DSC00797 00

Voda, bogatstvo koje nestaje

 

SUŠE I POPLAVE

 

  • U zvaničnoj statistici UN 2005. godine bilo je navedeno da će masovni pokreti ljudi izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalja, što će, smatralo se tada, dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnostima oko tri miliajrde ljudi neće imati dovoljno vode za piće. Svakog minuta 15 osoba umre u svetu zbog nemogućnsoti pristupa zdravoj vodi.  A, da bi čovek bio zdrav i normalno živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 litara čiste pitke vode.  Raspoloživost domaćim vodama Srbiju svrstava već sada u vodom najsirmašnije zemlje Evrope. Domaćih voda imanje od 1.500 kubnih metara po stanovniku godišnje! Vode ima najmanje tamo gde je najpotrebnija! Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovoljnijoj.  Dakle, voda je bogatstvo koje nestaje, a oduvek je bila osnovni element života o čijem kvalitetu treba stalno razmišljati

Piše: Branislav Gulan

               Branislav Gulan

Period od 2005. do 2015. godine OUN je proglasila decenijom vode pod nazivom ,,Voda je život’’. Dok je pršli vek bio vek nafte, ovaj je – proglašen vekom vode.  Jer, voda je bogatstvo koje nestaje i žeđ nam kuca na vrata. Pre dve decenije je i Svetska zdravstvena organizacija alarmantno upozorila da je već tada bilo 1,2 milijarde ljudi koji nisu mogli piti vodu bez rizika od bolesiti ili smrti.  Zbog velikih zagađenja na planeti sveža voda postaje retkost, a ona je ograničeno obnovljiv resurs. Nema je ni više ni manje, a na njeno prirodno prečišćavanje ne može se sa sigurnošću računati. Zagađenja vode menjaju karakteristike zemljišta, pa ni ono nije više tako dobar prečistač ili filter koji bi mogao da ispravi ono što je čovek zagadio. To su uzroci zašto su rezerve pitke vode u velikoj meri smanjene.

Sveukupna količina vode koju sadrže sva živa bića predstavlja zapreminu koja je veća od svih jezera, reka i rečica i drugih vodotokova planete Zemlje. Molekul zvani voda, a mali je ali moćan, rekao je jednom u razgovoru, sa autorom ovih redova, publicista pok. dr Zoran Petrović Piroćanac.Voda je deo ravnoteže ekoloških, ekonomskih, socijalnih i političkih sila, pošto deluju u tri domena: mineralnom biljnom životinjskom, stvarajući vremenske prostore koji su modeli, ili čak strukture modela istorijskog razvoja.

Srbija okićena mineralnim vodama!

Procenjuje se da vode na planeti Zemlji ima u zapremini od milijardu i četiristo miliona kubnih kilometara. Od toga je čak 97,3 odsto u okeanskim rezervoarima, po kontinentima je 2,7 odsto,a u atmosferi tek 0,001 odsto. Postoje velike količine vode u svetu, ali mnoge od njih nisu pogodne za dugotrajnu ljudsku upotrebu. Ipak, voda je molekul sa jedinstvenom karakteristikom koji je čini idealnom za izolaciju. Atmosferska vodena para, koja se brzo obnavlja u hidrološkom ciklusu, suštinska je etapa za prenos toplote u atmosferi, kao i za otpočinjanje padavina. Globalno gledano, u prostoru od jedne godine, količina isparene vode i količine padavina približno se kompenzuju. U istraživanjima se ukazuje i da  Srbija poseduje retko viđenu karaktersitiku – tektonska karta voda Srbije ukazuje da s obzirom na svoju veličinu, ona raspolaže jedinstvenom i gotovo neverovatnom koncentracijom od oko 300 banja, koje po svojim  lekovitim svojstvima spadaju u najlekovitije na svetu, što je geološka posledica činjenice da Srbije leži na vulkanskom prostoru. Od toga geoteramlnog bogatstva Srbiji koristi samo 10 odsto! Ima oko 40 banja, a mogla bi da ima čak 300!

