Vek i po knjige pod Bukuljom

 

 

  • Prvo citalište u našem gradu otvoreno je 5. januara 1869. godine, samo deset godina pošto je ušoreni deo sela Vrbice proglašen za varoš i dobio ime Arandjelovac.
  • Na kraju 2019. godine, Biblioteka je raspolagala fondom od 82.000 knjiga, kada je upisan korisnik pod clanskim brojem 8600.

 

Nagli razvoj kulture i izgradnja odgovarajucih kulturnih ustanova poceo je tek u prvoj polovini 19. veka. Sredinom 1832. godine zabeležen je rad prve štamparije u Srbiji, te je razvoj ove delatnosti uslovio pojavu bibliotekarstva. Knjizi je u to vreme pridavan veliki zna?aj pa se javila i potreba za otvaranjem javnih ustanova gde bi ljudi lakše mogli da dodju do pisane reci i sticanja novih znanja. Te prve biblioteke nazvane su citališta. Prvo i najzna?ajnije otvoreno je u januaru 1846. godine – citalište beogradsko.

Prvo citalište u našem gradu otvoreno je 5. januara 1869. godine, samo deset godina pošto je ušoreni deo sela Vrbice proglašen za varoš i dobio ime Arandjelovac. Zasluge za otvaranje prve citaonice kod nas pripadaju Panteliji Panti Lunjevici, ocu Drage Mašin koji je tada bio sreski nacelnik u Aran?elovcu.

Odmah po osnivanju u citaonicu se uclanilo 55 clanova koji su dali prilog od 40 dukata. Odredjena je i kuca za citaonicu, dogovoreno koji ce se listovi uzimati i odredjena lica koja ce se o njoj starati. Za predsednika je izabran Panta Lunjevica, za delovodju Luka Cvetkovic, a za staratelje trgovci Ivan Tadic i Joksim Dobricic. U tom prvom momentu citaonica se pretplatila na 10 listova.

Da je citaonica bila u funkciji, vidi se iz jednog izveštaja o njenom radu datom Ministarstvu prosvete 1874. godine gde se kaže da je citaonica imala 72 clana, 40 raznih knjiga na srpskom jeziku i da je primala 11 naslova periodike: Budu?nost, Vidovdan, Domišljan, Zastava, Istok, Javnost, Javor, Korespodencija, Rad, Srbske novine i Težak. Imala je svoje prihode i rashode. clanarinom od 16 groša i dobrovoljnim prilozima banjskih gostiju uspevala je da podmiri troškove kirije i pretplate za novine i casopise.

Dalji rad citaonice ostaje nerasvetljen jer nema pisanih dokumenata. I  najstarija kulturna ustanova, doživljavala je sudbinu svoje zemlje, imala uspone i padove, pa je i prestajala sa radom. Zna se da je od osnivanja Gimnazije 1920. godine Biblioteka radila u sastavu ove obrazovne institucije i da je za vreme Drugog svetskog rata znatan broj knjiga sacuvan u hotelu „Staro zdanje“.

Posle Drugog svetskog rata, pedesetih godina, osnovan je Radnicki klub koji je, pored drugih sadržaja, imao i biblioteku. Pocelo se od jedne knjige, a za osnivanje ove Biblioteke najveci broj knjiga dala je knjižara “Nolit” u Aran?elovcu. Knjižnicar u toj biblioteci bila je Jela Gacic iz Arandjelovca. Nažalost, i ova biblioteka prestaje sa radom, a najveci deo knjižnog fonda prenet je u Gimnaziju. Vrlo mali broj knjiga iz biblioteke Radnickog kluba nalazi se i danas u našoj Biblioteci.

Današnja Biblioteka prvi put je registrovana 19. februara 1958. godine kada je Narodni odbor opštine Arandjelovac doneo Rešenje o osnivanju Narodne biblioteke i citaonice u Arandjelovcu i proglasio je maticnom za podrucje Opštine Arandjelovac. Prvi direktor, bio je Radovan Nikolic.

