Ivan Negrisorac 022

„Žeravica s ognjišta“

Intervju:Ivan Negrišorac(Dragan Stanić) dobritnik nagrade “Odzivi Filipu Višnjiću” za 2022.godinu

 

 

  • -Nikada nisam žurio sa objavljivanjem, a uvek sam voleo da pesme dugo čame u mojoj fioci, da se tim čekanjem osuše i prepeku, da ih još donekle doradim i ulepšam, pa da time postanu bar malo jestivije. Ako za trenutak nekome nalikuju na naforu, te na tajnu koja se iza te krušne mrve skriva, onda sam postigao pravi cilj,kaže za portal Ar PRESS Ivan Negrišorac(Dragan Stanić)

 

Ivan Negrišorac,pesnik ,književnik, književni teoretičar i kritičar iz Novog Sada dobitnik je 27.  Nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću“, koju  tradicionalno dodeljuje Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“za rodoljubivo pesništvo.

Odluku o Nagradi, doneo je žiri u sastavu: akademik Matija Bećković (predsednik); članovi: akademik Milosav Tešić, Dragan Lakićević, dr Dragan Hamović i dr Ivan Zlatković. Povodom Nagrade objavljena je pesnička knjiga Ivana Negrišorca „Žeravica s ognjišta“ za koju je pogovor  napisao je dr Dragan Hamović.

Ivan Negrišorac je umetničko ime Dragana Stanića. rođenog  1956. u Trsteniku. Živi u Novom Sadu, gde je redovni profesor Filozofskog fakulteta i predsednik Matice srpske.

Nagrada”Odzivi Filipu Višnjiću” se tradicionalno uručuje, u Marićevića jaruzi, na Sretenje, 15. (2) februara, na mestu znamenitog Orašačkog zbora

Bio je to povod za intervju sa ovim stvaraocem.

  • Šta za Vas znači nagrada „Odzivi Filipu Višnjiću“ za rodoljubivo pesništvo koja će Vam biti uručena u Orašcu,na Sretenje?

-Znači mi toliko da nisam siguran jesam li ja to zaslužio? A ako sam zaslužio, nisam siguran hoću li i u budućnosti biti dostojan tih zasluga? A ako se ne skršim pod takvim teretom, nisam li odviše lakomisleno prihvatio tu obavezujuću ocenu? Nisam li ipak nesvestan šta to sve ona znači?

  • Pišete i objavljujete pesme već četiri decenije.Da li je teže napisati pesmu ili je objaviti i izneti pred publiku?

-Na svu sreću pišem, i to posvećenički i strasno, preko pola veka, a činio sam to ne zbog objavljivanja i ne zbog nekog drugog čoveka, nego zbog obaveze koje pisanjem preuzimam pred nekakvim Višnjim silama. Nikada nisam žurio sa objavljivanjem, a uvek sam voleo da pesme dugo čame u mojoj fioci, da se tim čekanjem osuše i prepeku, da ih još donekle doradim i ulepšam, pa da time postanu bar malo jestivije. Ako za trenutak nekome  nalikuju na naforu, te na tajnu koja se iza te krušne mrve skriva, onda sam postigao pravi cilj.

  • Kako je nastala vaša „Žeravica s ognjišta“?Koliko ste na njoj radili dugo?

-To je knjiga izabranih rodoljubivih, patriotskih, istorijom i duhovnošću inspirisanih pesama koje su nastale u poslednje tri decenije. Ona je nastala tako što sam pregledao sve zbirke od „Veznika“ iz 1995, pa do „Ogledala Oka Nedremana“ iz 2019. godine, te načinio ovakav izbor koji svedoči kako se u mojoj glavi i srcu, u kostima i krvotoku razvijala, negovala i širila svest o tome kakvom narodu pripadam, kakva je naša kultura, u čemu smo valjani a u čemu rđavi, šta nas nosi da poletimo, a šta nas prizemljuje i guši, šta nas deli i međusobno svađa? Ova je knjiga svedočanstava o tugama i radostima, o usponima i padovima na putu po kojem kao zajednica hodimo, a tu zajednicu sam sagledavao od srednjovekovnih dubina našega naroda, pa do naših dana.

  • Ko je plodniji pesnik Dragan Stanić ili Ivan Negriširac?

-Njih dvojica žive u punoj ljubavi i slozi, a po strogoj deobi poslova vidi se i da lepo sarađuju. Siroti Dragan samo priprema ono što će milosrdni Ivan umeti da iskoristi. Ivan se zato pojavljuje pred javnošću, ume ponekad da se pomalo šepuri i pravi važan, ali ga onda Dragan blago prekori, pa se ovaj zastidi. Dok u svakom od nas ima pregnuća i zanosa, pameti i ljubavi, odgovornosti pred narodom i bogotražiteljstva, ali i kajanja i stida, molitve i praštanja, biće od nas nekakav čoek! I nekakva zajednica ljudi!

  • Gde nalazite inspiraciju za vaše rodoljubive pesme?

-Bukvalno na svakom koraku, u svakom gestu, svakom tekstu ili životnoj situaciji. Neke od tih pesama su mi ispričali moji dedovi, babe, stričevi, strine, teče i tetke! Neke su mi ispričali mravi, ili vredne i dobre pčelice, ponekad i još nezrele smokve! A tek šta sam sve čuo od pasa, konja, volova, petlića, od glista sa bunjišta, ili od oblaka na nebu, zvezda i meseca, to vam nikad neću moći opisati! A onda dolaze oni najneposrednije vezani za takvo pregnuće: pesnici, pisci, guslari, istoričari i filosofi, čak i novinari, slučajni prolaznici, pa beskućnici, skitnice, potukači, svi oni koji čuvaju neka dragocena sećanja!  Kad bih pisao reč zahvalnosti na svojim pesničkim knjigama, taj bi spisak bio potpuno nepregledan i beskrajan! 

  • Zadužbinsko društvo je objavilo Vašu zbirku pesama kao leauratu nagrade.Na čemu još radite,šta će najpre ugledati svetlost dana?

-U taj redosled budućih događaja nikada i nikako ne mogu biti siguran. Nekoliko mojih kritičkih studija je već na čekanju, ali šta ću prvo pustiti, to ne mogu znati. Jedino znam da ću pustiti neku knjigu tek kad njome budem zadovoljan i kad budem siguran da je to ono što treba da bude. Ta odluka je poput onoga trenutka kad, u molitvi, osetite da je vaša reč legla u srce Božje milosti i da ste baš vi postali nosilac te milosti. Onda više ništa ne znate osim toga da je urađeno ono što treba. I to je sve! Ništa više i ništa manje!

 

Miodrag  Petrović

 

Tags: No tags

Comments are closed.