Milorad Ćirilović, naučni savetnik Geoinstituta u Beogradu i stručnjak UN za geologiju i dr Vojislav Vujanović, objavili su još 1955. godine rezultate rada postignute uz pomoć američkih satelita, odnosno mapu lekovitih voda Srbije. Autori su još tada izradili detaljnu studiju za 160 izvora: ,,Istražujući osobine i kvalitete mineralnih i banjskih voda na domaćem terenu došli smo do zaključka da je roj vulkana centralne Srbije (tkv vardarska zona)  ,,okićen’’ mineralnim vodama kakvih nema niko u svetu. Taj mladi vulkanizam star dva miliona godina, iznedrio je leucitske stene koje daju vaoma dragocenu ,,svitu’’ hemijskih elemenata: kalijum, litijum, radijum i stroncijum u izuzetnimn srazmerama, kao i selen i cezijum, kojih nema u vodama centralne Srbije. Termalni izvori u Srbiji predaju u vazduh toplotnu energiju u ekvivalenmtu od sagorevanja oko 250.000 tona nafte. Ako bi se istraživanju  korišćenja tih resursa prišlo ozbiljno, onda bi se uvidelo da se geotermalnom energijom iz prirodnih termalnih voda u njihovim akumulacijama u Srbiji može zameniti oko milion tona nafte godišnje, ili trećina uvoznih potreba Srbije za ovim energentom. Procene stručnjaka su da su rezerve geotermalne enrgije u geotermalnim vodma Srbije, i to samo njihov neobnovljivi deo, jednake rezervama svih vrsta uglja, svih ležišta, tj. u ekvivalentu 500 miliona tona nafte. Veliki je geotermalni potencijal Srbije za proizvodnju električne energije i on se procenjuje na oko 16.000 MW električne energije.

Danas se kaže da Srboia imaoko 360 većih termomineralnih izvora voda i da ih koristi samo 10 odsto!? Istovremeno susedna Mađarska ima ih oko 1.000 i koristi 99 odsto!

SVAKOG MINUTA 15 OSOBA UMRE U SVETU ZBOG NEMOGUĆNOSTI PRISTUPA ZDRAVOJ VODI. VIŠE OD JEDNE MILIJARDE LJUDI LIŠENO JE VODE, A PREMA TVRDNJI IZ UN, OVAJ BROJ BI SE MOGAO UTROSTRUČITI ZA DVE DECENIJE, ALI SE NA TOM PLANU, ZASAD, NIŠTA NE UČINI!

S druge strane zvanični podaci pokazuju da je do 2015. godine na planeti Zemlji živelo 7,5 milijardi ljudi. Od toga je 95 odsto bilo u zemljama u razvoju, a ukazalo se i na to da će se uskoro udvostručiti populacija u 2000 mega gradova s više od 10 miliona stanovnika. Zbog toiga su rezerve pitke vode u velikom eri smanjene.  U zvaničnoj statistici UN, je 2005. godine bilo navedeno da će masovni pokreti ljudi izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalja, što će, smatralo se tada dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnsotima oko tri miliajrde ljudi neće imati dovoljno vode za piće. A, da bi čovek bio zdrav i normalno živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 litara čsite pitke vode.Prema ocenama naučnika, količina vode koja je pre dve decenije bila dostupna svetu bila je kao i pre 4500 godina. Za poslednje dve decenije stanje se nije poboljšalo već samo pogoršalo. Jer, samo u prošlom veku potrošnja vode se udvostručila barem dva puta, a prema nekim procenama, još toliko je povećana do danas. Procene su da je jedna od najgorih posledica rasta stanovništva sve manja količina  zdrave hrane, čiste vode… Predviđanja  su da će do 2050. godine čak 4,2 milijarde stanovnika živeti u zemljama koje ne mogu da obezbede minimalnu količinu pitke vode od 50 litara po glavi stanovnika. Istraživanja pokazuju da u svetu svakog dana umre po 5.000 dece. Situacija u svetu postaje sve kritičnija, jer se 95 odsto kanalizacija i 70 odsto industrijskih neprečišćenih otpadnih voda izliva u vodotokove.

Loše stanje sa vodoma u Srbiji

U SRbiji se salno učilo govorilo kako smo bogti vodama. _To nije tačno i nalazimo se na dnu evroposke lestvice, po klilčini voda, njihovom korišćenju, a posebno je to loše u poljoprivredi. Jer, u Srbiji  se navodnjava tek 1,4 odsto upotrebljivih agrarnih površina, a u svetu je to 17 odsto! To potvrđuju svake godin i podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je 2021. godine bilo navodnjavano samo 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj, 2020. godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U susednoj Albaniji iz koje u Srbiju stiže dosta ranog povrća, navodnjava se 380.000 hektara, dok je to u svetu prosečno oko 17 odsto poljoprivrednih površina.

U Srbiji je za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92.574 hiljada m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj 2020 godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, piše u analizi RZS.

                                                             U Srbiji navodnjava se 380.000 hektara

 

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,0 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine. 

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

U Srbiji je problem kada su suše, a to su od 100 godina čak 52 leta. Ali, problem su  i suvišne vode, odnosno poplave! Tako je prošle 2021. godine u Srbiji je bilo  poplavljeno više od 14.000 hektara! Ukupna površina branjena od poplava u 2021. godini iznosila je 1.763.946 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, više za 11,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Korišćena poljoprivredna površina branjena od poplava iznosila je 1.204.506 hektara i čini 68,3 odsto od ukupne branjene površine.