U posleratnom periodu sve do 1961. god. zna se da se naša Biblioteka cesto selila iz jedne u drugu zgradu. Poznato je da je bila u kuci Ljube Mesarovica, zatim u kuci doktora Adžemovica, pa u zgradi pored nekadašnje robne kuce “Kolektiv” koju je delila sa tadašnjom štamparijom, da bi se 1961. godine uselila u zgradu u Jadranskoj ulici br. 4 i tu ostala punih 20 godina. U tom prostoru od 54 kvadratna metra, bilo je smešteno oko 20 000 knjiga. Ocigledno je bilo da je ovaj prostor postao tesan i za knjige i za radnike i za posetioce. Kada je rec o rukovodstvu, od 1970. godine funkciju direktora Biblioteke punih deset godina obavljao je Dobrivoje Stevanovic.

Na inicijativu Nade Radašinovic, koja je postavljena za direktora ove ustanove 1980. godine i razumevanjem tadašnjeg opštinskog rukovodstva, zaveden je Mesni samodoprinos iz cijih sredstava je kupljen prostor u zgradi u ulici Rada Kon?ara 1 (danas Ljubicka 1) i 12. februara 1982. godine Biblioteka se useljava u te prostorije. Po useljenju, ovaj prostor, u kome je ranije bila banka,  je renoviran i prilagodjen biblioteckim potrebama. Deset godina kasnije, 1992. godine, Biblioteka menja i ime i dobija naziv Narodna biblioteka „Sveti Sava“.

U fondu preko 82000 knjiga

Do useljenja u ovu zgradu 1982. godine, Biblioteka je imala 20 000 knjiga. Danas, 2020. godine Biblioteka ima  preko 52000 knjiga, 2 645 casopisa i dnevne štampe koju je koricila i sacuvala sa malim prekidima, od 1945. godine.

Bibliotecki fond se iz dana u dan uvecava u najvecoj meri poklonom ili kupovinom. Broj kupljenih knjiga poslednjih godina opada jer su cene knjiga u stalnom porastu, a sredstva izdvojena za ovu namenu najcešce nedovoljna. Veci broj knjiga Biblioteka dobija na poklon što od Ministarstva za kulturu, što od svojih sugradjana, a manji broj donatorstvom što govori da je ve?i broj knjiga dobijen poklonom nego kupovinom.

Citaonica biblioteke je i dalje veoma popularno mesto. Kao i pre 150 godina i danas postoje ljudi koji ovde rado dolaze da nešto procitaju, porazgovaraju, razmene mišljenja. Omiljeno je mesto studenata koji, nakon adaptacije 2017. godine, ovde imaju zaista odlicne uslove za rad. U ovom lepom dogradjenom prostoru održavaju se i razne radionice, predavanja, književni skupovi, tribine i promocije knjiga.

U okviru te adaptacije, konacno je otvoreno i Decije odeljenje „Panta Lunjevica“ u kojem najmladji citaoci danas ulaze u svet knjige i citanja. Godinama se besplatno upisuju djaci prvaci i predškolci u Biblioteku. To se radi organizovano sa školama, a veliki doprinos ovoj akciji daju u?itelji koji sa svojim odeljenjima povremeno posecuju najstariju kulturnu ustanovu.

Zaposleni u biblioteci „Sveti Sava“ idu u korak sa vremenom, pa u svoj rad unose i primenjuju sve novine i najviša tehnološka dostignuca u ovoj oblasti. Od 1995. godine primenom kompjutera, mogucnost dobijanja informacija o odredjenoj knjizi ili korisniku je mnogo brža i tacnija.

Za svoje najsvetlije trenutke u radu Biblioteka je dobijala i odgovarajuca priznanja. Tako je 1986. dobila najvišu nagradu u ovoj oblasti, nagradu „Milorad Panic-Surep“. Za znacajan doprinos u radu i razvoju bibliotekarstva dobila je Plaketu Narodne biblioteke Srbije, a Nagradu grada Arandjelovca za 140 i 150 godina postojanja. Radnici Biblioteke prisustvuju svim strucnim skupovima biblioteckih radnika organizovanih od strane viših strukovnih organizacija i tako stecena znanja primenjuju u svom radu. Veliki doprinos daljem razvoju i unapre?enju ukupnog bibliotekarstva daju odredjene službe u Narodnoj biblioteci Srbije sa kojima gradska Biblioteka ima vrlo uspešnu saradnju, a posebno sa Službom za unapre?enje bibliote?ke delatnosti, kao i sa odeljenjem za medju bibliotecku pozajmicu.

