Gimnazija u Arandjelovcu

Vek Gimnazije u Arandjelovcu

 

 

 

 

 

 

 

Intervju sa Živoradom Igrutinovićem,direktorom Gimnazije „Miloš Savković“

-U proteklih sto godina škola nije prestajala da radi, čak ni u vreme ratnih zbivanja. Naravno, broj učenika u tim vremenima je varirao, nisu tada svi mogli da pohađaju nastavu redovno. Ali, škola je radila. Dolazi neko drugo vreme, mi treba da se pripremimo, prilagodimo i prihvatimo sve te novine i školu prilagodimo njima. Samo tako ćemo biti dobra, moderna i prihvaćena škola koja poštuje i neguje bogatu i snažnu tradiciju i vrednosti koje ni po koju cenu ne smemo zapustiti,kaže za portal “Ar PRESS” Živorad Igrutinović,direktor Gimnazije “Miloš Savković”

 

Gimnazija “Miloš Savković” u Arandjelovcu ove godine obeležila je vek postojanja.Bio je to povod za razgovor sa  Živoradom Igrutinovićem ,profesorom engleskog I direktorom ove škola o Gimnaziji juče,danas i sutra.

  • Ar PRESS: Ove godine navršava se vek od početka rada Gimnazije u Aranđelovcu. Sa kakvim rezultatima dočekujete jubilej (u nastavnim i vannastavnim aktivnostima)?

Živorad Igrutinović,direktor Gimnazije

Živorad IGRUTINOVIĆ:-Prvo ću da Vam zahvalim na iskazanom interesovanju i davanju doprinosa na popularizaciji Gimnazije “Miloš Savković” I podsećanju na veliki jubilej koji ta škola slavi ove godine.

Zbog situacije u kojoj se naša zemlja nalazi od sredine marta ove godine (pandemija KOVID-19) nismo bili u mogućnosti da na pravi način obeležimo I proslavimo 100. rođendan Gimnazije. Centralna svečanost je trebalo da bude održana 11.11.2020. Na taj dan, pre sto godina, 1920. u učionice Aranđelovačke gimnazije ušli su prvi đaci. To je bilo u prostorijama zgrade današnjeg Starog suda.

Dakle, 2020. je godina velikog jubileja. U proslavi I obeležavanju tog jubileja trebalo je da učestvuju učenici (sadašnji i bivši), sadašnji i bivši profesori,jednom rečju,svi oni kojima je Gimnazija u srcu. Planirali smo za tu priliku niz prigodnih aktivnosti (predavanja i gostovanja naših najuspešnijih bivših đaka,izložbe njihovih radova, književne večeri, priredbe, nastupe našeg hora…). To su zaslužni pojedinci koji su u svom radu postigli natprosečne rezultate, stvarali i čuvali vekovni ugled i snažnu tradiciju ove ustanove.

Sve je, nažalost,moralo da bude otkazano, pomereno za neko drugo, po zdravlje bezbedno vreme.

Kada govorimo o rezultatima sa kojima dočekujemo tekuću školsku 2020/21. godinu mogu reći da ova škola i te kako ima čime da se pohvali i podiči. To su, pre svega, postignuća naših učenika u nastavi i vannastave – na takmičenjima iz gotovo svih predmeta na kojima su postigli vrhunske rezultate (učešće i nagrade na republičkim takmičenjima iz matematike, fizike, stranih jezika, srpskog jezika i književnosti, geografije, hemije, biologije, na sportskim takmičenjima…).

Naši maturanti, njih 120, završili su školu 2020. u vanrednom stanju – od kuće. Međutim, njih 114 je upisalo neki od željenih fakulteta (13 je upisalo ETF, 14 – filološki fakultet, 10 – pravni, 8 – mašinski,7 – FON, 6 –medicinski, 5 – građevinski, 5 – učiteljski, 5 – filozofski itd.).

Učenike ove generacije smo nezvanično proglasili za jednu od najboljih generacija koje je ova škola imala u svojoj dugoj istoriji. Oni će, zahvaljujući svom uspehu u školi i primerom kako učenik srednje škole danas treba da radi i da se ponaša, dobiti značajno mesto u monografiji – knjizi o Gimnaziji koja je trenutno u pripremi za štampu povodom velikog jubileja. Time će mo ih,nadam se, na adekvatan način dodatno nagraditi jer su to zaslužili kao generacija koja je krunisala i bila najbolji poklon školi za 100. rođendan.

