Tehnologija proizvodnje soje

• Soja najbolje uspeva na plodnim zemljištima, mada se može uspešno gajiti i na zemljištima nižeg nivoa plodnosti uz skromne količine mineralnih đubriva

Za uspešnu i stabilnu proizvodnju  potrebno je:

-Odabrati  hibride visokog genetskog  potencijala  rodnosti (GPR) – učestvuje 50% na formiranje prinosa

-Pravovremeno primeniti sve agrotehničke mere – utiču 30%  na formiranje prinosa

-Povoljni  agroekološki uslovi (meteorološki i zemljišni) – utiču 20% na visinu ostvarenih prinosa

AGROTEHNIČKE MERE

-Izbor parcele

-Plodored

-Đubrenje zemljišta

-Obrada zemljišta

-osnovna

-dopunska (predsetvena)‏

-Setva

-Mere nege

-Žetva

IZBOR PARCELE

-Najbolje uspeva na plodnim zemljištima, mada se može uspešno gajiti i na zemljištima nižeg nivoa  plodnosti uz skromne količine mineralnih đubriva.Soja popravlja fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta i uglavnom je odličan  predusev za ostale kulture.

PLODORED

Najbolji predusevi za setvu soje su:  Pšenica ,kukuruz  i šećerna repa .

ĐUBRENJE ZEMLJIŠTA

Na osnovu analiza zemljišta , Za srednje plodno zemljište preporučuje se:  40 – 60 kg N,  60 – 80 kg P₂O_{5 i} 60 – 80 kg K₂O

Obavezno koristiti neki od azotofiksatora (Azotofiksin, Nitragin…)‏ Bakterije iz NITRAGINA ili AZOTOFIKSINA formiraju kvržice na korenu, fiksiraju azot iz vazduha i pretvaraju ga u oblik pristupačan za biljku

Osnovna obrada – Obavezno u jesen

Kašnjenje u izvođenju osnovne obrade značajno smanjuje prinos.

Predsetvena priprema , Jedna od najvažnijih agrotehničkih mera u proizvodnji soje.

SETVA

Vreme setve – Zavisi od: temperature zemljišta (10ºC)‏ ,sorte (najpre sorte duže vegetacije)‏. Na dubini – 4 do 5cm.

– Zavisno od grupe zrenja: 0 – 500.000 biljaka/ha;  I grupa – 450.000 biljaka/ha,  II grupa– 400.000 biljaka/ha

-Setvu treba obaviti na međuredno rastojanje 45,50,70cm,  razmak u redu , 3 do 5cm.

NEGA USEVA ,

-Međuredna kultivacija : Obavezna mera nege , Reguliše vodni i vazdušni režim zemljišta.

-Najveće potrebe za vodom soja ima u fazi nalivanja zrna kada se formira prinos.

-U našim uslovima proizvodnje to je obično poslednja dekada jula i prva dekada avgusta meseca.

ŽETVA

-Predžetveni gubici: kašnjenje u žetvi  izaziva pucanje mahuna i osipanje zrna

-Gubici u žetvi: gubici na hederu: – loše podešena visina reza – nepožnjevene mahune;-neprilagođena brzina kombajna, broj obrtaja vitla – slomljene grane.

-Gugubici na vršalici: nepravilan broj obrtaja bubnja, otvor bubnja – neovršene mahune.

-Transport: rasipanje zrna

Violeta Veličković

PSSS Beograd