Stalnih  oko 1500 clanova

Narodna biblioteka „Sveti Sava“, tokom 2019. godine proslavila je veoma znacajan jubilej – 150 godina od otvaranja prve citaonice u Arandjelovcu. Stoga je cela godina bila u znaku njegovog obeležavanja kroz razne manifestacije, promocije eminentnih, zavicajnih i decijih pisaca, predavanja, radionice i izložbe. Ukupno je bilo 84 takva dogadjaja. Gostovali su Miomir Petrovic, Dejan Mihailovic, obeležena je godišica bombardovanja („Ovo je zemlja za nas“), Branko Stevanovic i Stefan TicMi, Dušan Miklja, popularan Karavan fantastike, Dejan Ristic, Rade Mrlješ, predstvljene su knjige o velikanima srpske nauke i duhovnosti Aleksandar Gajšek, Aleksandra Ninkovic Tašic, Vlada Arsic, pisci iz Republike Srpske i mnogi drugi. Na kraju 2019. godine, Biblioteka je raspolagala fondom od 82.000 knjiga, kada je upisan korisnik pod clanskim brojem 8600. Broj aktivnih canova na godišnjem nivou iznosi 1487, od cega su jedna trecina predškolci i osnovci. U godini jubileja, prinovljeno je 2023 knjige, što predstavlja blagi porast u odnosu na 2018. godinu. Biblioteku je tokom prošle godine posetilo 13 534 korisnika (od cega 1 697 bilo poseta citaonici).

Narodna biblioteka „Sveti Sava“ je i znacajan kulturno-izdavacki centar. Izdavacka delatnost Biblioteke postoji preko trideset godina i zasniva se na zavicajnom principu, što u osnovi znaci da prednost imaju autori koji su rodom iz arandjelovacke opštine ili dugi niz godina žive i rade na ovom podru?ju, kao i dela koja su tematski vezana za naš kraj. Do sada je objavljeno više od 50 naslova u izdanju naše Biblioteke.

Planovi za bližu buducnost kretace se u pravcu ukljucivanja u mrežu biblioteka Srbije. Od jula 2012. godine u Narodnoj biblioteci „Sveti Sava“ u rad je uveden bibliotecki informacioni sistem BISIS cime je biblioteka povezana sa desetinama biblioteka u Srbiji, pa je ovim omogucena razmena podataka i bibliografskih zapisa i još važnije, omogucen je pristup bazi biblioteke preko internet sajta naše biblioteke, što u mnogome ubrzava proces rada.

Povecanje knjižnog fonda je stalna potreba, ali ne treba izgubiti iz vida da sadašnji bibliotecki prostor polako postaje tesan i da svako povecanje knjižnog fonda zahteva povecanje prostora. Prema mišljenju strucnjaka iz oblasti arhitekture i ocuvanja nepokretnih kulturnih dobara, arhitekte-konzervatora Radeta Mrlješa i istoricara Dejana Ristica, postoji zgrada koja bi zadovoljila potrebe grada, kulturnu baštinu i nasledje, bibliote?ke sadržaje i standarde, a to je zgrada nekadašnje robne ku?e „Prvi maj“. Ona bi svojim položajem i arhitektonskim rešenjima u potpunosti bila u sinergiji sa potrebama jedne biblioteke, kulturnim i turistickim sadržajima koje pruža naš grad. Rešavanje pitanja prostora bice prioritet biblioteke u buducnosti.

Biljana Radašinovic, vd direktor, istice da je ova ustanova imala srecu da je cine strucni ljudi od samih pocetaka i da njenu istoriju obeleže oni koji su bili zaljubljeni u knjigu i znali znacaj ovakve ustanove za razvoj grada.

V.P./Ar PRESS

 

 

Tags: No tags

Add a Comment

You must be logged in to post a comment