I još jedna činjenica vezana za ovu jubilarnu godinu: Trenutno u školi imamo 22 odeljenja i četiri smera (prirodno-matematički, društveno-jeziči, opštii IT smer – za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku). I  sledeće godine planiramo da upišemo šest odeljenja,čime ćemo ispuniti naš razvojni plan do 2022. Gimnazija trenutno ima 570 učenika, preko 50 profesora i 12 zaposlenih van nastave. To sve, naravno, iziskuje i velika dodatna ulaganja i promene što stvara probleme o kojima ćemo, nadam se, kasnije govoriti.

  • Ar PRESS; Zgrada Gimnazije podignuta je kao Zadužbina, još u prvim godinama rada. Broj učenika od tada povećan je nekoliko desetina puta. Da li vam nedostaje prostor za još savremeniju nastavu? Ima li uslova za proširenje?

Zadužbinari Gimnazije u Arandjelovcu

Živorad UGRUTINOVIĆ;-Blagoje Jovanović, aranđelovački trgovac, zadužbinar, je neko čije ime svi u Aranđelovcu treba da znaju i da se prema njemu odnose sa velikim, dužnim poštovanjem. Taj čovek je Aranđelovčanima poklonio novac i zemljište za gradnju ove gimnazije. Trenutak kada je to uradio, posle Velikog rata u kome je Srbija dala najveće žrtve, ovom činu daje mnogo veću i značajniju dimenziju. On i njegova supruga Caka podigli su sebi, za života, najlepši spomenik koji će im obezbediti trajno sećanje i pominjanje. Dok je škole i dok je đaka u njoj njihovo ime se neće zaboraviti.

Današnja škola u kojoj radimo je ona ista, kasnije dograđivana, koja je primila svoje učenike iz Starog suda 1925. godine. Za to vreme to je sigurno bila zgrada koja je učenicima i nastavnicima pružala optimalne uslove za rad. Danas, 2020. mi radimo u istoj zgradi u kojoj imamo 10 učionica i 4 kabineta. Ako uzmete taj broj učionica i broj odeljenja koje trenutno imamo videćete da nam fali jedna učionica (i još nekoliko kabineta). Kako bismo dobili neophodnu novu učionicu, morali smo da pregradimo biblioteku, jedan divan prostor koji nam inače služi kao svečana sala i galerija slika naših bivših učenika. Ako znamo da ćemo dogodine imati 24 odeljenja, shvatićemo da problem prostora u našoj školi postaje mnogo ozbiljniji. Trenutno razmišljamo kako da taj problem rešimo. Gradnja novog aneksa, planirana da bude završena za proslavu 100. rođendana škole odložena je za (neku) narednu godinu….

  • Ar PRESS;-Za vek postojanja Gimnazije kroz nju je prošao veliki broj učenika, koji su kasnije postali poznati doktori,inženjeri,profesori,naučnici,glumci? Gimnazija je u pravom smislu rasadnik talenata u raznim oblastima.

Živorad IGRUTINOVIĆ;-Malopre smo pomenuli izdavanje monografije povodom stogodišnjice postojanja i rada škole. Došli smo na ideju da jedan deo te knjige posvetimo bivšim učenicima koji su u profesijama kojima se bave postigli rezultate koji su priznati u celom svetu. Inače, oni rade i ima ih na univerzitetima u našoj zemlji i širom sveta. Ovom prilikom ne bih pominjao njihova imena (jer bih sigurno izostavio neka koja nisu manje značajna od onih koje bih pomenuo), reći ću samo da su svoj doprinos pisanju monografije – slanjem svojih tekstova, sećanjima na gimnazijske dane dali 30-ak eminentnih naučnih radnika, univerzitetskih profesora, akademika, glumaca….

Ja im ovom prilikom iskazujem veliku zahvalnost, a svi oni koji budu čitali ovaj naš razgovor, trebalo bi da pročitaju to što su oni imali da kažu o našoj školi koja je, preko izvanrednih profesora, na neki način trasirala njihov životni put.

Siguran sam da i među 120 maturanata koji su ove godine završili Gimnaziju ima onih kojima ćemo se svi ponositi. Ima ih u svakoj generaciji. U pravu ste, ova škola je nepresušni rasadnik talenata u raznim oblastima.

  • Ar PRESS;Kojim aktivnostima u ovakvoj situaciji će biti obeležen jubilej?Da li je u svih 100 godina postojanja upisano 100 generacija.Za koju od svih njih možemo reći da je bila najbolja,najuspešnija i imala najviše vukovaca koji su kasnije završili fakultete i bili uspešni u oblastima za koje su se školovali?

