Cvetni trips

Suzbijanje cvetnog  tripsa  na  nektarinama  i  breskvama

 

 

  • F.occidentalis je konstatovan u reonima Srbije gde se odvija visokointezivna proizvodnja bresaka i nektarina
  • Ako se nađe 1 trips na 100 cvetova odnosno plodova, moraju se preduzeti mere suzbijanja.

Kalifornijski trips, Frankliniella occidentalis, 1985. godine je cvećem unet iz Severne Amerike u staklare Evrope. Prometom cveća, F. occidentalis se brzo raširio u sve zemlje Evrope, pa i u našu zemlju. Sam ili zajedno sa Frankliniella intonsa i Thrips tabaci konstatovan je u plasteničkoj proizvodnji cveća i povrća.

F.occidentalis je polifagna vrstai hrani se velikim brojem vrsta cveća, povrća, ratarskih useva, korova (nađen je na 11 vrsta Polygonaceae), ali i voća. F. occidentalis se hrani najčešće polenom, ali i cvetnim laticama, lišćem i jajima T. urticae, jajima predatora Phythoseiulus spp., larvama neonatama T. vaporariorum, odnosno F. occidentalis spada i u oligofagne insekte.

F.occidentalis je konstatovan u reonima Srbije gde se odvija visokointezivna proizvodnja bresaka i nektarina. Zbog stalnog insekticidnog pritiska, F. occidentalis je otporan na većinu insekticida. Osim toga, skriveno živi jer polaže jaja u tkivo biljke, hrani se unutar cvetova, hrizalidacija je u površinskom delu zemlje pa insekticid teško dolazi u kontakt s tripsom. Za suzbijanje su preporučeni uglavnom komercijalni insekticidi u registrovanim količinama za folijarnu primenu, pa je efikasnost ograničena.

F.occidentalisje karantinska štetočina za Rusku Federaciju i od posebnog interesa je da se na osnovu njenog ciklusa razvića, vremena pojave na nektarinama i breskvama, atraktivnosti ploda pojedinih sorti i efikasnosti ploda pojedinih sorti i efikasnosti insekticida daju preporuke o suzbijanju.

 

Biologija F. occidentalis

Prezimljujuća imaga  izleću  ispod lišća na zemlji, iz površinskog sloja zemlje, ili ispod ljuspica na pupoljcima voća na proleće kada su temperature između 10 i 15 stepeni. U ovo vreme, u decembru, neke sorte nektarina i bresaka su u fazi roze balona. Imaga se hrane cvetovima, posebno polenom ili nešto kasnije ovarijama.

Ženke ubadaju jaja u tkivo lista ili ploda. Ishranom ovarijama i oštećenjem tkiva dolazi do nekroze tkiva i do deformacija na plodu.

Ove nekroze su prvi tip oštećenja na breskvama ili nektarinama. F. occidentalis se razmnožava obično partenogenetski iako su prisutni u manjoj meri i mužjaci. Ženke polažu neoplođena ili oplođena jaja u tkivo biljaka koristeći testerastu legalicu kojom rasecaju tkivo. Ženke polože od 30 do 50 jaja bubrežastog oblika. Razviće embriona I formiranje larvi L1 odvija se unutar horiona u tkivu biljke. Njihov razvoj je uslovljen usvajanjem hranljivih materija iz sokova biljaka koji prolaze kroz horion, pa plodovi moraju da u izvesnoj meri fotosintetišu.

Posle pilenja, larve L1 se intezivno hrane sisanjem sokova u cvetu odnosno na plodovima voća. Larve i imaga F. occidentalis imaju testerasti usni aparat kojim prorezuju kutikulu biljnog tkiva i sišu sokove.

U prazne ćelije ulazi vazduh, od čega pokožica ploda dobija boju srebra, što je u stručnoj literaturi označeno kao ,,silvering” (od engleske reči ,,silver” za srebro). Larve L2 obično padaju na zemlju (ređe ostaju na plodu) i u površinskom delu ili ispod opalog lišća formiraju se predlutke sa kraćim krilima, a zatim lutke koje imaju nešto duža krila pomoću kojih se vraćaju na biljku i nastavljaju ishranu na plodu, listu ili cvetu. Razviće predlutke i lutke traje kratko, a nankon toga izleću imaga sa dužim resastim krilima i potpuno razvijenim antenama, i drugim morfološkim karakteristikama za F. occidentalis.

Imaga dobro lete I preleću sa biljke na biljku hranitelju i ovo je period intenzivnog širenja u poljskim uslovima. F. occidentalis u plastenicima ima 10 i više generacija, a u polju nešto manje jer broj generacija zavisi od ishrane i vremenskih uslova.

Suzbijanje F. occidentalis u zavisnosti od faza razvića nektarina i bresaka

  1. Roze baloni nektarina ili bresaka. Brojnost tripsa se utvrđuje na uzorku od 2 x 50 cvetova. Ako se nađe jedan ili više tripsa u uzorku, prag štetnosti je pređen jer je  occidentaliskarantinska štetočina.Koristi se Dicarzol sa 1,5 l/ha ili Lasser 240 SC u količini 0,7 – 0,8 l/ha. Insekticidu se dodaje Movento 100 SC 1,5 l/ha da bi se obezbedila dužina delovanja insekticida. Tretiranje se izvodi predveče kada nema pčela. Donje dizne se usmeravaju ka zemlji.
  2. Početak zrenja plodova crvenih sorti bresaka i nektarina.Odmah u početku bojenja plodova kod sorti ranijeg i srednjeg vremena zrenja, pregleda se 2 x 50 plodova nakon toga postupak se ponavlja svakih 7 do 10 dana do pred branje. Prag štetnosti je 1 trips na 100 plodova. U ovoj fazi su značajnije štete, a može se izvesti efikasnije suzbijanje jer su tripsi na plodovima. Za prvi tretman u vreme početka obojavanja ili doletanja imaga F. occidentalis koristi se Lasser 240 SC u količini 0,8 – 1,0 l/ha sa dodatkom Momento 100 SC 1,5 l/ha. Kao i ranije, da bi se sprečilo izletanje tripsa posle hrizalidacije, donje dizne se usmeravaju ka zemlji.

Vreme primene insekticida se određuje na osnovu pregleda plodova u vreme doletanja. Ako se nađe 1 trips na 100 cvetova odnosno plodova, moraju se preduzeti mere suzbijanja. U vreme sazrevanja plodova, F. occidentalis ima samo jednu generaciju na nektarinama ili breskvama.Za suzbijanje se koriste insekticidi na bazi formetanata, spinosada, spirotetramata i metiocarba, uz obavezno alterniranje mehanizma delovanja.

Istaknuta fotografija: preuzeta sa www. boljazemlja.com

 

Priredila Marija Milenković

PSSS Beograd

 

 

Tags: No tags

Comments are closed.