Površinskim vodama poplavljeno je 14.072 hektara površine, od čega 50,9 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. U slivu Morave poplavljeno je 3.150 hektara poljoprivredne površine, što predstavlja 44 odsto od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina. Podzemnim vodama poplavljeno je 656 hektara površine, a od toga 95,6 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. Korišćena poljoprivredna površina poplavljena je u slivu Dunava.

Sistemom za odvodnjavanje u Srbiji je obuhvaćeno oko 2.372.000 hektaraa, što je, u odnosu na 2020. godinu bilo manje za 6,5 odsto. Sliv Dunava sa 1.670.000 hektaraa ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 hektara, i Morave, sa 275.000 hektara.

U 2021. godini, površina zemljišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3.912 km2, što je u odnosu na prethodnu 2020. godinu bilo više za 1,26 odsto. Od toga je smireno 292 km2.

Upozorenja niko nije čuo!

Očito je da se u Srbiji,  pored upozorenja, nisu spremno dočekale ove vremenske nepogode i promene. Kao da ih od nadležnih niko niej čuio niti je za njih mario! Posledice takvog (ne) rada sad svi osećamo. Jer, pema zvaničnim, podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), 2019. godina je bila najtoplija godina zabeležena od kada se u Srbijio od  1951. i u Beogradu od 1888. godine, mere temperature. Prvu godinu leta 2019. karakterisala je učestala pojava bujičnih poplava. U istoj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na poljoprovredu koj je te godine imala pad proizvodnje od 0,1 odsto.

Analize za Srbiju pokazuju i da su srednje godišnje temperature od 1998. do 2017. godine porasle za 0,5 – 1,5 stepeni (u nekim delovima zemlje i do dva stepena C) u odnosu na vrednosti za period 1961- 1990. godina. Posebno izražen trend zagrevanja uočava se od 2008. do 2017. godine. Promene klime dovele su i do promena u sezonskoj preraspodeli u intenzitetu padavina. Broj dana u ekstremnim padavinama poslednjih godina povećao se za više od dva puta, u odnosu na prosečne vrednosti do XX veka. Poremećen režim padavina, uzrokuje sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta.

Zahvaljujući navodnjavanju Izraelci su od pustinje napravili raj, a mi ćemo ako ovako nastavimo, uraditi sasvim obrnutu stvar, govorio je nekada prof. dr Mićo Škorić, sa novosadskog Poljoorivrednog fakulteta studentima. O značaju vode dovoljno je reći da bez nje nema života i da voda predstavlja predmet rada, sirovinu, sredstvo za rad i životnu namirnicu ali i materiju koja može pričiniti velike štete duštvu. Jer, je ona dobar sluga, ali loš gospodar. Značajan deo privrede predstavljaju hidrotehničke melioracije koje obuhvataju više delatnosti od kojih su najvažnije odvodnjavanje i navodnajvanje.

Nastavak ovakvih trendova očekuje se i budućnosti,a  ostvaruje se već u 2022. godini. Do kraja XXI veka u Srbiji možemo očekivati porast srednje godišnje temperature i za 4,3 stepena u  odnosu su na period od 1961 do 1990. godine, a ovakva promenha pražćena promenam,a u režimu padavina može dovesti i do:

 

  • Veće učestalosti i dužine trajanja toplotnih talasa i sušnih perioda;
  • Većeg rizika od poplava i gubitka vodnih resursa;
  • Smanjenja dostupnosti i kvaliteta vode za piće;
  • Smanjenja prinosa poljoprivrednih useva;
  • Veće potrošnje energije tokom letnjih meseci;
  • Oštećenja i uništavanja infrastrukture i prekida funkcionisanja proizvodnje i obezbeđenja usluga;
  • Veće učestalosti pojave šumskih požara;
  • Gubitka biodiveziteta;
  • Većih rizika po zdavlje ljudi;

Sve ovo ukazuje na značaj uključivanja aspekata promena klime u strateško planiranje i investicije. Istovremeno, kako bi se smanjio rizik i gubici koji nastaju kao posledica promena klime, potrebno je pri kreiranju politika i mera u sektorima, kao što su vode, poljoprivreda, upravljanje šumama, energetika, izgradnja imati u vidu kakve nas klimatske karakteristike očekuju u budućnosti, a kao preduslov održivosti tih istih mera i politilka. Treba imati na umu da će izmenjeni klimatski uslovi i njihova promenljivost u budućnosti u velikoj meri uticati i na stanje rečnih tokova u Srbiji. Uticaj promena klime može da ima za posledicu sve veći nedostatak vode, povećanje rizika od poplava i ugroženost saobraćajne i druge infrastrukture.

