Vojislav Veselinovic 02

Tragom poslednjeg srpskog despota

Intervju;Vojislav Veselinović,laureat  nagrade “Janko Veselinović” za istorijski roman godine

 

                         

-Za svaku knjigu treba puno para.Ja idem I molim sponzore.Ima sponzora od kojih neću ni da primim pare.Ne želim da njegovo ime stoji na koricama moje knjige ako  je sa one druge strane ulice, sa koje ja nisam,kaže za portal “Ar PRESS”Vojislav Veselinović

 

U  Udruženju književnika Srbije  u Beogradu,21.decembra 2021.godine biće uručena nagrada „Janko Veselinović“ za istorijski roman godine pisan na srpskom jeziku Vojislavu Veselinoviću,književniku iz Arandjelovca za roman o poslednjem srpskom despotu Pavlu Bakiću.Dve knjige o njemu su ugledale svetlost dana a završava se i treća.Bio  je to povod za intervju sa ovim književnim  stvaraocem.

  • Šta za vas znači ova nagrada?

Vojislav Veselinović;-Puno sam ponosan na ovu nagradu,ako nije bilo boljih romana.Ovu nagradu doživljavam kao jedno veliko priznanje od institucije kakvo je Udruženje književnika Srbije.Oni mogu da procene,da odluče,da donesu odluku.Nagrada ko nagrada,neka bude i na papiru.Hvala im.Biće mi drago da ostavim to mojim potomcima,da vide da je to neko iz Arandjelovca dobio uopšte.

  • Koliko dugo vas interesuje istorija?

Veselinovićevi romani o Bakiću

Vojislav Veselinović;-Ovo  o čemu ja pišem o Pavlu Bakiću preko 20 i više godina istraživajući toponimiju ovog našeg kraja;Bakića vinograd,Bakića vrelo,okolina Jarmenovaca,Manojlovci…Slučajno nalazim po neke toponime koji mi ukazuje da je tu postojalo nešto o čemu mi neznamo puno.Kada sam počeo to da tražim po literaturi,da izučavam došao sam do podataka da je 164 godine pre seobe pod Arsenijem Černojevićem bila seoba odavde sa Venčaca i da je taj Pavle Bakić u stvari bio jedan od najznačajnijih junaka i ličnosti tog 16 veka,i posle ta njegova porodica i petoro braće a pogotovu njegov brat Petar, za koga se vezuju mnoge priče.Oni su 1525.godine prešli u Ugarsku da se stave na službu kod Pavla Tomorija, u odbranu Ugarskih južnih granica od najezde Turaka koji su imali plan da osvoje i Beč i Budim.Budim su uspeli da osvoje ali Beč nikada jer je Beč branio Pavle Bakić sa svojim junacima,odnosno sa onim Venčačkim konjanicima o kojima sam ja pisao.To su ljudi sa ovih prostora.Arandjelovac tada nije ni postojao ali su sva ta sela okolo postojala.O selima smo saznali iz Tuskih poreskih knjiga –Teftera.Izučavajući to ja sam pokrenuo i druge da izučavaju.Tako su krenula i iskopavanja na Venčacu.Tamo je otkriven veliki grad,veliki objekat koji nije mogao da napravi nijedan feudalac koji datira iz 14 veka,kada su živeli Milutin,Dragutin ili car Dušan.Istraživanja i dalje traju a ja pišem o Pavlu Bakiću i njegovim potomcima.

  • Da li ima Pavle Bakić potomaka?

Vojislav Veselinović;-Ostali su ovde ali i na Rudniku.Istoričari su onako tiho izučavali te njegove potomke.Ništa konkretno.Koji su pravi Bakići?Pavle Bakić nije mogao da ima direkne potomke jer je imao dve kćerke Mariju i Angelinu.Kada su odrasle udale su se za Ugarske grofove.Ima potomaka Petra Bakića.On je Pavlov brat od strica i on je najduže živeo.On je sa njim prešao Savu o otišao  u Ugarsku.Bio je veliku vojskovodja.U gradu Holič,u Slovačkoj, imao je 300 hajduka.Služili su za obezbedjenje,ubiranje poreza.Postoje i Bakići koji nisu otišli već ostali ovde.Neki su primili islam.O tim drugim Bakićima pisao je Živojin Andrejić do kojih ja nisam ni došao jer me nije interesovalo.Postoje Bakići na Rudniku i drugi Bakići koji svoje prezime vuču iz različitih korena…Život Pavla Bakića završava se 1537. godine,na Miholjdan, u Slavonskoj vojnoj,kod Gorjana.Poslednji dokument o Pavlu Bakiću je pismo njegovog najmadjeg brata Mihaila koji obaveštava Ferdinanda Harzbuškog  da je pogunuo njegov stariji brat Pavle Bakić.Zato moram da završim i ovu treću knjigu o njemu do čega sam došao a o čemu se malo zna.

  • Pored rada na trećoj knjizi o Pavlu Bakiću da li radite na još nečemu?

Vojislav Veselinović;--Ranije sam već objavio knjigu „Danas je novi dan a sutra je malo sutra”.Radi se o selu Darosavi,u kafani kod Jove Špirtulje.Radi se o jednom socijalnom problem kada jedno selo prelazi u naselje gradskog karaktera,gde karaktera nigde nema nego postaje nešto drugo.Veoma tražena I čitana knjiga.Više sam je poklonio nego što sam nešto zaradio.Pišem I o drugim stvarima.Za svaku knjigu treba puno para.Ja idem I molim sponzore.Ima sponzora od kojih neću ni da primim pare.Ne želim da njegovo ime stoji na koricama moje knjige ako je sa one druge strane ulice, sa koje ja nisam.

Vojislav Veselinović

Vojislav Veselinović o sebi

Ovde sam išao u Osnovnu školu I Gimnaziju.Studirao prava.Nisam imao interesa da nastavim(ostalo pola).Radio.Bio privatnik,zanatlija I na kraju se penzionisao iz Muzeja.

Istraživanjem se bavim iz svog ličnog interesa I pobuda.Mnoge komšije I neznaju šta ja radim .Kada im poklonim knjigu,koju dugo drže na polici I onda je napokon nešto pročitaju,kažu;”Mi smo mislili da nešto znamo”! Bilo je I sudija,advokata…Neki su me I citirali.

Jedino ne mogu da ubedim decu da pročitaju ono što sam napisao.Još uvek više veruju kompjuteru…

 

Izdvojenu fotografiju snimio  Slobodan Marković

 

Razgovarao Miodrag Petrović

Tags: No tags

Comments are closed.