. Park Bukovičke banje je jedno od njih, drugo je crkva u Gornjoj Trešnjevici, treće crkva brvnara u Darosavi, zatim manastir u Brezovcu, mesta oko Topole, lokacije na kojima se jede najbolje pečenje, pečenjare, kafići koji uz kafu daju i kolače, umetnički ateljei dve slikarke iz Aranđelovca. One su ovde nedovoljno poznate, ali su njihovi radovi otišli u svet. Gledao sam da predstavim mesta u krugu od 70 kilometara, uključujući i Aranđelovac.

  • To su mesta koja ne treba zaobići?

– Upravo tamo. To su mesta gde se uživa u tom zelenom turizmu. To je novi trend u svetu da turista putuje lagano, da oseti mirise i ukuse, da priča sa lokalcima. Turisti žele da budu smešteni u porodicama, a ne u hotelima, da to ne bude turizam na “visokoj nozi” već život kakav zaista jeste: upoznavanje jedne zemlje kroz lokalne ljude, kroz domaćine.

  • Mesta o kojima pišete iz okoline Aranđelovca,Topole i Kragujevca nisu puno predstavljena strancima?

– Šumadija je protočna destinacija koja nije mnogo zastupljena u medijima. A treba da je bude više. Njena velika prednost je što je blizu Beograda. Za manje od sat i po se stiže do mesta iz knjige. Mi nekako Šumadiju povezujemo samo sa Prvim i Drugim  srpskim ustankom. Retko ko zna da tu ima i skrivenih « dragulja ».Pre svega mislim na prirodu, manastire. Neke koje sam spomenuo nalaze se u okolini Šatornje i Stragara. Manastir Nikolje Rudničko je do pre nekoliko godina i meni je bio nepoznat…

  • Koliko se za poslednjih nekoliko godina povećalo interesovanje  za sva ta mesta?

– Povećalo se dosta, s tim što moram da kažem da tu veliki udeo imaju oni koji dovode turiste. Ja radim sa strancima i ako im ja ne preporučim, na primer Aranđelovac i  Topolu, oni ne bi ni znali za to i ne bi sami došli. Statistički gledano Aranđelovac nema neki porast inostranih gostiju, ali gledano kroz Francuze koji putuju sa mojom agencijom beleži se povećanje, u tri godine pre korone.

  • Da li će ih u narednom periodu biti sve više? Da li se oni koji su bili već ovde ponovo vraćaju ili dolaze novi?

Crkva u Gornjoj Trešnjevici

– Reklama se prenosi od usta do usta i prenose je mediji. Naši ljudu na internetu pregledaju gde mogu da putuju, ili nađu ovu knjigu i kupe je, dok stranci gledaju gde su njihovi sunarodnici putovali. Pola sata pre našeg razgovora ugostio sam dvoje Francuza u „Lovačkom raju“. Oni su toliko oduševljeni hranom da će pričati nekoliko dana o tome. Njihovi prijatelji iz Strazbura, koji će doći iza njih, opredeliće se za Srbiju na osnovu njihovih utisaka.

  • Šta zapravo traže stranci?

– Stranci traže, kao što sam rekao, „spor turizam“, oni žele da osete život. Ne žele samo da dođu u hotel sa pet zvezdica, a da ne vide Srbiju. Oni hoće da budu kod domaćina, da vide kako domaćini slave, da vide ikonu na zidu, da probaju domaća jela. Oni neće da jedu lignje u Aranđelovcu, već ono autentično. Šumadijski restorani treba da nude šumadijska jela.

  • Da im ne nudimo bečku šniclu u Šumadiji?

– Tako je. Imao sam primer u jednoj vinariji kod Topole da nam je ponuđen pačiji batak i torta švarcvald. Ironično sam pitao kuvara sa koje topolske farme je ova patka, a on je sagnuo glavu i rekao da je iz Budimpešte uvezena zamrznuta. Turista hoće da dođe ovde i da proba čvarak, kajmak i ajvar, a onda i sve ostalo što nema kod njega. Zbog toga on i putuje.

  • Da mu se organizuje spavanje na slami?

Da bude čisto, da što autentičnije spava u vajatu, na primer, i da doživi  novo iskustvo. To je svrha putovanja.

 

Razgovarao Miodrag Petrović

 

Tags: No tags

Comments are closed.