Analize pokazuju da su klimatske promene odgovorne za 80 do 90 odsto promena vezanih za dostupnost i kvaltiet vodnih resursa. Najnovije analize na nivou EU potvrđuju da će promene klime uticati na smanjenje raspoloživog vodnog resursa, u oblastima koje su već izložene problemima sa vodosnabdevanjem. U EU i Velikoj Britaniji sa oko 51,9 miliona ljudi, kao i ekonomske aktivnosti u vrednosti od 995 milijardi evra, su izloženi problemima vodosnabdevanja. Od toga je čak 3,3 miliona ljudi i poslovanje u vrednosti od 75 milijardi evra sa izraženim rizicima i  problemima.  Istovremeno, pojave stogodišnjih poplava će se javljati češće u najvećem delu Evrope.

Vode najmanje gde je najpotrebnija

Raspoloživost domaćim vodama Srbiju svrstava već sada u vodom najsirmašnije zemlje Evrope. Domaćih voda ima manje od 1.500 kubnih metara po stanovniku godišnje (potreban minimum za normalan razvoj iznosi oko 2.500 kubnih metara po stanovniku godišnje). Prisutan je ,resursni paradoks’ – vode ima najmanje tamo ge je najpotrebnija! (Vojvodina, Šumadija, slivovi Kolubare, Sitnice, Pomoravlje) imaju manje od 500 kubnih metara po stanovniku godišnje. Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovoljnijom.  Tao znači  da nauka sad ističe da je naša zemlja siromašna sa vodom.

U Evropi mi smo u poslednjih šest ili sedam  zemalja po količini dostupne vode. I to malo vode što imamo – nečuvamo, ističe prof dr Vera Nikolić, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu. Po njenim rečima vode u Vojvodini su u najlošijem stanju, ali i oko Morave ima ,,crnih tačaka’’.

Analizom podataka za  vreme od 1949. do 2016. godine pokazalo se da na domaćim rekama u centralnoj Srbiji dolazi do smanjenja protoka oko dva do tri odsto podekadi. Tokom poslednjih decenija primećen je i povećan broj dana sa ekstremnim padavinama, kao i porast intenziteta tih padavina, koji prevazilazi sedam odsto, što je preduslov za povećanje rizika od bujičnih poplava.

U sadašnjim klimatskim uslovima Srbija je izložena poplavama usled izlivanja bujičnih tokova. Sa daljim promenama klime predviđa se porast takvih pojava. Istovremeno tokom leta može se očekivati sve manje vode u rečnim tokovima, što se vidi već ove 2022. godine, pa će se regioni koji imaju problem sa nedostatkom vode, suočavati sa još većim teškoćama. Veće krize se prognoiziraju za vreme od 2071. do 2100. godine. U uslovima izmenjene klime, važno je da vododna i sanitarna infrastruktura budu otporne na učestale elementarne nepogode i prirodne katastrofe, kao i da ostanu funnkcionalne i nakon katastrofa. Ovakvo predviđanje primorava Srbiju, između ostalog, na izgradnju višenamenskih akumulacija, smanjenja gubitka u vodovodnim sistemima,  izgradnju bujičnih pregrada, velikih hidroenergetskih objekata, malih hidrocentrala, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zaštitu akumulacija. Još pre dve decenije nauka je upozoravala da građane Srbije treba najviše da brinu zagađenja podzemnih voda. Jer, ona ugrožavaju izvorišta pitke vode.

Kada je relč o vodi,  i stari grčki filozofi su je uvrstili među četiri najvažnija elementa – sa vazduhom, zemljom i vatrom. I sve religije sveta su vodu uvrstile u svoje simbole. Pa i svi ljudi na planeti novog dobra treba da  poštuju sopstveni izvor života, jer bez vode sve umire, poručio je za javnost mr Srđan Novaković pre 17 godina istražujući problem nestajanja prirodnog bogatstva – vode.

Analize ovog autora planirane su projektom ,,Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimaske uslove u Republici Srbij’’, koji finansira Zeleni klimatski fond, a implementira Program UN za razvoj (UNDP) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA JE 1992.  GODINE PROGLASILA 22. MART SVETSKIM DANOM VODA, S NAMEROM DA ISTAKNE NJENU VAŽNOST I OGRANIČAVAJUĆU ULOGU U RAZVOJU. BLIŽIMO SE VREMENU KADA ĆE POTREBE ZA VODOM PREMAŠITI ZALIHE. POSLE TOGA NUŽNO PRESTAJE RAZVOJ, ZAPOČINJU BORBE ZA VODU, A POSTOJI OPASNOST I IZBIJANJE SUKOBA ZBOG VODE!

                                                                               (Autor je analitičar i publicista)

Tags: No tags

Comments are closed.