AK JZ 07

Zadruge vratiti zadrugarima

Dejan B.Komnenović,diplomirani ekonomista i bivši direktor zadruge o zadrugarstvu u Srbiji

 

  • Dominacija političara nad zadrugarima je suštinski problem zadrugarstva a time i poljoprivrede Srbije

 

Svrha svakog privrednog subjekta je povećanje bogatstva vlasnika i to je osnovna poruka u ekonomiji kao profesiji.

Tamo gde nema svrhe postojanja ekonomskog subjekta on će nestati. Upravo bez ekonomske svrhe su po zakonu o zadrugama ostavljene zadruge u Srbiji. Zato nestaju.

Dejan Komnenović

Sve dosadašnje predloge da se u zakon vrati akcionarstvo ili da se raspon uloga u zadrugama propiše na jedan prema tri ili jedan prema trideset (da ne budu jednaki) i slično, su odbačeni od domaćih komunista koji još uvek smatraju da politički a ne ekonomski momenat treba da upravlja zadrugarstvom Srbije.

Preduzetništvo je onemogućeno unutar zadruga zadružnim pravilima o „jednakosti uloga“ i „jednakosti glasa“.

Naravno i predlog da se u zakon uvede posebna banka koja bi emitovala i trgovala zadružnim akcijama je odbačen jer donosi ekonomsku suverenost kao staru tekovinu zadrugarstva koju treba obnoviti.

Zašto ?

Pa valjda zato što bi osnivanje banke koja emituje i kontroliše trgovanje zadružnim akcijama značilo da samo zadrugari mogu da budu vlasnici svojih zadruga a to stranim i domaćim tajkunima ne odgovara.

Zadružna akcija i Poljoprivredna banka Srbije bi trajno isključile strance ali i domaće tajkune iz mogućnosti da uopšte kupuju zadružnu imovinu, zadružno zemljište ili zadružne objekte.

Nema nikakve uspešne državne strategije razvoja bez banaka, sa svrhom svog postojanja na državnom nivou, u pravcu realizovanja zadate državne ekonomske strategije.

Priča o Poljoprivrednoj banci Srbije (sa svrhom strategije obnove sela) je i istorijski i ekonomski i kulturološki složena … a ne samo politički … Ekonomski deo je možda najzahvalniji kao tema.

Poljoprivredna ili seoska banka Srbije bi imala za cilj emitovanje zadružnih akcija i isključivo pravo trgovanja istim akcijama …

Bez zadružnih akcija (kao na izdvojenoj slici gore-prim.a.) – na kojima piše ime i prezime vlasnika i iznos uloženog, nema obnove zadrugarstva kao ni obnove sela i poljoprivrede u celom reproduktivnom lancu. Zadrugari danas ne doživljavaju zadruge kao svoje vlasništvo i zbog zakonskih zavrzlama one to suštinski i nisu.

Komunistički monopol, po kom samo država (političari) ima mogućnost da ulaže u obnovu sela i poljoprivrede odnosno u zadruge nas je doveo dovde.

Samo za političare ne važi pravilo „jednakosti uloga“ i „jednakosti glasa“ !

Istisnuli su zadrugare upravo političari, iz mogućnosti ulaganja u zadruge … nameštaljkama u zakonu. Dominacija političara nad zadrugarima je suštinski problem zadrugarstva a time i poljoprivrede Srbije.

Ilustracije radi, kad posle 30 godina zadružnu hladnjaču ili mlin ili farmu ili plantažu ili običan kombajn ili traktor treba obnoviti – zakon o zadrugama to onemogućava i mora se čekati na pomoć države. Pravilo „jednakosti uloga“ onemogućava obično preduzetnu manjinu zadrugara da uloži u obnovu osnovnih sredstava jer ostareloj i nezainteresovanoj većini ta obnova ne treba i preglasavaju manjinu koja želi ekonomski opstanak zadruge.

To je suludo komunističko zakonsko rešenje – onemogućavanja privatne inicijative.

Postoji knjiga Frederika Bastije „Zakon“ koja govori o tome da nikakva redestribucija i ulaganje ne mogu da uspeju ukoliko je – zakon – naopak.

Tito je ulagao u zadruge desetostruko više nego danas Krkobabić … pa je sve propalo … jer imamo komunistički zakon o zadrugama.

U leto 1995. godine je održan 35. kongres Međunarodnog zadružnog saveza, na kom su zadruge definisane kao „posedovno i demokratski vođena preduzeća“. Naši domaći komunisti su 1996. godine doneli „nov“ zakon o zadrugama … kojim se ništa nije izmenilo. Sve je ostalo isto kao od 1945-te u zadrugarstvu. Zadružne akcije nisu vraćene u zakon, posed u zadrugama nije u svojini zadrugara već se i dalje definiše kao zadružna imovina (imovina pripada pravnom licu – zadruzi a ne zadrugarima, živim ljudima i po prestanku zadruge se daje zadružnom savezu na upravljanje), zadruge nisu vođene kao preduzeća već kao politička transmisija stranaka na vlasti … kako onda tako i danas.

Zadruge čekaju na političare kao na „sunce“ jer ih je zakon onemogućio da samoinicijativno ulažu u zadruge i doživljavaju ih kao svoje vlasništvo.

Na žalost, iz zadruga je potisnuta ekonomija a politika zadnjih 76 godina (od izbora do izbora) ima glavnu reč. Zakon je problem. Uzalud su ulaganja i pokloni zadrugama … od strane političara a iz budžeta svih nas, kad zadrugari ne mogu da ostvare privatnu inicijativu ulaganjem u svoje zadruge.

Poljoprivredna banka Srbije treba da reši upravo pitanje forme i zadataka, načina emitovanja i trgovanja zadružnim akcijama.

Zadrugarstvo kao privredni sistem počiva na četiri stuba : 1. svojini, 2. motivacionom sistemu. 3. sistemu delegiranja odgovornosti i 4. koordinacionom (tržišnom) mehanizmu.

Sva četiri privredna stuba zadrugarstva, počev od svojine, i dan danas su uređeni kao komunistički jer zakon o zadrugama suštinski nije menjan zadnjih 75 godina, počev od 2.000 radnih zadruga pa do zemljoradničkih.

Zadružne akcije treba vratiti u zadrugarstvo kako bi se ozdravio prvi od četiri privredna stuba zadrugarstva – svojina.

Svrha svakog privrednog subjekta je povećanje bogatstva vlasnika.

Svi privredni subjekti u Srbiji imaju pravo na tu svoju svrhu izuzev zadruga koje su plen političara. Depolitizacija je put za ozdravljenje zadrugarstva a time i poljoprivrede i sela Srbije.

 

Dejan B.Komnenović

dipl.ekonomista

Fotografije:privatna arhiva

 

 

 

Tags: No tags

Comments are closed.