DSC03634 00

U susret setvi ozimih žita

 

  • Kvalitet setve zavisi od više elemenata: setvene norme, preciznosti sejalice, postizanja dobrog ulaganja semena na zadatu dubinu itd. Smatra se da je setva kvalitetna ako je 80% semena posejano na dubinu 4-5 cm. Kada su uslovi suvlji treba sejati na nešto veću dubinu – oko 5-5,5 cm.

 

Setvu psenice i ostalih strnih  zita treba po mogucnosti obaviti u optimalnom roku tj. od 5. do 25. oktobra. Za proizvodnju strnih žita najbolji predusevi su oni koji ranije napuštaju njive i oslobađaju površine za obradu i pripremu, a to su grašak, pasulj, krompir,kukuruz. Kao nepovoljni usevi smatraju se kasni hibridi kukuruza, monokultura i sl. U slučajevima kada nije moguće izbeći kasni predusev, treba sejati sorte tolerantne prema roku setve i predusevu. Od preduseva, količini žetvenih ostataka i vlažnosti zemljišta zavise način i dubina osnovne obrade.

                                                            Od pripreme zemljišta sve počinje

Priprema zemljišta mora da bude kvalitetna, a pokrivač semena u sloju 5-8 santimetara mrvičasto zrnaste strukture.Veće grudve zemljišta nisu poželjne u setvenom sloju. Međutim, ponekad se taj rok tesko moze ispostovati iz vise razloga: seme nije nabavljeno na vreme, nepovoljne vremenske prilike tokom oktobra, osnovna obrada kasnije obavljena, NPK đubriva nisu obezbeđena ili jednostavno nemarnost i nestrucnost poljoprivrednih proizvođaca, ali ako je ipak neki proizvođac zakasnio moze to uraditi i u prvoj polovini novembra. Setva u tom periodu ce verovatno imati za posledicu smanjenje prinosa zrna, ali ako zima ne bude suvise ostra i duga kasnija setva nece imati znatne negativne posledice. U ovom kasnijem roku treba sejati sorte koje su otpornije na mrazeve i birati parcele na juznim i istocnim ekspozicijama, a nikako one parcele koje su okrenute ka severnim i zapadnim ekspozicijama. Ova setva takođe nije moguca na visim nadmorskim visinama i podrucjima u kojima su zime duge i sa puno snega.

Takođe, treba voditi racuna da temperature vazduha ne budu nize od 2 stepena celzijusa jer je minimalna temperatura za klijanje ozimih zita 1 – 2 stepena celzijusa. Ako smo pak, u oktobru imali suvo zemljiste pa kvalitet setve ne bi bio zadovoljavajuci onda je bolje sacekati kisu pa tek onda obaviti setvu. Kasnije posejani ozimi usevi se slabije bokore i u vecini slucajeva prinos je umanjen u odnosu na useve posejane ranije.

Kasnjenje u setvi iz bilo kog razloga povlaci za sobom smanjenje kvaliteta setve i smanjenje prinosa zrna. Posebno se zakasnjenje u setvi negativno odrazi na prinos ozimih zita jer ona imaju duzi vegetacioni period od jarih zita. Iz napred navedenog vidi se da tu kasniju setvu treba izbegavati kad god je to moguce, i uvek treba nastojati da setvu ozimih useva obavimo kvalitetno i u optimalnom roku. Setvom u optimalnom roku regulisemo razvoj biljaka do zime, tj biljke ulaze u zimski period u određenoj kondiciji, jer je upravo ta kondicija preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja, a samim tim i vazan preduslov za dobar prinos. Dakle, period za setvu ozimih useva moze biti dug, ali treba ipak teziti da se setva obavi tokom oktobra, ako je to moguce, jer i u jednom istom rejonu vreme setve se moze razlikovati po godinama u granicama pet do deset dana, u zavisnosti od vremenskih prilika. Isto tako, u godinama kada se predviđa masovni napad stetocina , setvu treba vrsiti nekoliko dana kasnije od predviđenog optimalnog roka, tj. posle masovne pojave stetocina.

                             Poštovati setvenu normu

Setva i njen kvalitet su bitni elementi svake uspešne proizvodnje strnih žita. Kvalitet setve zavisi od više elemenata: setvene norme, preciznosti sejalice, postizanja dobrog ulaganja semena na zadatu dubinu itd. Smatra se da je setva kvalitetna ako je 80% semena posejano na dubinu 4-5 cm. Kada su uslovi suvlji treba sejati na nešto veću dubinu – oko 5-5,5 cm.

Jedan od bitnih elemenata setve jeste brzina kretanja sejalice (ako se setva vrši mašinski) i ona je, u zavisnosti od tipa sejalice im traktora koji je agregatiran, od 7 do 9 kilometara na čas. U kvalitetnu setvu spadaju i radnje drljanja ili valjanja glatkim valjcima, zavisno od uslova pripreme parcele. Količina semena po jedinici površine zavisi od sorte, krupnoće zrna, mase hiljadu zrna, klijavosti 4. i čistoće semena.

Povećanje količine semena, potrebno je ako je priprema zemljišta nekvalitetna, a seme ostaje na površini setvenog sloja, zatim ako je veća zakorovljenost parcele, ili je smanjena upotreba azotnih hraniva. Broj klijavih zrna, odnosno kg/ha, zavisi od fizičkih pokazatelja semena, sorte, nivoa agrotehnike, roka setve itd. Bez obzira na kvalitet obrade, predsetvene pripreme i setve,bez mineralnih đubriva nemavisokih i stabilnih prinosa strnih žita. Najčešće se u zemljište unose kompleksna NPK đubriva različitih formulacija (15:15:15,8:16:24, dr). Fosfor i kalijum se unose isključivo pod osnovnu obradu, jer je njihova pokretljivost ne znatna, dok se jedan deo azota, kao nosioca prinosa, unosi pod osnovnu obradu, a drugi deo se koristi za prihranjivanje. Za uslove beogradskog  okruga  predlog je da se pred osnovnu obradu najčešće koriste NPK min. đubriva sa većim sadržajem fosfora (na osnovu višegodišnjih agrohemijskih analiza) kao šro su formulacije 8:24:16, 10:30:20 ili MAP,i slično u količini od 100-200kg/hauz dodatak 1/3 azotnih đubriva.

Za prihranjivanje se najčešće koriste samo azotna đubriva KAN i Urea. Na kiselim zemljištima obavezno izbegavati veće količine ili izostaviti UREA-u, a koristiti KAN. Prvo prihranjivanje se izvodi krajem zime (krajem februara do polovine marta), a drugo u fazi pred vlatanje ili u ranom vlatanju. Prihranjivanje se vrši radi ishrane biljaka, a ne radi đubrenja zemljišta.

 

 

 

Violeta Veličković

PSSS Beograd

Tags: No tags

Comments are closed.