Živorad IGRUTINOVIĆ;-Gimnazija u Aranđelovcu postoji i radi punih 100 godina. Ušli smo i u 101. godinu. Jedino što smo mogli i što će biti značajno za veliki jubilej je izdanje jedne divne monografije o Gimnaziji u kojoj će biti obuhvaćeno sve ono što je bilo zanimljivo i značajno u protekolom stoleću. Uspeli smo da organizujemo i jedan humanitarni nastup našeg hora na Otvorenoj sceni povodom velikog jubileja. Ostale aktivnosti su onemogućene zbog sve veće opasnosti koja nam preti od širenja zaraze KOVID-19.

U proteklih sto godina škola nije prestajala da radi, čak ni u vreme ratnih zbivanja. Naravno, broj učenika u tim vremenima je varirao, nisu tada svi mogli da pohađaju nastavu redovno. Ali, škola je radila. O radu škole u tim teškim vremenima moći ćete da pročitate više u pomenutoj monografiji.

Nemoguće je sada zvanično reći koja je generacija u proteklih sto godina bila najuspešnija. Ja sam posebno istakao generaciju koja je baš ove 2020. godine završila Gimnaziju. Siguran sam da su oni među najboljima.

Sva poznata i velika imena o kojima pričamo potiču iz različitih generacija. To je i kvalitet ove škole. U svakoj generaciji ima pojedinaca koji će se uzdići i postići nešto mnogo više od prosečnog. Broj vukovaca već dugo ne poistovećujemo sa najuspešnijim školama ili generacijama. Mi smo ove godine imali 25 nosilaca Vukove diplome. Znam da su svi oni zaslužili te diplome i još jednom im čestitamo na izvanrednim rezultatima koje su postigli u našoj školi.

  • Ar PRESS;Kakvo je interesovanje osnovaca iz ove i okolnih opština za upis u Gimnaziju?Koliko ima odeljenja u četiri razreda?Kako je organizovana nastava na daljinu za gimnazijalce ovih dana?

Živorad IGRUTINOVIĆ;-Kada smo pre tri godine tražili od Ministarstva prosvete saglasnost za upis 6 odeljenja (5 odeljenja po 30 učenika i jedno specijalizovano – IT odeljenje sa 20 učenik) pitali su nas da li je naš zahtev realan. Znajući da se broj učenika u opštini iz godine u godinu smanjuje, nismo smeli sa sigurnošću da tvrdimo da je to zaista realno. Naravno, mi smo prethodno obavili istraživanja u nekoliko gradskih škola i zaključili da naš zahtev ima realnu osnovu. Ispostavilo se da smo bili u pravu. Već tri godine mi upisujemo po šest odeljenja sa očekivanim brojem učenika po odeljenju. Prošle godine smo upisali 170 učenika u prvi razred. Ove godine nešto manje, ali sasvim dovoljno (preko 26 učenika po odeljenju)… Trenutno u školi imamo 22 odeljenja, već smo naglasili plan da ćemo i iduće godine upisati 6 odeljenja. Ostaje nerešen problem prostora i, po svemu sudeći to će trajati narednih nekoliko godina. Ali, mi verujemo u naše ideje, planove i viziju škole. Gimnazija u Aranđelovcu postaje ozbiljna škola i u nju mora da se ulaže. U njoj treba da rade odabrani kadrovi, ljudi koji će pružiti svim učenicima kvalitetno obrazovanje i iste mogućnosti.

Trenutno, zbog opasnosti koja nam preti od širenja zaraze – pandemije, nastava je organizovana onlajn (od kuće). Bliži se kraj prvog polugodišta, učenicima se predočavaju zaključne ocene i pruža mogućnost dolaska u školu kako bi te ocene popravili (poštujući pri tom sve mere zaštite).

  • Ar PRESS;Gimnazija u Aranđelovcu oduvek je imala najbolji nastavni kadar.Koliko profesora u njoj predaje danas i ima li onih koji su ovde završili i Gimnaziju?

Živorad IGRUTINOVIĆ;-U Gimnaziji trenutno radi 50 profesora (sa punom i nepunom normom, na neodređeno i određeno vreme). Uglavnom su to sada mlađi ljudi, profesori koji su većinom završili našu školu, mnogima od tih mladih profesora smo mi, stariji profesori, predavali… Lepo je videti te dobre učenike iz učionica kada jednoga dana dođu i vi im se obratite sa „kolega/koleginice“. Da je tako navešću svoj lični primer – na moje mesto u nastavi primljena je mlada profesorka kojoj sam ja predavao engleski jezik četiri godine u Gimnaziji.

Naravno, isključivo Aranđelovčani, bivši đaci Gimnazije, ne sme i nije presudni kriterijum pri izboru mladih kadrova u našoj školi. Uvek tražimo da to budu osobe koje su posvećene nastavničkom pozivu, osobe koje vole rad sa učenicima, koje su ambiciozne i koje prepoznaju i prihvataju misiju i viziju koju je ova škola zacrtala u svojim planovima još davne 1920. godine.

  • Ar PRESS;Kako vidite Gimnaziju za 10 godina?

Živorad IGRUTINOVIĆ;-Ja u aranđelovačkom obrazovanju radim punih 40 godina. U Gimnaziji sam od 1998. Ako bih upoređivao vreme od 1980-ih do danas i o tome pričao današnjim učenicima, teško da bi mogli da razumeju kako smo u to vreme radili, imajući u vidu uslove i mogućnosti koje smo imali u  školi.

Deset godina je kratak period, ali u razvoju savremenih tehnologija i sveopštoj digitalizaciji, teško je predvideti kako će svet izgledati kroz deset godina. Ja lično verujem da će biti bolji i da će svi živeti bolje, da će svet biti lepši i da će svi biti srećniji. Nisam siguran da će i škola ostati u ovom obliku u kakvom danas radi. Trenutno radimo sa učenicima od kuće – preko interneta. Daleko smo fizički jedni od drugih, ali možemo da se gledamo i da razgovaramo. Čak i ispiti mogu da se organizuju na taj način – onlajn.Da li će u budućnosti učenici sedeti u učionici i slušati predavanja – živu reč profesora, kao jedini izvor sticanja znanja, pitanje je na koje nam se odgovor očigledno nameće. Dolazi neko drugo vreme, mi treba da se pripremimo, prilagodimo i prihvatimo sve te novine i školu prilagodimo njima. Samo tako ćemo biti dobra, moderna i prihvaćena škola koja poštuje i neguje bogatu i snažnu tradiciju i vrednosti koje ni po koju cenu ne smemo zapustiti….

  • Ar PRESS;Da li ste hteli nešto da kažete a što Vas nisam pitao?

Živorad IGRUTINOVIĆ;-Nastavio bih sa odgovarom na prethodno pitanje. Kako će škola izgledati u budućnosti? To je jako zanimljivo pitanje i mislim da bi svi koji rade u školi morali češće o tome da razmišljaju. Moramo da shvatimo da se svet u kome živimo menja. Menjaju se i neke vrednosti do kojih je (nama) starijima stalo, čini mi se, ponekad, mnogo više nego što bi trebalo. Teško nam je da razumemo dolazeće generacije. Nažalost, smena generacija ne teče uvek lako. Jaz i dalje postoji, ne znam da li se on smanjuje ili se širi i produbljuje….

Budućnost je na mladima. Moj savet i molba mladim kolegama i koleginicama koji dolaze je da počnu da brinu o školi kao o svojoj kući. Budućnost ove škole ne može se oslanjati samo na bogatu tradiciju i prošlost. Istovremeno, to ne sme da nam bude teret. Naprotiv, naša škola pripada nama i njena budućnost zavisi od nas. Cenimo i čuvajmo ono što je vredno i što može opstati u svim vremenima. Dakle, moramo iznaći i negovati neprolazne vrednosti u čoveku. Ne treba da brinemo mnogo o globalizaciji, globalnoj krizi, o problemima koji ne moraju uvek da utiču na nas. Ni njih ne treba zanemariti, ali neophodno je brinuti o sebi, o našoj školi, našoj deci i njihovoj budućnosti. U toj budućnosti mora da ima mesta za sve – pre svega za one koji dolaze, ali i za one koji su tu još uvek. Iskustvo, mudrost, spremnost na prihvatanje neminovnih promena, iskrenost, poštenje i ljubav prema čoveku jedino mogu da nam pomognu da opstanemo u svetu koji dolazi.

 

Razgovarao Miodrag Petrović

 

 

Ovaj tekst sufinansiran je kao Projekat za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja Opštine Arandjelovac za 2020.godinu.Stavovi izneti  u podržanom medijskom projektu  nužno ne  izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.Preuzimanje intervjua ili njegovog dela bez saglasnosti autora nije dozvoljeno…

Tags: No tags

Comments are closed.